Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
Ne. Celi Balkan je prvo romanizovan (procitaj gornju knjigu) a kasnije sloveniziran. Ovo je suvise slozena tema da se objasni u par recenica. Tvoji prigovori su dokaz.
-
- Popularno:
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Antisemitizam i uzroci
- Drevna egipatska statua „Mesija“...
- Zašto "naša deca" nisu dobila Nobelovu...
- Kakva je glupost rad?
- Pećka patrijaršija i zvanično postala...
- Vučić otkrio kako su Rusi saterali...
- Odmetnuti elementi MUP-a upotrebili...
- Srbija vs Albanija
- Preko 50.000 u Vrbasu na protestu...
Bunjevci
- Začetnik teme gost 94023
- Datum pokretanja
Ne. Celi Balkan je prvo romanizovan (procitaj gornju knjigu) a kasnije sloveniziran. Ovo je suvise slozena tema da se objasni u par recenica. Tvoji prigovori su dokaz.
pa videli smo kako je romaniziran na primeru vulgarnog latinskog.
latinski nisu mogli naučiti ni oni koji su živeli na apeninima. njega su mogli dobro naučiti oni koji su ga učili po školama ili etnička skupina kojoj je bio maternji. verovatno to pleme latina.
latinski je osim potrebe za zajedničkim i službenim jezikom imao još jednu prednost -definisano pismo. pa su se ljudi mogli s njim koristiti u dopisivanju ili obeležavanju groblja, epitafa... ali to nije dokaz da je ušao u usmenu upotrebu po kućama. postao maternjim. suviše je kratak period. a nije postojao prosvetni sistem. retki su ga učili i znali. a mi danas raspolažemo samo pisanim tragovima tih pismenih-polupismenih.
u još goroj poziciji bi bila navodna slovenizacija. sloveni nisu imali državne institucije i pismo.
stoga su po meni verovatni ovakvi razvoji:
- stanovništvo ilirikuma nikad nije romanizirano u celosti. ljudi su naučili latinski taman koliko im treba. medjusobno su govorili svojim maternjimj govorom a koji je nadalje evoluirao do govora kakve imasmo pre moderne "prosvete".
- stanovništvo ilirikuma je bilo mešovito. u poslednjim danima propasti imperije natalitet gradjanskog/romaniziranog sloja značajno pada jer oni postaju zasićeni. malodušni. gube smisao. stari svet im propada. dešavaju se epidemije i gladi. beleže se i česta samoubistva...da kažem pesnički, hrist pobedjuje iznutra pontija pilata. a nomadski narodi prosperiraju. medju njima slovenogovoreći. najpre zahvaljujući svom i odnosu prema porodu i plemenu.
-stanovništvo ilirikuma jeste bilo romanizovano. propast carstva, stalni napadi severnih naroda, haranja, odvodjenje u ropstvo... u periodu od 4 do 8 veka dovode do promene etničke karte i stanja kakvo će potrajati. berlinski istoričari nalaze srednjeovekonu interpretaciju promene stanja na ilirikumu koji zovu DAI pa na njoj grade konstrukciju kojom se i dalje zamlaćujemo.
,,,
vidiš da se može s par rečenica izneti neka teza. isto pitanje smo imali i na temi "beclije-romanticari". i molim repliciraj tamo. ovde spremam nesto drugo.tema se zove bunjevci.
Poslednja izmena:
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.024
Znaci prihvacas da se nacini zivota, kultura, zajednice i maternji jezici Balkanaca znatno menjali proslih par hiljada godina, a bez znatnih genetickih promena? To jest da su promene kulturoloske prirode sa vrlo malo genetskog priliva.
Ili tvrdis da nije bilo kulturoloskih --jezickih-- promena?
u prethodnoj raspravi izneo sam neke teze o maovičkim bunjevcima i ikavici kod pravoslavaca po dalmaciji, a sve na osnovu nekih mojih razmišljanja... evo, malo šta o tome kažu i drugi:
---------------------------------------
najpre o ikavici na uništima.
ovo se selo nalazi na današnjoj bosanskohrvatskoj granici. tamošnji uskoci su po svemu sudeći medju poslednje rasformiranim. mnogi rodovi na uništima imaju ista prezimena kao maovički: maljkovic, samaardžić, grizelj, petković, erceg...pa je jasno da dele isto poreklo.
Весна Чулиновић Константиновић – Живот и социјална култура становништва под Динаром
-------------------------------------------
dobro sad znamo odakle ikavica na uništima: s maovica.
a odakle ikavica ćakavica kod mavičana?
opet sam imao sreće i pogodio!!!
ja sam zastupao tezu da je ili starosedelačka ili od uskoka poreklom iz samog primorja. i evo. nadjoh da su u vreme opsade i osvajanja knina na vrliku poslate uskočke trupe iz trogirskih jedinica.
ovaj izvor takodje pokazuje da je turska vrlika pala bez ikakvi borbi.
da dodam, u nas je očuvano predanje da smo došli od klisa...e sad .... nećemo se bavit detaljima vezanim za trogirske krajišnike.
Карло Косор – Дрнишка крајина за турскога владања
-------------------------------------------
nije tačno da je tokom morejskog rata cetinska krajina ispražnjena tako da niko nije ostao. molim hrvatske povijesničare da prestanu zamlaćivat tamošnju raju predstavom o turcima kao čudovištima.
- kao što smo videli vrlika je pala bez borbe.
- ali postoji i drugi dokaz o kontinuitetu stanovništva u vreme morejskog rata. taj dokaz se zove otišić. selo tik uz vrliku i maovice.
otišić je naseljen tokom 16 veka stanovnišvom iz bosne.- dakle davno pre morejskog rata. a prvobitna prezimena i rodovi u otišćana su se sačuvali tamo do rata devedesetih.
Боривоје Милојевић – О привреди и насељима у долини Цетине и Крке
-------------------------------------------
pretpostavimo da se turci nisu bavili poljoprivredom i čuvanjem stoke već samo hrišćani.tj. raja. pa smo rešili pitanje konfesionalne pripadnosti seoskog stanovništva pod turskom vlašću u dalmaciji.
ali, da li je bilo hrišćana u dalmatinskim gradovima pod turskom upravom?
evo jedne studije koja veli da jeste:
Корнелије Ј. Старчевић – Исламско-османски градови далматинског залеђа
---------------------------------------
najpre o ikavici na uništima.
ovo se selo nalazi na današnjoj bosanskohrvatskoj granici. tamošnji uskoci su po svemu sudeći medju poslednje rasformiranim. mnogi rodovi na uništima imaju ista prezimena kao maovički: maljkovic, samaardžić, grizelj, petković, erceg...pa je jasno da dele isto poreklo.
Весна Чулиновић Константиновић – Живот и социјална култура становништва под Динаром
-------------------------------------------
dobro sad znamo odakle ikavica na uništima: s maovica.
a odakle ikavica ćakavica kod mavičana?
opet sam imao sreće i pogodio!!!
ja sam zastupao tezu da je ili starosedelačka ili od uskoka poreklom iz samog primorja. i evo. nadjoh da su u vreme opsade i osvajanja knina na vrliku poslate uskočke trupe iz trogirskih jedinica.
ovaj izvor takodje pokazuje da je turska vrlika pala bez ikakvi borbi.
da dodam, u nas je očuvano predanje da smo došli od klisa...e sad .... nećemo se bavit detaljima vezanim za trogirske krajišnike.
Карло Косор – Дрнишка крајина за турскога владања
-------------------------------------------
nije tačno da je tokom morejskog rata cetinska krajina ispražnjena tako da niko nije ostao. molim hrvatske povijesničare da prestanu zamlaćivat tamošnju raju predstavom o turcima kao čudovištima.
- kao što smo videli vrlika je pala bez borbe.
- ali postoji i drugi dokaz o kontinuitetu stanovništva u vreme morejskog rata. taj dokaz se zove otišić. selo tik uz vrliku i maovice.
otišić je naseljen tokom 16 veka stanovnišvom iz bosne.- dakle davno pre morejskog rata. a prvobitna prezimena i rodovi u otišćana su se sačuvali tamo do rata devedesetih.
Боривоје Милојевић – О привреди и насељима у долини Цетине и Крке
-------------------------------------------
pretpostavimo da se turci nisu bavili poljoprivredom i čuvanjem stoke već samo hrišćani.tj. raja. pa smo rešili pitanje konfesionalne pripadnosti seoskog stanovništva pod turskom vlašću u dalmaciji.
ali, da li je bilo hrišćana u dalmatinskim gradovima pod turskom upravom?
evo jedne studije koja veli da jeste:
Корнелије Ј. Старчевић – Исламско-османски градови далматинског залеђа
Poslednja izmena:
Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550 neumoljivo svedoči o strukturi stanovništva pod turskom upravom
on, gotovo svuda, spominje prethodno stanovništvo - vlahe. znači nema govora o totalnom egzodusu vlaha hansa frankapana.
na primeru ličnih imena lako je uočljiva islamizacija koja je u toku (npr. Džafer sin Vukašinov). a u imenima su prisutni i ikavica i ekavica . maovice je u to vreme bilo podeljeno barem na dve mezre. jedna (gornje) se zvala radinje i donje mahovice (str. 415 pomenute reference). radinje (str. 98) su pripadale nahiji vrhrika, a mahovice sinjskoj nahiji.
zanimljivost. u popisu iz godine 1550 ime bioković je pronadjeno u blizini same vrhrike pa bi docniji harambaša biuković trebao ipak biti starosedeoc s obzirom da u celom sandžaku nije zabeleženo slično ime.
ovo bi takodje moglo objasniti odakle u naših današnjih katolika sećanje na obred čuvanja hristova groba ili slavljenje seoske slave: jurovdana/djurdjevdana.
on, gotovo svuda, spominje prethodno stanovništvo - vlahe. znači nema govora o totalnom egzodusu vlaha hansa frankapana.
na primeru ličnih imena lako je uočljiva islamizacija koja je u toku (npr. Džafer sin Vukašinov). a u imenima su prisutni i ikavica i ekavica . maovice je u to vreme bilo podeljeno barem na dve mezre. jedna (gornje) se zvala radinje i donje mahovice (str. 415 pomenute reference). radinje (str. 98) su pripadale nahiji vrhrika, a mahovice sinjskoj nahiji.
zanimljivost. u popisu iz godine 1550 ime bioković je pronadjeno u blizini same vrhrike pa bi docniji harambaša biuković trebao ipak biti starosedeoc s obzirom da u celom sandžaku nije zabeleženo slično ime.
ovo bi takodje moglo objasniti odakle u naših današnjih katolika sećanje na obred čuvanja hristova groba ili slavljenje seoske slave: jurovdana/djurdjevdana.
Prilozi
Poslednja izmena:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Koji izvor kaze da su se Krunici doselili u 16. vijeku na podrucje Otisica?
Poslednja izmena:
kaže taj autor. i ja bih voleo da saznam više detalja i pojačam težinu o valjanosti tog iskaza.
za stojisavljeviće sam čuo da su generacijama popovi. i seoski starešinstvo bi trebalo da se nasledjuje. pa da su to baš krunići bi moglo... ali li baš za crnu dolinu sam prvi put čuo od tog autora. ranije sam pretpostavljao da su iz stare hercegovine. najpre prema težini govora ("voje maja", "ovđe", "onđe"..). ali otkad sam video da otišićki pop piše ikavicom i latinicom... otada sve prihvatam s takvim poverenjem kao iskaze o postojanju etnički posebnih hrvata.
u tom turskom popisu 1550 otišić bi trebao biti mesto hotešić. ali bi isto tako mogao biti i donje maovice???
Poslednja izmena:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Borivoje Milojevic ne navodi izvor (odn. literaturu) za tu tvrdnju. Onda, moja strina Ljeposava moze doci ovdje i kazati da su Krunici dosli u Otisic pocetkom 16. vijeka.
"Naucni radnici u svojim djelima, citirajuci dokumenta i navodeci naucni aparat, citiraju zbog toga da svako ko se bavi naukom moze provjeriti takve navode kao i ispravnost njihovih interpretacija."
Dzevad Juzbasic, Referat i diskusija o "Predlogu studijskog projekta za istoriju SFRJ", vodjena na sastanku 3. novembra 1964. godine u Sarajevu, Prilozi, II, Institu za istoriju radnickog pokreta, 1966, str. 402.
očito nije smatrao da za takvu vrstu rada treba dati referencu.Borivoje Milojevic ne navodi izvor (odn. literaturu) za tu tvrdnju. Onda, moja strina Ljeposava moze doci ovdje i kazati da su Krunici dosli u Otisic pocetkom 16. vijeka.
"Naucni radnici u svojim djelima, citirajuci dokumenta i navodeci naucni aparat, citiraju zbog toga da svako ko se bavi naukom moze provjeriti takve navode kao i ispravnost njihovih interpretacija."
Dzevad Juzbasic, Referat i diskusija o "Predlogu studijskog projekta za istoriju SFRJ", vodjena na sastanku 3. novembra 1964. godine u Sarajevu, Prilozi, II, Institu za istoriju radnickog pokreta, 1966, str. 402.
i najverovatnije greši. otišić je suviše veliko selo da bi se naselilo u jednom talasu. moguće je delom (krunići, stojisavljevići.....). naprimer. onaj turski popis iz 1550 upućuje na to da su dragići bez prekida na tom području.
predji na stvar ili oladi. šta tvoj izvor kaže kada su došli stojisavljevići i krunići.
možeš i za ostale otišćane. samo piši. svaki podatak nosi neku valjanu informaciju. ali nemoj pljuvati i trolati. te smo dragocene informacije o tebi već saznali.
http://www.*************/download/k...edan+turski+popis+Sinja+i+Vrlike+1604.+g..pdf
За оне које занима, попис Сиња и Врлике из 1604. године.
Иначе, Пољаци и Калинићи би требали бити староседеоци међу данашњим Сињанима тј. били су у Сињу још за време Турака.
За оне које занима, попис Сиња и Врлике из 1604. године.
Иначе, Пољаци и Калинићи би требали бити староседеоци међу данашњим Сињанима тј. били су у Сињу још за време Турака.
prava stvar. nažalost ima puno malih zaseoka sa zaboravljenim imenima pa treba sve to dekodirati...
odmah da izdvojim zaseok radinje koji ukazuje na ikavski govor meštana sela mahovice te 1604:
evo i od mene dar. mapa varošice Vrlike iz 1794:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Mislim da taj Stojsavljevic iz Otisica nije bio pop s pocetka 16. vijeka nego harambasa s kraja 17. vijeka koji se spominje u Drzavnom arhivu u Zadru.
http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/200e/34-44.jpg
http://mapire.eu/en/map/hkf_75e/?zoom=14&lat=43.81767&lon=16.5425
http://geoportal.dgu.hr/preglednik/?fsb=false
Ево ти (вам) нешто повезница па потражи те засеоке. Ако ти се истрага шири и на Имотски, има добрих мапа.
http://mapire.eu/en/map/hkf_75e/?zoom=14&lat=43.81767&lon=16.5425
http://geoportal.dgu.hr/preglednik/?fsb=false
Ево ти (вам) нешто повезница па потражи те засеоке. Ако ти се истрага шири и на Имотски, има добрих мапа.
a kako se birao harmbaša? slučaj nikole i steve/stjepana biokovića ukazuje na to da se bira najautorativnija ličnost u postojećoj sredini za vodju. a pripreme su se radile po crkvama.
nemam katastarske podatke za otišić pa u njemu ne mogu preko zemlje povezivati rodove za razliku nekih delova maovica.
cesta je praksa, da ne kazem pravilo, da se unucima daju imena dedova. vidi "dragic bozickov" se pojavljuje u onom turskom popisu 1550. a ljudi sa istim patonimima dobijau zemlju 1709 od mletaka na maovicama. tamosnji dragici su se odselili, ali se i dan danas tamosnje njive i ledine zovu po njima. sve u svemu ako ne dokaz dovoljno indicija o zajedničkom poreklu tih dragića. evo vidi:
a evo dela onog turskog teftera (prvi sdesna) iz 1550 za hotešići:
jsosip ante soldo:
"Nešto stanovništva se vratilo u Osmanlijsko Carstvo, kao Nikola Ćurković
i Ercegović, Ivan Kekez, zatim iz Zelova Grgur i Luka Božić. Antonio
Canaggetti je popisivao napuštene zemlje na Muću, u Vrlici, Maovicama
i Otišiću i dijelio ih onima koji su ostali. Za Sinjsku krajinu nije sačuvan takav
popis a vjerojatno nije ni bilo previše bježanja jer su se, kao što smo iznijeli,
sklonili prema Zagori."
лепо. имам ја живих мапа поред себе са знатно више детаља.
али нема се повезице за многа места из турских времена. треба повезати та турска имања са данашњим селима и засеоцима те најчеће коришћеним именима по засеоцима.
има ли неки попис после 1604?
Poslednja izmena:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Slabi si mi ti istrazivac, moras malo bolje da upregnes te neurone. Evo i najautoritativnije licnosti (pohlepan neki pop, ovome bi i srebroljubac Stipan Soric pozavidio) Stojsavljevica s kraja 17. v. spomenutog u poglavlju o dodjeli zemlje doseljenom stanovnistvu.
Fra Josip Ante Soldo, Sinjska krajina u 17. i 18. stoljecu, knj. I, Matica hrvatska, Sinj, 1997, str. 87.
Nije iskljuceno da je Borivoje Milojevic istrazujuci Vlajiland za pisanje svog rada pocetkom dvadesetih godina cuo od samih Otisicana (pogresno) predanje.
Nisam znao da volis fratarsku povijest, ranije si dosta negativno pricao o njima.
talentiran si za fratra. nema šta. )
- - - - - - - - - -
Kijevo je novostokavsko ikavsko selo, nidje veze, kad vec zastupas tezu o cakavici.
Poslednja izmena:
otišćani nisu predmetom sadašnjeg rada. podsećaš me na mog šefa u mladjim danima. tako je on kao ti skakao s jednog predmeta na drugu.. pa je u penziju otišao s etiketom da u životu ništa korisno nije uradio.
ko govori da kod kijevljana ima čakavce? a još manje pričam o službenoj podeli dijalekata. za to bi morao poznavati stavove struke. zar ne?)
rekao sam ti da je svaki trag dragocen. ako ništa drugo govori o stanju svesti. i kačić je fratar zar ne?
----------------------
zahvaljući kužiću našao sam brata svoga dalekog dida uskoka. upisat je u radošić-trogirski katastar bez mesta odakle je došao. tako da bi deo mavičana mogao doći iz tog pravca. a deo je svakako starosedelački.
nego vidi. ti kijevljani, vrličani, sinjani u popisu 1550 većinski imaju ekavaska imena. barem sudeći po cvetku, stepanu. jeste, ima i ikavaca. .. ekavice ima i kod cetinskih vlaha izbeglih 1476 na otok olib.... ali,1604 dominira cvitko i stipan.
radi li se ovde o genezi bunjevaca ili ima neko drugo objašnjenje?
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Tesko. Solin, Vranjica, Trogir, cijelo to splitsko podrucje je u 17. v., pogotovo pri kraju, naseljeno Morlacima iz Petrovog polja, Zagore, Sibenika (ovi su dosli od Drnisa, na kraju krenuli prema Splitu). Imas radove Lovre Katica i Ivana Grgica o tome, tj. Radonicevu knjigu "Rimska Kurija i juznoslovenske zemlje", posebice dio o aktivnostima don Ivana Bozinovica. Tebi nikako da udje u glavu da su skoro cijela Kninska, Drniska, Vrlicka i Sinjska (pogotovo njen sjeverni dio) krajina naseljeni u 17. vijeku iz Bosne i Hercegovine? Cak i da je bila neka starosjedilacka cakavska obitelj, utopila bi se odavno u moru stokavstine. Slanje ratnika iz Primorja ne znaci nuzno i naseljavanje, normalno je da idu na Sinj, Knin, Drnis i Vrliku, treba Mlecanima svjezeg topovskog mesa. Sinobade su cesto slali u Hercegovinu, Jankovice na Sinj, pa su se vracali svojim kucama, pod uslovom da su ostali zivi i zdravi. Primorci su cesto uskakali sa Ilijom Jankovicem, a postoji i zabiljeska (kod Boska Desnice) ninskog svecenika Gavre Sladkonje [sic] kako 1688. "nasi" (znaci, momci sa zadarskog podrucja) idu na Knin, itd.
Poslednja izmena:
šta zabadava trošiš memoriju servera. lepo sam ti rekao da je taj koga sam tražio upisan u katastar.
već je rečeno da je indukcija bila slaba. govor se nije menjao tako kako pravi vlah sanja. čak u istom selu 3 veka se održala ijekavica pored ikavice (uništa, kričke).
bolje bi bilo da se pokuša dati odgovor na ovo pitanje:
prate li turski popisi upravo promenu jata?
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
U turskim defterima iz sredine 16. v. radi se o stanovnistvu u vlaskom statusu koje je u Dalmaciju (tj. njenim osvajanjem) doslo iz Bosne i (najvise) Hercegovine, prema tome, ne treba da cudi sto ima u popisu ikavaca. Prijasnje cakavsko stanovnistvo je velikim dijelom odleprsalo, povuklo se prema primoruju, u gradove ili na otoke, preko bare u Italiju ili na sjever, nestalo. Pogledaj samo citat tvog kolege:
Vidovo polje, nekropola sa stećcima koji prikazuju - koga? Da, pogodili ste, to je Sveti Vid, staroslovensko=starovlaško božanstvo.
Pravoslavna nekropola sa steccima u Radimlji (Hercegovina) ne pokazuje Svetog Vida nego clanove jedne velikaske porodice. Sta mislis, koga ovaj stecak prikazuje na lijevoj strani gdje se jasno ocrtavaju mac, stit, luk sa strelom i dio natpisa na gornjoj desnoj strani? Evo ga sada solo:
Radoja, sina Stipana Miloradovica.
Stipan, bilig, nista novo pod nebom.
Alojz Benac, Radimlja, Zemaljski muzej, SArajevo, 1950.
Sto se tice tvog rodjaka u Trogiru, prije ce biti da je njegovo migraciono ishodiste bilo u Petrovom polju (prije toga, BiH, znaci, stokavsko) odnosno Zagori nego obrnuto.
Ivan Grgic, Prva agrarna operacija na mletackoj novoj stecevini u Dalmaciji, naseljavanje novog stanovnistva i razdioba zemlje na podrucju Splita i Klisa 1672-73 godine, Muzej grada Splita, Split, 1962, str.. 6-7.
Lovre Katic, Naseljenje danasnjeg Solina, Rasprave i clanci iz hrvatske povijesti, Split, 1993, str. 438-441.
Nakon sto i vise godina doslo je opet do izmjene stanovnistva u gornjoj Dalmaciji.
Poslednja izmena:
pitanje glasi zašto u turskom popisu 1550 ekavskog ima ko pleve. sve cvetko i stepan.
a samo 50 godina kasnije nema nijednog (u popisu vrlike i sinja 1604) cvetka i stepana.
da li prvi turski prevod može garantovati da su imena po dalmaciji cvetko i stepan., a drugi cvitko i stipan?
- - - - - - - - - -
(ostalo što si postao nije više bitno. ne zanimaju me tudji spisi no konkretni rodovi. rekoh ti znam katastar i knjige gde trebam tražiti reč je pomeranju stanovništava iz okolice splita u 17-18stst. katolici i pravoslavci iz primorja su se doselili na to maovice. biće da je ostalo i starosedeoca. ne shvataš da je spram zemlje u radošiću ili solinu...maovice premija. šta misliš zašto i dalje dolazi do odliva potomaka uskoka u tursku bosnu ili madjarsku? ..)
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
meni je bilo vrlo iznenadjujuće , na temi o Janjevcima, kad sam trebila katastarski popis iz 1455. na Brankovićevoj teritoriji (Prizren,Priština) manje-više zbog tendencioznost i istog geštetner-boya, da vidim da je Stipan , u ikavskom obliku, vrlo često srpsko ime
http://www.scribd.com/doc/60208030/Oblast-Brankovica-Opsirni-katastarski-popis-iz-1455-godine#scribd
evo tog primera. je li moguća takva greška sa turskim jezikom ili je ovo svedočanstvo promene jata?
Popis 1550, regija Kijevo..Vrlika...Sinj:
Stipan sin Petrov
Marko sin Cvetkov
Cvetko sin Radovčev
Radivoj sin Cvetkov
Radovan, sin Cvetkov
Branisav, sin Cvetkov
Stipan, sin Martinov
Duka, sin Stipanov
Cvitan, sin Pavlov
Dragobrad, sin Cvetkov
Stepan, sin Grgura
Batrić, sin Stipkov
Stipan, sin Božidarov
Cvetko, sin Dobrićev, primićur
Cvetko, sin Vukosavov
Cvetko, sin Radoja
Pavel, sin Stepanov
Stepan, sin Vukosalov
Stepan, sin Nikolin
Mileka, sin Stepanov
Petar, sin Stepanov
Juraj, sin Cvetkov
Popis 1604, regija Kijevo-Vrlika-Sinj:
Zemin sa vinogradom Stipana Bulkara
Dmitra. sina Stipana,
Baština Martina, drži je Stipan. njegov sin
Baština Marka, s. Stipana
Baština Stipana, s. Radosava
drži je Stipan, s.Nikole
Baština Stipana. s.Ivana,
Baština Stipana, s. Jurja,
Baština Stipana, s. Andrije
Baština Pavla, s. Stipana
Baština Vukdraga, s.Stipana
....nijedan Stepan?
Cvitko Radice
drži je Cvitko, oslobođen (plaćanjapristojbi)
drži Cvitko, s. Vukašina
Baština Vuka, s. Radoja. drži je Cvitko, njegov sin
drzi je Cvitko. s. Jakova
....nijedan Cvetko?
- - - - - - - - - -
pdf (535 KB)
- - - - - - - - - -
Popis 1550, regija Kijevo..Vrlika...Sinj:
Stipan sin Petrov
Marko sin Cvetkov
Cvetko sin Radovčev
Radivoj sin Cvetkov
Radovan, sin Cvetkov
Branisav, sin Cvetkov
Stipan, sin Martinov
Duka, sin Stipanov
Cvitan, sin Pavlov
Dragobrad, sin Cvetkov
Stepan, sin Grgura
Batrić, sin Stipkov
Stipan, sin Božidarov
Cvetko, sin Dobrićev, primićur
Cvetko, sin Vukosavov
Cvetko, sin Radoja
Pavel, sin Stepanov
Stepan, sin Vukosalov
Stepan, sin Nikolin
Mileka, sin Stepanov
Petar, sin Stepanov
Juraj, sin Cvetkov
Popis 1604, regija Kijevo-Vrlika-Sinj:
Zemin sa vinogradom Stipana Bulkara
Dmitra. sina Stipana,
Baština Martina, drži je Stipan. njegov sin
Baština Marka, s. Stipana
Baština Stipana, s. Radosava
drži je Stipan, s.Nikole
Baština Stipana. s.Ivana,
Baština Stipana, s. Jurja,
Baština Stipana, s. Andrije
Baština Pavla, s. Stipana
Baština Vukdraga, s.Stipana
....nijedan Stepan?
Cvitko Radice
drži je Cvitko, oslobođen (plaćanjapristojbi)
drži Cvitko, s. Vukašina
Baština Vuka, s. Radoja. drži je Cvitko, njegov sin
drzi je Cvitko. s. Jakova
....nijedan Cvetko?
- - - - - - - - - -
deo vlaha cetinske krajine se iselio na otok olib 1476. i danas kažu hlib umesto kruv. a imaju ekavice na mestima gde se očekuje ikavica.
pdf (535 KB)
- - - - - - - - - -
imaću u vidu da sugerišeš petrovo polje za putovanje dublje u prošlost. dok ne dobijem podatke iz trogira nemam nameru da oko toga nagadjam.. za te koji su upisani u radošiću nema mesta dolaska dok za većinu ima . btw. deo je ostao i pokatoličio se.)
- Poruka
- 30.495
и чакавица такође има екавицу.