Bunjevci

[Čuljak]

grešiš. govor morlaka je sačuvao osobene slovenske reči koje ukazuju da je romanski preslojen preko njega. a ne obrnuto.

Dakle, prezimena poput Dančul, Furko, Maras, Kapor ili Čepo su ustvari romanizmi preslojeni preko slavenskog?

 

[snouden]

Hoćeš reći da etimologiju vlaškog imena trebamo tražiti u "vlaci"?

vlaka je njiva ispred moje jare.baš tako smo zvali glavnu njivu isprid kuće u planini.i taj je naziv još drugde očuvan. guglaj vlaka...
ako ćemo po vlaki pre će biti da ono što je pisac povelje i zakonika pisao kao vlah se u stvari izgovaralo bliže k tj. vlak a ne vlah. kao što bi moja baba pre kazla krvat nego hrvat. pre kruv nego kruh...)

- - - - - - - - - -

Dakle, prezimena poput Dančul, Furko, Maras, Kapor ili Čepo su ustvari romanizmi preslojeni preko slavenskog?

ne poistovećuj drvo i šumu . biće da je deo romaskog stanovništva promenio govor . asimilovan. a ko ih je to progutao?
osim toga imaj u vidu ko im je davao prezimena. ko će sebi dati prezime džukela ili ubiparip ...?

 

[Čuljak]

vlaka je niva ispred moje jare.baš tako smo zvali glavnu njivu isprid kuće u planini.i taj je naziv još drugde očuvan. guglaj vlaka.

Vlake su i zaseok u selu iz kojeg vučem porijeklo, no koliko sam upućen, njihovu etimologiju treba tražiti u šumskim vlakama, a ne vlasima ili Vlasima. Uostalome, zar je moguće preko glasovnih i značenjskih zakonitosti u razvoju jezika izuvuči vlaško ime iz šumskih vlaka? Bojim se da ne

 

[Tandoori Masala]

lepo ti je rečeno kako su započinjali upit i svu ikavicu. te da se ne zahvaljuješ. pa kako misliš odrediti gde je granica u dijalektima.)

Ne mogu ti zahvaliti jer ne govoris istinu. Maovice, Kricke i Unista, tamo se govori novostokavski ikavski. Nema cakavskog kod Srba niti Hrvata, bilo to u tim samim selima ili oko njih. Ankica Cilas Simpraga je prokrstarila cijelu Drnisku i Kninsku krajinu uzduz i poprijeko, cijelu sjevernu Dalmaciju, vrsila ispitivanja i nije nasla niti jedan zivi cakavski govor, bilo to kod hrvatskog ili srpskog stanovnistva (ovi stariji informatori su, ironicno, idealni jer su zadrzali najarhaicnije tipove govora), iako se radi o debelom zaledju. Stalno lazes.

 

[snouden]

Vlake su i zaseok u selu iz kojeg vučem porijeklo, no koliko sam upućen, njihovu etimologiju treba tražiti u šumskim vlakama, a ne vlasima ili Vlasima.

vlaka ili uvlaka. takodje se ima zaboravljeni glagol vlačiti u smislu drljati. vlačiti vunu. vući voz (vlak).

dabome da ne mora da bude vlak isključivo težak. vlk je slovenski mudrac sluga boga volosa. a vlaj i vlajna moliških šklavuna zarućnik - vereni momak i devojka .

 

[snouden]

Ne mogu ti zahvaliti jer ne govoris istinu. Maovice, Kricke i Unista, tamo se govori novostokavski ikavski. Nema cakavskog kod Srba niti Hrvata, bilo to u tim samim selima ili oko njih. Ankica Cilas Simpraga je prokrstarila cijelu Drnisku i Kninsku krajinu uzduz i poprijeko, cijelu sjevernu Dalmaciju, vrsila ispitivanja i nije nasla niti jedan zivi cakavski govor, bilo to kod hrvatskog ili srpskog stanovnistva (ovi stariji informatori su, ironicno, idealni jer su zadrzali najarhaicnije tipove govora), iako se radi o debelom zaledju. Stalno lazes.

nije tačno. na maovicu su mnogi i kasne 1960 započinji upit sa ća. i to je dovoljno.

iako se s početka opismenjavanja, tokom celog dvadesetog veka, školski štokavski preslojavao preko ovog čakavakog to se upitno ća i u vreme moga detinjstva očuvalo.

a ta je gospoica tribala prokrstariati maovice pre tog preslojavanja. da je to uradila ona bi zabeležila da moja baba nije govorila čakavicu jer je bila iz štokavskog sela. ali bi zabeležila i njenu snaju iku koja jest,

mladji ljudi i vremena dakako nisu reprezent da se preseče je li čakavica ili štokavica u nekom selu dominantna. pravi se je presek mogao napraviti samo pre ilirskog pokreta i reforme školstva. tada je ta tvoja gospoica trebala obići sva dalmatinska sela i kategorizovati dijalekte ikavskog.

 

[Čuljak]

vlaka ili uvlaka. takodje se ima zaborvljeni glagol vlačiti u smislu drljati. vlačiti vunu. vući voz = vlak.

dabome da ne mora da bude vlak isključivo težak. vlk je slovenski mudrac sluga boga volosa.

Slaže li se to sa postojećim glasovnim i značenjskim zakonitostima?

 

[Kor]

Priobalno stanovništvo nije protivnik vlaja u smislu samih ljudi, već više njihovih njima nerazumljivih običaja, odnosno nemogućnosti prihvaćanja govora i običaja lokalne sredine.

ali su opet vrlo često ti koji su protiv tih običaja ljudi koji su poreklom isti ti vlaji, zar ne? Dakle, sada se stide onoga što su bili pre toga. To često biva kada se ljudi dočepaju nešto naprednije životne sredine pa steknu kompleks niže vrednosti.

 

[Лекизан]

Када су Буњевци први пут споменути у историји?

 

[Čuljak]

Када су Буњевци први пут споменути у историји?

U turskom popisu iz 1570. spominje se Marton Bunavac kao kmet u baranjskom selu Maroku.

Edit: Naknadno sam se sjetio ovoga

Mario Bara, Ekohistorijski pristup migracijama Bunjevaca, GODIŠNJAK ZA ZNANSTVENA ISTRAŽIVANJA, 2012., str.20.

 

[snouden]

Које буњевачко презиме је у питању, ако није тајна? Може и на ПП, свеједно.

više prezimena. izvoli najpre taj popis uskoka harambaše Bioukovića iz 1709. Pa ako ti je poznata materija i način kako da tragam dalje javi na PP.

Spojler

 

[snouden]

Slaže li se to sa postojećim glasovnim i značenjskim zakonitostima?

pitanje izgovara je kao pitanje kaže li se paroh ili parok. pitanje za cenjene jezikoslovce. da se proslave kao s gramatikom čakavskog.

važnijm mi se čini da zakonik hansa frankapana jasno definiše vlaha kao slovenskog podanika njegove banovine. vlah u vreme bana mateja i hansa frankopana mu dodje što u tursko vreme raja.

 

[Lamasu]

Franački mač iz Livna, Damascus steel, 108 cm oštrica, nađen na hrv. velikašu.

Land of Hrvoje

 

[Lamasu]

Osim drugih artifakata karolinški mačevi u BiH nađeni su na sljedećim lokalitetima:

Mogorjelo, Čapljina mač tip K (Vinski 1986, 61), Stolac, Čairi, mač tip K (Vinski 1986, 68),Mostar ,Vukodol- Humac (Vinski 1986, 61),Podgradina,Rešetarica, Livno, mač tip K (Vrdoljak, 1992, 121; Zekan 1994, 55) i mač tip H je nađen na grobnici Rudić, Glamoč (Miletić 1977, 119; Vinski 1983, 475).

 

[Čuljak]

pitanje izgovara je kao pitanje kaže li se paroh ili parok. pitanje za cenjene jezikoslovce. da se proslave kao s gramatikom čakavskog.

To što su se glasovi f i h vremenom izgubili u novoštokavskim oblicima, ne mora značiti da ih u prošlosti nije bilo.

vlah u vreme bana mateja i hansa frankopana mu dodje što u tursko vreme raja.

Jesi siguran?

Va ime oca i sina i svetoga duha amen. Mi knez Hanž Frankapan, krčki i modruški, cetinski i kliški knez i veće, ban Dalmacije i Hrvat, damo viditi vsakomu človiku, komu se dostoji, po sem (ovom) našem otvorenu listu, da pridoše prid nas počteni i dobri muži, bivše virne i prave sluge bana Ivaniša Ivanovića (sin kneza Ivana Nelipčića), vsi dobri Vlasi: Viganj, Dubravčić, Ninoje Sanković, Tomaš Ročević, Matijaš Vukčić, Milić Ostojić, Dragic Prodanić, Blaž Kočić, Hrelja Golešević, Vukat Vojinović, Ivaniš Grobačić, Budanj Grubšić, Biloslav Dražević, Jelovac Draživojević, Radivoj Vitković, Bulat Kustražić, Ivan Poznanović i ini vsi dobri Vlasi, pitajuće i išćuće ot nas dobrih i počtenih zakonov svojih navadnih (uobičajenih), ki im su bili za njih bivšega gospodna bana Ivaniša Ivanovića i za njegova oca, kneza Ivana. I mi smislivše se i vidivše pravo i podobno iskanje i pitanje njih, prijasmo (primismo) više rečene dobre dobre muže, bivše virne sluge bana Ivaniša, sebi za sluge i svomu ostanku, i učinismo im i dasmo i potvrdismo počtene i dobre i prave njih navadne zakone, ki im su bili najpraviji i najbolji za njih bivšega gospodina bana Ivaniša i za njegova oca kneza Ivana, i kimi su zakoni njim služili oni i njih stariji; a ovo su oni dobri zakoni.

Najpri da ni nad njimi kneza posionoga (silovit). S nami se zgoravaje, knez, ki bi im mrzak, da su ga voljno prominiti.

Ki Vlah ima selo (selište, posjed), da služi s unčom (danak), a ki nima sela, taj na konji šćitom i s mačem, ali strilami i s mačem. Ki ne ide na vojsku, a zapovi mu se, šest libar plaća; ot togaj gre vojvodi Vlaškomu deseto. Da im se ne uzme konj vojnički u podsadu (zalog) ni za nijedni krivinu; a da ne vojuju ot Stipana dne do Martinja; a kada gredu na vojsku, dva dila vojnikov da gre, a treti dio da je napravlja (opskrbi) brašnom i kobilami.

I da ni nad njimi nijedan Hrvatin vojvoda, ner jedan izmeju njih da je vojvoda nad njimi, ki njim zapovida, s našim se knezem dogovaraje.

I da im je pitanje poda Vsinjem (sud pod Sinjem), a na njih pitanje da ne sida ni jedan Hrvatin, ner (nego) njih knez i suci njih. I da ima njih knez i suci dvakrat u godišću po Vlasih pojti, po vsih jedino više rečenih. I da ni meju njime oplinika zatiskom(plijenjenik na silu), ner što bi koga pravda dopitala. I ot vsakoga osuda (globa) da im se tretina ostavlja, a sucem deseto gre ot osudov, a ot našega dohotka knez deseto li (također) ot osudov. I tko bi osuda dopal, da mu se uzme ovca za libru, a krava za šest libar. I da mu se ima rok učiniti do dvadeset dana, a ako je dotle ne iskupi, da je zgiblo.

Da ima dati vsaki stan (pastirki stan, kuća) o Jurjevo (!) ovna ili ovcu, a ovna prihodnika (janje), ter sir, a tko je toli ubog, ter sira nima, a on vrvču (novac), ter podimni dukat, po njih zakonu sedamdeset i četiri bolanče (sitan novac), tko ima kljuse i trideset brav, a tko je ubožiji (siromašniji) dva dukat ali (ili) imri (vrsta novca), i jeseni o Martinjoj da imaju davati po svom zakonu ot vsakoga kljuseta dinar, dalje katunari (načelnik katuna) i dvornikov (službenik).

A u Cetini (Cetinskoj županiji) da ne daju nigdir trgovine (daća za dozvolu trgovanja). I da ni ot njih obišenika (da se nitko ne kažnjava vješanjem) ni za jednu krivinu. I da više rečeni muži, vsi dobri katunari, ot svojih ljudi pol dohodak da sebi ustavljaju dukatov, kako im je bilo za njih bivšega gospodina bana Ivaniša.

I da ne more otdati (tužiti) Vlah na Vlaha sto libar, ki sam nima sto libar. I da ne more otdati najamnik (plaćenik) ni lovas (sluga, konjušar) na gospodara, i Srblin da ne more otdati na Vlaha, ni Vlah na Srblina. I da ni među njimi ku.a stav...ović (nečitljivo) ni svidok ni porotnik, ni nitkor ot njih da ni časnik; ni da je virovan mimo četire bolanče (ne može svjedočiti na sudu, ako je veća svota od 4 bolanče). I da ne daju travnine na planini, ni u zimišćih, ni indi, gdi nisu davali za bana Ivaniša, kada je (ih, akuz. množ.) je nakon sebe ostavil. I da ne drže Hrvati Vlahov mimo jednog bravara (pastir za ovce, brav).

Dalje knez Vlaški i vsi više pisani dobri muži, vsi katunari, na prijaše i zavezaše se virom i dušom svojom, da hote nam virno služiti i našemu ostanku, a mi se njim obitovasmo i na toj prijasmo našom ričju gospockom, da je hoćemo u vsih njih više pisanih zakonih tvrditi i udržati viku vičnim zakonom, nje i njih ostanak, dokle nam pravo i virno služe. I na to im dasmo taj naš otvoren list, jere vsi ovi više pisani dobro muži katunari svojom bratjom i svojimi katunami i svojimi općinami obitovaše se i prijaše i obezaše viramo i dušami svojim, da nas i naš ostanak oni i njih ostanak hote virno i pravo služiti svojimi glavami i svojim blagom i svim svojom moćju i ne ostaviti nas i naš ostanak protiv vsakomu človiku.

Pisan na Klisi, miseca marča osmi na deste dan va litih rojstva Isus Krstova 1436, lito. I na vse ovoj više rečeno prijasmo im tvrdo, dalje, što bi i njih zgovorom i š njim dobrom voljom bilo.

 

[Лекизан]

Franački mač iz Livna, Damascus steel, 108 cm oštrica, nađen na hrv. velikašu.

На ком хрватском великашу?
И какве то везе има са Буњевцима?

 

[Lamasu]

На ком хрватском великашу?
И какве то везе има са Буњевцима?

Neznani junak. Vidi post 217. Sa Bunjevcima ima toliko da ih se može povezati sa onim ljudima u Bosni koji su davno bili pod Francima.

 

[Лекизан]

Neznani junak.

Добар мали.

Vidi post 217. Sa Bunjevcima ima toliko da ih se može povezati sa onim ljudima u Bosni koji su davno bili pod Francima.

Видео и?
Проналазак франачких мачева у Босни је доказ да су становници Босне били под Франачком влашћу!!??
А како су ти мачеви од дамаског челика то је доказ да је Дамаск у Франачкој!?

 

[Čuljak]

Проналазак франачких мачева у Босни

Čapljina, Stolac i Mostar nisu ni u današnjoj Bosni, a kamoli ranosrednjovjekovnoj kada se prostirala tek oko gornjeg toka istoimene rijeke. Livno i Glamoč su pripadali ranosrednjovjekovnoj livanjskoj županiji.

 

[Lamasu]

Добар мали.

Видео и?
Проналазак франачких мачева у Босни је доказ да су становници Босне били под Франачком влашћу!!??
А како су ти мачеви од дамаског челика то је доказ да је Дамаск у Франачкој!?

To je metoda izrade čelika koja nije poznata. Da upravo to stanovnici BiH su bili pod Franačkom vlašću.

 

[Лекизан]

Čapljina, Stolac i Mostar nisu ni u današnjoj Bosni, a kamoli ranosrednjovjekovnoj kada se prostirala tek oko gornjeg toka istoimene rijeke. Livno i Glamoč su pripadali ranosrednjovjekovnoj livanjskoj županiji.

Они су у Захумљу и то је доказ да су Франци владали тим простором?

To je metoda izrade čelika koja nije poznata.
Da upravo to stanovnici BiH su bili pod Franačkom vlašću.

Како није позната?
Јел они исти код којих се кнез Људевит склонио или неки други становници БиХ?

 

[Čuljak]

Они су у Захумљу и то је доказ да су Франци владали тим простором?

Čapljina nije u Zahumlju, već Paganiji.

 

[Lamasu]

Они су у Захумљу и то је доказ да су Франци владали тим простором?

Како није позната?
Јел они исти код којих се кнез Људевит склонио или неки други становници БиХ?

Znači Ljudevit od Franaka bježi Francima. Baš kreativno. Ljudska mašta je nepresušan izvor ideja no biti udan za takvu "istoću" je zbilja dosadno. Nadao sam se da ćeš biti kreativniji u pokušaju negiranja Hrvatsva u BiH. Kao npr. da su mogli biti predmet trgovine. Upravo zato nisam spominjao druge nađene karolinške artifakte. Kao ni oružja npr. nađena koplja. Jer je u Franačkoj bila zabrana trgovine karolinškim mačevima. Oni nisu mogli biti predmet trgovine niti su se smjeli izvoziti. Također najveći broj pronađenih karolinških mačeva je u Dalmaciji čak 16. Dok je u Slavoniji nešto više nego u današnjoj Bosni. Mislim 6.

edit: zanimljivo 1 u CG.

 

[snouden]

Vlake su i zaseok u selu iz kojeg vučem porijeklo, no koliko sam upućen, njihovu etimologiju treba tražiti u šumskim vlakama, a ne vlasima ili Vlasima. Uostalome, zar je moguće preko glasovnih i značenjskih zakonitosti u razvoju jezika izuvuči vlaško ime iz šumskih vlaka? Bojim se da ne

ima i drugih vlaka i dovoljno da se dobije predstava o njij. taj zaseok su bile njive ispred nekih kuća. vlaka je njiva. po njoj se vlači. stalno vuče- stalno drlja- stalno brana pa joj otuda ime. od glagola vlačiti, što znači stalno vući nešto po njoj. vlači čuljak, vlačiiii....

vlaka je i dan danas ostala glavna njiva isprid moje jare. nešto kao bašta ili podvornica. plus tor i livada.

Jesi siguran?

gle jada. preskočio si boldovati reč Hrvat odmah na početku. hans frankapan sam sebe smatra Hrvatom i tim zakonikom, kao knez i ban, uredjuje odnos hrvata i vlaha.

i gde bi ti?

u hrvate ili u vlahe? očito dve različite zajednice.

Va ime oca i sina i svetoga duha amen. Mi knez Hanž Frankapan, krčki i modruški, cetinski i kliški knez i veće, ban Dalmacije i Hrvat,

da pripomognem, piše on da ima i trećih, -srbala.
možeš i tamo?

 

[Mrkalj]

Dakle, prezimena poput Dančul, Furko, Maras, Kapor ili Čepo su ustvari romanizmi preslojeni preko slavenskog?

Imali smo i rasprave o tome kako je upravo po tim vlaškim katunima velik broj slovenske paganske toponomastike (Trebević, V(id)ogošća, Trepča,Trebava, Trebižat, Velež, Troglav, Triglav, Perunić, i sl.), sve vrvi od Svetovidovih i Perunovih trebišta. Pa ću i to ponovo predstaviti ovde, a za početak evo kako se vlasi uklapaju u Dalimilovu hroniku.

Original postavio Mrkalj

U početku nazivahu se Sloveni domaćim imenom Srbi tj. rodjaci kod tudjinaca a napose Niemaca bijahu od davne davnine poznati pod imenom Veneda Vinida Vinda. Pod ovim imenom poznavahu Slovene i Grci i Rimljani negdje od VII vieka prije Isusa koji su iz njihovih krajeva kod baltičkoga mora jantar izvozili Susjedni Skandinavci zvahu je Vani.

http://books.google.rs/books?id=FJ0J...gbs_navlinks_s



Tu se uklapa i Dalimilova hronika koja je samo gurnuta u stranu jer se istoričari nisu usudili da njeno klupko raspletu, a to nam svakako predstoji. Hronika u delu u kojem opisuje postanak češkog jezika jasno razlikuje i kaže:

1. Srbi,
2. srpski jezik,
3. hrvatska zemlja koja govori srpski jezik i
4. u toj zemlji vlak ("leh") - klasna odrednica - koji se zvao Čeh.

Da li se govori se o severnim zemljama ili Balkanu, ostaje da se tačno utvrdi.

kapitola 1

Ot Babylonské veže a o sedmidcát jazycích
Každý sobe tech vlast ustavi
a ot tech vznechu se rozliční nravi.
Ti sobe osobichu zeme,
jakž dnes má každá jme.
Mezi jinými Srbové
(30) tu, kdežto biechu Hřekové,
podlé moře se ustavichu,
až do Říma se vzplodichu.


kapitola 2

O počátce jazyka českého

V srbském jazyku jest zeme,
jiež Charvátci jest jme.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jme bieše Čech.​

Prevod glasi:

Među ostalima, Srbi,
odande gde življahu Grci,
učvrstiše se do mora,
razmnožiše se do Rima“.

U srpskom narodu nalazi se zemlja
Kojoj je ime Hrvati
U toj zemlji bijaše vlah
njemu ime bijaše Čeh​

Danas pokušavaju vratolomijama da predstave kako se radi o Beloj Srbiji, kako bi ispalo da su Sloveni ipak iz zakarpatskih močvara, a da leh znači "čovek", jer je to jedino što im pada na pamet. Naime, znamo da je Poljak Leh, a odavde vidimo da je to i Čeh. Česi kažu da je Leh čovek, a poljaci da je to pleme Leđana. A najlogičnije tumačenje se preskače, a ono je da se radi o slovenskom čoveku - vlahu, vlehu, lehu. Dalimilova Hronika i kaže da su Srbi (misli na Slovene) odande gde žive Grci (Hrekove) i da su se razmnožili do mora i samog Rima.


Imali smo i ozbiljne teze kako su slovenska imena poromanjivana:

- preskače se preko pitanja otkud imena Vladul, Vidul, Vukul, Radul, Bratul, Krstul, Kršul, Dragul, Rašuo (od Rašul ← Rašo, Raško ← Radko, Radivoje), Dančuo (od Dančul ← Dančo, Danko), Njegul, Prvul, Zorul, Gradul, Črnul, Dražnul, Trkul (od Trko ili Trčko), Kožul (od osnove koža), zatim Radman, Radoman, Vukman, Vukoman, Dragman, Dragoman, Vladman, tursko Karaman? takođe, pogrešno se misli da su sva prezimena na -as((ov)ić) romanska - nisu; Boras, Vukas, Radas, Radus, Latas, Vidas, Rakas, Zlokas, Miljas, Ivas, Vulas itd. ne znače ništa drugo nego skraćeni oblik od Borašin, Vukašin, Radašin i sl. što znači Bora sin (Borov sin), Vuka sin (Vukov sin) ili Rada sin (Radov sin ili Radu sin), Lata (Latifa) sin (Latifov sin) i t. sl.

Imali smo i čvrste etnografske pokazatelje o slovenskom mnogobožaštvu kod katoličkih vlaha - Bunjevaca, o pesmama Ljlji, običajima sadnje Perunika ispred kuća itd.

Čini mi se da samo potpuna budala može pored ovako jasne situacije da istrajava na indogermanističkoj, tj. bečko-berlinskoj kontaminaciji sopstvene prošlosti. Da je bb-ovcima odgovaralo, bila bi im dovoljna i slovenska imena koja kod vlaha redovno nalazimo.

Npr:

From the founding charter of Žiča monastery, year 1220: