Bulimija i anoreksija :(

[Ines1864]

Hanibal, moja mama ima bmi 27, ok ona je već kao gojazna, ali svi joj govore kako je prelepa, što i jeste istina. Malo je okrugla, tačnije ima jake noge (tako je građena), ali je zato ''uhvatila'' mog tatu koji je jako zgodan ;-) Zezam se, ali stvarno je jako lepa i zna da nosi svoje kile i to je i najvažnije! Da imaš samopouzdanja, da nisi opterećena- to je najvažnije!
ps. Dobro, slažem se da se ne treba opustiti previše i postati mlitava svinja, ali brojati svaku kaloriju, svaki cm, svaku kilu, je već zabrinjavajuće!

 

[blpd_girl]

ines, veruj mi da te razumem šta želiš da kažeš. što je najgore (iliti bar ironično) ja sam svega toga svesna. znaš, čudno je to, kao da imam dve svesti, jednu koja je "normalna" - pozitivna, optimistična, neopterećena, samopouzdana, jaka, ponosna na svoje uspehe i svoje dobre strane i koja onoj drugoj kaže "ma daj, koji ti je bre, pa ti si super!" ali i "šta se tu žališ i kukaš na tom forumu, izmišljaš sebi bolesti, samo privlačiš pažnju, ne ser.i, bre, ti si sasvim super i normalna"; i drugu svest koja je nesigurna, koja kad pogleda u svoje noge, recimo, iskreno se zgrozi i grozi se i svog stomaka itd, koja je i previše svesna svih svojih ( i stvarnih i možda preuveličanih) mana, kako fizičkih, tako i psihičkih, koja nije tako optimista, koja dobro poznaje osećanje krivice,... i koja toj prvoj svesti odgovara "nije baš tako, ne izmišljam ja, i ti to dobro znaš... imaš ti nekih svojih problema". e sad, dobra (valjda) stvar je u tome što ta svest više ne želi da se muči i želi da podeli problem, nađe pomoć iliti podršku, reši probleme...
samo što mi to nije uopšte lako. nije mi uopšte lako bilo a niti je sad da uopšte priznajem da imam probleme. i sebi i drugima.
nisam se obraćala psihologu. ne bih ni mogla. kad bih otišla, verovatno bi odreagovala ona odbrambena svest i pravila se da je sve u redu...
@ines, hvala na podršci, iskreno, već sam mislila da odustanem od ove teme i obraćanja na njoj, ali reči nekoga ko te razume su vrlo dragocene...

 

[tarabica]

moj je veći nego hanibalkin

 

[Ines1864]

@blpd girl
Slušaj me sad dobro...iliti čitaj....
Draga, ti imaš problem...želiš da ga rešiš...to je evidentno....Ali opet, bežiš od toga.
Bežala sam i ja. Prvi put sam otišla kod psihologa 2002.god., i dobro sam se isplakala, htela sam da kažem šta me muči, ali na kraju sam samo slagala da je neki problem sa prijateljicom (to mi je prvo palo na pamet)....Drugi put 2005. i tada sam skupila snagu i rekla sam joj sve što imam na duši...Nisi ni svesna koji teret padne s tvojih pleća, uopšte nije teško, iako ti se sad čini. Znaš li ti koliko se ja sada kajem što nisam odmah te 2002.godine priznala o čemu se radilo, kakav sam problem imala...nego sam još 3 godine živela u depresiji, u opsednutošću svojom kilažom, u nesigurnosti i večitom nezadovoljstvu sobom...Hm...A sada, da ne veruješ kako mi je lepo, ne opterećujem se uopšte i ne pogađa me ničiji komentar...Uživam u svom životu i lepo mi je. Moraš se dovesti u red u svojoj glavi....Raditi na svom duhu, a na svojoj LJUŠTURI ne sa opsesijom, nego sa zabavom...Znaš, priznati svoj problem i svoje greške, nije mala stvar. To ne mogu svi, nego samo oni jaki. A ja iskreno verujem da si ti jaka, samo se još uvek pomalo plašiš. Plašiš se da promeniš svoj život, svoje navike...i to je ok...i ja sam se pitala kako je to, a dugo nisam ništa konkretno uradila na tom pitanju...Šteta. I ja tebi kažem, nemoj da pustiš da prolazi vreme, a da ti i dalje tapkaš u mestu sa svojim problemom....Bolje prikupi dovoljno snage i na razgovor sa stručnjakom! To ti na kraju krajeva nikako ne može odmoći, naprotiv!
Eh...da znaš koliko se prepoznajem u tvojim redovima...to sam ja od pre par godina.
A i ti možeš da budeš optimista, da gledaš život sa vedrije strane, veruj mi. Imaš vlast nad svojim mislima, nad svojim željama, nad svojim pogledima na život....sve je u tvojim rukama.
Pa, razmisli- da li želiš ovako da živiš ceo život?
Veliki pozdrav!

 

[shaddow]

.....i ja imam trip da moram da budem uspešna, škola mi se uvek nametala kao najvažnija stvar u životu, imam trip da moram da budem najbolja, tj, imala sam ga, pa kad na faksu nisam bila najbolja, nekako sam se pomirila sa tim i sad ne očekujem da moram u svemu da budem najbolja, ali bih to volela. volim da mse takmičim. moji su uvek bili ponosni na moje uspehe....

Izvinjavam se ako mnogo pitam, ali zamima me ZAŠTO moraš da budeš najbolja?
Šta će se desiti ako ne budeš najbolja?

 

[shaddow]

..... pre par godina kad sam imala BMI 16 jedan dobar drug mi je rekao da izgledam grozno, da sam sva špicasta (u laktovima, kukovima, ramenima,...) da mi se raužno vide rebra i kičma... da sam "upala"... ovaj njegov dobronameran komentar, kao i druge slične komentare uopšte nisam mogla da razumem, mislila sam samo "šta ti znaš". ...

Da li misliš da bi te dobar drug namerno slagao? Da li misliš da bi te SVI lagali?
Da li je moguće da tako mršava osoba zaista izgleda grozno?
Da li si svesna da anoreksija sa sobom često nosi i poremećaj percepcije (opažanja) sopstvenog tela, što znači da ne vidiš realno svoje telo, da imaš poremećaj opažanja.
Ili možda misliš da svi drugi imaju taj poremećaj, a da smo ti vidiš ono što ustvari jeste?

..... tad sam bila još mršavija nego u srednjoj i izgledala sam još mršavije nego tada. bila sam strašno ponosna. samo saznanje da u dobrom broju butika ni ne drže tako male brojeve, i da i tamo gde mogu da nađem nešto što mi je taman to je veličine 34 iliti XS me je ispunjavalo nekim posebnim ponosom i ushićenjem. uživala sam u svojoj mršavosti i volela da stajem na vagu i da se ogledam. ali, čak i tada sam mislila ponekad da se "moja debljina jednostavno ne vidi"....

Zašto biti ponosan zbog toga što se takvi brojevi ne proizvode?
Pa valjda to znači da nešto sa tobom nije u redu?
Nemoguće je da su svi ostali debeli, a ti si jedina taman kako treba, zar ne?
Možda će pre biti slučaj da si ti preeeterano mršava?
Zar to nije ozbiljan razlog da se zapitaš "gde sam pogrešila"?

Da li si svesna da je anoreksija bolest koja može imati i tragičan ishod?
Da osoba može sebe toliko da izgladni da dođe u situaciju da joj je život ugrožen?

 

[okata]

Ja sam zadovoljna sa ovom mojom kilazom, napokon imam dupe i grudi.Sve to pocinje kao bezazlena stvar ali vremenom zna da postane veoma jak psihicki problem koji zahteva kontrolu ali naravno da se utvrdi da li se radi o tome ili o cistom hhiru i umisljenosti ili cak narcisoizmu.Svako ko ima problem sa prihvatanjem sebe bi trebalo da na sve nacine pokusa da to promeni ako je uopste svestan problema ili uzroka problema, ako to ne uspeva sam onda toplo preporucujem psiholologa.Svi prezaju od psihologa i svih ljudi koji se time bave ali nema razloga.Ali ipak je potrebno pre svega covek sam sebe da prihvati i da zeli da se pomiri sa nekim cinjenicama bez obzira koliko bile bolne, ali ipak nisu smrtonosne.Neko ne moze da bude mrsavica, neko ne moze da ima lepu zadnjicu bez obzira na vezbe, neko ne moze da ucvrsti ruke, neko ima celulit koji je prosto neiskorenjiv, ali svako od tih "neko" ima nesto sto neki drugi nemaju.Tako da svako od nas treba da nadje nacin da izgleda fantasticno bez obzira na kilazu, opusteno d......e, malo jace butke itd.Ali nema nista lepse kada si iznutra ispunjen pa ti nekako nije bitno da li si manje ili vise zgodna za oci javnosti.Ipak ima u svemu tome i malo opterecenosti zbog cistog narcisoizma i ubedjenja da sve treba da bude onako kako je ispalnirano.Opustite se!!!!!!

 

[blpd_girl]

@shaddow
da sam htela da razgovaram/komentarišem o tome sa psihologom, onda bih i otišla kod psihologa. to je prvo. a drugo, šta očekuješ da postigneš, mislim, šta kontaš, da sam ja retard pa ne kontam osnovne stvari i sad treba neko da mi otvara oči? takav hladni analitički pristup uopšte nije ono što mi treba i što sam tražila. ti slobodno piši i dalje, jer svi imaju pravo da pišu po temama, ali nemoj očekivati da ću ti odgovoriti. u svakom slučaju, ne na takav pristup. to važi i za ostale koji iz dosade postavljaju dokona pitanja. ja nisam ovde otvarala dušu da bi me dokoni i/ili zlobni secirali.

uf...

pretpostavljam da ima još osoba sa sličnim problemom koje se ne usuđuju da se jave, jer im se ne dopada ono što mogu da dobiju ovde. ako je neko pao i pruža ti ruku da mu pomogneš da ustane, onda mu ili stvarno pruži ruku i probaj da ga podigneš ili ga zaobiđi. a od toga što ćeš samo stati ispred njega i napadati ga što je pao ili (još gore) stati pored i čuditi se i smejati, njemu neće biti nikakve koristi...

ommm....

dobro, neću da se nerviram...

 

[Ines1864]

Da, slažem se, i baš sam htela to da napišem.
Shaddow, devojkama kao što je blpd girl (i kao što sam ja bila nekad) je potrebna PODRŠKA, topla reč...Ovo tvoje je baš zvučalo strogo i kritički...što reče blpd girl- hladno (iako ja verujem da si samo hteo da pomogneš).
Blpd girl, Shaddow je samo hteo da te podstakne da razmisliš ovim pitanjima koja ti je postavio, to i jesu bitna pitanja....ali ja sam sigurna da si ti jednim svojim delom potpuno svesna pravog odgovora, ali kao da postoji druga strana tvoje ličnosti koja se opire tom odgovoru...To osećanje mi je poznato. Znaš šta, sve će se rešiti samo od sebe kada prihvatiš sebe.....a sad kako, na koji način....ja ti samo mogu dati svoj primer, a kao što sam rekla tvoj život je u tvojim rukama, i tvoj izbor je samo tvoja stvar. Ja sam uvek ZA da pomognem, ako ikako mogu.

 

[shaddow]

@shaddow
da sam htela da razgovaram/komentarišem o tome sa psihologom, onda bih i otišla kod psihologa.

Ovo šta sam napisao napisao sam kao forumaš, a NE kao neki psiholog, psihoterapeut ili šta ja znam šta.

..mislim, šta kontaš, da sam ja retard pa ne kontam osnovne stvari...

Ne sećam se da sam bilo šta rekao o tvojoj inteligenciji?!? Mentalna retardacija se, inače, odnosi na osobe čiji IQ iznosi manje od 70. Mislim da ja nisam o tome govorio i da je tvoj problem potpuno druge prirode.

....takav hladni analitički pristup uopšte nije ono što mi treba i što sam tražila....

Kakav analitički pristup? Izgleda da bi ti da čuješ samo ono što tebi odgovara. Kao: "Hajde da pišemo o anoreksiji, ali nemoj slučajno neko da napiše ono što se meni ne sviđa." Pa ti očigledno lažeš samu sebe, i sad ti treba neko da te tapše po ramenu i da kaže: "Da, da, svi psihoterapeuti su blesavi, nemoj slučajno da odeš tamo."

Hteo sam da ti kažem da je problem koji imaš veoma ozbiljan i da je veoma važno da se obratiš psihoterapeutu za pomoć. To sam uradio najdobronamernije, a ako si se ti našla povređena, to mi nije bila namera.

....to važi i za ostale koji iz dosade postavljaju dokona pitanja. ja nisam ovde otvarala dušu da bi me dokoni i/ili zlobni secirali.....

Pazi ovo sad! :shock: Ja "iz dosade postavljam dokona pitanja"?!? :shock: Mislim, šta reći na ovo... :shock:

....pretpostavljam da ima još osoba sa sličnim problemom koje se ne usuđuju da se jave, jer im se ne dopada ono što mogu da dobiju ovde. .....

Izvini, a šta očekuješ da dobiješ ovde?

....ako je neko pao i pruža ti ruku da mu pomogneš da ustane, onda mu ili stvarno pruži ruku i probaj da ga podigneš ili ga zaobiđi. a od toga što ćeš samo stati ispred njega i napadati ga što je pao ili (još gore) stati pored i čuditi se i smejati, njemu neće biti nikakve koristi......

E, vidiš ovo si slikovito napisala. Samo, stvari su malo drugačije. Ja bih rekao ovako:

Ako vidiš da neko ima ozbiljan problem, a nije svestan toga i ne želi da ga rešava, umesto da mu iskreno kažeš svoje mišljenje, ti ga lepo tapši po ramenu i pričaj mu sve ono što on želi da čuje. Nemoj slučajno da mu kažeš ono što misliš, jer tako rade pravi prijatelji, zar ne? Oni osobi govore ono što ona želi da čuje, pa makar i po cenu njenog zdravlja.


I na kraju, izvinjavam se što sam ti se uopšte i obratio. Moj post je bio kranje dobronameran, ali vidim da si ga ti shvatila na drugi način. Dakle, samo ti nastavi da pišeš, a ja ti više neću smetati.

 

[Banshee]

shaddow,bez uvrede,ali ti i kada pises kao forumas,pises kao psiholog - i to klasicno knjisko znanje - koje manje vise svi znaju uopsteno.to sam ti vec rekla.

ja prva nemam nista protiv psihologa i posete istima,jer i sama volim da ih posecujem kada sam u problemima,kada prolazim kroz tezak period koji ne znam da resim itd da ne detaljisem sad...ali iskreno,da mi psiholog prica ovo suvoparno znanje,koje ja vec poznajem,i da mi ne kaze neki konretan,praktican savet meni ne treba...bila sam kod raznih psihologa i to zaista nije tip saveta koji je potreban osobi sa problemom.

ona je ocigledno vrlo svesna problema i zna dobro to sto si ti napisao...u neku ruku je razumem jer sam se prepoznala u nekim segmentima njene price - npr. isto sam uvek bile srecna kada mogu da kupim manji broj odece....kad smrsam uvek me je vuklo da nastavim dalje,a opet sam sebe videla kao debelu i to zato sto sam tezila perfekciji koju mi organizam nije jednostavno dozvoljavao...a tek kad su mi se smanjile sise i bokovi ( za koje i dan danas mrzim sto su obli ) bila sam presrecna...samo sto,ja sam stala kad mi je mama mrtva ozbiljna rekla da sam se sasusila,da mi se lice ispilo i da grozno izgledam i kad sam shvatila da mi sva odeca spada kad je obucem- a bila sam opet na donjoj granici normale bmi ali mi je ocigledno tezina vise odlazila na kosti i misice nego na salo ...i opet sada,kada mi ljudi kazu da sam zgodna ili cak mrsava kad povremeno izgubim koju kilu ne verujem im i uvek smatram da imam par kila viska...al to je ocigledno neki moj kompleks i teznja nekim ciljevima koje mogu da postignem tek na ustrb svog zdravlja..na svu srecu znala sam da kazem dosta....ali ako se probudim ujutru neraspolozena i pogledam se uogledalo i ne svidja mi se sta vidim,samopouzdanje mi je ozbiljno naruseno...dok npr kad je neko rugi debeo niti primecujem niti mi smeta...

a i da sam ne daj boze otisla dalje,definicije iz knjige mi sigurno ne bi pomogle nego koknretan savet ili podrska...

@blpd_girl: ako se ipek odlucis poseti nekome sturcnom,znaj da ima jako dobrih i prijatnih ljudi medju njima...meni su pomogli za neke druge stvari....ali ako bi ti bila potrebna neka vrsta podrske i otvorenog razgovora,pokusaj,sto da ne...

 

[blpd_girl]

eh, napisala sam lep dugačak, razuman i razložan post, i onda mi se internet izdebiliše i ja ostadoh bez posta.
probaću ukratko da ponovim suštinu.
shaddow, ja nisam neka imaginarna, neodređena, bezlična primer-osoba iz udžbeika, ja sam stvarna osoba, biće od krvi i mesa, i možda se ne uklapam sasvim u udžbenike. konkretno, kod mene taj pristup "sasuti surovu istinu u lice" uopšte nije produktivan, ja se tad zatvaram u sebe i ili se skroz diferenciram ili odgovorim napadom. ono što meni u životu treba nije još neko ko će mi ukazati na greške, već neko ko će mi pružiti toplinu i razumevanje. ljubazan, iskren, topao i ljudski pristup je ono što meni treba i što daje pozitivne rezultate. zbog takvih postova nekih devojaka ovde ja i dalje pišem i razmišljam o ovome i ne šutam problem pod tepih. podrška i ljudska toplina su ono što me hrabri da nastavim dalje, u svemu u životu, pa tako i u ovoj, priznaćeš, vrlo pipavoj stvari. bar za mene.

devojke, da, u pravu ste. trebalo bi da se obratim stručnom licu, ali osećam da još nisam spremna da počnem da se preispitujem, da kopam po nekim stvarima, bojim se da bi moj odbrambenoi mehanizam odreagovao i uljuljkujući me kako je sve u stvari super i ja samo preuveličavam, pred prvom mučnom "preprekom" me odvukao od terapija. dosta toga ima ispod mog tepiha, bojim se da se ne ugušim od prašine, ako ga pomerim... ako razumete šta hoću da kažem.

ines, kako si se ti odlučila da se obratiš za pomoć? kako si prelomila? da li ti je bilo teško? šta ti je pomoglo?

 

[Ines1864]

I na kraju, izvinjavam se što sam ti se uopšte i obratio. Moj post je bio kranje dobronameran, ali vidim da si ga ti shvatila na drugi način. Dakle, samo ti nastavi da pišeš, a ja ti više neću smetati.

Shaddow, dobro, što si se ti sad tako naljutio i uvredio? I odmah se povlačiš, nećeš da pomogneš ako nekome ne odgovara tvoj način pomoći, nećeš da pokušaš na drugi način. Nisu svi ljudi jednaki i ne odgovara svima isti pristup.
Ok, ti jesi rekao kompletnu istinu, ali najgori deo priče je što i ona sama jednim delom sebe to zna. Postoji drugi deo ličnosti, koji gotovo uživa u svojoj mršavosti, u svojoj ispijenosti....a znaš li zašto? Zato što ima osećaj nadmoći, ima osećaj da uspeva da upravlja sobom, u fazonu: ''Uspevam da imam pod kontrolom svoj život''....To je ono što se krije ispod te želje za mršavošću. Dakle, problem je mnogo dublji...prvo se treba rešiti te opsednutosti potrebom da sve mora biti perfektno, sve pod kontrolom....itd. Nisam psiholog, ne znam da li se jedan recept može primeniti na sve, ali znam kada i kako sam se ja izlečila. Kada sam shvatila da za mene ima i većih vrednosti od savršenog izgleda, da postoji Bog, iskrenost, prijatelji, ljubav, druženje....a koje sam zapostavila, iskreno sam se zapitala kuda idem. Da li je moguće da sam toliko jadna, da sam toliko površna da mi je najveća briga u životu kilogram ovamo-onamo? Gde je duhovnost, gde je moja unutrašnja vrednost? Zar se sve svelo samo na to da mi stomak bude apsolutno ravan, da nemam gram sala? E tek kad sam sebi iskreno odgovorila na ova pitanja, kao da mi se desilo ''prosvetljenje''. Bukvalno, odluka o tome da ću da promenim život, i svoje poglede na svet i na sebe, mi se desila kao neki ''bum''.I puno sam posle radila na njoj....nije bilo lako prihvatiti sebe sa svim svojim manama i priznati sebi da ne mogu u svemu biti savršena...Možda neće biti lako ni blpd girl, ali ja verujem da će uspeti. Jer, čim je ona ovde iznela svoj problem, svesna je da on postoji. I sigurno i ona želi da uvek bude puna samopouzdanja (a ne samo kad joj odgovara brojka na vagi)....a to je, kao što sam već rekla, u njenim rukama.
Bitno je Blpd, da shvatiš zašto želiš da budeš toliko mršava, koji je osnovni razlog? Da li postoji neka osoba koja nije ''savršenog'' izgleda, a koju veoma ceniš i diviš joj se zbog njenog-njegovog duha i samouverenosti i gotovo da ne primećuješ da fizički nije po ''JUSU'', jer je toliko psihički jaka? Ja veoma cenim takve osobe, i iako nisam još uvek takva i možda nikada i neću biti, trudim se...

 

[blpd_girl]

želim da dokažem da i dalje mogu da budem prva u nečemu; želim da pokažem sebi da i ja igram važnu ulogu u svom životu; želim da budem manje ranjiva, kao da ako me fizički ima manje, i drugi mogu manje da me povrede; želim da se uklopim u želje i očekivanja drugih; želim da pokažem da sam ranjiva i da ne treba biti pregrub sa mnom; želim da se osećam čisto, ponekad čak i bespolno, a ne prljavo, razvratno, seksualno,...; želim da pokažem sebi da sam ja najvažnija; želim da se u nečemu ističem i budem posebna;...
ne znam sad da li ovo ima smisla, samo sam na brzinu sela i istresla ono što mi je palo na pamet. ne znam ni da li su to pravi(ili da li su to svi) razlozi, to mi je sada izašlo iz mene...
joj, spuvava me sad ovo, a ionako se ne osećam baš sjajno.
momak mi šlje lepe i vesele poruke, bolje da se sad skoncentrišem na to...

 

[blpd_girl]

znaš, Ines, zanimljivo pitanje... zapravo, osim jedne osobe koju vrlo cenim, ne pada mi na pamet niko koga bih po nekoj vrednosti celokupne ličnosti stavila ispred sebe. e sad, zar to niije čudno, ili bar kontradiktorno?
ne znam, iako često umem da strogo sudim sebi, i drugima sudim strogo i ne mislim da su bolji od mene.
šta li sad to govori?
...
ne znam

 

[blpd_girl]

znaš, teško mi je to i da razumem, a kamoli da objasnim, ja i kad sam najgora/najstroža prema sebi ja sam takva i prema drugima. sebe jako volim (koliko god to sad čudno zvučalo), samo što osećam kao da ne mogu sebe dovoljno da zaštitim... kao da ne umem da se brinem o sebi na najbolji način... ne znam, sad se već gubim u svemu ovome.
volim sebe, kao kad neko jako voli neku osobu i shvata da je ta osoba ranjiva i da je treba zaštiti i želi i pokušava da je zaštiti, tako i ja prema samoj sebi, samo što ne uspeva uvek, a nije mi ni sasvim jasno šta zapravo treba da radim...
uf, sad sam baš konfuzna

 

[shaddow]

Shaddow, dobro, što si se ti sad tako naljutio i uvredio? I odmah se povlačiš, nećeš da pomogneš ako nekome ne odgovara tvoj način pomoći, nećeš da pokušaš na drugi način. Nisu svi ljudi jednaki i ne odgovara svima isti pristup.
...

Samo, da se razumemo, ovo NIJE lekarska ordinacija, a ja NISAM psihoterapeut koji nekoga treba da leči.

 

[Ines1864]

@blpd girl
Znaš šta, nek ti to bude domaći zadatak...Pa razmisli, ali duboko i dobro, kada budeš imala volje i vremena za to. Pročitaj još par puta šta smo ti napisali, pokušaj da odgovoriš sebi sasvim iskreno na sva pitanja, da porazgovaraš sama sa sobom.
Razmisli o ovoj svojoj zadnjoj poruci....da li se te tvoje želje mogu ostvariti na drugi način....ili je to da budeš mršava pravi način?
I znaš šta...ranjiva ćeš i dalje biti, ali pokušaj da u tome nađeš i nešto dobro- nisu svi tako osećajni kao ti....A verujem da si posebna, pitaj svog momka nešto o tome, ne možeš svakome da se dopadaš...Jbg, ali nisu ni svi bitni. Bitni su samo poneki.
Uostalom, neću ja da ti odgovaram na pitanja. Razmisli sama, razmisli o svojim prioritetima. Vidim da se još uvek opireš...i razumem te. Ja sam čak i kad sam otišla kod psihologa, u početku mislila ''Ima li sve ovo smisla? Ma, bolje da dignem ruke od svega i da se vratim u svoj svet, u kom ću ja držati sve konce u rukama...Ako ne budem upravljala svojom težinom, čime ću upravljati?''....ali srećom, uz stručnu pomoć, shvatila sam da se život drži u rukama na skroz drugačiji način.
Samo polako...i strpljivo....i ne odustaj.

 

[S_K_V_O]

devojke, da, u pravu ste. trebalo bi da se obratim stručnom licu, ali osećam da još nisam spremna da počnem da se preispitujem, da kopam po nekim stvarima, bojim se da bi moj odbrambenoi mehanizam odreagovao i uljuljkujući me kako je sve u stvari super i ja samo preuveličavam, pred prvom mučnom "preprekom" me odvukao od terapija. dosta toga ima ispod mog tepiha, bojim se da se ne ugušim od prašine, ako ga pomerim... ako razumete šta hoću da kažem.

ines, kako si se ti odlučila da se obratiš za pomoć? kako si prelomila? da li ti je bilo teško? šta ti je pomoglo?

mislim da razumem kako se osećaš...to je i normalno,nemaš problem kontinuirano 24/7/365...povremeno ti je teško ,a kad prođe kriza onda je problem prošlost, i izgleda manje važan i podnošljiv...i kao nešto sa čim ćeš se sama izboriti...
bar se ja tako trenutno osećam, doduše iz nekih potpuno drugih razloga...a za sve to vreme problem koji će se teško rešiti sam od sebe stoji u mestu i život prolazi...i dobro je da si ga svesna i da je u tebi počela da sazreva želja da pomogneš sebi. ne znam ni sama, za početak bi možda bilo dobro da smisliš gde da odeš, pa makar i ne otišla, ali da držiš kod sebe ime i br. telefona, pa to je već jedan korak. a kad se budeš osećala teško biće ti mnogo lakše da se obratiš nekom za pomoć. ili eventualno da se poveriš nekome ko ti je blizak i zamoliš ga da on to uradi umesto tebe. uostalom i akd ti se učini da preuveličavaš seti se da ameri, bar ovi na filmovima, idu kod psihijatra eto čisto onako, malo da ćaskaju. pa i ako ti se učini da je mali, pa šta? plaćeni su da slušaju tuđe probleme - male ili velike... :wink:
pozdrav i ne zameri ako sam nešto i pogrešila, jednostavno...rukovođena sam svojom perspektivonm...

 

[okata]

Ja mogu samo da kažem da će pored svog tvog napora da budeš najbolja i na prvom mestu, uvek naći neko ko je bolji i pametnji i sve bolje od tebe a ti ćeš to naravno primetiti.Šta ćeš onda da uradis?Da ponovo postavljaš ciljeve da ga dostigneš i budeš bolja?Ako je tako to je onda čista zavist i borba za prestiž?Ako nije onda se samo opusti i pusti sebe i svoj mozak da uživate u običnim stvarima.Ako imaš dečka isprobaj da sa njim budeš ceo dan gola i videćeš da ćeš početi da voliš svoje telo takvo kakvo je.Gledaj se često u ogledalu i počni da se navikavaš na to što vidiš.Bićeš najverovatnije majka jedan dan, imaćeš opušten stomak i celulit na sve strane ali ćeš valjda biti srećna što si podnela toliku žrtvu.NEmoj po ceo dan da sediš i smišljaš novi način kako da zaseniš i kako da budeš savršena da bi ti samo neko rekao svaka čast.Veruj mi da ljude nije briga da li izgledaš ovako ili onako, onaj ko to komentariše je kreten, i sto posto zavidan.Samo napred i počni da voliš svaki nabor na svom telu bar zato što je smo tvoj i samim tim jedinsven.

 

[Ines1864]

Evo, Okata ti je dala baš super savete...

 

[S_K_V_O]

okata...većina ljudi razmišlja racionalno ali u životu nas vuku i neke druge sile kojima se čovek teško odupire...

 

[Ines1864]

Ja kad sam imala bulimiju, uvek sam govorila da su me garant obuzele nečiste sile, da je đavo bacio pik na mene...tako sam se bukvalno osećala...To sam i rekla mojoj psihološkinji, a ona me je pitala :''Dobro, hajde sad iskreno mi reci ko upravlja tvojim životom? Ko određuje da li ćeš ti povraćati, ili prestati da jedeš? Ti ili đavo?'' Onda sam skontala da je samo bitno da se trgnem i da mogu da rešim svoj problem.

 

[okata]

Da ali život je borba.Sada svi treba bez obzira na to što smo svesni da je nešto loše i da nas jede polako do iznemoglosti,da se prepustimo nekim silama i da kažemo "To je sila i jača je od mene".Nema ničeg jačeg od nas samih ako se radi o nekom nazovi psihičkom problemu, osim ako nije nasledno ili hronično ili ne daj Bože nešto što nam muti svest i ne da da normalno funkcionišemo.Drugim rečima, ako nije nešto što zahteva hospitalizovanje.Dobro i da uzmemo u obzir da je to jače od nas, šta onda?Naravno da ćemo pokušati da menjamo, zar ne?ako ne ide svojom voljom, onda sa nekim drugim ili uz stručnu pomoć.Najlakše je da podklekneš i kažeš "Ono je krivo", a u podsvesti znaš da i nije baš tako.

 

[okata]

Slažem se sa Ines u potpunosti.Eto ona je rekla da baš svi razumeju.