Bulimija i anoreksija :(

[Nevencica]

Samo da ispravim zena se zove Nena Calovska, i hvala u svakom slucaju.
Poz

 

[blesica]

Samo da ispravim zena se zove Nena Calovska, i hvala u svakom slucaju.
Poz

hvala na lektoratu vrlo dobro poznajem zenu,makedonskog je porekla pa je ipak E ali nisi jedina a i nebitno ca ili ce vazna je pomoc poz nevencice

 

[Nevencica]

I ja dobro poznajem zenu i 100% je Calovska , ali nebitno

 

[shaddow]

Evo, da podignem temu.

PS: Molim i drugi put.

 

[MirjanaZ]

hvala sedou

i ne vidim sta je u ovoj temi neozbiljno

 

[shaddow]

Naravno da ništa nije neozbiljno. Mislim da je tema odlična i da treba pisati o tome. Pozdrav!

 

[presednick]

Vise majmuna i sve reseno

 

[shaddow]

 

[blpd_girl]

izvini, hanic, sad sam procitala celu temu, nije neozbiljna.

vidim da su neke devojke ovde već iznele svoje probleme. i ja bih želela da iznesem svoj, ono što zapravo želim (zato sam i probala da otvorim onu temu) jeste podrška u smislu da devojke koje imaju slično iskustvo ovde pišu o tome, da razmenim mišljenja sa njima, jer ne znam s kim drugim da pričam o tome...ja sam ceo život skoro bila opsednuta ishranom, kilažom, izgledom... i to je uvek bilo prisutno, u manjoj ili većoj meri.
uglavnom mi je normalan (najčešći) izgled sa BMI 18. Međutim, u dva (ne kratka) perioda u životu bio je manji i varirao od 16 do 16,8, a uglavnom 16. e sad, glavna stvar je u tome što sam ja i tada mislila za sebe da sam debela, "samo što sad trenutno nisam jako", odnosno "sad se to ne vidi". dalje, objektivne komentare nisam mogla da razumem, mislila sam da su zlobni ako bi dolazili od muških, a zavidni ako bi dolazili od ženskih. pre par godina kad sam imala BMI 16 jedan dobar drug mi je rekao da izgledam grozno, da sam sva špicasta (u laktovima, kukovima, ramenima,...) da mi se raužno vide rebra i kičma... da sam "upala"... ovaj njegov dobronameran komentar, kao i druge slične komentare uopšte nisam mogla da razumem, mislila sam samo "šta ti znaš".
sada mi je BMI 20,6 i smatram da sam bucko. težina koju bih volela (bar za početak ?) da ostvarim je takva da bi mi BMI bio 19. moja porodica mi sada govori da sam "bucko", "obla",... smeje mi se što "puno" jedem, nisu zlonamerni i to su njihovi iskreni komentari, mada kad su videli koliko se ja tripujem oko toga prestali su da komentarišu i sad mi eventualno kažu "ma, super ti je tako", ali ja vidim da oni to kažu samo da bih se ja osećala bolje. kad sam bila mršava nisu mi govorili da nešto ne valja.
i ja imam trip da moram da budem uspešna, škola mi se uvek nametala kao najvažnija stvar u životu, imam trip da moram da budem najbolja, tj, imala sam ga, pa kad na faksu nisam bila najbolja, nekako sam se pomirila sa tim i sad ne očekujem da moram u svemu da budem najbolja, ali bih to volela. volim da mse takmičim. moji su uvek bili ponosni na moje uspehe.
što se tiče sexa i sexualnosti, rano sam ušla u pubertet i među prvima dobila grudi i tako to. mrzela sam sebe i svoje telo zbog toga. mrzela sam što mi je telo "krivudavo", moji su me tešili govoreći da mi je jednostavno takva građa. kad sam posle, u srednjoj školi uspela da dostignem BMI 16 i kad su mi se bokovi znatno suzili, butine suzile, grudi malo smanjile, jednom rečju kad su se te krivine "umirile" bila sam srećna i nekako mirna. znam da sam mislila "eto, niste u pravu, nije takva moja građa, vidite da mogu da budem mrša". osećala sam se dobro povodom sebe, osećala sam da imam kontrolu nad sobom i svojim životom, osećala sam da ima više samopouzdanja...i godinama sam imala BMI ispod 17. ugojila sam se na početku faksa i BMI mi je bio od 18 do max 19. zatim mi se desio veoma težak raskid sa momkom, i svašta nešto, i jako sam to teško prihvatila. i nedugo zatim, opet sam smršala. tad sam bila još mršavija nego u srednjoj i izgledala sam joiš mršavije nego tada. bila sam strašno ponosna. samo saznanje da u dobrom broju butika ni ne drže tako male brojeve, i da i tamo gde mogu da nađem nešto što mi je taman to je veličine 34 iliti XS me je ispunjavalo nekim posebnim ponosom i ushićenjem. uživala sam u svojoj mršavosti i volela da stajem na vagu i da se ogledam. ali, čak i tada sam mislila ponekad da se "moja debljina jednostavno ne vidi".
uglavnom, od pre nekih godinu i po sam se opet ugojila i BMI mi je varirao od 19 do 20, sada je 20,6 i nadam se ne zadugo. počela sam da treniram...
inače, opsednuta sam hranom, kalorijama, znam hranjive vrednosti mnogih namirnica, znam savete za mršavljenje, ponekad čak idem i na proana sajtove. kao iz radoznalosti, a zatim upijam sve savete za mršavljenje...

eto, da ne dužim. molim i ostale koje imaju sličnih problema da se jave. ako pružimo ruke jedne drugima, možda uspemo brže i lakše da prevaziđemo neke stvari...

 

[okata]

Evo ja se javljam.Doduse nikada nisam bolovala od anoreksije ali sam uvek bila na dobrom putu.Naime, zavrsila sam i nizu i srednju baletsku skolu, ceo zivot idem na balet(sada sam prestala).Dok sam bila mala sve je bilo kako treba.kako sam pocela da se razvijam pocela sam da se sirim u kukovima ali nista drasticno i naravno pocela sam da dobijam guzu koja mi je nasledna.Dosla sam u Beograd da nastavim skolovanje jer u gradu odakle sam nije vise moglo.Tada sam bila peti razred znaci 11 godina.Tada sam prvi put otisla na dijetu na preporuku moje nastavnice i naravno uz saglasnost mojih.Postavilo se pitanje da li cu na ispitu dobiti peticu.Od tada pa sve do devetnaeste godine ja sam bila na dijetama.POstojao je jedan bas tezak period kada sam bila treca srednje gde sam se ugojila, sto i mislim da je normalno jer sam imala 17, godine gde sve buja, ali bila sam debela samo za balet, za normalan zivot sam bila normalna.Ali tada mi je balet bio sve io naravno da sam se osecala bezvredno kada dobijem od profesorke kompliment da izgledam kao da me ujeo bumbar.Znala sam da provedem dane na jabukama, koje su mi se sada smucile i retko ih jedem.Sve sam davala od sebe da sto bolje radim, ali to se nije videlo jer kada ljude bode u oci to sto si malo puniji(u ovom slucaju puniji za balet) onda nista drugo nema smisla.Bila sam visoka 165 a teska tada 53.Vremenom sam pocela mnogo ruzno da se osecam, pored toga sto sam imala vrtoglavice i malaksalost, mislim da sam tada i pala u neku depresiju.Cinilo mi se da nista nema smisla, kuci sam odlazila retko,zbog obaveza u skoli jer smo nekad balet imali i vikendom, osecala sam stalno nagon na plac.Polako sam dosla do toga da mi je jedina misija u zivotu da smrsam, i mislila sam da ako se to dogodi da ce sve da se vrati na staro, da cu imati pet iz baleta(inace u srednjoj je jako retko da se ima petica ali ja sam mislila da je to zbog kilaze), da cu moci bolje da skacem i da ce svi imati vise postovanja.Imali smo tamo predmet koji se zove Podrske, to je rad sa partnerom.Svi su nas zezali da nece muskarci moci da nas podignu zbog kilaze, svi su ih sazaljevali i slicno, i ja sam vodeci se svojom sramotom zbog kilaze i ne zeleci da mi se iko smeje izostajala sa casova sto je rezultiralo razrednim ispitom.Sve to vreme, niko se nije pozabavio nama koji smo bili u idnom problemu, vec smo samo tako bili iskljucivani iz aktivnosti, i jedini njihov cilj je bio da smrsamo.U to vreme znala sam po ceo dan da citam i da ne izadjem uz sobe u domu gde sam zivela.U medjuvremenu sam se zaljubila, taj decko sa kojim sam i dan danas, i bas danas nam je pet godina, on se potrudio da mi pokaze i drugu stranu zivota.Setnje, uzivanje u drugim stvarima, opredeljenje za nesto drugo, druzenje pre svega, jer je to za nas bilo zabranjeno, i slicne lepe sporedne stvari.Kada sam svoje misli skrenula sa toga i kada sam cvrsto resila da vise nikada necu na dijetu, jer sam jednom lecila neke plihove po ustima koji su nastali usle pada imuniteta, mesec dana,e tek onda sam pocela da mrsavim.Jela sma normalno i onolik koliko mi je potrebno, vise mi nista nije bilo zabranjeno i samim tim me i nije vuklo da ga jedem,i diplomski sam docekala sa odlicnom kolazom za balet,165 visoka 45 teska.Baletom se vise ne bavim ali mi strasno nedostaje,ali sada je kasno vec.Dugo vremena sam vukla tu kilazu i nisam uspevala da se ugojim.desavalo se da mi je muka da ja hocu da jedem ali ne mogu,tada sam plakala i jela na silu jer nisam htela da se razbolim sada kada sam izasla iz skole.Naravno imala sam maksimalnu podrsku svih.To je najverovatnije bila posledica svih mogucih dijeta, koje su se manifestovale tek posle.Sada sam prestala da pusim, i da unosim bilo sta otrovno u organizam svojevoljno naravno, i uz dobar trud sam uspela da se ugojim.Sada sam normalna,ali ipak imam i jos ponekad taj baletski sindrom.Letos sam imala 43 kilograma bez svoje volje naravno, pocele su da se desavaju cudne stvari u mom mozfu ali to je sada sve proslo.Zato, svi oni koji imaju problem i ako nemaju razloga da se izgladnjuju zbog nekog pritiska iz skole ili cega vec, neka se manu toga jer nista dobro iz toga ne moze da izadje.Cinjenica je da nam to namecu sa svih strana ali niko ne voli da vidi ravnu guzu,ili kosti na sve strane sem samih zena.Samo napred.

 

[MirjanaZ]

bas iskreno :-( (poslednja dva posta)

blpd nije mi jasno,ili nisam lepo citala,ali ti imas i dalje problema sa ishranom?tvoj telesni indeks 20 je normalan koliko ja znam

 

[Hellen]

Е, а шта је БМИ?

 

[MirjanaZ]

index telesne tezine(ne znam bukvalno da prevedem skracenicu)to je ono tezina podeljena sa (visinom na kvadrat) sto sam pokusala da objasnim u temi "debela"

 

[blpd_girl]

@okata
svaka čast na iskrenosti. ja sam bila još drastičnije mršava, ako ti je to neka uteha, ali vidim da je kod tebe taj psihički momenat svejedno bio vrlo težak. ono što često ljudi ne shvataju je da ako se neko ugoji i BMI mu postane prihvatljiv, to uopšte ne mora da znači i da je rešio problem. @hani
naime, ja sam sada "normalne težine" ali sam sebi debela, nekad čak i odvratna, nemam samopouzdanja u sebe kao neku sexi cicu, da budem iskrena, ne mislim da sam takva. stvar je u tome da problem kod mene postoji već jako dugo, a to što se ponekad ugojim je iz drugih razloga i nije rešenje samo po sebi...

sad moram da idem. devojke pišite, biće mi drago da ovo zaživi.

 

[MirjanaZ]

nemoguce je da sa indexom 20 budes debela bre hmm meni uvek pomaze metoda poredjenja,kad vidim npr kate moss osecam se kao slon,ali i u suprotnom smeru,kad vidim neke buce ja se osetim zgodno
e nesto mi nikad nije bilo jasno:kako anoreksicni vide druge ljude?da li im svi izgledaju kao debeli?ili samo oni sami

 

[Hellen]

index telesne tezine(ne znam bukvalno da prevedem skracenicu)to je ono tezina podeljena sa (visinom na kvadrat) sto sam pokusala da objasnim u temi "debela"

Како, како?
Тежина подељена са висином на квадрат???
Нисам баш схватила....

 

[MirjanaZ]

ovako,ja sam visoka 1.62 i imam 61 kg(dobro ajde 61.5 ali radi lakseg racunanja )
moj indeks se dobija na sledeci nacin
61/(1.62*1.62)=61/2.62=23 sto znaci da naucno gledano nisam debela,ali i ako pozelim da smrsam nutricionista ce mi odobriti jer normalan index ide od 18.6 do 25(evo sad sam proverila u nekim novinama)
ispod 18 se racuna pod neuhranjeno,iznad 25 kao gojazno
mada kazu da je i ovaj nacin racunanja prevazidjen
i zeno je l si svesna da sam napisala svoju tezinu:shock:

 

[Hellen]

Чек да пробам да израчунам....
Аааа....ево!
Никад нисам чула за такво рачунање... Па то је баш широк распон од 18 до 25.....

Е, и ја сам нормална! (бар у килажи )

 

[black.dragon]

Чек да пробам да израчунам....
Аааа....ево!
Никад нисам чула за такво рачунање... Па то је баш широк распон од 18 до 25.....

Е, и ја сам нормална! (бар у килажи )

ma dobra si i vako kakvih ima

 

[MirjanaZ]

pa to je kao u granicama normale sto se tice zdravlja,ne i trenutne mode
a koliki je tvoj

 

[Hellen]

Мој је 20.48

(Некако ми баш у свему одговара та цифра! :wink: )


Читам сад ове девојке које су себе доживљавале као дебеле...
Ево, израчунах колики ми је био у 4. средње - 18,16..а била сам тако мршава, кост и кожа....ужас! Толико сам патила због тога и била искомплексирана што нисам обла као моје другарице....:-( Не могу да замислим да неко са тим односом килаже и висине може себе да види као дебелу нити да ико може да ужива у таквој мршавости....

 

[Ines1864]

blpd girl, zašto se ne javiš psihologu? Jesi li razgovarala s nekim o tvojoj opsesiji hranom, osim ovde sa nama? Da li postoji osoba s kojom otvoreno možeš da razgovaraš i u koju imaš poverenja?
Jako bi bilo značajno da porazgovaraš sa stručnjakom o tome! Fazon je u tome da poradiš na samopouzdanju, a ne na tome da ti BMI bude tako mali (usput, po ovome sad nema šanse da si debela!)...Ja sam imala bmi 17 dok sam bolovala od bulimije, sad kad vidim slike iz tog perioda gadi mi se...samo sam glavu imala normalnu, a telo kao od neke žabice...grozota....
U svemu te razumem, veruj mi da sam i ja tada bila tako kao i ti ponosna na svoje XS mere, ali to tvoje trenutno stanje je slično stanju izmenjene svesti- gotovo da haluciniraš da si debela, pa tu je i sindrom iskrivljenog ogledala...Iskobeljaj se iz tog začaranog kruga, jbš život u kom ti je prva i osnovna briga koliko imaš kila (znam iz iskustva).
Okata, brrrr....te baletske škole su baš spartanske...ma mani balet, važno je zdravlje! Pozz

 

[Ines1864]

Moj BMI je trenutno 20,68 i ja sam prezadovoljna!

 

[MirjanaZ]

da se neko javi sa vecim od 23 ili brisem moj post

 

[Banshee]

@hellen: BMI na srpskom su ti rekli sta znaci - u originalu Body Mass Index

meni je 19.4 sada...ako je verovatni online bmi calculatoru,nemam obican pri ruci...