Београд, Браничево и овострани Срем (Мачву) је Византији одузео Бела III 1182. године, иначе савезник Стефана Немање. Том приликом је угарска војска стигла до Сердике/Софије и опустошила крајеве под византијском влашћу. Све те догађаје треба ставити у контекст слабљења византијске власти на Балкану што ће, уосталом, и довести до стварања Другог бугарског царства под браћом Асеном и Петром у том периоду.
Калојан је Београд закратко преотео Угрима 1202. године у време када је Угарска помагала титуларног краља Дукље Вукана, а Калојан рашког великог жупана Стефана. Угарски краљ је у то време био преокупиран приликама у Далмацији јер су крсташи и Млечани 1202. заузели Задар. Имре је затим повратио Београд (1202 или 1203?), а Калојан је задржао Браничево.
Да ли је Калојан силом одузео Ниш или је град Стефан препустио Калојану као надокнаду за услугу у помоћи да поново преузме веложупански престо друга је прича.
Истина је да је Имре хтео да уврсти Бугарску у своју владарску титулатуру, али га је у томе спречио папа пошто се Калојан ставио под папску заштиту, примио круну и барјак из руку папског легата итд. ИМре је уврстио и Србију у своју титулу иако нити је шта трајније освојио, нити је после повратка Стефана могао тврдити да му је владар Србије вазал.
Угри су
трајно уврстили Бугарску у своју краљевску титулатуру 1266. и ту је, без обзира на реално стање, остала до 1918. године.
Сребрена, помињани Јаков Светислав био је руског порекла. У писму кијевском митрополиту Кирилу III назива Русију земљом својих предака. После навале Татара на руске земље један део племства избегао је у околне источноевропске државе. Рецимо, Ростислав Михаилович, син черниговског кнеза кога су Татари погубили (па га Руси поштују као свеца:
http://en.wikipedia.org/wiki/Michael_of_Chernigov), побегао је у Угарску где је, захваљујућу родбинским везама, постао бан Мачве.
Јаков није ретко име међу балканским Словенима, само нисам сигуран да се среће као световно име. Светислав је у оргиналу вероватно био Свјатослав, име није било ретко међу Рјуриковичима.
Укратко, Београд је за Бугаре био далеки, далеки погранични град, баш као и Видин за Угре. Не видим да су ни једни ни други оставили неки већи траг у Београду, односно Видину (који ће у 14. веку освајати и Лајош Велики, опет закратко). Београд се не може окарактерисати као део западнобугарских земаља, Видин може.
