- Poruka
- 11.573
Скоро потпуно непознат за вас, међу Србима, Бошњацима и Црногорцима, да је у касном средњем веку су користили термин Македонски,при дефинисању њихове територије и индиректно народ.
Постоје бројни историјски извори писани где Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина се пишу и говоре као "земље Македонске" или "македонским" странама.
Почнимо са титулом српског краља Стефана Душана.
Нажалост оригинал овог законика није сачуван, али постоје око 10 каснијих преписа. У Софијским, Загребачким и Раваничким преписима Душановог Закона, титулу цара Стефана Душана пише се као “Стефан у Христа Бога веран цар македонски“
(Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi. Knjiga III, Beograd 1905, str. 41 (nbr.4949) / Edith Durham, „High Albania“ First published in 1909 page 294., by LONDON EDWARD ARNOLD Publishers to the India Office 1909).
Преписи Душановог Законика
Ови историјски подаци, у 19. веку, су сметали тадашњим српским интелектуалцима, па због тога има имамо бројне фалсификате у 19. веку.
Франц Миклошич који је заједно са Вуком Караџићем по први пут у свету објављује документе за средњовековну србску историју “Monumenta Serbica“, титулу цара Душан преноси као: "Стефан у Христу Богу верни цар грчки"
(Ф. Миклосиц, Монумента Сербица, стр 154).
Али у преписима Душановог законика јасно стоји "Стефан у Христу Богу верни македонски краљ."
И где год се помиње име македонски српских историчара замењују са "грчки" или "ромејски".
Постоје бројни историјски докази ,могу само да цитирам Вука Караџића, који је и сам рекао:
“су се Маћедонија српске звале све земље народа нашега"
(Владимир Ћоровић: Историја српског народа, налов „Обнова пећке патријаршије“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука и "Ars Libri", Београд, 1997 г.).
Титула Цара Душана објављена у најстаријој историји јужнословенских народа "Хисториа Турцица" (1502)
Феликс Петанчић (1455 – 1517) наводи да је краљ Душан "краљ Македонаца и Рашана" односно оригинал “Macedonum Rasianorum Caesar“
(Historia Turcica (1502), Municipal Library in Nurmberg (pressmark Ms Solger 31.2В°).
Постоје бројни историјски извори писани где Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина се пишу и говоре као "земље Македонске" или "македонским" странама.
Почнимо са титулом српског краља Стефана Душана.
Нажалост оригинал овог законика није сачуван, али постоје око 10 каснијих преписа. У Софијским, Загребачким и Раваничким преписима Душановог Закона, титулу цара Стефана Душана пише се као “Стефан у Христа Бога веран цар македонски“
(Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi. Knjiga III, Beograd 1905, str. 41 (nbr.4949) / Edith Durham, „High Albania“ First published in 1909 page 294., by LONDON EDWARD ARNOLD Publishers to the India Office 1909).

Преписи Душановог Законика
Ови историјски подаци, у 19. веку, су сметали тадашњим српским интелектуалцима, па због тога има имамо бројне фалсификате у 19. веку.
Франц Миклошич који је заједно са Вуком Караџићем по први пут у свету објављује документе за средњовековну србску историју “Monumenta Serbica“, титулу цара Душан преноси као: "Стефан у Христу Богу верни цар грчки"
(Ф. Миклосиц, Монумента Сербица, стр 154).
Али у преписима Душановог законика јасно стоји "Стефан у Христу Богу верни македонски краљ."
И где год се помиње име македонски српских историчара замењују са "грчки" или "ромејски".
Постоје бројни историјски докази ,могу само да цитирам Вука Караџића, који је и сам рекао:
“су се Маћедонија српске звале све земље народа нашега"
(Владимир Ћоровић: Историја српског народа, налов „Обнова пећке патријаршије“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука и "Ars Libri", Београд, 1997 г.).
Титула Цара Душана објављена у најстаријој историји јужнословенских народа "Хисториа Турцица" (1502)
Феликс Петанчић (1455 – 1517) наводи да је краљ Душан "краљ Македонаца и Рашана" односно оригинал “Macedonum Rasianorum Caesar“
(Historia Turcica (1502), Municipal Library in Nurmberg (pressmark Ms Solger 31.2В°).