Македонскo народнo име међу Србима и Црногорцима

Sandanski

Veoma poznat
Banovan
Poruka
11.573
Скоро потпуно непознат за вас, међу Србима, Бошњацима и Црногорцима, да је у касном средњем веку су користили термин Македонски,при дефинисању њихове територије и индиректно народ.
Постоје бројни историјски извори писани где Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина се пишу и говоре као "земље Македонске" или "македонским" странама.

Почнимо са титулом српског краља Стефана Душана.

Нажалост оригинал овог законика није сачуван, али постоје око 10 каснијих преписа. У Софијским, Загребачким и Раваничким преписима Душановог Закона, титулу цара Стефана Душана пише се као “Стефан у Христа Бога веран цар македонски“

(Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi. Knjiga III, Beograd 1905, str. 41 (nbr.4949) / Edith Durham, „High Albania“ First published in 1909 page 294., by LONDON EDWARD ARNOLD Publishers to the India Office 1909).

dusanoviot-zakon.jpg

Преписи Душановог Законика

Ови историјски подаци, у 19. веку, су сметали тадашњим српским интелектуалцима, па због тога има имамо бројне фалсификате у 19. веку.

Франц Миклошич који је заједно са Вуком Караџићем по први пут у свету објављује документе за средњовековну србску историју “Monumenta Serbica“, титулу цара Душан преноси као: "Стефан у Христу Богу верни цар грчки"

(Ф. Миклосиц, Монумента Сербица, стр 154).

Али у преписима Душановог законика јасно стоји "Стефан у Христу Богу верни македонски краљ."
И где год се помиње име македонски српских историчара замењују са "грчки" или "ромејски".

Постоје бројни историјски докази ,могу само да цитирам Вука Караџића, који је и сам рекао:
“су се Маћедонија српске звале све земље народа нашега"


(Владимир Ћоровић: Историја српског народа, налов „Обнова пећке патријаршије“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука и "Ars Libri", Београд, 1997 г.).

Титула Цара Душана објављена у најстаријој историји јужнословенских народа
"Хисториа Турцица" (1502)
Феликс Петанчић (1455 – 1517) наводи да је краљ Душан "краљ Македонаца и Рашана" односно оригинал “Macedonum Rasianorum Caesar“

(Historia Turcica (1502), Municipal Library in Nurmberg (pressmark Ms Solger 31.2В°).
 
У средњовековној српској песма Ђурађ Смедеревац наводи се као македонски краљ и краљ Македоније - Смедерева.

Štampar Božidar Vuković Podgoričanin na svojijem knjigama piše 1520. I 1537:

''Ot otačastva moega ot zemlje Dioklitiskije, eže jest v predjeleh makedonskih ot grada naricajemago Podgorica''

(Lj. Stanojević, Stari srpski zapisi i natpisi, br. 494, 161).

I u trećoj svojoj knjizi 1538. Božidar Vuković ponavlja istu sintagmu. Vuk St. Karadžić je ovu formulaciju Božidara Vukovića objasnio tako što:

''su se Maćedonija srpski zvale sve zemlje našega naroda, kao što se i u narodnoj pjesmi... Đurađ Smederevac zove kralj od Maćedonije''...

Калуђери манастира Мораче црногорскога 1615. Пишу да је њихов манастир:

'' В области херцеговској в западних страна и предјелах маћедонских''

(Др Јевто М. Миловић, Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1728), Историјски институт НР Црне Горе, Цетиње 1956.)

Njegos_Scepan_Mali_naslovna_1851-1.png

Njegos_Scepan_Mali_str126-127_1851-1.png


Povijesti o skenderbegu Crnojeviću na svetom krštenju nazvanom Đurađ, Martina Skadarskoga, odnosno njezinoga prijevoda sa latinskog i prepis vladike Vasilija da je ''Ivan Kastriot Crnojević iz roda kraljeva makedonskih'' (dr B. Šekularac, Cetinjski ljetopis, isto).


Nakon povratka iz Crne Gore, ruski pukovnik Mihailo Miloradović (rodom iz Hercegovine) 1712. Potpisuje se u svojijem pismima kao ''polkovnik i kavaler makedonski''.

U Beču je 15.12. 1714. Izdat pasoš vladici-gospodaru crnogorskom Danilu Petroviću na kojem piše da je Danilo ''biskup iz Makedonje... Sa Cetinja''.

U pismu crnogorskijeh glavara od 8.9.1742. Ruskoj carici također se pominje sintagma ''v predjelu makedonskom'' (Marko Dragović, Materijal za istoriju Crne Gore vremena mitropolita Danila, Save i Vasilije Petrovića u Spomeniku XXV, 2).

U odgovoru od 10. 5. 1744. Ruska carica, također, otpozdravlja sa istom sintagmom (isto, 7). I u pismu mitropolita Save i crnogorskijeh glavara od 25. 5. 1752. Ruskoj carici pominje se: ''...v svih stranah makedonskih'' (isto, 9).
 
Смрт војводе Кајице

Подиже се господине краљу
Од прекрасне од Маћедоније
Из питома места Смедерева
.
.
.
"Здраво, краљу од Маћедоније!
"Златна круно под небом на земљи,
"Јасна звездо на Маћедонији!
"Звао би те, да се напијемо,
"Немам овде вина ни ракије.
.
.
.
 
Скоро потпуно непознат за вас, међу Србима, Бошњацима и Црногорцима, да је у касном средњем веку су користили термин Македонски,при дефинисању њихове територије и индиректно народ.
Постоје бројни историјски извори писани где Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина се пишу и говоре као "земље Македонске" или "македонским" странама.

Почнимо са титулом српског краља Стефана Душана.

Нажалост оригинал овог законика није сачуван, али постоје око 10 каснијих преписа. У Софијским, Загребачким и Раваничким преписима Душановог Закона, титулу цара Стефана Душана пише се као “Стефан у Христа Бога веран цар македонски“

(Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi. Knjiga III, Beograd 1905, str. 41 (nbr.4949) / Edith Durham, „High Albania“ First published in 1909 page 294., by LONDON EDWARD ARNOLD Publishers to the India Office 1909).

dusanoviot-zakon.jpg

Преписи Душановог Законика

Ови историјски подаци, у 19. веку, су сметали тадашњим српским интелектуалцима, па због тога има имамо бројне фалсификате у 19. веку.

Франц Миклошич који је заједно са Вуком Караџићем по први пут у свету објављује документе за средњовековну србску историју “Monumenta Serbica“, титулу цара Душан преноси као: "Стефан у Христу Богу верни цар грчки"

(Ф. Миклосиц, Монумента Сербица, стр 154).

Али у преписима Душановог законика јасно стоји "Стефан у Христу Богу верни македонски краљ."
И где год се помиње име македонски српских историчара замењују са "грчки" или "ромејски".

Постоје бројни историјски докази ,могу само да цитирам Вука Караџића, који је и сам рекао:
“су се Маћедонија српске звале све земље народа нашега"


(Владимир Ћоровић: Историја српског народа, налов „Обнова пећке патријаршије“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука и "Ars Libri", Београд, 1997 г.).

Титула Цара Душана објављена у најстаријој историји јужнословенских народа
"Хисториа Турцица" (1502)
Феликс Петанчић (1455 – 1517) наводи да је краљ Душан "краљ Македонаца и Рашана" односно оригинал “Macedonum Rasianorum Caesar“

(Historia Turcica (1502), Municipal Library in Nurmberg (pressmark Ms Solger 31.2В°).

Falsifikati. Dinic je pisao o tim "fantasticnim" Dusanovim titulama.
 
Прескочио си један део:

"Краљу Ђурђу од Маћедоније!
"Оди краљу, да се променимо:
"Дај ти мени дванаест војвода,
"Голе, босе, у кошуљи танкој,
"Ја ћу теби три стотин' Маџара
"Све на коњма под оружјем светлим,
"И даћу ти шесет Каравлаа,
"И даћу ти на сваку годину
"За живота три товара блага."
Славан Ђурађ заче беседити:
"Брате Јанко, будаласта главо!
"Јеси л' чуо да ли запамтио:
"Да је била проја за шеницу?
"Да ли Маџар за Маћедонију?
"Да ли Србин за Ердељ-крајину?


Све што си изнео је познато него кажи ти нама који закључак би требало да изведемо из овде приложеног?
 
Све што си изнео је познато него кажи ти нама који закључак би требало да изведемо из овде приложеног?


Познато је? ...Да чујемо онда неку уврнуту пропаганду или Ватиканску смицалицу зашто је то тако.
 
Скоро потпуно непознат за вас, међу Србима, Бошњацима и Црногорцима, да је у касном средњем веку су користили термин Македонски,при дефинисању њихове територије и индиректно народ.
Постоје бројни историјски извори писани где Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина се пишу и говоре као "земље Македонске" или "македонским" странама.
Почнимо са титулом српског краља Стефана Душана.
Почни од тога што ћеш да нам објасниш како се она односи на народ.
 
Скоро потпуно непознат за вас, међу Србима, Бошњацима и Црногорцима, да је у касном средњем веку су користили термин Македонски,при дефинисању њихове територије и индиректно народ.
Постоје бројни историјски извори писани где Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина се пишу и говоре као "земље Македонске" или "македонским" странама.

Почнимо са титулом српског краља Стефана Душана.

Нажалост оригинал овог законика није сачуван, али постоје око 10 каснијих преписа. У Софијским, Загребачким и Раваничким преписима Душановог Закона, титулу цара Стефана Душана пише се као “Стефан у Христа Бога веран цар македонски“

(Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi. Knjiga III, Beograd 1905, str. 41 (nbr.4949) / Edith Durham, „High Albania“ First published in 1909 page 294., by LONDON EDWARD ARNOLD Publishers to the India Office 1909).

dusanoviot-zakon.jpg

Преписи Душановог Законика

Ови историјски подаци, у 19. веку, су сметали тадашњим српским интелектуалцима, па због тога има имамо бројне фалсификате у 19. веку.

Франц Миклошич који је заједно са Вуком Караџићем по први пут у свету објављује документе за средњовековну србску историју “Monumenta Serbica“, титулу цара Душан преноси као: "Стефан у Христу Богу верни цар грчки"

(Ф. Миклосиц, Монумента Сербица, стр 154).

Али у преписима Душановог законика јасно стоји "Стефан у Христу Богу верни македонски краљ."
И где год се помиње име македонски српских историчара замењују са "грчки" или "ромејски".

Постоје бројни историјски докази ,могу само да цитирам Вука Караџића, који је и сам рекао:
“су се Маћедонија српске звале све земље народа нашега"


(Владимир Ћоровић: Историја српског народа, налов „Обнова пећке патријаршије“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука и "Ars Libri", Београд, 1997 г.).

Титула Цара Душана објављена у најстаријој историји јужнословенских народа
"Хисториа Турцица" (1502)
Феликс Петанчић (1455 – 1517) наводи да је краљ Душан "краљ Македонаца и Рашана" односно оригинал “Macedonum Rasianorum Caesar“

(Historia Turcica (1502), Municipal Library in Nurmberg (pressmark Ms Solger 31.2В°).

Sandanski, nema oko 0 prepisa, već 26 prepisa Dušanovog zakonika. Do današnjeg dana je mnogo više bilo otkriveno, nego koliko se tada mislilo početkom prošlog stoljeća.

Od 26 rukopisa, samo u 3 se javlja to makedonstvo, i to samo u mlađim rukopisima.

- Ravanički rukopis je nastao u manastiru Ravanica u XVII stoljeću, najvjerovatnije nešto prije 1687. godine
- Sofijski rukopis je načinio u Beogradu (u vrijeme habsburške Kraljevine Srbije) Stefan Stojković 1728. godine
- Zagrebački rukopis, odnosno Reževićki, nastao je u XVIII stoljeću, najvjerovatnije nešto prije 1754. godine, po svemu sudeći u paštrovskom manastiru Režević

Dušana kao cara makedonskog nema u Zakoniku, već je to, kako kaže Tandoori Masala, falsifikat.
 
Скоро потпуно непознат за вас, међу Србима, Бошњацима и Црногорцима, да је у касном средњем веку су користили термин Македонски,при дефинисању њихове територије и индиректно народ.
Постоје бројни историјски извори писани где Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина се пишу и говоре као "земље Македонске" или "македонским" странама.

Почнимо са титулом српског краља Стефана Душана.

Нажалост оригинал овог законика није сачуван, али постоје око 10 каснијих преписа. У Софијским, Загребачким и Раваничким преписима Душановог Закона, титулу цара Стефана Душана пише се као “Стефан у Христа Бога веран цар македонски“

(Lj. Stojanović, Stari srpski zapisi i natpisi. Knjiga III, Beograd 1905, str. 41 (nbr.4949) / Edith Durham, „High Albania“ First published in 1909 page 294., by LONDON EDWARD ARNOLD Publishers to the India Office 1909).

dusanoviot-zakon.jpg

Преписи Душановог Законика

Ови историјски подаци, у 19. веку, су сметали тадашњим српским интелектуалцима, па због тога има имамо бројне фалсификате у 19. веку.

Франц Миклошич који је заједно са Вуком Караџићем по први пут у свету објављује документе за средњовековну србску историју “Monumenta Serbica“, титулу цара Душан преноси као: "Стефан у Христу Богу верни цар грчки"

(Ф. Миклосиц, Монумента Сербица, стр 154).

Али у преписима Душановог законика јасно стоји "Стефан у Христу Богу верни македонски краљ."
И где год се помиње име македонски српских историчара замењују са "грчки" или "ромејски".

Постоје бројни историјски докази ,могу само да цитирам Вука Караџића, који је и сам рекао:
“су се Маћедонија српске звале све земље народа нашега"


(Владимир Ћоровић: Историја српског народа, налов „Обнова пећке патријаршије“, Прва књига, Издавачи "Глас српски", Бања Лука и "Ars Libri", Београд, 1997 г.).

Титула Цара Душана објављена у најстаријој историји јужнословенских народа
"Хисториа Турцица" (1502)
Феликс Петанчић (1455 – 1517) наводи да је краљ Душан "краљ Македонаца и Рашана" односно оригинал “Macedonum Rasianorum Caesar“

(Historia Turcica (1502), Municipal Library in Nurmberg (pressmark Ms Solger 31.2В°).

U velikoj državi je za sve od "Triglava do Đevđelije" u okviru osnovnoškolske lektire postojalo i djjelo Stjepana Mitovog Lubiše, Kanjoš Macedonović. Kad ga pira venecijanski dužd odakle je, on kaže iz Paštrovića od zemlje maćedonske. zapravo se radi o tomer da su u to doba Paštrovići spadali pod Ohridsku arhiepisdkopiju po čemu su automatski označavani kao Makedonci
 
- Ravanički rukopis je nastao u manastiru Ravanica u XVII stoljeću, najvjerovatnije nešto prije 1687. godine
- Sofijski rukopis je načinio u Beogradu (u vrijeme habsburške Kraljevine Srbije) Stefan Stojković 1728. godine
- Zagrebački rukopis, odnosno Reževićki, nastao je u XVIII stoljeću, najvjerovatnije nešto prije 1754. godine, po svemu sudeći u paštrovskom manastiru Režević
.

И сада ти Срби из тог времена су ударали неку пропаганду :think:
Домаћи издајници.
Уосталом што си се ухватио само за тај препис када доле има много тога наведеног за остале случајеве.
Или су и они били неки страни плаћеници само да се ослаби Србија?:per:

:hahaha: Ti to radiš stalno:

Дај пример.
 
И сада ти Срби из тог времена су ударали неку пропаганду :think:
Домаћи издајници.
Уосталом што си се ухватио само за тај препис када доле има много тога наведеног за остале случајеве.
Или су и они били неки страни плаћеници само да се ослаби Србија?:per:



Дај пример.

Kad god ti neko da neki natpis gde se kaže da je Samuilo bugarski car ti počneš da vičeš "falsifikat, falsifikat" ;)
 
U velikoj državi je za sve od "Triglava do Đevđelije" u okviru osnovnoškolske lektire postojalo i djjelo Stjepana Mitovog Lubiše, Kanjoš Macedonović. Kad ga pira venecijanski dužd odakle je, on kaže iz Paštrovića od zemlje maćedonske. zapravo se radi o tomer da su u to doba Paštrovići spadali pod Ohridsku arhiepisdkopiju po čemu su automatski označavani kao Makedonci

E jednom da i ovaj Ljutić/Obordit kaže nešto smisleno ;)
 
U velikoj državi je za sve od "Triglava do Đevđelije" u okviru osnovnoškolske lektire postojalo i djjelo Stjepana Mitovog Lubiše, Kanjoš Macedonović. Kad ga pira venecijanski dužd odakle je, on kaže iz Paštrovića od zemlje maćedonske. zapravo se radi o tomer da su u to doba Paštrovići spadali pod Ohridsku arhiepisdkopiju po čemu su automatski označavani kao Makedonci

:ok: Нисам знао за то дело
 
И сада ти Срби из тог времена су ударали неку пропаганду :think:
Домаћи издајници.
Уосталом што си се ухватио само за тај препис када доле има много тога наведеног за остале случајеве.
Или су и они били неки страни плаћеници само да се ослаби Србија?:per:

Aman kakvi izdajnici? Kakva propaganda???

Uhvatio sam se za njega zato što idemo redom.

Nije bilo nikakvih plaćenika, niti je Dušan bio makedonski car.
 
Ma pusti ti Bugare i Srbe, oni se ne mogu "dogovoriti" sta smo mi hahahahahha

Д"анас се словенско становништво Македоније сматра посебним народом, Македонцима, и њихов језик се такође сматра посебним, македонским језиком. У Бугарској се сматра да су Македонци етничка група Бугара и да је њихов језик дијалекат бугарског. У Вуково вријеме било је мало другачије" :rotf::rotf::rotf::rotf:
 

Back
Top