Случајно сам сад налетела на један опис територија из 19 века (на бошњачком форуму, па је зато исцртано шта је њима било битно), где се Бугарска омеђује Дунавом и Старом планином, Србијом и Црним морем - дакле територијом Мезија инфериоте. Нема Румелије/Трашке у саставу Бугарске.
Нека овде тај прилог, да га не загубим:
И на Мркаљевој теми "Србија и Рашка 1690.године", где је у питању друга, северна Рашка, постоји опис територије који припадају Бугарској 1690.године- ради се о сто седам километара територије између престонице Трнова , на реци Јантри и варошице Русе, надомак Дунава и реке Русенски Лом..
Уједно су ова два топонима једина два топонима која се 1690. помињу уз име бугарско.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/596087-Opis-Raške-i-Srbije-1690-godine
Укратко, где су дошли, ту су и остали..али је пропаганда аустријско/руска око Берлинског конгреса учинила своје.
Шта је то вршење прве власти?
Погледај ова имена
http://new.chronologia.org/volume5_im/tab/f21v.jpg
Клонимир име- топоним Достиникон/Десник уско је повезано и документовано. Није твој Тестиник/Трстеник свакако у питању.
Nije ovde, tiliko, bitna sama Bugarska, kloiko pokušaj da se sa istorijske izbriše Svatoplukova kneževina u Beogradu i Sirmijumu.
Ovo je bolna tema BB-ovcima) jer je upravo Porfirogenit tu locira.
" Papa Hadrijan II (867—872) je odobrio slovensko bogosluženje i postavio Metodija moravskopanonskog arhiepiskopa sa sedištem u Sirmijumu, izdavši tom prilikom posebnu povelju upućenu slovenskim knezovima Rastislavu, Svatopluku (870—894) i Kocelju, u kojoj potvrđuje upotrebu slovenskog jezika u bogosluženju."
Možda bi trebalo videti odakle potiče ova legenda i ima li kakvog utemeljena u izvorima.
"Легенда Експедиције
Одмах после покрштавања Кијевљана и Новгорођана, Свети Кнез Владимир се саветује са својом дружином - како да организује обучавање кнежевских отрока књишкој науци? Пала је следећа одлука: по указу Кнеза се најбољи и најразборитији отроци из разних породица свих сталежа морају одводити да посебно живе у Кнежевском подворју и тамо се обучавају писмености, наукама, уметностима, борилачкој вештини, језицима, дипломатији и свему ономе што је потребно да се постане прави образован и снажан човек, способан да послужи на добробит своје хришћанске отаџбине у државном интересу националног развоја. Како би обезбедио словенске преводе светих књига за ту школу, Кнез је наложио своме ујаку Добрињи, намеснику Новгородском, да сагради три лађе на руском северу, напуни их ваљаном робом од новгородских трговаца, опреми најбоље ратнике, пошто провери њихову борилачку вештину и умешност, како би прошли кроз опасне земље Печенега, победили мрске гусаре и неповређени ушли у Дунав, где морају проћи дуж свих важних градова, откупити књиге робом, а у Београду подарити благоверном Српском кнезу Јовану Владимиру лађу „Славјана" пуну богате робе у замену за веште црквене уметнике, појце, неимаре и преписиваче књига. На двема лађама „Витез" и „Храбр" да се врате у Кијев и безбедно допреме драгоцени „терет" из своје далеке руске отаџбине, где су некада давно Руси-Словени напустили своју браћу Србе и отишли на север у варјашке земље на јужном Балтику, а потом ушавши по Неви и Двини унутар копна, населили шуме и степе Старе Руске, напредујући токовима река валдајске висоравни на лађама, али су већ од 5. века н.е. поново пронашли водени пут на Дунав.
Дакле, задатак наше експедиције је да понови поход древних Русића у Београд и васпостави прекинуту везу наших древних братских народа. "
Jer se pokloni šalju srpskom knezu u Beograd, što bi značili da su i u X veku u Beogradu Srbi (ne samo prisutni, već i centar sveslovenske kulture), a što pak ide u prilog tezi da su se Moravci indetifikovali sa Srbima.
Idući u drugom smeru imamo limigante na prostoru Panonije (a oni su poreklom sa druge strane Dunava), koji su nosioci slovenske kulture u vreme Rimskog carstva. Zanimljivo je i da je porfirogenit ovde ispusti da pomene da su Moravci o Srba koji su do[li u vreme Irakljia.
Što se Bugara tiče, neki istoričari crtaju karte na osnovu činjenice da je bugarski kan bio deo jedne koalicije koja je ratovala u današnjoj Slavoniji. Po toj logici Mađarsku bi mogli cretati preko cele teritorije Evrope, jer su njihove horde stizale do Atlanskog okeana. Međutim, jedno su dometi nomadske horde, drugo organizovanje države, a sasvim treće etničko prisustvo u smislu stalnih naseobina.