Бугарска историја

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
The place "Serbia" south of "Loftcha", along the river of Osum, is I think the village of Slivek. I couldn't find much about its history.

Slivek apparently existed, under the name of Slivjak (Сливяк) in Ottoman documents from the XV c. This is what I found in one study of Nikolaj Kovachev - Географските имена в Ловешки окръг, стр. 408, available on-line: Traqnovwal.pdf. Screenshot:

loveshko_15_vek.jpg
 
Slivek apparently existed, under the name of Slivjak (Сливяк) in Ottoman documents from the XV c. This is what I found in one study of Nikolaj Kovachev - Географските имена в Ловешки окръг, стр. 408, available on-line: Traqnovwal.pdf. Screenshot:

loveshko_15_vek.jpg

Малки Вършец е село в Северна България. То се намира в община Севлиево, Област Габрово.

Malki Warschez (bulgarisch Малки Вършец, früher Srabe/Sarbe/Srbe/Serbe (Сръбе, Сърбе)) ist ein Dorf mit 252 Einwohnern an den Ausläufern des Balkangebirges im Norden Bulgariens in der Oblast Gabrowo. Es gehört zur Gemeinde Sewliewo. Malki Warschez liegt auf etwa 354 Metern über dem Meeresspiegel. Der nächste Ort ist Gradischte (Градище) etwa drei Kilometer östlich. Etwa zehn Kilometer in östlicher Richtung liegt der See Aleksandar Stambolijski (яз. Александър Стамболийски). Das Verwaltungszentrum der Gemeinde in Sewliewo liegt etwa zwölf Kilometer südöstlich vom Dorf. Haupteinnahmequelle des Dorfes ist die Landwirtschaft.
Das Dorf gehört ab 1878 zu Bulgarien. 1934 zählt es 39 Einwohner. Frühere Name des Ortes sind nach heutiger Transkription Srabe und Sarbe (Сръбе, Сърбе), alternativ transkribiert auch Srbe oder Serbe. Ab 1934 nach dem Putsch in Bulgarien durch die rechtsnationale Organisation Zveno unter der Führung von Kimon Georgiew und der von ihm 1934 radikal durchgeführten Verwaltungsreform trägt das Dorf offiziell den Namen Malki Warschez.[


.........

Бивши назив места по важећој транскрипцији је Srabe und Sarbe (Сръбе, Сърбе), ,алтернативно Srbe oder Serbe.
Од 1934 након пуча и доласка десничарске организације под вођством Кимона Георгиева званично име места је Малки Вършец


;)

Да ли постоји бугарски превод :Respousa ad consulta Bulgarorum,ecl,Hardouin,Acta.(Питања која су Бугари поставили римском папи и одговори 866 године)
 
Poslednja izmena:
Rusi su da bi izasli na toplo more, tada smislili Sanstefansku Bugarsku, njenu istoriju povezali sa starim hunsko-onogurskim plemenom Bugara, a novoj tvorevini za prestonicu odredili Sofiju tako su stanovnistvo sadasnje zapadne Bugarske pretvorili u nekakve Bugare inace danasnji Bugari imaju veze sa Krumom, Omurtagom,Bogorisom isl kao napr. Mars sa Saturnom.
 

Само врло често нетачан. Рецимо Бугарска под Асеном Првим није држала ни Ниш (Стефан Немања у њему дочекује Фридриха Барбаросу 1189. године, а сетимо се да је неколико година пре тога Немања спалио Софију), а камоли још 200 километара западно од њега. Или за време Ивана Асена Другог, Скопље је врло близу српске границе, а по овоме испаде да је оно само језгро Бугарске.
 
Само врло често нетачан. Рецимо Бугарска под Асеном Првим није држала ни Ниш (Стефан Немања у њему дочекује Фридриха Барбаросу 1189. године, а сетимо се да је неколико година пре тога Немања спалио Софију), а камоли још 200 километара западно од њега. Или за време Ивана Асена Другог, Скопље је врло близу српске границе, а по овоме испаде да је оно само језгро Бугарске.

Stefan Nemanja je bio vizantijski veliki župan tako da nije mogao da vlada npr. Nišom, mogao je samo da upravlja :)

Zato braćo Bog premilostivi utvrdi Grke carevima a Ugre kraljevima, i svaki narod razdeli, i zakone dade...
...postavi me velikog župana, narečenoga u svetom krštenju Stefana Nemanju - Hilandarska povelja
 
Poslednja izmena:
Stefan Nemanja je bio vizantijski veliki župan tako da nije mogao da vlada npr. Nišom, mogao je samo da upravlja :)

Zato braćo Bog premilostivi utvrdi Grke carevima a Ugre kraljevima, i svaki narod razdeli, i zakone dade...
...postavi me velikog župana, narečenoga u svetom krštenju Stefana Nemanju - Hilandarska povelja

Немања је Србију ослободио византијске власти после смрти цара Манојла Комнина 1180 године, мада је и пре било покушаја.
 
Малки Вършец е село в Северна България. То се намира в община Севлиево, Област Габрово.
Malki Warschez (bulgarisch Малки Вършец, früher Srabe/Sarbe/Srbe/Serbe (Сръбе, Сърбе)) ist ein Dorf mit 252 Einwohnern
Бивши назив места по важећој транскрипцији је Srabe und Sarbe (Сръбе, Сърбе), ,алтернативно Srbe oder Serbe.
Од 1934 након пуча и доласка десничарске организације под вођством Кимона Георгиева званично име места је Малки Вършец

Hvala :ok:

I don't see what is particularly Serbian in names like Pleven/Plevna.
Vasilu,

NIsam dugo otvarala ovu temu pa tek sad odgovaram, izvini ako si očekivao odgovor ranije.
PLEVA i PLEVNJA su imenice u srpskom jeziku.

The local two tributaries of Marica on this map are labeled as "Pachaka" and "Stanimaka". Your name of "Rach-kiui" refers to some village. I couldn't locate it on other maps, but "kiui" is certainly the Turkish "köy" which means village.

Možda je i selo postojalo ili grad Ras ili Raška pored reke Raške koja se uliva u Ibar (srednjevekovni naziv za današnju Maaricu).
Ali na ovoj mapi označena je reka Raška. Ima je i na drugim starijim kartama.
Evo tačnog opisa iz 1840:

От Павла се отива в Илиджа или Лиза в долината на Рашка, която носи тук или по-надолу турското наименование Вопче. Ако се тръгне от Филипополи, се стига Илиджа чрез Чобан-Бунар (овчарски кладенец), като се върви по долината на Вопче. Там има топли хидросерни води. Очевидно е, че картата на г. Киперт е погрешна в този пункт от пътя, а виенската е доста точна, защото г. Фрер ме увери със сигурност, че след като се премине водоразделът при изворите на Рашка и на Тонджа, се минава селото Калофер.

Pored današnjeg sela Kalofer (verovatno po biljci kaloper)nalazilo se u srednjem veku jedno mesto interesantnog naziva, kao naši - Zvonen.
I to je verovatno srpski oblik toponima, s obzirom da se na bugarskom zvono (odakle glagol zvoniti) naziva kampana.

Ja samodavno znala da se ekavski govori do pola (gledano sa zapada na istok) Bugarske, ali me jesu iznenadili srpski toponimi zao stali i u istočnoj (današnjoj) Bugarskoj. Mnogo je toponima promenjeno odmah nakon Berlinskog kongresa, i posle pripajanja Rumelije 1885. ali nisam još uspela da nadjem neki "listing" sa promenama blizak tom periodu, makar do 1930ih godina. Ako imaš neku referencu tog tipa, Vasile, bila bih zahvalna.
 
Итекако је могао. Хиландарска повеља коју цитираш је из времена помирења са Византијом, а Стефан Немања је повремено био и противник Византинаца (као у време када је дочекивао крсташе у Нишу). Немања је српски велики жупан, али је истовремено могао имати и место у византијској хијерархији.
 
Малки Вършец е село в Северна България. То се намира в община Севлиево, Област Габрово.

Malki Warschez (bulgarisch Малки Вършец, früher Srabe/Sarbe/Srbe/Serbe (Сръбе, Сърбе)) ist ein Dorf mit 252 Einwohnern an den Ausläufern des Balkangebirges im Norden Bulgariens in der Oblast Gabrowo. Es gehört zur Gemeinde Sewliewo. Malki Warschez liegt auf etwa 354 Metern über dem Meeresspiegel. Der nächste Ort ist Gradischte (Градище) etwa drei Kilometer östlich. Etwa zehn Kilometer in östlicher Richtung liegt der See Aleksandar Stambolijski (яз. Александър Стамболийски). Das Verwaltungszentrum der Gemeinde in Sewliewo liegt etwa zwölf Kilometer südöstlich vom Dorf. Haupteinnahmequelle des Dorfes ist die Landwirtschaft.
Das Dorf gehört ab 1878 zu Bulgarien. 1934 zählt es 39 Einwohner. Frühere Name des Ortes sind nach heutiger Transkription Srabe und Sarbe (Сръбе, Сърбе), alternativ transkribiert auch Srbe oder Serbe. Ab 1934 nach dem Putsch in Bulgarien durch die rechtsnationale Organisation Zveno unter der Führung von Kimon Georgiew und der von ihm 1934 radikal durchgeführten Verwaltungsreform trägt das Dorf offiziell den Namen Malki Warschez.[


.........

Бивши назив места по важећој транскрипцији је Srabe und Sarbe (Сръбе, Сърбе), ,алтернативно Srbe oder Serbe.
Од 1934 након пуча и доласка десничарске организације под вођством Кимона Георгиева званично име места је Малки Вършец

It is most probably connected to the modern Turkish "serbest" - free. There were communities of vojnuks in Malki Vyrshets and the neighbouring villages of: Крамолин, Градище, Агатово, Долно and Горно Крушево. The vojnuks (Bulgarian войнуци) were Christians who provided military or other auxiliary service to the Ottomans in return for being exempted from paying a number of taxes plus other freedoms. That is why the vojnuks were called "serbez". See this local history of the neighbouring village of Agatovo that mentions timariot and vojnuk registrae from the XV-XVI cc.

Да ли постоји бугарски превод :Respousa ad consulta Bulgarorum,ecl,Hardouin,Acta.(Питања која су Бугари поставили римском папи и одговори 866 године)

of course. In English:
- The Responses of Pope Nicholas I to the Questions of the Bulgars A.D. 866,
or the original Latin + Bulg. translation:
- LIBI II.
 
Poslednja izmena:
NIsam dugo otvarala ovu temu pa tek sad odgovaram, izvini ako si očekivao odgovor ranije.
PLEVA i PLEVNJA su imenice u srpskom jeziku.

But these words are also present in Bulgarian, плява and плевня (barn):

Bulgarian etymological dictionary, v. 5, p. 329-330:
ber_5_329_plevnja.jpg

ber_5_330_plevnja.jpg

Možda je i selo postojalo ili grad Ras ili Raška pored reke Raške koja se uliva u Ibar (srednjevekovni naziv za današnju Maaricu).
Ali na ovoj mapi označena je reka Raška. Ima je i na drugim starijim kartama.
Evo tačnog opisa iz 1840:

Pored današnjeg sela Kalofer (verovatno po biljci kaloper)nalazilo se u srednjem veku jedno mesto interesantnog naziva, kao naši - Zvonen.
I to je verovatno srpski oblik toponima, s obzirom da se na bugarskom zvono (odakle glagol zvoniti) naziva kampana.

I will have to wait to see more about this river Rashka. As for Kalofer<->"zvono", have in mind that this is an archaic word (and a dialectal form) in Bulgarian as well (see BED, vol I below). In fact the earliest attestation of the word "zvon" is in the Codex Suprasliensis that was composed in north-eastern Bulgaria in the X-XI cc. "Kambana" nowadays means 'a church bell', but there is звънци for any other bells.

Цейтлин, Вечерка и Благова (ред.), Старославянский словарь, 1994, стр. 243:
cejtlin_234_zvon.jpg


Bulgarian etymological dictionary, v. 1, p. 623:
ber_1_623_zvon.jpg

Ja samodavno znala da se ekavski govori do pola (gledano sa zapada na istok) Bugarske, ali me jesu iznenadili srpski toponimi zao stali i u istočnoj (današnjoj) Bugarskoj. Mnogo je toponima promenjeno odmah nakon Berlinskog kongresa, i posle pripajanja Rumelije 1885. ali nisam još uspela da nadjem neki "listing" sa promenama blizak tom periodu, makar do 1930ih godina. Ako imaš neku referencu tog tipa, Vasile, bila bih zahvalna.

I wouldn't say that the ekavski govori are a non-Bulgarian trait. Quite the opposite. As for your search of toponyms showing Serbian presense I would suggest that "Сръбски Самоков" (later Попово/Витошко) was one. Vacalopoulos in his History also I think mentions some previous Serbian villages in Macedonia.
 
Poslednja izmena:
Случајно сам сад налетела на један опис територија из 19 века (на бошњачком форуму, па је зато исцртано шта је њима било битно), где се Бугарска омеђује Дунавом и Старом планином, Србијом и Црним морем - дакле територијом Мезија инфериоте. Нема Румелије/Трашке у саставу Бугарске.
Нека овде тај прилог, да га не загубим:
f_ljetopismsm_3c288fc.gif


И на Мркаљевој теми "Србија и Рашка 1690.године", где је у питању друга, северна Рашка, постоји опис територије који припадају Бугарској 1690.године- ради се о сто седам километара територије између престонице Трнова , на реци Јантри и варошице Русе, надомак Дунава и реке Русенски Лом..
Уједно су ова два топонима једина два топонима која се 1690. помињу уз име бугарско.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/596087-Opis-Raške-i-Srbije-1690-godine

Укратко, где су дошли, ту су и остали..али је пропаганда аустријско/руска око Берлинског конгреса учинила своје.
Slavic_tribes_in_the_Balkans.png


Što se tiče grada Destinik to je Trstenik (Destinik-Testinik-Trstenik). Poznato je da je Stefan Nemanja prvu vlast vršio i da je knez Lazar imao prestonicu u dolini Zapadne Morave.
Шта је то вршење прве власти?
Погледај ова имена
http://new.chronologia.org/volume5_im/tab/f21v.jpg
Клонимир име- топоним Достиникон/Десник уско је повезано и документовано. Није твој Тестиник/Трстеник свакако у питању.
 
Poslednja izmena:
где се Бугарска омеђује Дунавом и Старом планином, Србијом и Црним морем - дакле територијом Мезија инфериоте. Нема Румелије/Трашке у саставу Бугарске.
Нека овде тај прилог, да га не загубим:
Укратко, где су дошли, ту су и остали..али је пропаганда аустријско/руска око Берлинског конгреса учинила своје.
z:lol:

sr_map.htm


A history of the First Bulgarian Empire,
Steven Runciman

http://www.promacedonia.org/en/sr/index.html

История на Първото българско царство
Стивън Рънсиман
http://chitanka.info/text/2382-istorija-na-pyrvoto-bylgarsko-tsarstvo
z:poz:
 
Укратко, где су дошли, ту су и остали..али је пропаганда аустријско/руска око Берлинског конгреса учинила своје.

sr_map.jpg


But the main scene of Omortag’s foreign policy lay further to the west, where the Bulgar frontier ran from the fortress of Belgrade up the River Theiss. Over this frontier lay the struggling kingdom of Croatia, and its oppressor the great power of the West, the Frankish Empire. The rule of the Sublime Khan lay heavily on the tribes that lived in this corner of his dominions, and they determined to search for relief.
In the year 818 the Emperor Louis the Pious was holding his Court at Heristal; and amongst the embassies that waited on his pleasure was one from the Slavs of the Timok (just south of Belgrade) and the Abodriti, a Slav race to the north of the Danube, just opposite. These tribes had
revolted from the Khan and wanted help. Louis was not sure what policy he should adopt in the East; so the Timocians, in despair, threw in their lot with Liudevit, the Prince of Pannonian Croatia, who also was represented at Heristal and who seemed likely for a moment to found a realm free from Frank and Bulgar alike. [1] But Liudevit’s triumphs were ephemeral; by 823 he had died in exile, and his country was in the hands of the Franks. Omortag was alarmed by the growth of Frankish power. He had, it seems, reconquered the Timocians; but the Abodriti and the Predenecenti (the Branichevtzi, just across the Danube to the Abodriti) were airing their independence and intriguing with the Franks. [2] He decided that he must free his hands to deal with them by coming to an arrangement with the Western Emperor. In 824, for the first time in history, a Bulgarian embassy made its way to Germany, bringing a letter from the Khan to propose a delineation of the frontier.

A history of the First Bulgarian Empire,
Steven Runciman

http://www.promacedonia.org/en/sr/sr_2_2.htm

Но външнополитическата дейност на Омуртаг била насочена главно на запад — там, където границата му тръгвала от крепостта Белград на север по р. Тиса. Отвъд тази граница се намирали размирното Хърватско княжество и неговият потисник — великата сила на Запада, Франкската империя. Господството на Великия хан тежало на племената, които живеели в този край на държавата му, и те решили да се избавят от него.

През 818 г. император Луи Благочестиви се намирал с двора си в Херистал и сред пратениците, които очаквали да бъдат приети, имало и представители на славянските племена тимочани (обитаващи областта на юг от Белград) и абодрити, които живеели на север от Дунава. Тези племена се били разбунтували срещу хана и търсели помощ. Луи се колебаел каква политика да възприеме спрямо Изтока, затова обезсърчените тимочани решили да свържат съдбата си с хърватския княз Людевит, който също имал свои представители в Херистал и който за момента като че ли имал изгледи да постигне независимост както от франките, така и от българите.[31] Но успехите на Людевит били краткотрайни; в 823 г. той умрял в изгнание, а владенията му останали в ръцете на франките. Омуртаг бил обезпокоен от нарастването на франкското могъщество. Той изглежда си бил възвърнал властта над тимочаните, но абодритите и преденецен-тите (или браничевци, живеещи на другия бряг на Дунава, срещу земите на абодритите) надигали глава и заговорничели с франките.[32] Омуртаг решил, че за да се справи с тях, трябва да си осигури свобода на действие, като се споразумее с императора на Запада. През 824 г., за първи път в историята, в Германия пристигнали български пратеници с писмо от хана, който предлагал на Луи да уточнят границата си.

http://chitanka.info/text/2382/6#textstart
 
Оооо Ханче добро дошел ,зови и Биљану, шлемче и Дулета журка ће направимо .Убави слики имаш ,баш убави .
Поздрав од Србоман "от български произходz:poz:

Срећан Божић унапред свима и Новогодишњи празници! z:)
 
Poslednja izmena:
Оооо Ханче добро дошел..Убави слики имаш ,баш убави :

Топонимија на првој карти је баш згодна, заиста. Види се лепо Загорје (поклон ромејске царице-мајке тајно конвертованом Кхану Богорису ).
Никопољи расту као трава, од карте до карте. Погледај, молим те, латински цитат Амијана (дао Клаудије Готски) и неколико постова иза
Амијан каже о Аланима.
стр, 552 тј. XXXI. 8. 6. Dum haec aguntur in Thraciis, Gratianus docto litteris patruo, qua industria superauerit Alamanos, pedestri itinere, praemissis inpedimentis et sarcinis, ipse cum expeditiore militum manu permeato Danubio, delatus Bononiam, Sirmium introiit, et quadriduum ibi moratus per idem flumen ad Martis castra descendit, febribus interuallatis adflictus: in quo tractu Halanorum impetu repentino temptatus amisit sequentium paucos.(Алани нападају цара Грацијана на путу од Сирмијума до Мартис кастра тј. места које је било између Рацијарије и Еска)

kod reke Iskar bio je kamp
The ruins of the ancient town Ulpia Eskus (Longtitude: 24.46 Latitude: 43.70) , 5 km. away from the place where the Iskar River (known in the antiquity with its Thracian name Eskus) flows into the Danube. The town was founded in the I-st century in the neighborhood of a Thracian settlement from Late Bronze and early Iron Age. Eskus was created as camp settlement of the IV Scythian and V Macedonian legions of Rome.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0e/Balkans_6th_century.svg
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/76/Svishtov_1994_CIA_map.jpg

http://forum.krstarica.com/showthre...inska-vs-srpska-autohtonistička-škola/page138

Успут, могао би да пребациш овде оне скенове везане за покрштавање Богориса?


И у моје име, Кханче Ханче
Весела Коледа и Щастлива Новата 2013 Година:nosijelku:
 
Poslednja izmena:
Случајно сам сад налетела на један опис територија из 19 века (на бошњачком форуму, па је зато исцртано шта је њима било битно), где се Бугарска омеђује Дунавом и Старом планином, Србијом и Црним морем - дакле територијом Мезија инфериоте. Нема Румелије/Трашке у саставу Бугарске.
Нека овде тај прилог, да га не загубим:
f_ljetopismsm_3c288fc.gif


И на Мркаљевој теми "Србија и Рашка 1690.године", где је у питању друга, северна Рашка, постоји опис територије који припадају Бугарској 1690.године- ради се о сто седам километара територије између престонице Трнова , на реци Јантри и варошице Русе, надомак Дунава и реке Русенски Лом..
Уједно су ова два топонима једина два топонима која се 1690. помињу уз име бугарско.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/596087-Opis-Raške-i-Srbije-1690-godine

Укратко, где су дошли, ту су и остали..али је пропаганда аустријско/руска око Берлинског конгреса учинила своје.
Slavic_tribes_in_the_Balkans.png



Шта је то вршење прве власти?
Погледај ова имена
http://new.chronologia.org/volume5_im/tab/f21v.jpg
Клонимир име- топоним Достиникон/Десник уско је повезано и документовано. Није твој Тестиник/Трстеник свакако у питању.

Nije ovde, tiliko, bitna sama Bugarska, kloiko pokušaj da se sa istorijske izbriše Svatoplukova kneževina u Beogradu i Sirmijumu.
Ovo je bolna tema BB-ovcima) jer je upravo Porfirogenit tu locira.
" Papa Hadrijan II (867—872) je odobrio slovensko bogosluženje i postavio Metodija moravskopanonskog arhiepiskopa sa sedištem u Sirmijumu, izdavši tom prilikom posebnu povelju upućenu slovenskim knezovima Rastislavu, Svatopluku (870—894) i Kocelju, u kojoj potvrđuje upotrebu slovenskog jezika u bogosluženju."
Možda bi trebalo videti odakle potiče ova legenda i ima li kakvog utemeljena u izvorima.
"Легенда Експедиције
Одмах после покрштавања Кијевљана и Новгорођана, Свети Кнез Владимир се саветује са својом дружином - како да организује обучавање кнежевских отрока књишкој науци? Пала је следећа одлука: по указу Кнеза се најбољи и најразборитији отроци из разних породица свих сталежа морају одводити да посебно живе у Кнежевском подворју и тамо се обучавају писмености, наукама, уметностима, борилачкој вештини, језицима, дипломатији и свему ономе што је потребно да се постане прави образован и снажан човек, способан да послужи на добробит своје хришћанске отаџбине у државном интересу националног развоја. Како би обезбедио словенске преводе светих књига за ту школу, Кнез је наложио своме ујаку Добрињи, намеснику Новгородском, да сагради три лађе на руском северу, напуни их ваљаном робом од новгородских трговаца, опреми најбоље ратнике, пошто провери њихову борилачку вештину и умешност, како би прошли кроз опасне земље Печенега, победили мрске гусаре и неповређени ушли у Дунав, где морају проћи дуж свих важних градова, откупити књиге робом, а у Београду подарити благоверном Српском кнезу Јовану Владимиру лађу „Славјана" пуну богате робе у замену за веште црквене уметнике, појце, неимаре и преписиваче књига. На двема лађама „Витез" и „Храбр" да се врате у Кијев и безбедно допреме драгоцени „терет" из своје далеке руске отаџбине, где су некада давно Руси-Словени напустили своју браћу Србе и отишли на север у варјашке земље на јужном Балтику, а потом ушавши по Неви и Двини унутар копна, населили шуме и степе Старе Руске, напредујући токовима река валдајске висоравни на лађама, али су већ од 5. века н.е. поново пронашли водени пут на Дунав.

Дакле, задатак наше експедиције је да понови поход древних Русића у Београд и васпостави прекинуту везу наших древних братских народа. "

Jer se pokloni šalju srpskom knezu u Beograd, što bi značili da su i u X veku u Beogradu Srbi (ne samo prisutni, već i centar sveslovenske kulture), a što pak ide u prilog tezi da su se Moravci indetifikovali sa Srbima.

Idući u drugom smeru imamo limigante na prostoru Panonije (a oni su poreklom sa druge strane Dunava), koji su nosioci slovenske kulture u vreme Rimskog carstva. Zanimljivo je i da je porfirogenit ovde ispusti da pomene da su Moravci o Srba koji su do[li u vreme Irakljia.

Što se Bugara tiče, neki istoričari crtaju karte na osnovu činjenice da je bugarski kan bio deo jedne koalicije koja je ratovala u današnjoj Slavoniji. Po toj logici Mađarsku bi mogli cretati preko cele teritorije Evrope, jer su njihove horde stizale do Atlanskog okeana. Međutim, jedno su dometi nomadske horde, drugo organizovanje države, a sasvim treće etničko prisustvo u smislu stalnih naseobina.
 
Poslednja izmena:
Možda bi trebalo videti odakle potiče ova legenda i ima li kakvog utemeljena u izvorima.

Има, има извори.. z:mrgreen:

"Повесть временных лет", 12 век

Спустя много времени сели славяне по Дунаю, где теперь земля Венгерская и Болгарская.

Поэтому из Руси можно плыть по Волге в Болгары...

http://old-russian.chat.ru/01povest.htm

z:poz:
 
Što se Bugara tiče, neki istoričari crtaju karte na osnovu činjenice da je bugarski kan bio deo jedne koalicije koja je ratovala u današnjoj Slavoniji. Po toj logici Mađarsku bi mogli cretati preko cele teritorije Evrope, jer su njihove horde stizale do Atlanskog okeana. Međutim, jedno su dometi nomadske horde, drugo organizovanje države, a sasvim treće etničko prisustvo u smislu stalnih naseobina.

А тези митрополити, които ще споменем сега, те бяха при благочествия цар Асен под властта на Търновската патриаршия и тогава починаха;

156. Антоний и Даниил, митрополити серски, вечна им памет.

157. Анастасий, Епифаний и Димитрий, епископи велбъждки, вечна им [памет].

158. Йоаникий и Сергии, архиепископи охридски, вечна им памет.

159. Яков, Порфирий и Йоаникий, епископи браничевски, вечна [им памет].

160. Сава, Теодосий, Димитрий и Симеон, епископи бел­градски, вечна им памет.

161. Кирил и Дионисий, епископи нишавски, вечна им памет.

"Борѝлов синодик («Синодник, который читается в первую неделю поста») — один из старейших сохранившихся документов на староболгарском языке начала XIII века, важный источник для истории Второго Болгарского царства."

:zddm2: :zddm2:
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top