Pa zar nije cela fora da se oslobodim tog kruga radjanja i umiranja,i da zavrsim u nirvani,mene zanima sta se radi u nirvani ..mislim jer pricao prosvetljeni nesto o tome
Ma jeste pričao, kako nije. Ali mnogi čuli ono što su oni hteli da čuju, a ne to što je on govorio
A šta je pričao? Evo da pokušam ukratko da prepričam. Prvo, reč nirvana znači “gašenje, utnuće”. U svakom od nas gori trostruka vatra pohlepe, mrnžje i neznanja. Ugasiti tu vatru znači dostići nirvanu. Dakle, reč je pre svega o stanju svesti, u ovom životu, u ovom trenutku, a ne nekom mestu na koje posle smrti odeš kao na all inclusive letovanje.
I kako gasimo tu vatru? Glavna vatrogasna sredstva su takođe tri na broju: moral, koncentracija i mudrost. To bi mu značilo da se pridržavamo nekih pravila u svom ponašanju i govoru, čime donekle smirujemo um (nema griže savesti ili sumnje, recimo) i stvaramo osnovu sa sledeće vatrogasno srdestvo, a to je meditacija. Dugo i uporno gašenje ovim sredstvom snižava temperaturu u našoj glavi i od toga bistrije vidimo. Da bismo na kraju videli stvari kakve jesu, a ne kakve priželjkujemo da budu, pa sebe ubeđujemo da takve zaista i jesu. To viđenje stvari kakve jesu jeste probuđenje iz sna ega, to je nepomućeni mir, prosvetljenje, nirvana. Tako probuđena osoba i dalje oseća i prijatnost i bol, ali ga sada nijedno od ta dva više ne može uznemiriti. Kada se završi fizička egzistencija probuđenog bića, pošto je ugasio svaku vatru u sebi, nema varnice čijim bi paljenjem nastalo novo biće u ovom krugu rođenja i smrti, odnosno zadovoljstva i bola.
No, pisati o nirvani, kao i čitati o njoj je malo problematično, jer pri tome mi koristimo jezik našeg svakodnevnog iskustva, koji zapravo i ne može da je opiše. Jer nirvana je stanje koje prevazilazi sva naša dosadašnja iskustva, a Buda ga je zato definisao negativnim terminima kao što su: nerođeno, nenastalo, nestvoreno, vanvremeno itd. Pošto smo mi sav svoj život proveli u onome što je rođeno, nastalo, stvoreno, vezano za vreme, normalno je da nam je teško i da zamislimo takvo jedno stanje.
Kao kad bi nekom ko nikada nije probao šećer trebalo da objasniš šta je to šećer. Možeš mu pričati i pričati, ali to mu suštinski baš neće mnogo pomoći. Ali ako mu daš nekoliko zrna šećera da lizne, više mu ništa ne moraš objašnjavati, jer će i sam shvatiti da je to tek nekoliko zrna, a da Milka dolazi na kraju
) Hoću da kažem da umesto lupanja glave oko nirvane, mnogo je bolje početi gašenje. I kad počnemo samo malo da se hladimo od vrućine strasti, to nam više znači nego sva teorija. Ovako, ličimo na nekog ko neprekidno lista turističke prospekte, oduševljava se slikama ili sumnja da je možda reč o fotomontaži, ali nikada zaista ne krene na to putovanje.
