- Poruka
- 112.880
Za većinu nas ovo je teško shvatljivo, jer još uvek toliko snažno prijanjamo za granice kao da se radi o pitanju života. Međutim, suština uvida da je realnost bez granica, veoma je jednostavna. Upravo njena jednostavnost je čini tako teško uočljivom. Uzmite na primer, vaše sopstveno vidno polje. Dok vaše oko skenira prirodu, da li je ono ikada u stanju da vidi jednu jedinu, usamljenu i zasebnu stvar? Da li je ono ikada videlo samo jedno drvo, jedan talas, jednu pticu? Ili je umesto toga videlo kaleidoskopski tok svakovrsnih i međusobno isprepletanih šara i tkanja, drveta sa nebom, sa travom sa zemljom, ili talasa sa peskom sa stenama sa nebom i oblacima… čak i sada, dok čitate redove u ovoj knjizi, ako pažljivo obratite pažnju na vaše vidno polje u celini, opazićete da vaše oko ne opaža samo jednu po jednu reč. Vaše oko vidi, mada ne može da ih pročita, sve reči na ovoj stranici, a uz to i ponešto u pozadini, možda vaše ruke i dlanove i podlaktice, krilo, noge, sto, delove sobe itd.
I u vašoj neposrednoj svesti, dakle, ne postoje zasebne stvari i nema granica. Vi zapravo nikada ne vidite jedan izolovan entitet, već uvek bogato izatkano polje gde on pripada u stvarnosti. Takva je priroda vaše neposredne realnosti, ona je u potpunosti lišena granica. Ipak, prividne granice možete mentalno da nametnete vašem polju svesti. Možete da izdvojite samo jedan deo tog polja usredsređujući patnju na nekoliko istaknutih tačaka, kao što je “jedno” drvo, “jedan” talas, “jedna” ptica ida se onda pretvarate da ste svesni samo tog jednog objekta, namerno isključujući ostatak polja svesti. Možete da se koncentrišete, što znači da uvodite granicu u svest. Vi, isto tako, možete da se usredsredite samo na ove reči i da se pretvarate da ne opažate ništa drugo u vašem polju svesti.
Ovo je krajnje koristan, i svakako neophodan trik, ali vas može skupo koštati jer činjenica da se možete koncentrisati i posvetiti se “jednoj zasebnoj stvari”, stvara privid da je i sama realnost sastavljena od mnoštva “zasebnih stvari”, mada su zasebne stvari zapravo samo propratni proizvod vašeg nametanja granica polju svesti pošto je sve celina.
- - - - - - - - - -
Ako je jedino oru|e koje imate čekić, onda ćete u svemu videti ekser. Ali istina je da vi nikada ne vidite granice, samo ih stvarate. Vi ne vidite zasebne stvari, vi ih izmišljate. Do problema dolazi čim ove tvorevine vašeg uma pobrkate sa stvarnošću, jer onda stvaran svet izgleda razjedinjeno i nepovezano, a primarno osećanje otuđenosti preplavljuje svest. Tako kada istočnjački mudrac kaže da su sve stvari praznina, ili da nisu dvojne, ili da se sve stvari uzajamno prožimaju, on ne misli da porekne različitost, da pređe preko individualnosti, i da svet nazove homogenom masom.
Svet sadrži sve vrste obrisa, površina i linija, isprepletenih u bezgraničnom polju. Posmatrajte to ovako: vaša ruka se nesumnjivo razlikuje od vaše glave, glava se razlikuje od stopala, a stopalo se razlikuje od ušiju. Ipak, mi bez problema prepoznajemo da su to sve delovi jednog tela i prema tome, vaše telo postoji kroz sve te različite delove. Sve-u-jednom i jedno-u-svemu. Shodno tome, u “teritoriji bez granica”, sve stvari i događaji su podjednako delovi jednog tela Darmakaje, mističnog tela Hrista, univerzalnog polja Brahmana 8), organskog obrasca Tao-a. Svaki fizičar će vam reći da su svi objekti u kosmosu naprosto različiti oblici jedne jedine energije – a da li tu energiju nazivamo, ” Brahman”, ” Tao”,” Bog” ili jednostavno “Energija” je potpuno nebitno.
Sudeći po nedavnim otkrićima savremene kvantne nauke i drevnoj mudrosti Istoka – videli smo da realnost nema granica. Svaka granica koju ste ikada zamislili samo je puko parče univerzalnog “Kaputa bez šavova”, te su tako sve granice puke iluzije, jer stvaraju zasebnost (i na kraju konflikt) tamo gde je nema. Granice između suprotnosti, kao i granice između stvari i događaja, su takođe obmana, samo još dublja. Međutim, za Istok, realnost bez-graničnosti nikada nije bila samo teorijsko ili filozofsko pitanje. To nikada nije bilo nešto što treba „razraditi” na školskoj tabli ili proveriti u laboratoriji, koliko god da su ovakvi poduhvati važni. Bezgraničnost je za Istok pre tema koja spada u svakodnevni, konkretan život. Jer ljudi na Zapadu uvek nastoje da ograniče svoje živote, svoja iskustva, svoje realnosti. A, na žalost, svaka granična linija je borbena linija. Tako je jedini cilj istočnjačkih (i ezoteričnih zapadnjačkih) puteva oslobođenja, ukidanje granica i oslobađanje od konflikata i komplikacija koje one sa sobom nose. Ovi metodi ne nastoje da reše „bitku” ratnim strategijama, jer bi to bilo nemoguć kao i ispiranje krvi sa krvlju. Umesto toga, oni jednostavno ukazuju na iluzornu prirodu granica zbog kojih je bitka i započeta. Na taj način bitka se ne stvara, već rastvara.
Prema tome, otkriće da je realnost bezgranična, je otkriće da su i svi konflikti iluzorni. Ovo konačno razumevanje naziva se Nirvana 9), Mokša 10) ili oslobođenje, izbavljenje, prosvetljenje, Satori 11) – sloboda od parova, od opčinjavajuće zasebnosti, od okova iluzornih granica. A sa takvim razumevanjem, spremni smo da istražimo onu bezgraničnu svest, za koju smo usvojili naziv “jedinstvena svest”.
/ Iz knjige „ Bez granica” Kim Vilnera /
07.09.2012. / Akademediasrbija
http://www.akademediasrbija.com/ind...49:izbor-autorskih-clanaka-urednika&Itemid=73
- - - - - - - - - -
Objašnjenja :
1). GARMA Čang (ili DHARMA Chang) je budistički pokret „ Potrage za univerzalnom istinom“ zasnovana na osnovama Mahajane, koji je u zapadni svet prošlog veka doneo budistički sveštenik Garma Chen-Chi ( koji je uzeo ime utemeljivača iz sedmog veka). Osnov za učenje je „ Knjiga tibetanske poezije „ Sto hiljada pesama Bude“ – skup stihova iz vremena kineske dinastije Tang. Najviše pristalica u zapadnom svetu pokret je dobio u Americi, koji su se okrenuli umesto japanskom Zen budizmu, novom učenju. Mnogi hipi pokreti u Americi su šezdesetih godina prošlog veka za neke svoje filozovske stavove uzeli učenje Garma Čanga.
2). DARMADATA (DHARMADHATA) je jedan od mnogih koncepta Darme (Dharme) i znači pročišćeni um u svom prirodnom stanju izraženom kroz pet mudrosti :
1. Dharmadhatu mudrost,
2. Ogledalo nalik mudrosti,
3. Jednakost mudrost,
4. Diskriminirajuća mudrost,
5. Sve ostvarivanje mudrosti.
(Vidi: Dharma pod 5/. )
3). MAHAJANA (MAHAYANA ) je jedna od dve glavne postojeće grane budizma, budističke filozofije i prakse. Mahayana budizam je nastao u Indiji, a povezan je s najstarijom istorijskom sektom budizma – Mahasamghika. Prema učenju mahajana se odnosi na put traženja potpunog prosvetljenja za dobrobit svih živih bića, takođe i pod nazivom “Bodhisattvaiana”, ili “Bodhisattva. Među najranijim i najvažnijim referencama pojma Mahajana su one koje se javljaju u Lotus Sutrama (Saddharma Pundarika Sutra) i datira između 1. veka pre Hrista i 1. veka nove ere. Ovi najraniji mahajana tekstovi opisuju strogo pridržavanje odricanja svega materijalnoh i čulnog na putu Bodhisattve, i monaški život u u asketskom idealnom okruženju , nalik na priču u Sutri o nosorogu u pustinji . Mahajana se poziva na “Dharmadhatu” što znači “carstvo fenomena”, “carstvo istine”, U ovoj oblasti je Tathata – praznina, što je ne samo pojam obima ili prostranstva beskonačnosti, već i njena najdublja priroda, ili suština.
Tokom svoje istorije Mahajana budizam širi iz Indije u druge azijske zemlje, kao što su Kina, Japan, Vijetnam, Koreja, Singapur, Tajvan, Nepal, Tibet, Butan, i Mongoliju. Glavne tradicije mahajana budizma danas uključuju Zen / Chan, kao i ezoterična budistička učenja Shingon, Tendai i tibetanski budizam.
I u vašoj neposrednoj svesti, dakle, ne postoje zasebne stvari i nema granica. Vi zapravo nikada ne vidite jedan izolovan entitet, već uvek bogato izatkano polje gde on pripada u stvarnosti. Takva je priroda vaše neposredne realnosti, ona je u potpunosti lišena granica. Ipak, prividne granice možete mentalno da nametnete vašem polju svesti. Možete da izdvojite samo jedan deo tog polja usredsređujući patnju na nekoliko istaknutih tačaka, kao što je “jedno” drvo, “jedan” talas, “jedna” ptica ida se onda pretvarate da ste svesni samo tog jednog objekta, namerno isključujući ostatak polja svesti. Možete da se koncentrišete, što znači da uvodite granicu u svest. Vi, isto tako, možete da se usredsredite samo na ove reči i da se pretvarate da ne opažate ništa drugo u vašem polju svesti.
Ovo je krajnje koristan, i svakako neophodan trik, ali vas može skupo koštati jer činjenica da se možete koncentrisati i posvetiti se “jednoj zasebnoj stvari”, stvara privid da je i sama realnost sastavljena od mnoštva “zasebnih stvari”, mada su zasebne stvari zapravo samo propratni proizvod vašeg nametanja granica polju svesti pošto je sve celina.
- - - - - - - - - -
Ako je jedino oru|e koje imate čekić, onda ćete u svemu videti ekser. Ali istina je da vi nikada ne vidite granice, samo ih stvarate. Vi ne vidite zasebne stvari, vi ih izmišljate. Do problema dolazi čim ove tvorevine vašeg uma pobrkate sa stvarnošću, jer onda stvaran svet izgleda razjedinjeno i nepovezano, a primarno osećanje otuđenosti preplavljuje svest. Tako kada istočnjački mudrac kaže da su sve stvari praznina, ili da nisu dvojne, ili da se sve stvari uzajamno prožimaju, on ne misli da porekne različitost, da pređe preko individualnosti, i da svet nazove homogenom masom.
Svet sadrži sve vrste obrisa, površina i linija, isprepletenih u bezgraničnom polju. Posmatrajte to ovako: vaša ruka se nesumnjivo razlikuje od vaše glave, glava se razlikuje od stopala, a stopalo se razlikuje od ušiju. Ipak, mi bez problema prepoznajemo da su to sve delovi jednog tela i prema tome, vaše telo postoji kroz sve te različite delove. Sve-u-jednom i jedno-u-svemu. Shodno tome, u “teritoriji bez granica”, sve stvari i događaji su podjednako delovi jednog tela Darmakaje, mističnog tela Hrista, univerzalnog polja Brahmana 8), organskog obrasca Tao-a. Svaki fizičar će vam reći da su svi objekti u kosmosu naprosto različiti oblici jedne jedine energije – a da li tu energiju nazivamo, ” Brahman”, ” Tao”,” Bog” ili jednostavno “Energija” je potpuno nebitno.
Sudeći po nedavnim otkrićima savremene kvantne nauke i drevnoj mudrosti Istoka – videli smo da realnost nema granica. Svaka granica koju ste ikada zamislili samo je puko parče univerzalnog “Kaputa bez šavova”, te su tako sve granice puke iluzije, jer stvaraju zasebnost (i na kraju konflikt) tamo gde je nema. Granice između suprotnosti, kao i granice između stvari i događaja, su takođe obmana, samo još dublja. Međutim, za Istok, realnost bez-graničnosti nikada nije bila samo teorijsko ili filozofsko pitanje. To nikada nije bilo nešto što treba „razraditi” na školskoj tabli ili proveriti u laboratoriji, koliko god da su ovakvi poduhvati važni. Bezgraničnost je za Istok pre tema koja spada u svakodnevni, konkretan život. Jer ljudi na Zapadu uvek nastoje da ograniče svoje živote, svoja iskustva, svoje realnosti. A, na žalost, svaka granična linija je borbena linija. Tako je jedini cilj istočnjačkih (i ezoteričnih zapadnjačkih) puteva oslobođenja, ukidanje granica i oslobađanje od konflikata i komplikacija koje one sa sobom nose. Ovi metodi ne nastoje da reše „bitku” ratnim strategijama, jer bi to bilo nemoguć kao i ispiranje krvi sa krvlju. Umesto toga, oni jednostavno ukazuju na iluzornu prirodu granica zbog kojih je bitka i započeta. Na taj način bitka se ne stvara, već rastvara.
Prema tome, otkriće da je realnost bezgranična, je otkriće da su i svi konflikti iluzorni. Ovo konačno razumevanje naziva se Nirvana 9), Mokša 10) ili oslobođenje, izbavljenje, prosvetljenje, Satori 11) – sloboda od parova, od opčinjavajuće zasebnosti, od okova iluzornih granica. A sa takvim razumevanjem, spremni smo da istražimo onu bezgraničnu svest, za koju smo usvojili naziv “jedinstvena svest”.
/ Iz knjige „ Bez granica” Kim Vilnera /
07.09.2012. / Akademediasrbija
http://www.akademediasrbija.com/ind...49:izbor-autorskih-clanaka-urednika&Itemid=73
- - - - - - - - - -
Objašnjenja :
1). GARMA Čang (ili DHARMA Chang) je budistički pokret „ Potrage za univerzalnom istinom“ zasnovana na osnovama Mahajane, koji je u zapadni svet prošlog veka doneo budistički sveštenik Garma Chen-Chi ( koji je uzeo ime utemeljivača iz sedmog veka). Osnov za učenje je „ Knjiga tibetanske poezije „ Sto hiljada pesama Bude“ – skup stihova iz vremena kineske dinastije Tang. Najviše pristalica u zapadnom svetu pokret je dobio u Americi, koji su se okrenuli umesto japanskom Zen budizmu, novom učenju. Mnogi hipi pokreti u Americi su šezdesetih godina prošlog veka za neke svoje filozovske stavove uzeli učenje Garma Čanga.
2). DARMADATA (DHARMADHATA) je jedan od mnogih koncepta Darme (Dharme) i znači pročišćeni um u svom prirodnom stanju izraženom kroz pet mudrosti :
1. Dharmadhatu mudrost,
2. Ogledalo nalik mudrosti,
3. Jednakost mudrost,
4. Diskriminirajuća mudrost,
5. Sve ostvarivanje mudrosti.
(Vidi: Dharma pod 5/. )
3). MAHAJANA (MAHAYANA ) je jedna od dve glavne postojeće grane budizma, budističke filozofije i prakse. Mahayana budizam je nastao u Indiji, a povezan je s najstarijom istorijskom sektom budizma – Mahasamghika. Prema učenju mahajana se odnosi na put traženja potpunog prosvetljenja za dobrobit svih živih bića, takođe i pod nazivom “Bodhisattvaiana”, ili “Bodhisattva. Među najranijim i najvažnijim referencama pojma Mahajana su one koje se javljaju u Lotus Sutrama (Saddharma Pundarika Sutra) i datira između 1. veka pre Hrista i 1. veka nove ere. Ovi najraniji mahajana tekstovi opisuju strogo pridržavanje odricanja svega materijalnoh i čulnog na putu Bodhisattve, i monaški život u u asketskom idealnom okruženju , nalik na priču u Sutri o nosorogu u pustinji . Mahajana se poziva na “Dharmadhatu” što znači “carstvo fenomena”, “carstvo istine”, U ovoj oblasti je Tathata – praznina, što je ne samo pojam obima ili prostranstva beskonačnosti, već i njena najdublja priroda, ili suština.
Tokom svoje istorije Mahajana budizam širi iz Indije u druge azijske zemlje, kao što su Kina, Japan, Vijetnam, Koreja, Singapur, Tajvan, Nepal, Tibet, Butan, i Mongoliju. Glavne tradicije mahajana budizma danas uključuju Zen / Chan, kao i ezoterična budistička učenja Shingon, Tendai i tibetanski budizam.
