Evo da svima, koji treba da idu na operaciju, da pomognem sa obajasnjenjem procedure. Ja sam operisao inviginalnu herniju obostrano pre nesto manje od mesec dana. Imam 40 godina, nisam imao tegobe, mali otok sa leve strane trbuha... Inace, moj otac je imao kilu, operisao je u 65 godina. Receno mi je da je nasledni faktor veoma znacajan. U svakom slucaju resio sam da operisem kilu pre nego sto nastanu komplikacije. Praksa je da se istovremeno ne radi otvorena operacija (ne laporoskopskim putem!) sa obe strane, ali na osnovu godina su procenili da je to kod mene moguce.
Evo postupka:
1. priprema:
Podrazumeva analizu krvi, rendgen pluca, EKG i pregled kardiloga. Ovo moze dosta vremena da oduzme ukoliko nemate vezu.... Na kraju sa svim papirima ide se kod anesteziloga koji daje potvrdu da nemate kontraindikacije za operaciju. Ovo je idealana prilika da popricate oko vrste anestezije koja ce biti data. U slucaju operacije hernije, obicno se daje epiduralna anestezija!
2. prvi dan u bolnici:
Ponovo vade krv iz vene i rade kompletnu analizu krvi, mere pritisak, EKG prema potrebi, itd. Potrebno je da se DOBRO obrijete od sredine grudi do ispod prepona, ukljucujuci i deo oko testisa. Bolje da sami to uradite, nego da vas medicinsko osoblje brije rutinski i brzo. Takodje je vazno da uvece ispraznite creva. Zato je bolje da uzmete neki laksativ (neki od preparata, caj od sene i krusine, itd.), nego da vas klistiraju... Ovo je bitno da uradite, jer narednih par dana sigurno necete moci da idete u toalet.
3. drugi dan - operacija:
Na odeljenju vam stavljaju bronilu (na ruku, i nista ne boli), kroz nju vam daju prve kolicine antibiotika, noge se obmotavaju zavojima (pretpostavljam zbog krvnih ugrusaka), i stavljaju vam kateter (moze da bude neprijatno i da boli,, ali ne mora). Oko katetera, moguce je da operacija bude bez katetera, pod uslovom da prethodno dobro ispraznite mokracnu besiku. Posto je meni operacija trajala dugo, stavljen mi je kakteter. VAZNA NAPOMENA: trazite da vam stave sto tanji kateter, ako treba kupite ga u apoteci (90-100 din). U suporotnom mozete da imate uzasne bolove i velike probleme sa mokrenjem nakon operacije. Neki pacijenti su mokrili krv, imali dosta bolova, nisu mogli da mokre kada imaju nagon, jer im je ostecen spoljni mokracni kanal, itd. Znaci, kateter nije ni malo bezazlena stvar, moze da napravi velike probleme, bolove i neprijatnosti. Ako je dovoljno tanak i stavljen pazljivo, onda nece biti problema. Na zalost, meni je stavljen prilicno veliki kateter, pa sam imao dosta tegoba.
Pre ulaska u operacionu salu daju vam inekciju za smirenje i prikljucuju vam anesteziju.
Anestezija: Vecina je u agoniji oko anestezije, prica se da epiduralna anestezija boli uzasno, itd. U svakom slucaju, bolje je da imate epiduralnu anesteziju, nego totalnu, koja moze da izazove mucnine i druge neprijatnosti... Epidural ne boli!!! Ako imate dobrog anesteziologa, kao sto sam ja, necete osetiti ama bas nista! Na boku, savijeni kao kifla, prvo dobijete lokalni anstetik, u predeo kicme, sa vrlo tankom iglom. Ovo nisam uopste osetio. Nakon toka se plasira kateter, preko koga se daje anestezija. Ovo takodje uopste nisam osetio. Prvo pocnu da trnu vrhovi stopala, pa polako se osecaj penje do stomaka. Ne boli i nije neprijatno. Mogao sam sve vreme tokom operacije da pomeram noge, jedino nisam mogao da osecam bol, inace osecao sam pritisak i dodir hirurga sve vreme... Napominjem, ovo sve zavisi od anesteziologa. Znam da drugi pacijenti su dobili vece kolicine anestetika, pa im je osecaj oduzetosti trajao nekoliko sati nakon operacije, nekima cak do sledeceg jutra. Meni je izvucen kateter epidurala , pa se preko njega dodavala po malo anestezija tokom operacije i nakon operacije kada sam dosao u sobu. Ovo je uobicajena procedura kod trudnica.
Operacija je trajala dugo, skoro 3 sata, radjeno je prvo sa jedne, a onda sa druge strane. Osecao sam pritisak u stomaku tokom intervencije hirurga, osecate da vam nesto rade, ali nista ne boli! Na kraju vas usiju, i to je to. Ja sam imao 2x12cm rezove, po 6 savova sa svake strane. Rane nisu male, video sam i kod drugih pacijenata. Moja operacija je bila klasicna otvorena operacija, stavljene su mi silikonske mrezice...
Nakon operacije vas dovezu u sobu, ja sam sam mogao da sa kolica predjem u krevet, zahvaljujuci anesteziji sam pomerao noge. Kroz bronilu vam odmah daju antibiotike, ranisan, prikace infuziju. Kada mi je oslabila anestezija, poceo sam da osecam bolove. Bolovi nisu strasni, osecao sam pritisak u stomaku, bolelo me i od katetera za uriniranje. Procedura je obicno da do sledeceg jutra stoji kateter za mokrenje, ja sam trazio da mi sto pre izvade, jer sam imao jake bolove u penisu i nisam mogao da mokrim. U svakom slucaju, kada su mi se javili bolovi, dodali su mi jos malo epiduralne anastezije, i to tako moze da se ponavlja na 4 sata kako bi se smanjili bolovi. Protiv bolova se obicno daju i injekcije diklofena na 12 ili 8h. Daju se u kuk, i ako je sestra iskusna, to uopste ne boli!
Noc nakon operacije je najteza, nema pomeranja, neprijatnost, pritisak u stomaku, ja sam jos celu noc drzao gusku radi mokrenja... Sledeceg dana je vec lakse, telo se brzo obnavlja!
4. oporavak: tog dana kada sam imao operaciju, uvece sam imao temperaturu, 38 C. Ovo je cest slucaj, posebno kod vecih intervencija. Daju vam obicno injekcije diklofena za obaranje temperature i protiv bolova.
Terapija: 2x dnevno kroz bronili se daju velike kolicine antibiotika, ranisan, infuzija. Diklofen se daje kasnije obicno prema potrebi, kada imate bolove.
Sledeci dan, nakon operacije sam jedva ustao, uz pomoc "kolega" iz sobe, napravio par koraka. Kasnije je bilo sve lakse i lakse.
Inace, kao normalna temperatura se smatra 37 +,- 0,4.
Imao sam problema sa mokrenjem, bolovi, otezano mokrenje, zato treba uzimati sto vece kolicine caja i tecnosti, vode posebno! Ovo znaci 3-4 litra dnevno, da sto vise idete da mokrite. Caj od uve u malim kolicinama takodje.
Ishrana: Prva dva dana je samo infuzija, nakon toga se uvodi normalna, ali laksa hrana.
Oko bronile: ako se mnogo brzo ubrizgavaju antibiotici, itd. moze da zaboli, da se vena osteti, da se zapusi, i slicno. Onda moraju da vam promene bonilu, tj. da vam je stave na drugo mesto. Sve zavisi od medicinskog osoblja koje vam daje terapiju.
Ja sam, racunajuci dan oparacije i prethodni dan pripreme, proveo 7 dana u bolnici, 8. dan sam izasao. U cetvrtak sam izasao, a sledeceg ponedeljka mi skinuli konce. Kod kuce malo hodanja, laksa hrana, ja sam dobio antibiotik zbog mokracnih kanala, prema potrebi nesto protiv bolova (bez preterivanja).
Nadam se da sam pomogao sa informacijama, imate email za pitanje.
Pozdrav i srecno svima!
), i sada me cela ta desna strana vise boli. Da li je moguce da je doslo do obnavljanja kile, ili tako neceg sto bi podrazumevalo ponovni hirurski zahvat? (Stavljena mi je mrezica). Sta se uopste desi ako rekonvalescent operaracije ingvinalne kile npr podigne nesto tesko u periodu oporavljanja? Sta je najgori scenario?
(((
