Ништа ново, осим што је наш Ноле постао првак света
Само пола сата после историјског освајања трећег турнира за гренд слем титулу на Вимблдону, на Теразијама се већ формирала колона аутомобила и мотоцикала окићена српским тробојкама. Уз обавезни звук сирене чула се и покоја вувузела, а центар града је одзвањао од имена Новака Ђоковића
Славље у кафићима Фото Т. Јањић
Минути тишине изгледали су као вечност док је трајао последњи гем у коме је Новак сервирао за титулу победника Вимблдона, а онда се проломило „То, Ноле мајсторе, легендо, царе.... то”. Полетеле су лименке, чаше, пиксле, склизнули столњаци, пали су једни другима у загрљај другари из краја. У општем одушевљењу наш обичај љубљења и грљења прихватили су и Енглези који су се неким чудом обрели у кафићу на Обилићевом венцу и који су здушно, цели меч навијали за нашег тенисера. У општој еуфорији одмах су пали и први договори.
– Еј, бре кево, вади ону заставу, долазимо. Ајде момци, брже, ћале је обећао кола – викао је час у мобилни, час у етар један од страствених навијача. Тако су у једном од београдских кафића обележени први минути после историјске победе нашег најбољег тенисера Новака Ђоковића, на отвореном првенству Енглеске, где је у финалу Вимблдона победио Шпанца Рафаела Надала.
Само пола сата после историјског освајања трећег турнира за гренд слем титулу, на Теразијама се већ формирала колона аутомобила и мотоцикала окићена српским тробојкама. Уз обавезни звук сирене чула се и покоја вувузела, а центар града је одзвањао од имена Новака Ђоковића.
– Ма, он је геније! Како је само играо... Мислила сам да ћу умрети пред крај меча. Чим се све завршило истрчала сам из куће, села у другарова кола и кренула у град. Ово се мора прославити – успела је да из кабриолета промуклим гласом изговори узбуђена Оливера.
Колоне возила кружиле су Улицом краља Милана, до Теразија и спуштале се низ Трг Републике, па онда истом путањом назад. И тако укруг пуна три сата.
Весело није било само у центру града. Нолетова победа прослављала се у свим деловима престонице. Праштале су петарде, севали ватромети, чула се музика у Сремчици, Миријеву, Вождовцу, Новом Београду...
– Није ми падало на памет да ову победу прославим седећи кући. Зато смо се другари и ја договорили , упали у „ладу” и – правац град. Ово се мора прославити, овде у центру Београда – викао је Милош Радовић са Чукарице.
Они који нису имали своје аутомобиле снашли су се на други начин. У сусрет су им изашли и таксисти.
– Вечерас им не наплаћујем – објашњавао је уз шеретски осмех таксиста возећи пуна кола девојака.
Како у многим аутомобилима није било места, ни на отвореним прозорима, појединци су се снашли па су свој простор у слављеничкој колони пронашли у отвореном гепеку.
– Еј, види онога где се сместио, чекај да га сликам – чули су се повици из „шпалира” који су дуж Улице краља Милана направили пролазници.
Опрема за навијање изгледа није недостајала никоме, па су појединци у недостатку застава и „звучне сигнализације” своју радост изражавали машући рекетом из аутомобила.
– Станујемо на Зеленом венцу и чим је меч завршен сели смо у кола и кренули на славље. Опремили смо се реквизитима, заставу смо набавили раније, трубу донели из Гуче, а пиво је из Београда. Ипак, право славље нас очекује за Нолетов дочек. Припремићемо нову „опрему” за навијање. Пиво је неизбежно, а плаћа – ко други него број један – Ђоковић – каже уз осмех Кристина Петровић и њен дечко Драгиша Костић, док се извлаче из окићеног возила. Њима је друштву у почасном кругу градом правила и докторка, која због лименке пива у рукама није баш желела да каже име и презиме.
– Боље да колеге не знају за пиво, али прославу без њега нисам могла замислити – објашњава рецепт за добру фешту докторка.
Око 22 сата утихнула је бука у граду, али коментари који славе Новака Ђоковића нису. На сваком ћошку могле су се чути речи: Новак, Ноле, Ђоковић, најбољи, први, сјајан...
– Еј да, и шта има ново осим овога да је Новак број један? – питала је млађана тинејџерка неког путем телефона.
http://www.politika.rs/rubrike/spor...im-sto-je-nas-Nole-postao-prvak-sveta.sr.html
Само пола сата после историјског освајања трећег турнира за гренд слем титулу на Вимблдону, на Теразијама се већ формирала колона аутомобила и мотоцикала окићена српским тробојкама. Уз обавезни звук сирене чула се и покоја вувузела, а центар града је одзвањао од имена Новака Ђоковића
Славље у кафићима Фото Т. Јањић
Минути тишине изгледали су као вечност док је трајао последњи гем у коме је Новак сервирао за титулу победника Вимблдона, а онда се проломило „То, Ноле мајсторе, легендо, царе.... то”. Полетеле су лименке, чаше, пиксле, склизнули столњаци, пали су једни другима у загрљај другари из краја. У општем одушевљењу наш обичај љубљења и грљења прихватили су и Енглези који су се неким чудом обрели у кафићу на Обилићевом венцу и који су здушно, цели меч навијали за нашег тенисера. У општој еуфорији одмах су пали и први договори.
– Еј, бре кево, вади ону заставу, долазимо. Ајде момци, брже, ћале је обећао кола – викао је час у мобилни, час у етар један од страствених навијача. Тако су у једном од београдских кафића обележени први минути после историјске победе нашег најбољег тенисера Новака Ђоковића, на отвореном првенству Енглеске, где је у финалу Вимблдона победио Шпанца Рафаела Надала.
Само пола сата после историјског освајања трећег турнира за гренд слем титулу, на Теразијама се већ формирала колона аутомобила и мотоцикала окићена српским тробојкама. Уз обавезни звук сирене чула се и покоја вувузела, а центар града је одзвањао од имена Новака Ђоковића.
– Ма, он је геније! Како је само играо... Мислила сам да ћу умрети пред крај меча. Чим се све завршило истрчала сам из куће, села у другарова кола и кренула у град. Ово се мора прославити – успела је да из кабриолета промуклим гласом изговори узбуђена Оливера.
Колоне возила кружиле су Улицом краља Милана, до Теразија и спуштале се низ Трг Републике, па онда истом путањом назад. И тако укруг пуна три сата.
Весело није било само у центру града. Нолетова победа прослављала се у свим деловима престонице. Праштале су петарде, севали ватромети, чула се музика у Сремчици, Миријеву, Вождовцу, Новом Београду...
– Није ми падало на памет да ову победу прославим седећи кући. Зато смо се другари и ја договорили , упали у „ладу” и – правац град. Ово се мора прославити, овде у центру Београда – викао је Милош Радовић са Чукарице.
Они који нису имали своје аутомобиле снашли су се на други начин. У сусрет су им изашли и таксисти.
– Вечерас им не наплаћујем – објашњавао је уз шеретски осмех таксиста возећи пуна кола девојака.
Како у многим аутомобилима није било места, ни на отвореним прозорима, појединци су се снашли па су свој простор у слављеничкој колони пронашли у отвореном гепеку.
– Еј, види онога где се сместио, чекај да га сликам – чули су се повици из „шпалира” који су дуж Улице краља Милана направили пролазници.
Опрема за навијање изгледа није недостајала никоме, па су појединци у недостатку застава и „звучне сигнализације” своју радост изражавали машући рекетом из аутомобила.
– Станујемо на Зеленом венцу и чим је меч завршен сели смо у кола и кренули на славље. Опремили смо се реквизитима, заставу смо набавили раније, трубу донели из Гуче, а пиво је из Београда. Ипак, право славље нас очекује за Нолетов дочек. Припремићемо нову „опрему” за навијање. Пиво је неизбежно, а плаћа – ко други него број један – Ђоковић – каже уз осмех Кристина Петровић и њен дечко Драгиша Костић, док се извлаче из окићеног возила. Њима је друштву у почасном кругу градом правила и докторка, која због лименке пива у рукама није баш желела да каже име и презиме.
– Боље да колеге не знају за пиво, али прославу без њега нисам могла замислити – објашњава рецепт за добру фешту докторка.
Око 22 сата утихнула је бука у граду, али коментари који славе Новака Ђоковића нису. На сваком ћошку могле су се чути речи: Новак, Ноле, Ђоковић, најбољи, први, сјајан...
– Еј да, и шта има ново осим овога да је Новак број један? – питала је млађана тинејџерка неког путем телефона.
http://www.politika.rs/rubrike/spor...im-sto-je-nas-Nole-postao-prvak-sveta.sr.html
Српкиња из Славоније, а па сад су многе ствари јасније 
Сад ми је јасно на кога је такав шмекер 
