Bolna Arkadija

Tema se odnosi na sva naša očekivanja, nadu, nešto u šta smo verovali.
Zadržaću se na emocijama , koje nosimo u sebi , bez obzira kakav utisak želimo da ostavimo na druge.Takođe i na razočarenja koja su neminovna.
Koliko duševna bol može da utiče na naše ponašanje , koliko na misli , osećanja.
Da li uspevate da zadržite ljubav u sebi ili je pustite da se raspe , smatrajući da je ionako sve besmisleno.

Slobodno se izrazite pesmom, citatom ili slobodnim izborom reči.
Hvala na odgovorima.

Temu sam otvorila na romantici, činilo mi se kao najbezbednije i najiskrenije mesto.

Ako nije prikladno , premestite je.

 

[Soradze]

Upiši me u sebe.
Ispleti me u rune.
Udahni me.

Znam, toliko toga sam izdala,
I sama sam izdana na neoprostive načine.
Znam,
Zakasnila sam u tvoja jutra
I ti si produžio...
U novo neviđenje.

Bojim se.
Sveta. Svetlosti. Sebe se bojim.
Da ne ostanem kada sve se moje raspe.

Pogledajte prilog 1705545

Prelepo...

 

[Zelena milja]

Odbijam smeh,
Ako će slomiti nečije srce.
Tako je lako ogledati svoj ego na krhotinama tuđeg bola.
Odbijam reč,
Izrečenu trulo, poput loše predstave,
Drugorazrednog glumca.
Jer reč je oštra, iako pod velom " dosetljivosti "
Prividno liči na duh.
Odbijam misli, u besmislu svega,
Zarad mrtvih aplauza svih verzija nas.

Odbijam.
Nestanite.
I dozvolite da i sama odem.

 

[Zelena milja]

Pismo Maljčiku...

Nismo se sreli. Nije bilo vremena, ne za ovih života. Zakrivljenost vremena, razmimoilaženje i premalo sreće.
Duhovi u nama opstaju, razapeti između svetova koje smo nasumično obilazili, tražeći odgovore. Uvek su izmicali. Za malo..dovoljno za snove, koji to nisu. Sećanja su ponekad tako zlatna, čine se nestvarna iako su bila. Svetlost koja zalazi u dubine nečeg već doživljenog.
Po mirisu snega te poznajem. Zimi mi dolaziš kao znak, dok zimzelen ćuti. Zaleđena voda čuva tajne, oduvek je. Obrisi pod njom slike su, bezbroj izbledelih obrisa nas, mrtvih, za ovaj život.

I mi smo, Maljčik, hodali tim putem, mrtvi i zaleđeni, kao večna ruska zima...

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

..............

Učinio si milost, a da to nisi ni znao.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

U vremenu bez jutara,
Nemoguće je zavoleti dan koji ne dolazi.
U vremenu tišine,
Reči su suvišne.

Mirisi nas žive.
Bezimeni cvetovi koji niču
U nama, pod rebrima,
Za sve ono što je bilo i moglo je biti.
Pašnjava želja za snom.
Izlomljene slike,
I kišne kapi na rascvalim ranama
Nas iz davnina.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Reci mi reč kojom bih se mogla utešiti.
Znam da tihuješ.
Lakše je ćutnjom odagnati sve ono
Što mučno stoji između nas.
Reci mi reč kojom se bol umiruje.
Kojom se leči.
I uspavljuje.

Pomozi mi da zaspem.
Potrebno mi je.

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

 

[Branko Lori]

Vidim vreme prošlo i buduće kroz tvoje oči , drugačije je , ti znaš zašto
To su oči koje čuvaju tajnu i koje znaju u svakom trenutku šta će se dogoditi
I ako su nekada daleke i sanjive , uvek su pune sigurnosti i razuma
Nadam se da ću jednoga dana znati svaku priču koju nosiš u sebi
Video sam čitavo tkivo svoga života i nadjoh mesto gde si nekada postojala!? .
Nadjoh te po iskrzanim delovima duše gde si samovala.
Trebaš mi noću , tako "ničija" i nema , samo svoja
Kao kad utonem u jastuke spavajući i ne budim se , sanjam ...
Sanjam o dodiru pokriven tvojom kožom i kosom preko lica
Tu gde prsti pričaju svoju priču ..
Neka te tu u svakoj mojoj pori i noći , tihoj i snenoj
Kao dugo čuvana tajna i posle nje ...
Pojave se tako ljudi o kojima ništa nismo znali , slutili smo samo da postoje
Ali čim ih ugledamo znamo da smo ih čekali u nekoj zajedničkoj sudbini pa makar i za buduća vremena
Neko udje u tvoju tišinu i ostane tu . Sada usamljenost nije više sama

Ponekad si san , u tebi svet sanja i njegovo ćutanje govori tvojim rečima

Da ! Oni su MAGIJA !

 

[Zelena milja]

 

[Branko Lori]

 

[Zelena milja]

Sanjala sam te.
Kao svoju bol i utehu.
Bio si dalek, istovremeno duboko u meni.
Dozivala sam te.
Tvoj osmeh je dao odgovor na moje misli.

 

[Branko Lori]

https://www.youtube.com/watch?v=jRTDg5a9I64​

KAO I JUČER​

Spojler

Ruke su mi bile slani pijesak sanjao sam te
ruke su mi bile na oltaru mnogo godina
zaronjene stijene plaču
svjetlost počinje tihim mijenjanjem
mojih pobuda
kao i jučer
iza zavese
možda na mom licu nađeš tragove sjećanja
možda ne razumiješ
ali volim te.

Krenuo sam u dubinu sebe s jasnom namjerom
da materijaliziram nemoguće snagom poruke
razuzdanost histriona blisko odzvanja
neka drugi broje križeve
kao i jučer
iza zavjese
ono što me stalno plaši zvuči poznato
možda ne razumiješ
ali volim te.

Otkud osjećaj da gubiš pouzdano zaleđe
umjetnost te čini jačom nego što pretpostavljaš
možda tvoja slutnja vara
možda umišljam
htio bih da budeš sretnija
kao i jučer
iza zavjese
igraću pred tobom opet ulogu pjesnika
možda ne razumiješ
ali volim te.

Gledaj kako konci aluzije
prodiru u svijest
ni tjeskoba kao nijemi svjedok
ne vrijedi suviše
stajao sam na peronu
ljeta gospodnjeg
moglo je biti prošlo stoljeće
kao i jučer
iza zavjese
zamisli da brdo slika putuje svemirom
možda ne razumiješ
ali volim te.

Džoni Štulić

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Branko Lori]

https://youtu.be/b5bTYSjYg_0?si=8mIZaWPFHGGf-S2d

Podji u susret ka meni, da mi budeš ono što sam ja tebi ...
Ne pitaj me gde sve počinje i prestaje Tragovi su sada sakriveni, zatureni u meni. Slušaj vetar on govori. Slušaj tišinu, ona ti govori. Slušaj svoje srce, ono zna !
Zaključaj reči koje te teraju da zaboraviš, one leče samo u tišini sećanja !
Gde kriješ svojih sto godina samoće koje nosiš u svom pogledu, gde čuvaš izgubljeni raj koji pokušavaš da pronadješ svake noći ili zemlju čuda koja ti je obećana !?

Stalno ti se vraćam iznova i obećanju datom sebi , a koje se nikada neće ispuniti, oproštaj koji se ne izgovara, sećanju koje počinje da bledi .
Tražim nešto za pisanje , jer tišina mi ponekad stvara previše buke
Ali po ko zna koji put, dajem svoje obećanje umirućem svetlu i svetu !
Kad dodje tama , neću te zaboraviti
Neću ! Jer ti znaš da izatkaš lepotu iz tame, gde znam da nisam sam
Neka ti tišina ponovo spoji srce .
Sanjam o tihoj ženi koja ništa ne objašnjava i ništa ne brani, već samo zna gde cveta najredje divlje cveće
Piši , čak i ako je to tišina, kako ne bi umrli od zaborava

​