Bolna Arkadija

Tema se odnosi na sva naša očekivanja, nadu, nešto u šta smo verovali.
Zadržaću se na emocijama , koje nosimo u sebi , bez obzira kakav utisak želimo da ostavimo na druge.Takođe i na razočarenja koja su neminovna.
Koliko duševna bol može da utiče na naše ponašanje , koliko na misli , osećanja.
Da li uspevate da zadržite ljubav u sebi ili je pustite da se raspe , smatrajući da je ionako sve besmisleno.

Slobodno se izrazite pesmom, citatom ili slobodnim izborom reči.
Hvala na odgovorima.

Temu sam otvorila na romantici, činilo mi se kao najbezbednije i najiskrenije mesto.

Ako nije prikladno , premestite je.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

U životu je sve igra svetlosti i tame.
Zamagljene slike davnih dana,
Nada, što lagano odumire,
Osmeh u kišna jutra,
Suze, neisplakane.
................
Sve je besmisao u jednoj želji,
Pod rebrima,
U krvi,
I daljinama.

 

[Zelena milja]

Poslednji poklon...
Neopisivo...

 

[Zelena milja]

 

[Loki]

Da li sam to hteo?
Da li sam je prizvao?
Materializovao od neispunjenih snova
Da me zavara
Da dolije još soli na nesrasle rane
I časti me novom turom bola
Da li je to stvarno bol ili olakšanje?
Šta osećam sada?
Da li ja osećam uopšte
Il su se sve boli stopile u jednu koncentrisanu tačku koja se od pritiska više i ne oseća.
Da li lažem sebe da sam ja to hteo samo zato što sam je izgubio?
Da li krijem stari kukavičluk i želju za zabegom pod njenom izdajom?
Da na njena leđa svalim svu krivicu i ostanem nevin?
Ja koji sam bio i ostao ulični mačak bez vlasnika.
Da li sam je ja prizvao takvu da me podseti ko sam jer sam se bio izgubio?
Postao mek,postao gnjecav,ušuškan u ustajalu svakodnevnicu hteronormativnosti i klišea?
Da li su mi je bogovi poslali da me osvesti iz sna rođenog iz zablude da umem da funkcionišem u dvoje a istina je da bih pobegao jer to nikad nisam znao. Niti ima duše na ovom svetu da me to nauči

 

[Zelena milja]

Arkadija je ostala,
Kao svedok svih neizgovorenih reči,
Eho jednog budućeg sveta
U magli.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Sada će tiho zaspati, pre buđenja bola.
Umorna,
Sa šoljom gorke kafe, dočekaće sivilo,
Pomisliće na daljine,
Koje negde samuju,
Izgovoriće reč, sraslu joj za srce
I prekinuti misao.
................
Onu, jednu,
Što dolazi joj svako jutro,
Nema i zabranjena...

 

[Zelena milja]

" Tuga je ljubav koja nema kome da ode..."

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Još jedna noć u tišini.
Ugasiću sva svoja čula i otići na mesto gde senke šapuću.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Opustošeno...
Prazne stranice kao prazno nebo.
Bez galebova.
Oblaci mrtve senke negdašnjih lica
.....dragih....
Opustošeno srce, ostaci svega
Nošenog u duši.
Predugo...
Umor od stajanja.
Umor od nemanja.
Umor.

I umor je opusteo, okamenjen i beo,
Kao nedočekani snegovi.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Noć je rodila odluku. Nejaku. Nesigurnu.
Nenaviknuta na buđenje, isprva je izgledalo da će ponovo nestati.
Osećaj je bio čudan, jeza se širila i obuzimala pomalo sve. Zavlačila se, nestajala i pojavljivala kao da ispituje..traži nešto.
Nešto zakopano, što se sada probijalo.

Htela je nanovo zaspati. Besmisleno.
Senke su, prizvane, započele svoj ples po starim ožiljcima i zabranjenim mestima. Njihovi nekoraci odzvanjali su. Hodnici su ječali. Zvona su opominjala iz daljina. Rasute fioke gubile svoj smisao.
Svrha je iščezla. Pretočena u žitki strah, prolila se tim odajama, natapajući svaki deo. Svako sećanje. Osmeh. Grč.

Da li je to dovoljno?
Hoće li boleti?
Predivo prastare tuge izgubilo je svoj početak. Negde, u mraku svesti.
Odluka se osmehnula,
Drhtavo dodirujući dušu.
............
Da, boleće....
Ali ti si to već znala....

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Vraćanje u detinjastvo.
Pod okriljem neznanja.
Pod blagost bezbudućnosti.
U tišinu, s dečijim smehom,
I jednom Sonjom, samo mojim.
....................
Bez tuge.
Bez gubitaka.
Bez odbacivanja u tišini.
....................
Osmeh buđenja,
Lepota jutra,
Savršenstvo, bez ožiljaka.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Čudesni svetovi u nama,
Nedostižni a prisutni u svakoj misli.

 

[Zelena milja]