Ne bih ja tako bio katastrofičan po pitanju SPS, mislim da ova aktivnost Dačića oko Kosova ih je ipak podigla na 11% koliko im ankete daju a ranije su bili tu oko 7%. Uz bojkot mogu i do 20%.
Evo ti najdirektnije statističko pojašnjenje. Socijalisti imaju tradicionalno nešto manje od petine pristalica u Beogradu. Taj odnos se smanjuje zato što u BG doživljavaju bukvalno jedan strašni pad, zbog čega je nesrazmera u odnosu na unutrašnjos veća sada mnogo više nego ranije, ali opet rezultati u prestonici su vrlo slikoviti ukazatelj trenda.
Izbori 2016. godine: 73.277 (
8,73%)
Izbori 2018. godine: 49.895 (
6,13%)
Brojke nisu ogromne i to je svega par procenata, što je naravno uvek podložno oscilacijama, ali u političkoj teoriji ovo se naziva
stropoštavanjem. Ovo je pad u iznosu od preko 30 odsto. Naravno, ako imamo na umu da SPS propada u gradovima a ne selima i to u prvom redu u glavnom gradu, to znači da ne treba ovaj odnos preslikati
u celosti na republički nivo. A to znači da će izborna lista okupljena oko Socijalističke partije Srbije na izborima iduće godine ostvariti najverovatnije gori rezultat za
između petine i četvrtine u odnosu na prošle izbore, u apsolutnim vrednostima. To znači da ih treba proceniti na negde oko 320.000 glasova (uz strašno dobru kampanju i sreću tipa da je njihova izborna lista na prvom mestu, kao i ukoliko bi u toku predizborne kampanje mogli da pripišu uspešno sve pozitivne aspekte kosovske politike u celosti samo sebi [a sve je teže i teže da išta pripišu sebi, jer bukvalno
nestaju pored naprednjaka], mogli bi se možda približiti 350 hiljada u nekoj meri).
To ne znači da za SPS ubrzo idu crni dani, pa niti da će izgubiti svoj status druge najveće i najorganizovanije srpske političke stranke u toku predstojeće kalendarske godine, ali znači da će sledeći izbori samo
potvrditi ono što su gotovo svi (na kom god nivou) održani nakon dolaska SNS na vlast 2012. godine, a to je da je SPS u konstantnom padu na nacionalnom nivou već neko vreme i da ih strateško partnerstvo sa naprednjacima zaista vrlo skupo košta, te da ih na dugoročne staze gledano može relativno skoro dovesti natrag na nivo pre nego što ih je Koštunica izvukao iz čabra.
To je za SPS vrlo opasno zato što ta stranka u izvesnom smislu pati od lošeg uticaja SNS-a, odnosno počinje da prima određene njegove oblike, pa se tako i Dačić polako sve više ponaša autoritarno u svojoj stranci. Eliminisanjem Mrkonjića i zguravanjem u stranu pojedinih viđenijih ličnosti SPS-a, sama se stranka slabi jer to znači da će kada bude došlo vreme za kažnjavanje Dačića za loše rezultate odnosno sečenje njegove glave (što u zavisnosti od korisnosti SPS-a za Dačia može značiti doslovno i utamničenje tj. sudbina iza zatvorskih rešetaka; odlazak bivšeg premijera i aktuelnog ministra spoljnih poslova može biti srpska verzija slučaja Sanader odnosno svojevrsni dokaz EU koliko smo privrženi iskorenjivanju korupcije...štaviše, rekao bih da Vučić taj plan delom i ima na umu negde). Koliko, realno, ima kandidata za Dačićevog naslednika? Bajatović? Bajatović ima lovu, uticaj i ovako je malo komunikativan, ali njega narod nevoli; on je što bi jedan moj prijatelj rekao SPS-ov Đilas.
već zato što se iznervira kada vidi da sam otvorio neku temu koju bi on.
