Pošto se o ovome već duže vreme raspravlja na celom nizu različitih tema, a i pošto kao pitanje mogućnost bojkota izbora od strane jednog značajnog dela naše opozicije postaje postepeno sve aktuelnije, mislim da je red da otvorimo jednu veliku temu posvećenu upravo ovom pitanju.
Do sada su mnogi pričali o bojkotu, a definitivnu odluku donela je inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, odnosno Građanski front. Odluku o bojkotu nedavno je donelo prvo predsedništvo jedne opozicione političke partije, Narodne stranke Vuka Jeremića, a danas je to učinio i isti organ Dveri. U ponedeljak se očekuje da će istu odluku doneti telo Stranke slobode i pravde (Dragana Đilasa), dok je u Demokratskoj stranci, odnosno savezu
Demokrate - ujedinjeni u kojem se on nalazi zajedno sa Zajedno za Srbiju i Socijaldemokratskom strankom, nešto komplikovanije i odluka će verovatno od demokrata docnije doći. U narednom periodu očekuje se i da će glavni odbori pomenutih stranaka potvrditi odluke, kao što je to učinila i Žuta patka.
U Pokretu slobodnih građana postoji jedna oštra podeljenost zbog koje predsedništvo nije uspelo da donese odluku, zbog čega će se glavnom odboru ostaviti odluka o tome da li će PSG ići na parlamentarne izbore ili ih bojkotovatil; Sergej Trifunović u skorije vreme nešto je izmenio retoriku. Pitanje bojkota, podsetimo, bilo je i jedan od predmeta tzv.
Sporazuma sa narodom čiji su potpisnici pored svih konstitutivnih elemenata SzS i slobodni građanisti, pored drugih pojedinih političkih formacija opozicije kao što je npr. Nova stranka. Međutim, na osnovu skorašnjih izjava njenog predsednika Zorana Živkovića deluje da NS nije preterano oduševljena bojkot, te odluku o njemu uopšte neće ni doneti u skorijem periodu.
Kako je odluka o bojkotu doneta i na nivou Saveza za Srbiju, očekuje se isto od njegovih konstitutivnih elemenata, odnosno Pokreta za preokret i Ujedinjenih sindikata Srbije
Sloga, kao i niza ostalih, manjih konstitutivnih elemenata ove političke alijanse, od Pokreta veterana Srbije pa na dalje. Studentski pokret pod sloganom
1 od 5 miliona, ujedno i glavni organizator masovnih protesta koji se u Srbiji održavaju konstantno još od 30. novembra prošle godine, najglasniji je zagovornik bojkota i njegov promoter redovno svake subote na ulicama prestonice. Pod znakom pitanja je i stav Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije
Otadžbina, koji se u izvesnom smislu, mada ni izbliza kao Stamatović, povukao u senku opozicione scene. Kod njih još više neko kod demokrata, ali ne u kontroverznoj meri kao u slučaju PSG-ovaca, postoje ljudi koji ne vide ideju bojkota kao nešto baš najidealnije.
Demokratska stranka Srbije je retorički bila vrlo otvorena ideji bojkota i iako je potpisnik zahteva o uslovima za slobodne izbore, izašla je nedavno iz pregovora. Pozicija DSS na spektrumu srpske opozicione scene već dosta je nepoznata i najpreciznije se može nazvati nejasnim talasanjem između različitih nijansi sive u opoziciji. Podsetimo, DSS je
nedavno radio na formiranju novog opozicionog bloka sa Državotvornim pokretom Srbije i drugim manje poznatim organizacijama slične misli, ali ovih dana vesti su sve bliže ka tome da će se ići u neku formu zajedništva sa Srpskim patriotskim savezom Aleksandra Šapića, koji za sada uopšte ni ne razmišlja o bojkotu. U opticaju za partnere je i Narodni slobodarski pokret Miroslava Parovića, kao i jednog od konstitutivnih elemenata SzS, Zdrave Srbije Milana Stamatovića, koja podržava protestne aktivnosti ali se najvećim delom povukla iz akcija ujedinjene opozicije i nije oduševljena idejom bojkota. Pod znakom pitanja je još uvek i Nacionalni centar, politički savez pod vođstvom Nove Srbije Velimira Ilića, za koji se očekuje da će najverovatnije ipak doneti odluku o bojkotu. a slično se očekuje i od pokreta Dosta je bilo. Bojkot je najavio i veliki broj manje prominentnih opozicionih formacija; od Čuvara Srbije 1244 pa na dalje.
Od jednog dela opozicije znamo da zasigurno ne očekujemo bojkot. Pored Srpske radikalne stranke, SPAS, DSS i pomenute Nove stranke (kao i mogućnosti da PSG donese takvu odluku) vrlo rezervisan stav prema toj ideji ima i Stranka moderne Srbije, a sve je izvesnije da bojkot nije opcija ni za Liberalno demokratsku partiju. Iako sa dosta mekšim stavom od Čedomira Jovanovića, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka takođe nema preterano pozitivno mišljenje o ideji bojkota, kao ni velika većina političkih opcija nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Većina opcija albanske stanunac. manjina ionako bojkotuje izbore na nacionalnom nivou u Srbiji, tako da to ne bi bila nikakva promena ukoliko se ista odluka ponovi i 2020. godine. Držanje Stranke demokratske akcije Sandžaka je vrlo interesantno i ide putem sve veće ekstremizacije.
Koje je vaše mišljenje o bojkotu? Hoće li se ostvariti? Da li će biti uspešan? 
