Bogumili, njihova verovanja, njihov nacin zivota, njihova istorija, su jako zanimljive teme za razgovor. Steta sto se ovde o tome slabo govori, jer smo dozvolili sebi da nam ih historicari/histericari jednog mladog naroda ogade kroz svoju politiku i bajke.
Toliko mi je smesno da se oni na njih pozivaju, na narod koji je ljubomorno cuvao svoju posebnost, svoje slovenstvo od rimskog i carigradskog uticaja, a onda navodno primio veru koja nastoji da obrise sve stare i sebi strane obicaje i prenese na druge arapsku kulturu, odnosno njihovu zatucanost i primitivizam.
Bogumili su bili cvet slovenstva, a muslimani na ovom prostoru su krajnja suprotnost toga.
управо тако.
богумилска бајка је сидро помоћу кога босански муслимани покушавају да се закаче за нешто, да их ветар историје не одува.
ту причу су гурале аустријске власти покушавајући зарад својих интереса да направе бошњачку/босанску нацију,
али им то и поред великог труда није дало плода (можда зато што се тад ни сами муслимани на то нису примали).
теорију о босанским ''богумилима'' историја је давно одбацила, и у њу данас више нико озбиљан не верује- чак ни у Сарајеву.
па зашто је онда неки њихови деретићи попут Филиповића и Имамовића још увек протурају? ево зашто:
муслимани су нација са комплексом ниже вредности (о томе Меша Селимовић врло јасно и отворено говори) и озбиљном кризом идентитета.
све што су досад изнедрили, а што је нечему вредело, то се улило у Србе (Меша, Скендер, Кустурица) или Хрвате (Мак Диздар).
немају свој језик, своју књижевност, своју историју, своју уметност, свој инентитет, своју државу... једном речју- немају ништа.. осим ислама.
али ислам није довољан (још је и погрешан) темељ на коме могу створити нацију у Европи (ако не желе судбину Палестинаца),
тиме већинско хришћанско становништво могу само да окрену против себе и против државе која се једва држи у животу.
тога су они итекако свесни, па сад покушавају некако да се накалеме на средњевековну Босну- на Котроманиће и Цркву босанску.. ал су изабрали суву грану.
не могу се певати песме и краљу Стефану и султану Фатиху, не може се у једној руци држати застава са љиљанима, а у другој са полумесецом.
не може се позивати на стећке са крстовима и словенским именима, а звати се Мехмед, Сулејман, Абдулах..
једно се од другог одваја- као уље од сирћета.. знају то они добро.
зато сад покушавају уградити неки bypass кроз причу како су босански крстјани- богумили, који су бива својом вером ближи
муслиманима него католицима или православцима- па су зато листом похрлили у ислам све уз песму и весеље..
и тако Исламска заједница БиХ дође као неки наследник и настављач Цркве босанске

(то је исто као кад би рекли да је Мартин Лутер ближи Мухамеду него Томи Аквинском).
али.. проблем у овој причи је то што је Црква босанска нестала пре него су Османлије дошли у Босну,
а исламизација била најинтензивнија кад се више нико није ни сећао да су некад постојали босански крстајани.
оно мало њихових богослужбених књига се сачувало углавном по православним манастирима,
где су биле и даље кориштене за верске и црквене потребе.. то најбоље говори ко је коме сличан, и ко је кога наследио.