Bogumilski verski objekti

[Hrastovnik]

Ovo su drevni rodovjeracki i srednjovjekovni simboli rodovjernih hriscana. Tu su solarni krstovi sa Suncem i Suncevo kolo, kolovrat (kolovrt). U sredini Suncevog kola je Sunce sa zrakama.

Ovo su nisani, nadgrobni spomenici islamiziranih rodovjernih hriscana u Bosni. Sta se da primijetiti? Na vrhu nisana je Sunce oko kojeg su obavijene one zrake sa Suncanog kolovrata. Ako bismo to predstavili u tlocrtu dobili bismo krug u sredini sa zrakama kolovrta okolo. Jos jedan dokaz ko su bili danasnji Bosnjaci: rodovjerni hriscani!

Kolovrt je cest motiv stecka i od on je u stilizovan na vrhu nisana.

Evo, preko ovih simbola mozemo dokazati i da su Srbi bili starosjedioc Balkana od drevnih vremena:

Arheologija Juzne Srbije.

Suncev kolovrt u kamenom podu manastira Decani.

 

[VoSlavu]

Zar nisu nišani isti širom islamskog sveta, mislim da je to od Osmanlija krenulo, taj vrh predstavlja turban.

Još slika:

Spojler

 

[Hrastovnik]

Mnogo se sto-sta misli i prica, a svemu treba traziti korijen, pa i rijeci turban (ne zaboravimo i rijec SURBAN). Pogledajmo kupole hram Sv. Vasilija u Moskvi:

http://www.google.ca/imgres?imgurl=...ml&um=1&hl=en&sa=N&gbv=2&tbm=isch&um=1&itbs=1

Kupole ovog hrama izvedene su po proporciji broja phi i od suncevog kolovrta (od kolovrta su i vrhovi bosanskih nisana).

 

[Hrastovnik]

Перун

U Dalmaciji više Splita nalazi se brdo Perun.

Tamo je bila Paganija.

Kamen iz rodovjerackog hrama ugradjen u rimokatolicku crkvu u Zrnovnicama ispod Peruna:

HRT - Otkrice na zupnoj ckrvi u Žrnovnici - Perun ubija zvijer (medvjeda, Velesa):

Video:

Uporedimo lice Peruna na snimku sa videa (0:05) sa licem ove najvece figure:

Amajlije Srba 8-9 vijek, nadjeno u sada grckom mjestu Theesaly.

Pogledajmo i ovaj lik brkonje:

Bronzana ploca Sarmata, oko 4. vijeka, Intercisa of the Danube (Dunajvaros), Hungary.

Sve je to nas Perun.

 

[Hrastovnik]

I dalje trazimo bogumilske verske objekte, no nikako da ih nadjemo, a sve vise otkrivamo rodovjeracke objekte:

Лик Перуна из Старой Ладоги

Фигурка из Старой Ладоги. Это изображение Л.С. Клейн приводит отдельно (КЛЕ, с. 217, рис. 25), давая такое пояснение: «Тисовая фигурка из слоя конца IX- начала X века. Старая Ладога (раскопки В.И. Равдоникаса). По К.Д. Лаушкину - изображение Перуна (основания сомнительны). Фотоархив ИИМК РАН, I, 41839 и 41840, 1997-119 и 120». А в тексте монографии он отмечает: «Одна из таких же деревянных фигурок (рис. 25) давно описана К.Д. Лаушкиным. Фигурка из Старой Ладоги найдена в слое Д слоя конца IX- начала X века. Высотой 28 см она вытесана из тиса и представляет усатого и бородатого мужчину без рук с одной ножкой по центру. На голове конусовидный головной убор, на теле выделен пояс. Лаушкин счел эту фигурку изображением Перуна. Аргументация (ЛАД, ЛАБ, ЛАУ)крайне сомнительна: исследователь исходит из того, что Перун ассоциировался у славян со змеем (в одном позднем фольклорном источнике его обругали «змиякой»), а змей, по убеждению исследователя, при антропоморфизации превращался в одноногих персонажей типа Бабы-Яги (которая вообще-то не одноногая, а с костяной ногой, и то «нога», а не «ноги» - ради рифмы); тис Лаушкин объявил деревом Перуна. Всё это цепочка слабых гипотез» (КЛЕ, с. 215-217).

Lik Peruna na steccima

Идол Перуна на облаке.
Гравировка на костяном гадательном жребии. Высота фигуры 2,6 см.
Находка Валерия Петренко. Старая Ладога, капище на Варяжской улице.
Середина 9-го века

 

[Hrastovnik]

Motiv glave u vijencu, stecak is srbskog sela Domrke kod Gackog, Hercegovina

O selu Domrke (video):

Motiv glave u vijencu, srednjovijekovni muslimanski nisan u selu Sisici kod Trnova, Bosna

Glava sa kamena kazuje porijeklo bosanskih muslimana, koji bi danas oruzje potegli na onoga ko im kaze da su im oni od Srba porijeklom.

Nisan Mahmuta Brankovica

"Po narodnom predanju Mahmut Brankovic potjece iz srpske despotske kuce Brankovica."

I tako politika kroz tri vjere razdvoji i napravi mrznju i krvavi razdor medju nekadasnjim saplemenicima. Pa ko i dan-danas medju pravoslavcima i muslimanima i rimokatolicima ima najvecu politicku moc i vlast nad budalastim narodom? To su popovi, hodze i svecenici koje cak i masoni politicari slusaju. A ni Srbi nisu cisti grkohriscani, nego su i dalje pagano-hriscani. A ni muslimani Bosne nisu pravi muslimani arapskog tipa to je ocigledno i po njihovom svakodnevnom ponasanju i po odijevanju. Rimokatolici su druga prica: oni prvo sluze papi, pa tek kroz papu naumpada im da ima i Bog.

Jedino ove danasnje kvazivjernike sve tri strane gromovnik Perun bi mogao gromovima da dozove u pamet.

 

[Hrastovnik]

Перун

U Dalmaciji više Splita nalazi se brdo Perun.

Tamo je bila Paganija.

Kamen iz rodovjerackog hrama ugradjen u rimokatolicku crkvu u Zrnovnicama ispod Peruna:

HRT - Otkrice na zupnoj ckrvi u Žrnovnici - Perun ubija zvijer (medvjeda, Velesa):

Video:

Ako prebrojimo simbole Sunca okolo (to su oni mali kruzici sa tackom u sredini), nabrojacemo ih 85. To tu dani od ljetnog solsticija 21. juna greg. ili 8. juna julij. kalendara pa do 14. septembra greg. ili 1. septembra julij. kalendara. Tog 1. septembra i kod zitelja Paganije bila je Nova godina, sto znaci da je tako bilo i kod ostalih Slovena.

 

[Hrastovnik]

Ovo su dani kad Sunce se priblizava sazvijezdju Bika i Oriona. Na vedrom nebu u ranim vecernjim satima mozete jos vidjeti Orion koji je na granici dana i noci. Za koji dan i zvijezde Oriona prestace biti vidljive, jer ulaze u zonu dana i bice nevidljive sve do jutarnjih sati iza prve sedmice avgusta, pred Preobrazenje. U indijskoj astrologiji Orion se naziva Mriga, sto znaci Jelen. To je onaj jelen sa stecaka kojeg bozanstvo Sunca juri i lovi, da bi ga evo u ove dane sustiglo i ulovilo. Jelen je simbol obnove zivota, a ta obnova pocinje sa proljecem.

Bozanstvo Sunca, kolovodja suncanog kola, na uhvacenom jelenu (stecak iz Boljuna kod Stoca, nekadasnji Vidostak). Ovo suncevo kolo simbol je dana kad je Sunce iznad Oriona (iznad jelena), a to su dani koji upravo nastaju pa do Preobrazenja u avgustu.

 

[Hrastovnik]

Stecci iz okoline Mrkonjc-grada:

http://ivanlovrenovic.com/2012/01/stecci-okolice-mrkonjic-grada/

 

[Hrastovnik]

Misteriozni drevni hram u Bosni:

http://www.scribd.com/doc/92026685/Mysterious-ancient-temple-in-the-Bosnia

Zabranjena istorija ili nestrucni historicari?

 

[milospv]

Misteriozni drevni hram u Bosni:

http://www.scribd.com/doc/92026685/Mysterious-ancient-temple-in-the-Bosnia

Zabranjena istorija ili nestrucni historicari?

Мада ми више личи на напуштену испосницу.

 

[Hrastovnik]

Мада ми више личи на напуштену испосницу.

Da je priridna pecina, moglo bi se misliti i o isposnici. Ali u zivoj stijeni isklesati sve ono, pa jos i okolo desetinama metara klesati kamen...previse vremena za jednog covjeka.

 

[П. К. Нишић]

Ne bih da opet započinjemo priču o bogumilima i svemu što ide uz njih. Ispod stećaka nisu sahranjivani samo bogumili, a Stara crkva u sarajevu je dokaz da Pravoslavcxi u Bosnu nisu došli sa Turcima.

 

[Hrastovnik]

Ne bih da opet započinjemo priču o bogumilima i svemu što ide uz njih. Ispod stećaka nisu sahranjivani samo bogumili, a Stara crkva u sarajevu je dokaz da Pravoslavcxi u Bosnu nisu došli sa Turcima.

Ispopd mnogih stecaka uopste nema grobova. Kojoj vjeri oni pripadaju?

 

[Hrastovnik]

Kad je Juraj (Jarilo) postao Djordje

Sutra je Sveti Jarilo, Sveti Juraj.To je dan posvecen rodovjerackom Bogu Sunca i Suncu Pravde rodovjernih hrišćana. Sutra je tačno pola proljeca, centar proljeca.

Srbi ga slave ga kao pravoslavnog Djordja (Georgija), Hrvati kao rimokatolickog Jurja, a stariji muslimani kao Jurja svoje proslosti, sto znači da jedino još rijetki muslimani cuvaju pravo sjecanje na pradjedovsku vjeru.

U prostom narodu sve tri vjere još su sacuvani drevni rodovjeracki obicaji posveceni tom prazniku.

Uvece uoci Jurjeva dana (Djurdjevdana) odjekivala su brda nad selima od mnogih truba savijenih specijalno za tu vece. Pisak truba i prvi lakat duzine trube bili su najcesce od ljeskove, a tijelo trube od vrbove kore. Oni najzagrizeniji savijali su trube i do dva metra duzine kao sto je to radio Mladjen Nikolic. Moram pomenuti svog pokojnog rodjaka jer ni jedno mirisno planinsko vece uoci Djurdjevdana nije proslo bez gromkog glasa njegove trube.

Sunce grije svima jednako.

Sretan svima Djurdjevdan, dan Svetoga Jurja, Sunca Pravde.

 

[П. К. Нишић]

Ispopd mnogih stecaka uopste nema grobova. Kojoj vjeri oni pripadaju?

Odakle ti takva informacija? Ko je uopće kopao da vidi ima li groba ili nema?

 

[Hrastovnik]

Odakle ti takva informacija? Ko je uopće kopao da vidi ima li groba ili nema?

To su se uvjerili oni koji su proucavali stecke i vrsili istrazivanja. Tako i pod ovim cuvenim i najljepsim steckom u Zgosci kod Kaknja nije bilo groba.

 

[Hrastovnik]

Press RS

Neobično otkriće u semberskom selu Zagoni

Oranica puna stećaka

Meštani bijeljinskog sela Zagoni pozvali su arheologe iz RS i regiona da istraže njivu Milana Maksimovića jer se u zemlji nalazi veliki broj stećaka! Zagonjani veruju da se radi o vrednom arheološkom nalazištu koje može da proslavi njihovo selo.

Domaćin iz Zagona Milan Maksimović tvrdi da njegova njiva Mramorje obiluje „čudnim kamenjem" koje podseća na nadgrobne spomenike iz prošlosti. On kaže da kada god uđe traktorom u tu njivu, naleti na ovo kamenje na dubini od 10 do 20 centimetara. Pre nekoliko dana Milan je sa svojim komšijama pokušao da sastavi jedan kameni blok, čiji su delovi iskopani prilikom oranja pre desetak godina.
Skriveno blago

- Kada su kamene gromade iskopane iz zemlje, samo smo ih odgurali u šumu. Međutim, pošto je na kamenju bilo iscrtanih znakova, kopkalo nas je o čemu se radi. Pozvao sam komšije da sastavimo polupani kameni blok i pred nama se ukazao pravi nadgrobni spomenik. Znamo da su ovakvi kameni blokovi karakteristični za neka druga područja na Balkanu, ali otkud kod nas, i to baš na mojoj njivi, stvarno ne znam. U jednom delu njive, na dubini od oko desetak centimetara, leže redovi kamenja koji mi već decenijama predstavljaju problem prilikom oranja - kaže Milan Maksimović.
Njegov komšija Stevan Maksimović kaže da je u prošlosti često obrađivao tu poljanu i da je prilikom svakog oranja nailazio na kamene blokove.
- Neko kamenje je iskopano još šezdesetih godina prošlog veka i od tada o ovom mestu su ispričane brojne legende. Neki ljudi kažu da se radi o starom groblju, neki opet da je u pitanju verski objekat, a oni sa najviše mašte smatraju da je ispod kamenih blokova skriveno blago - navodi on.

Mi­ste­ri­ja... Ka­me­nje pro­na­đeno u Zagonima

Gavrilo Antonić iz Zavičajnog kluba „Zagoni" kaže da je pre rata postojalo interesovanje arheologa za ovaj lokalitet, ali ističe da su ratna dešavanja zaustavila sve radove.
- Veliko je pitanje da li su ovako veliki kameni blokovi dopremljeni u Zagone sa nekog drugog lokaliteta ili predstavljaju ostatke neke građevine koja je baš tu izgrađena. U blizini nema nikakvih stena ili kamenoloma. Najbliže mesto gde se može naći ovakva vrsta kamena je na majevičkom brdu Baljak, koje je udaljeno više od dvadeset kilometara. Pre rata su dolazili arheolozi iz Tuzle da vrše istraživanja i oni su procenili da je reč o nadgrobnom spomeniku iz 14. veka. S druge strane, bilo je i ocena da su to temelji neke bogomolje - kaže Antonić.

Matić: Ima tu nešto!

Profesor i meštanin Zagona Risto Matić godinama istražuje prošlost ovog semberskog sela. Veruje da lokalitet Mramorje zaslužuje veću pažnju arheologa.

- Verujem da zajedno možemo doći do odgovora na pitanje ko je i kako ovde živeo pre nas. Za Zagone, ali i celu regiju Semberije i Majevice, ovo može da bude važna tačka i putokaz da bolje i pravilnije sagledamo istoriju ovog podneblja - kaže Matić.

Vredni spomenici

Direktor Muzeja Semberije Mirko Babić, koji je u više navrata posetio njivu Milana Maksimovića u Gornjim Zagonima, smatra da se radi o vrednom arheološkom nalazištu.

- Mislim da se radi o srednjovekovnom nadgrobnom spomeniku stećku-sljemenjaku na postamentu. U ovom području gde nema kamena, radi se o retkom nalazu i utoliko je njegov značaj veći. O veličini nekropole i arheološkom nalazištu odgovore mogu dati samo nova detaljnija istraživanja. Prema našoj proceni, za arheološka iskopavanja potrebno je oko 6.000 maraka. Radovi bi sigurno dali konkretnije odgovore na sva naša pitanja, ali bi možda otvorili i neka nova - kaže Babić.

http://www.pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/14015/Oranica+puna+stećaka.html

 

[gost 304153]

Чињеница је да је било и премјештања стећака. Могуће да испод неких није било гроба, али то су рјеђи случајеви.

 

[Hrastovnik]

Чињеница је да је било и премјештања стећака. Могуће да испод неких није било гроба, али то су рјеђи случајеви.

Ne, nego su to najstariji stecci i i to je vrijeme kad su Srbi jos praktikovali spaljivanje pokojnika, tako da je pokojnik spaljen, a stecak ostao kao spomenik. taj obicaj registrovan je i u Dusanovom zakoniku:

20. О врачарима, који тела мртвих спаљују:
И људи, који враџбинама узимају из гробова, те их спаљују, то село, које то учини, да плати вражду, а ако буде поп на то дошао, да му се узме поповство.

To su radili rodovjerni hriscani sa svojim svestenicima, pripadnici narodne tradicionalne prednemanjicke hriscanske Crkve koje su grkopravoslavci i rimokatolici lazno nazvali bogumilima. Naravno da se ovo namjerno izostavlja i preskace u nasoj zvanicnoj progrcko-jezuitskoj istoriji.

 

[gost 304153]

Најстарији стећак је пронађен код Требиња и припадао је локалном жупану Грду који је сахрањен испод њега.

 

[gost 304153]

Е сад, ово што рече за богумиле и има смисла. Могу да се сложим, донекле. Ја бих рекао да је Црква Босанска постојала, и да је била у суштини православна црква, која је одбацивала неке ''гршке ствари'' па је зато била прогањана и од неких православаца, а није ни папу и латинско учење признавала што је био разлог да је католици прогласе за јеретићку као и све друге цркве сем католичке и да покрену неколико крсташких похода на Босну због тога.

 

[Hrastovnik]

Е сад, ово што рече за богумиле и има смисла. Могу да се сложим, донекле. Ја бих рекао да је Црква Босанска постојала, и да је била у суштини православна црква, која је одбацивала неке ''гршке ствари'' па је зато била прогањана и од неких православаца, а није ни папу и латинско учење признавала што је био разлог да је католици прогласе за јеретићку као и све друге цркве сем католичке и да покрену неколико крсташких похода на Босну због тога.

Tacno. To je bila srbska narodna pravoslavna Crkva od koje jos u srbskom pravoslavlju postoje duhovni tragovi: ispovijedanje vjere po pravoslavnom Simvolu vjere i zadrzavanje nekih prehriscabnskih svetkovina koje su primile hriscanska obiljezja (badnjak je najbolji primjer za to ili narodni obicaji za danasnji Djurdjevdan). Sve te prehriscanske (paganske) obicaje kanoni vizantijske varijante pravoslavlja strogo sankcionisu i to je bio razlog sto je Nemanja, koji se priklonio Vizantiji radi priznavanja njegove drzave, poceo progoniti pripadnike narodne Ckve spaljucjuci sve njihove knjige. Crkva bosanska bila je te vjere, te vjere bili su svi ondasnji srbi, pa cak i Nemanjici, sve dok se Nemanja nije priklonio Vizantiji.

 

[gost 304153]

Кад споменусмо већ и Немањиће а причамо о Босни, треба се знати да су Немањићи владали Хумом, тј. данашњом Херцеговином. Чини ми се да је то било ''главно'' немањићко подручје све до Немањиног успона. Обичаји које си навео јесу старославенски, тачније њихово поријекло је, а они су задржани до данас, само што су попримили нову симболику. Да се разумијемо, ја јесам православни Хришћанин, вјерник СПЦ, али чињенице су чињенице.

 

[Hrastovnik]

Кад споменусмо већ и Немањиће а причамо о Босни, треба се знати да су Немањићи владали Хумом, тј. данашњом Херцеговином. Чини ми се да је то било ''главно'' немањићко подручје све до Немањиног успона. Обичаји које си навео јесу старославенски, тачније њихово поријекло је, а они су задржани до данас, само што су попримили нову симболику. Да се разумијемо, ја јесам православни Хришћанин, вјерник СПЦ, али чињенице су чињенице.

Humom je vladao knez Miroslav, a on nije bio Nemanjic, jer su Nemanjici od Nemanje. Najvjerovatnije nije bio ni Nemanjin rodjeni brat, i nije bio grkopravoslavac nego rodovjerni hriscanin koje su latini nazvali patarenima, a poslije bogumilima.
Za sve ove vijekove, to jeste postala nova simbolika, ali u raniom srednjem vijeku i kasnije to je bilo upraznjavanje prehriscanske vjere. Ta ondasnja "simbolika" je kanonima vaseljenskih sabora bila zabranjena po cijenu odlucenja iz Crkve.