Богочовек ?

Лавље Срце

Лавље Срце

Domaćin
Poruka
3.024
Толико се тема и постова вртело по Форуму, али још нигде не прочитах неко конкретно мишљење, дефиницију...

Шта је по вама Богочовек уопште?

Како би описали такву личност, и по чему се манифестује, указује да је неко Богочовек, мање или више? :)


untitled.png
 
Лавље Срце:
Толико се тема и постова вртело по Форуму, али још нигде не прочитах неко конкретно мишљење, дефиницију...

Шта је по вама Богочовек уопште?

Како би описали такву личност, и по чему се манифестује, указује да је неко Богочовек, мање или више? :)



Pogledajte prilog 339822
Kliknite za proširenje...

Tajna.

Zato se kaze - tajna utelovljenja.
 
Лавље Срце:
Толико се тема и постова вртело по Форуму, али још нигде не прочитах неко конкретно мишљење, дефиницију...

Шта је по вама Богочовек уопште?

Како би описали такву личност, и по чему се манифестује, указује да је неко Богочовек, мање или више? :)


Pogledajte prilog 339822
Kliknite za proširenje...

Po mom vodjenju istinski smisao zivota i svaciji zadatak na ovoj planeti jeste da se uspe do nivoa Bogocoveka.
To bi dakle bilo stanje kada je covek najslicniji bogu a nije bog.

Kao funkcija u matematici, X tezi beskonacnosti.
 
Negde sam video listu svih "bogocovekova" koji su se pojavljivali kroz ljudsku istoriju, (bila podukacka) uglavnom se radi o masterima duha koji su neki negde proglaseni bogovima. Hrist je najmladji medju njima.
 
Istine da je Isus Hristos istiniti Bog i istiniti čovek slivaju se opet u jednu istinu: Isus Hristos je istiniti Bogočovek. Ali, iako istiniti Bog i istiniti čovek, Isus Hristos je ipak jedno lice, jedna Ličnost, ne dva lica niti dve ličnosti.
 
Poslednja izmena:
Arkania:
Po mom vodjenju istinski smisao zivota i svaciji zadatak na ovoj planeti jeste da se uspe do nivoa Bogocoveka.
To bi dakle bilo stanje kada je covek najslicniji bogu a nije bog.

Kao funkcija u matematici, X tezi beskonacnosti.
Kliknite za proširenje...
Тачно тако, тежи се ка богоспознаји, дубини, зато што из почетка увиђамо на себи Божије знаке...
Самим напретком у истраживању своје душе кроз веру и духовност постиже се све вечи ниво Богоспознаје залазећи у тајне које нам сам Бог одрећеним током дозвољава... :)

Као што рекох, ако обратимо пажњу на то шта нас је навело или наводи да истражујемо, спознајемо знаке Божије на себи, а и у себи... :)
 
bankai:
Pa sta Bogocovek,on je jedini olicen u Isusu,jer daje neku novu sadzinu,a i generalno,neko ko ima sve,i to nesebicno deli sa drugim ,cak i svoj zivot.
Kliknite za proširenje...

Исус Христ јесте био Богочовек док је ходао земљом, једини Бог истинити, Божији Син, са два лица, Божанско и човечије.

Сваки човек има Божанског у себи, али то мора развити кроз веру и духовност... :)

- - - - - - - - - -

Miller:
Istine da je Isus Hristos istiniti Bog i istiniti čovek slivaju se opet u jednu istinu: Isus Hristos je istiniti Bogočovek. Ali, iako istiniti Bog i istiniti čovek, Isus Hristos je ipak jedno lice, jedna Ličnost, ne dva lica niti dve ličnosti.
Kliknite za proširenje...
Мала дигресија... :)

Исус Христ је БИО Богочовек, сад је Бог. :)

- - - - - - - - - -

Kerkyra:
Pa evo Miller ti je lepo i ukratko objasnio.
Kliknite za proširenje...
Опет ниси разумео, сваки човек има Божанског у себи. :)
 
Шта нам то показује на нама да је Божанско, мислим на видљиве знаке, које су нас на неки прве навеле да зађемо дубље у проучавање своје душе, кроз веру, Цркву и духовност? :)
 
u tominom jevanđelju isus reče:
ako vam oni koji vas vode kažu: "gle, carstvo je na nebu", tada će ptice nebeske biti iznad vas.
ako vam kažu: "ono je u moru", tada će ribe biti ispred vas.

ali, carstvo je u vama i izvan vas.

ako spoznate sebe, tada ćete biti spoznati i znaćete da ste sinovi živog oca. ali ako ne spoznate sebe, tada ste u siromaštvu i vi ste sirotinja.


isus ugleda decu koja su sisala. on reče svojim učenicima:
ova deca što sišu nalik su onima koji ulaze u carstvo.
oni ga upitaše:
hoćemo li i mi onda, budući da smo deca, ući u carstvo?
isus im odgovori:
kada od dva napravite jedan i kada učinite da unutrašnje bude kao spoljašnje, a spoljašnje kao unutrašnje, i gore kao dole, i kada muško i žensko spojite u jedno, tako da muško ne bude muško, a žensko ne bude žensko, kada stvorite oči umesto oka i ruku umesto ruke i stopalo umesto stopala, lik umesto lika, tada ćete ući u carstvo.

--------------------

uzgred, tek šesti dan čovek je postao slika božja, a do tog dana trebaš da dođeš.
postoje jakovljeve lestve kojima se treba popeti da bi stigao do cilja, ali to penjanje je otežano jer čovek nosi teret svojih grešaka iz prošlosti. da bi si penjanje olakšao, čovek mora da se oslobodi tog tereta, da odbacuje deo po deo svojih grehova dok ne postane u duši čist kao ono dete što siše iz isusove metafore. tek tada će moći da se popne do vrha jakovljevih merdevina.
 
Bog i čovek

Čovek je ušao u frizerski salon da se ošiša i skrati bradu kao i obično.
Započeo je neobaveznu priču sa frizerom.
Pričali su o raznoraznim stvarima i temama.

Iznenada su se dotakli teme o Bogu.
Frizer reče:
“Znaš šta, ja ne verujem u Boga.”
“Zašto?” – upita ga čovek.
“Vrlo prosto, izađi na ulicu i shvatićeš da Bog ne postoji.
Objasni mi ovo: da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti?
Da li bi bilo napuštene dece? Da li bi bilo ratova?
Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola.
Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se dešavaju. Nema Boga.”

Čovek je zaćutao.
Zvučalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao kontra-argument.
Par minuta je prošlo; frizer je završio svoj posao.
Čovek je platio, zahvalio se i izašao iz frizerskog salona.
Ubrzo pošto što je izašao ugledao je čoveka sa dugom kosom i zapuštenom bradom.
Izgledao je sav neuredan i nepočešljan. Čovek je na trenutak zastao gledajući ga.
Odjednom se okrenuo i vratio u frizerski salon i rekao frizeru:
“Znaš šta? Frizeri ne postoje!“
“Kako ne postoje?” – upitao je frizer.
“Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je onaj na ulici kojeg sam sad video.“

“Prijatelju moj, frizeri postoje, samo što ljudi ne dolaze k njima.”, uzvrati frizer.
“Tačno!”, potvrdio je čovek i dodao:
“Isto tako i Bog postoji samo što ljudi ne dolaze k njemu!”
 
skura58:
Bog i čovek

Čovek je ušao u frizerski salon da se ošiša i skrati bradu kao i obično.
Započeo je neobaveznu priču sa frizerom.
Pričali su o raznoraznim stvarima i temama.

Iznenada su se dotakli teme o Bogu.
Frizer reče:
“Znaš šta, ja ne verujem u Boga.”
“Zašto?” – upita ga čovek.
“Vrlo prosto, izađi na ulicu i shvatićeš da Bog ne postoji.
Objasni mi ovo: da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti?
Da li bi bilo napuštene dece? Da li bi bilo ratova?
Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola.
Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se dešavaju. Nema Boga.”

Čovek je zaćutao.
Zvučalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao kontra-argument.
Par minuta je prošlo; frizer je završio svoj posao.
Čovek je platio, zahvalio se i izašao iz frizerskog salona.
Ubrzo pošto što je izašao ugledao je čoveka sa dugom kosom i zapuštenom bradom.
Izgledao je sav neuredan i nepočešljan. Čovek je na trenutak zastao gledajući ga.
Odjednom se okrenuo i vratio u frizerski salon i rekao frizeru:
“Znaš šta? Frizeri ne postoje!“
“Kako ne postoje?” – upitao je frizer.
“Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je onaj na ulici kojeg sam sad video.“

“Prijatelju moj, frizeri postoje, samo što ljudi ne dolaze k njima.”, uzvrati frizer.
“Tačno!”, potvrdio je čovek i dodao:
“Isto tako i Bog postoji samo što ljudi ne dolaze k njemu!”
Kliknite za proširenje...

Vec je bio ovaj text na nekoj drugoj temi.Lose zakljucivanje,babe i zabe.
Od frizera se neko i vratio pa se videlo da je bio tamo,neko je vidio frizera jer je prolazio pored radnje,
ali od boga se niko nije vratio...
 
coco bill:
u tominom jevanđelju isus reče:
ako vam oni koji vas vode kažu: "gle, carstvo je na nebu", tada će ptice nebeske biti iznad vas.
ako vam kažu: "ono je u moru", tada će ribe biti ispred vas.

ali, carstvo je u vama i izvan vas.

ako spoznate sebe, tada ćete biti spoznati i znaćete da ste sinovi živog oca. ali ako ne spoznate sebe, tada ste u siromaštvu i vi ste sirotinja.


isus ugleda decu koja su sisala. on reče svojim učenicima:
ova deca što sišu nalik su onima koji ulaze u carstvo.
oni ga upitaše:
hoćemo li i mi onda, budući da smo deca, ući u carstvo?
isus im odgovori:
kada od dva napravite jedan i kada učinite da unutrašnje bude kao spoljašnje, a spoljašnje kao unutrašnje, i gore kao dole, i kada muško i žensko spojite u jedno, tako da muško ne bude muško, a žensko ne bude žensko, kada stvorite oči umesto oka i ruku umesto ruke i stopalo umesto stopala, lik umesto lika, tada ćete ući u carstvo.

--------------------

uzgred, tek šesti dan čovek je postao slika božja, a do tog dana trebaš da dođeš.
postoje jakovljeve lestve kojima se treba popeti da bi stigao do cilja, ali to penjanje je otežano jer čovek nosi teret svojih grešaka iz prošlosti. da bi si penjanje olakšao, čovek mora da se oslobodi tog tereta, da odbacuje deo po deo svojih grehova dok ne postane u duši čist kao ono dete što siše iz isusove metafore. tek tada će moći da se popne do vrha jakovljevih merdevina.
Kliknite za proširenje...

Браво! То је суштина ове теме. :)

Да се надовежем, човек неноси само своје личне грехе,грехе само својих предака, већ носи и грехе свог Народа коме припада, Народа који припада истој Светој Саборној Цркви...
Током свог живота, човек идући кроз живот лагано исправља своје грехе и грехе својих предака, те достиже до одређене висине Јаковљевих мердевина, када долази до места, тренутка када треба отклањати грехе заједнице у којо живи, грехе Народа и Цркве којој припада. То су они греси који су јачи и накупили се током времена, а остављени за касније вољом Божијом. Овде почиње права борба са злом, са нечастивима, са демонима који владају светом, заједницом у којој се припада...

Покушавам на што једноставнији начин да дочарам оно о чему пишем, мада сам неке збунио сликом коју сам поставио у уводном тексту. :)

Да се вратимо на сам почетак и моје питање, који су вечином први нама знаци предочени ка спознаји Богочовека у нама?
 
Лавље Срце:
Браво! То је суштина ове теме. :)

Да се надовежем, човек неноси само своје личне грехе,грехе само својих предака, већ носи и грехе свог Народа коме припада, Народа који припада истој Светој Саборној Цркви...
Током свог живота, човек идући кроз живот лагано исправља своје грехе и грехе својих предака, те достиже до одређене висине Јаковљевих мердевина, када долази до места, тренутка када треба отклањати грехе заједнице у којо живи, грехе Народа и Цркве којој припада. То су они греси који су јачи и накупили се током времена, а остављени за касније вољом Божијом. Овде почиње права борба са злом, са нечастивима, са демонима који владају светом, заједницом у којој се припада...

Покушавам на што једноставнији начин да дочарам оно о чему пишем, мада сам неке збунио сликом коју сам поставио у уводном тексту. :)

Да се вратимо на сам почетак и моје питање, који су вечином први нама знаци предочени ка спознаји Богочовека у нама?
Kliknite za proširenje...

ha ha ha
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top