Бог је један

Ako je Bog ljubav, zasto su pocinjeni silni genocidi u njegovo ime?
То је једноставно питанје за одговорити. Рецимо, можда је неко некога убио у твоје име из неких само њему знаних разлога који теби нису познати али ти са тим немаш ништа нити си за то одговоран.

Боље би било питање - због чега је живот на овој планети тако конципиран да се састоји из хиљада врста животиња и биљака и бактерија и гљива и то тако да је принцип опстанка мање-више такав да је потребно или неопходно да једна врста убија и једе другу. У тим релацијама неко мора да настрада (буде убијен или изгладнео или заражен болешћу) да би онај други живео? Зашто је међусобна елиминација и уништење једини начин који је дат за преживљавање и сам опстанак и наставак живота?
 
Није тема ратови, већ зашто вера (није битно којој припадају) не спречава људе да ратују.
Изворна хришћанска религија и спречава. И не само то, него одређује и многе друге ствари у животу човека које представљају смернице и начин живота који треба практиковати и у физичком и у духовном погледу. И управо то вероватно показује да данас практично скоро да и нема изворних Хришћана који практикују изворну мисао и учење. Из овог или оног разлога; разлог је посебна тема.
Само погледајмо колико зла и нечовештва има, колико духовно сакатих људи који су злонамерни, себични, бахати, отворено лицемерни, варају, краду, немају осећај савести нити стида итд. Колико таквих људи виђамо свуда око нас? А колики де народа се изјашњава као Хришћани?
Чак и статистика ово прилично јасно показује.

На пример, на колико слава одржаних у Србији (није изворно хришћански обичај али небитно) се домаћин и гости помоле и захвале Богу и/или свецу кога славе и спомену или разговарају о неким хришћанским мотивима а на колико се само прича о дневно-политичким темама уз ручак и на крају поздрави?
То је само један банални пример.
 
Немој молим те, има их милион 😁
И ово је добра опаска. Религија данас има милион али чак и ако би се некако догодило да се све уједине данас у једну светску религију, већ у наредних можда пар година би се већ нека нова издвојила и настала као независна јер неко или нека група људи не би разумела исправно догму те главне религије или се просто не би слагали са њом и одлучили да оснују неку нову своју догму и цркву...

То је природа тј. психологија човека.
 
И ово је добра опаска. Религија данас има милион али чак и ако би се некако догодило да се све уједине данас у једну светску религију, већ у наредних можда пар година би се већ нека нова издвојила и настала као независна јер неко или нека група људи не би разумела исправно догму те главне религије или се просто не би слагали са њом и одлучили да оснују неку нову своју догму и цркву...

То је природа тј. психологија човека.
Мислим да је то питање питања.. Зашто свако жели да има право у вези вере?
Своју неку посебну религију?
 
Мислим да је то питање питања.. Зашто свако жели да има право у вези вере?
Своју неку посебну религију?
То јесте једно од занимљивијих питања. Ту би нам неки добар психолог или психијатар био такође од помоћи у проналажењу одговора.
Сигурно је да свако има неки свој доживљај религије и догме као што иначе свако у вези свачега има бар у ситницама различит доживљај и став у односу на остале људе.
Понекад је човек спреман да и олако неки свој појединачни став сматра делом чисте изворне истине око које само треба даље градити тј. додавати "остатак истине" да се добије цвеопшта целина при чему све друго што није идентично тој његовој изворној истини самоуверено проглашава неистином. А на та убеђења појединца толико тога може да утиче, од васпитања, средине у којој је одрастао, обичаја и културе те земље, околности у којима је живео и ствари које је видео, доживео, прочитао па на даље... Ово је један ситан и по мало баналан пример али то је вероватно део принципа настанка нових фракција или читавих религија.


Али један од одговора на питање зашто свако жели да има право у вези вере лежи у чињеници да 98% људи заправо тежи Богу. Али је и "роб" својих предрасуда, својих мана и лоших перцепција ума. Отуда многи духовници и интелектуалци говоре целог живота о "раду на себи"...
 
Мислим да је то питање питања.. Зашто свако жели да има право у вези вере?
Своју неку посебну религију?
A meni nije jasno kako ljudi uspevaju da se udruže tako oko zajedničkih
ideja. Jasno mi je da možemo u praksi da se udružimo i budemo jedni
drugima podrška, ali da svi u isto verujemo, to ne znam kako funkcioniše..
Ja uopšte nisam timski igrač. Što je dobro, jer mi se nije dalo ni u
politiku da se umešam. :lol:
Ako samo o jednoj stvari mislim drugačije, već se osećam kao da tu ne
pripadam.
 
A meni nije jasno kako ljudi uspevaju da se udruže tako oko zajedničkih
ideja. Jasno mi je da možemo u praksi da se udružimo i budemo jedni
drugima podrška, ali da svi u isto verujemo, to ne znam kako funkcioniše..
Ja uopšte nisam timski igrač. Što je dobro, jer mi se nije dalo ni u
politiku da se umešam. :lol:
Ako samo o jednoj stvari mislim drugačije, već se osećam kao da tu ne
pripadam.
Појави се један вођа, који је самоуверен и сугестиван говорник (или чак може бити и поремећен у неком погледу) и сложи та своја убеђења у неку питку целину која макар наизглед звучи логично, смислено, садржи делове који су неспорне истине упаковане са остатком приче и то је већ довољно да привуче, убеди и припоји групу људи која је подложна пропаганди и која не користи довољно снагу сопствене мисли и преиспитивања и тиме је тај вођа већ окупио почетну иницијалну масу која даље на друге начине може да привуче друге људе, не увек из разлога из којих су се ти први чланови прикључили (разлог могу бити и различити интереси касније) и тиме је почетни замах већ направљен...
 
То јесте једно од занимљивијих питања. Ту би нам неки добар психолог или психијатар био такође од помоћи у проналажењу одговора.
Сигурно је да свако има неки свој доживљај религије и догме као што иначе свако у вези свачега има бар у ситницама различит доживљај и став у односу на остале људе.
Понекад је човек спреман да и олако неки свој појединачни став сматра делом чисте изворне истине око које само треба даље градити тј. додавати "остатак истине" да се добије цвеопшта целина при чему све друго што није идентично тој његовој изворној истини самоуверено проглашава неистином. А на та убеђења појединца толико тога може да утиче, од васпитања, средине у којој је одрастао, обичаја и културе те земље, околности у којима је живео и ствари које је видео, доживео, прочитао па на даље... Ово је један ситан и по мало баналан пример али то је вероватно део принципа настанка нових фракција или читавих религија.


Али један од одговора на питање зашто свако жели да има право у вези вере лежи у чињеници да 98% људи заправо тежи Богу. Али је и "роб" својих предрасуда, својих мана и лоших перцепција ума. Отуда многи духовници и интелектуалци говоре целог живота о "раду на себи"...
Радити на себи или својој духовности као припрема за смрт или онај живот јесте суштина вере, а они који вернику треба да помогну пре свега примером па саветима и тумачењем се са разлогом у српском језику називају Духовницима.
А да ли је то тако и зашто није?
Ја сам ову тему отворила као примедбу њима.
 
Ja uopšte nisam timski igrač. Što je dobro, jer mi se nije dalo ni u
politiku da se umešam. :lol:
Ako samo o jednoj stvari mislim drugačije, već se osećam kao da tu ne
pripadam.
Тачно знам шта пишеш. :D
Али твоја вера је ипак и вера других, не значи да ћете сви истим интензитетом и дословце веровати, битно је суштину искрено и са љубављу поштовати.
 
Радити на себи или својој духовности као припрема за смрт или онај живот јесте суштина вере, а они који вернику треба да помогну пре свега примером па саветима и тумачењем се са разлогом у српском језику називају Духовницима.
А да ли је то тако и зашто није?
Ја сам ову тему отворила као примедбу њима.
Црква као институција је "прогутала" религију и институционално полаже права на њу. А видимо на примерима још од освита првих цивилизација које су људи оснивали да је црква институција у служби државе тј. владајуће касте и врховног владара. Али да ли су то истински предани Духовници или духовници онолико колико су Хришћани они који на слави не спомену ни Бога ни свеца, то се лако да препознати.
Када си споменула ратове, претпостављам да си мислила на црквене великодостојнике а онда је то то што се тог дела тиче.

Мене лично мучи овај део "Зар није Бог љубав?". Вероватно јесте или би требало да јесте бар онако како то ми људи доживљавамо али ако погледамо принцип функционисања живота на планети у општем смислу (ово што сам споменуо горе у одговору Фредерику)... замисли се човек.
Можда није нужно да је Бог љубав или можда божија љубав није баш у оном облику у коме је ми доживљавамо и сматрамо (колико год је то већ теже разумљив концепт).
 
Мислим да је то питање питања.. Зашто свако жели да има право у вези вере?
Своју неку посебну религију?
svako religiju (religija-povezivanje) posmatra iz sopstvenog iskustva, ali čovek je socijalno biće. ne može sam a ne bi ni trebalo. misli su čudovište. zato je neko uvek tu da te vrati religiji kojoj pripadaš.
 
Мене лично мучи овај део "Зар није Бог љубав?". Вероватно јесте или би требало да јесте бар онако како то ми људи доживљавамо али ако погледамо принцип функционисања живота на планети у општем смислу (ово што сам споменуо горе у одговору Фредерику)... замисли се човек.
Можда није нужно да је Бог љубав или можда божија љубав није баш у оном облику у коме је ми доживљавамо и сматрамо (колико год је то већ теже разумљив концепт).
И мене мучи, има томе неколико година, раније нисам сумњала а онда се нешто догодило. У сваком случају Бог и функционише по принципу живота на планети и ја се питам да ли понавља то да јесте љубав да би ми покушали да преокренемо свет љубављу?
Збркано пишем 😁
Замисли да је сваком човеку на планети срце испуњено љубављу...
Немогуће, знам.
Да ли онда одузима оно што волимо да схватимо да је недовољно љубави у нама..
Итд итд...
Живот је циклус унутар ког је много циклуса из којих би требали да извлачимо поуке. Јасно је да немамо сви капацитет, зато нам треба религија, још када би оне биле постојане у својој вери у Бога...
 
Питао ме је један пољак пре пар година зашто смо ратовали против хрвата, обзиром да познаје и њих и нас и сматра над сличним добрим народима...
Питала сам га да ли као верник (што пољаци јесу заиста) верује да је Бог створио Адама и Еву и од њих настало човечанство.
Одговорио је да верује и да јесте тако настао човек.
Питала сам га да објасни зашто је онда икад иједан човек дигао руку на другог човека?
Зашто је иједан рат икад започет?
Није имао одговор, али му је било јасно зашто смо ратовали.
Zasto smo ratovali?
 
Зато што је човек несавршен , тако га Бог створио.
Nije ga Bog tako stvorio, Bog je ljude stvrotio kao savrsena bica
a oni su zloupotrebivsi slobodnu volju zgresili protiv njega
i takopostali nesavrseni
nakon toga ceovecanstvo je genetski nesledilo tu nesavrsenost.
Dakle prvi ljudi su stvoreni savrsenima sa mogucnoscu vecnog zivota na Zemlji.
Tako bi i blio da nisu zgresili.
 
i jesam
trepp.gif
 

Back
Top