Bog i slobodna volja

[Sensei]

Niko nije ubacio Zmiju.
Zmija je Sotona Djavo - pali andjeo.
Andjeo heruvim koji se odmetnuo od Boga i postao zao.

Јел то након што му је Бог посекао ноге и натерао да пузи по земљи?

 

[Sensei]

Pitam te lepo ko čoveka da mi nađeš temelj za svoj post, i referencu u kojoj crno na belo stoji: "bog je čoveku dao ograničenu slobodu".

Пише на самом почетку библије, кад је пустио Адама и Еву да раде шта хоће ОСИМ да не једу са тог и тог дрвета. А да неби мислили да Он неки шалабајзер, за непослушност их је казнио за век и векова. И њих и све њихово потомке и тако терао све док му се није смучило (или стужило) па је убио жртвовао свечано, да сви виде ал кобајаги, свог сина јединца.

 

[Bogomolj@c]

Можда треба добро да се замислиш неби ли схватио да немају сви људи робски менталитет као ти.

"Zamišljavanje" sam odavno obavio. I pošteno platio. Sve sam varijante ili iskusio ili upoznao, i na kraju, posle svega: tako mislim kako pišem u komentarima. A tebi želim da prođeš lakšim putem. Iskoristi tuđa iskustva. Znaš ono: pametan se uči na tuđim greskama a glup na svojim.

 

[Sensei]

"Zamišljavanje" sam odavno obavio. I pošteno platio. Sve sam varijante ili iskusio ili upoznao, i na kraju, posle svega: tako mislim kako pišem u komentarima. A tebi želim da prođeš lakšim putem. Iskoristi tuđa iskustva. Znaš ono: pametan se uči na tuđim greskama a glup na svojim.

Код тебе то изгледа ради како треба. Код неких преовлађује: Никад Робом.

 

[Сале]

Sale...
13 godina si prisutan na ovom forumu, i neverovatno je da tom pitanju nisi pristupio ni jedanput. Pitanju da li je Bog stvorio zlo. Ili imaš svoj okamenjeni stav koji čuvas nedodirljivim? Ma kakva znanja i iskustva stekao u ovih 13 godina?
*
Bog je sva svoja slovesna stvorenja (anđele i ljude) stvorio sa neprikosnovenom slobodom volje. Da misle, zalažu se i čine dobro, ali i zlo. Zlo je u tom smislu odsustvo dobra. (Slično kao što je mrak odsustvo svetlosti. Znači nije stvoren mrak. Svetlost je stvorena.) Ona stvorenja koja ne žele da slede dobro, samim tim svrstavaju se u sledbenike zla. I tako postaju zla stvorenja.
Znači, nisu stvorena zla. Nije ih Bog stvorio zle. Sopstvenom slobodnom voljom su se opredelila za zlo i tako su postala zla.

Jednostavno što ja Boga posmatram drugačije od tebe. A i Biblija me tu podržava
Ja sam Gospod, i nema drugog, osim mene nema boga; opasah te, premda me ne znaš,

5 Moj. 4:35, Ps. 18:32, Ps. 18:38​

6 Da bi poznali od istoka sunčanog i od zapada da nema drugog osim mene; ja sam Gospod i nema drugog,

Ps. 102:15, Mal. 1:11​

7 Koji pravim svetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo; ja Gospod činim sve to.

Da ne pričamo o božijem zlom duhu

 

[Сале]

Niko nije ubacio Zmiju.
Zmija je Sotona Djavo - pali andjeo.
Andjeo heruvim koji se odmetnuo od Boga i postao zao.

Heruvim je ustvari zmija
Ili je zaposeo zmiju pa bog kazni nerazumnu životinju?

 

[Sisi78]

Ти си мени баш слатка.

Skroz neocekivan odgovor, sreca pa tema nije o meni. Ali hvala svakako.

 

[Sisi78]

Grešiš sestro.
Niko, ni jedna religija, nema ljubav kao ZAPOVEST. Samo Hrišćanstvo. Ko ima želje za tim da se prilježnije upoznaje sa raznim religijama, svako takav (pod uslovom da je istinoljubiv), otkriće najveću dubinu kojom se te religije obraćaju ljudskom umu i duši u Hrišćanstvu.
*
A da je neka Hrišćanska ideja uvrnuta, prema tvom saznanju, koja je, molio bih odgovor?

Hriscani, budisti, svi ti ljudi veruju u religiju, nesto sto je neko rekao, VERA je bitna, religija je koncepirina vera i to je pogresno.

 

[Dе Sisti]

Hriscani, budisti, svi ti ljudi veruju u religiju, nesto sto je neko rekao, VERA je bitna, religija je koncepirina vera i to je pogresno.

Šta je tu konkretno pogrešno?
A kako bi trebalo da je ispravno?

 

[Koslav75]

Skroz neocekivan odgovor, sreca pa tema nije o meni. Ali hvala svakako.

Па била си тако отворена и реаговала искрено, мада се не слажем са тобом, свакако ми је симпатичан твој пост.

 

[gost 422686]

Šta je tu konkretno pogrešno?
A kako bi trebalo da je ispravno?

Religija je prevara, a vera ako je utemeljana na činjenicama je dobra.

 

[Scott Isle]

Ово је свет зла, а ти тврдиш да заправо је све то по Божијем допуштењу,

Da, po bozjem dopustenju od samoga pocetka, od Adama, od pocetnog grijeha. Od samoga nastanka postoji zlo, pocetni grijeh.
Slobodna volja je dar bozji, moc da nesto uradimo po tom pitanju, da negledamo zlo i da ga ne tolerisemo, da ga unistimo, da ga nema. Da mozemo da se zastitimo od poplava, zemljotresa, demokratskih bandi, da mozemo da ih pobijemo, da izljecimo koga, da radimo kad nemamo, itd.

 

[Bogomolj@c]

Jednostavno što ja Boga posmatram drugačije od tebe. A i Biblija me tu podržava
Ja sam Gospod, i nema drugog, osim mene nema boga; opasah te, premda me ne znaš,
5 Moj. 4:35, Ps. 18:32, Ps. 18:38
6 Da bi poznali od istoka sunčanog i od zapada da nema drugog osim mene; ja sam Gospod i nema drugog,
Ps. 102:15, Mal. 1:11
7 Koji pravim svetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo; ja Gospod činim sve to.

Da ne pričamo o božijem zlom duhu

To što se svaki tekst može tumačiti ovako a može i onako, to je ovde primer.
Ono što se iz tvojih citata treba razumeti ispravno suprotno je
onome što se može bukvalno shvatiti, kao nesipravno.

Bog nije stvorio zlo, niti zle ljude.
Bog je sve stvorio VRLO DOBRIM.
Ako nas stavlja na muke i iskušenja, to je vaspitni postupak.
Kao što dobar roditelj vaspitava dete izlažući ga nevoljama koje ga neće slomiti, koje ''može da nosi'.
*
Evo šta je 1 Svetitelj o tome napisao:

Sv.Vasilije Veliki:

"Ukoliko Bog nije uzročnik zla, neko će reći, zbog čega je onda rečeno: Ja sačinjam svetlost i stvaram mrak, činim mir i sazdajem zlo (Is.45,7). Osim toga, rečeno je: Siđe zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih (Mih.1,12), i: Nema zla u gradu koje ne učini Gospod (Am.3,6). U velikoj pesmi Mojsijevoj [se kaže]: Vidite, vidite sada da sam ja sam i da nema Boga osim mene. Ja umrtvljujem i oživotvoravam, ja ranjavam i isceljujem (Pon.32,36)". Za onoga, međutim, ko razume smisao [svetog] Pisma, nijedno od navedenih mesta ne sadrži optuživanje Boga kao uzroka i tvorca zla. Onaj ko je rekao: Ja sačinjam svetlost i stvaram mrak, u stvari obznanjuje da je Stvoritelj tvari, a ne zla. On se naziva Stvoriteljem i Izumiteljem onoga što se u tvorevini čini protivnim kako se ne bi pomislilo da je jedan uzročnik svetlosti, a drugi tame, i da se ne bi počeo tražiti jedan stvoritelj vatre, a drugi vode, jedan stvoritelj vazduha, a drugi zemlje. Naime, izgleda da su [navedeni sastojci] protivni jedni drugima usled svojih suprotnih osobina. Nekima se pomenuto uistinu i dogodilo, zbog čega su se okrenuli mnogoboštvu. Činim mir i sazdajem zlo. On osobito čini mir u tebi kada dobrim učenjem uspokojava tvoj um i ukroćuje strasti koje su se pobunile protiv duše. Sazdajem zlo. Zapravo, On presazdava zlo i vodi ka boljem kako bi, prekrativši se, postalo pričesno prirodi dobra. Srce čisto sazdaj u meni, Bože (Ps.50,12), tj. ne da ga sada stvoriš, nego da obnoviš ostarelo od greha. Da oba sazda u samome sebi u jednoga novoga čoveka (Ef.2,15). Da sazda ne znači da privede iz nebića, nego da preobrazi one koji već postoje. Ako je ko u Hristu, nova je tvar (2.Kor.5,17). Još je Mojsije [govorio]: Nije li On otac tvoj koji teje zadobio, koji teje stvorio i sazdao (Pon.32,6). Reč "sazdao", stavljena nakon reči "stvorio" jasno uči da se često upotrebljava u značenju poboljšavanja. Sazdati, naime, ima mnoga značenja. Prema tome, "činiti mir" znači graditi mir kroz sazdanje zla, odnosno kroz njegov preobražaj i privođenje ka boljem. Pod rečju "mir" ti možeš podrazumevati oslobađanje od ratova i zlom možeš zvati teškoće koje prate ratnike, odnosno pohode van granica otadžbine, napore, bdenje, nemir, prolivanje znoja, rane, ubijanje, zauzimanje gradova, porobljavanja, odvođenje u ropstvo, tužan izgled zarobljenika i, uopšte, sve žalosne posledice rata. Međutim, sve rečeno se dešava po pravednom sudu Božijem, koji ratovima šalje kazne na one koji su dostojni kažnjavanja. Ili bi možda hteo da Sodom nije bio spaljen nakon njegovih nepriličnih dela i da Jerusalim nije bio razrušen i njegov hram opustošen nakon strašnog bezumlja Judejaca protiv Gospoda? I kako bi se drugačije rečeno pravedno izvršilo ako ne rukama Rimljana, kojima su Judejci, tj. neprijatelji sopstvenog života, predali Gospoda našeg? Ponekad je pravedno da zlo, koje nastaje usled ratova, bude poslato na one koji su ga dostojni. Reči: Ja umrtvljujem i oživotvoravam, shvati, ako hoćeš, u njihovom neposrednom značenju, s obzirom da strah naziđuje najprostodušnije. I reči: Ja ranjavam i isceljujem je korisno da shvatimo u doslovnom značenju, s obzirom da ranjavanje uliva strah, a iscelenje podstiče na ljubav. Međutim, u rečenome možeš da nađeš i nešto više: Ja ću umrtviti zbog greha i oživotvoriti zbog pravde. Jer, ukoliko se naš spoljašnji čovek raspada, utoliko se unutrašnji obnavlja (2.Kor.4,16). Treba razumeti da On ne umrtvljuje jednog, a drugoga oživotvorava, već jednog i istog oživotvorava onim čime ga umrtvljuje, isceljujući ga onim čime ga ranjava, saglasno Priči, u kojoj se kaže: Udarivši ga štapom, ti ćeš njegovu dušu izbaviti od smrti (Prič.23,14). Dakle, ranjava se telo da bi se iscelila duša, umrtvljuje se greh da bi živela pravednost. Reči: Siđe zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih su samorazumljive. Kakvo "zlo"? Šum kola i konjanika (Mih.1,13). Čuvši: Nema zla u gradu koje ne učini Gospod, shvati da izreka pod rečju "zlo" podrazumeva nesreće koje se šalju na grešnike radi ispravljanja pregrešenja. Jer, rečeno je: Mučih te i glađu te morih... da bih ti dobro učinio (Pon.3,8; 16), zaustavljajući nepravednost pre nego što se bezmerno raširi, kao što se rečna struja obuzdava nekom čvrstom branom i pregradom.

 

[Bogomolj@c]

.........
Šta god poželi, šta god stavi sebi kao ideju vodilju, čemu god njegovo srce stremi... u svemu tome, u izboru, u opredeljivanju za sve to, čovek je apsolutno slobodan. Ovo je jednom prilikom patrijarh Pavle navodio kao primer da smo u svakoj situaciji, ma kakve okolnosti bile, slobodni u tom domenu. A taj domen je vrlo važan. Žašto? Zato što Bog u čoveku gleda upravo u srce. Ne u um, u razum, u visprenost i dovitljivost, u snagu ili lepotu, već u dobrotu - u srce. Tako Bog čoveka konstatuje. (Ima o ovome lepa izreka Sv.Nikolaja Velimirovića... naći ću.)

Evo je ta lepa obećana izreka:
''Знај, дакле, да се на светим небесима не цене никаква дела људска сама по себи,
него само побуде и каквоћа воље с каквом се та дела творе.''
#
Čovek npr. koji ima lepe namere (pobude), koji oplemenjuje svoju slobodnu volju,
a osujećen je, sprečen, da ih sprovodi (npr. utamničen je), pred Bogom je opravdan,
samo nešto manje od onoga koji ima iste takve lepe namere i koji je u mogućnosti da ih sprovodi i čini tako

 

[Susan Sto Helit]

A ko kaze da je hriscanstvo tacno? po cemu se vidi da je uvrnuta hriscanska ideja tacna? Hriscani vide Boga kao prilicno ogranicenog lika ustvari, pogledaj popove, koji pricaju u ime Boga, sta govore pa ce ti biti jasno, hiscani vide Boga kao bice koje se rukovodi onim osnovnim funkcijama i to je dovoljno, u fazonu uradio si nesto lose, paf i pakao, bez obzira sta si ti radio u ostatku zivota, treba preispitati naivna hriscanska ucenja.

Zadnja sam koja će reći da je hrišćanstvo tačno (istinito?), ne znam čemu taj napadački ton. Izvinjavam se ako sam ga pogrešno protumačila.

Hrišćanstvo je jedno od najvećih zala koje je moglo zadesiti ljude. Sama ideja nije loša, ali maltene nijedna revolucionarna ideja nije loša u osnovi. Čak ni nacistička nije u osnovi takva bila, da ne pominjem komuniste. Problem je u tome što su te ideje neodržive u ljudskoj rasi, i što se uvek, ama baš uvek iskoriste u političke svrhe. Crkva, bilo koja, nema veze s vezom s autentičnim idejama hrišćanstva. Svaka je crkva političko-komercijalna institucija. Pogledaj Vatikan. Pogledaj ove naše idiote prošle godine koji su dilovali drogu, ili, kako sam već napisala na nekoj sličnoj temi (ili čak i ovde) onu bosansku budalu sa svojim ličnim žigolom. Niko ko vozi audi ne bi smeo ni da uđe u crkvu, kad bi crkva nešto stvarno bila "hram božiji", kamoli da se usudi da u usta uzima reči kao što su "skromnost" i "poniznost". Niko ko se usudi da se petlja u politiku, koja je svetovna a ne od boga, ne bi smeo da se naziva "pastirom". Ali, obzirom da crkva nema nikakve veze sa Hristom, i da je isključivo ljudska tvorevina, onda je njeno ponašanje potpuno normalno. Smešni su mi samo ljudi koji ne uviđaju paradoks toga. Koji veruju da je grupa dvorskih birokrata i savetnika oko cara onomad sastavila Bibliju na osnovu "božje reči". Nije mi samo smešno, nego se dešava da ne mogu da poverujem da ljudi mogu biti toliko blesavi da u to veruju, i veruju čak i 2000 godina posle. Neverovatno.

Oni bi ti sad rekli da "vide" jer ih je "dotakla božija ruka" ili već neku slučnu nebulozu, ali zapravo je stvar u tome da "vide" zato što im je ovaj ovde život (inače, jedini dosad naučno dokazan da ga ljudsko biće ima), do te mere patetičan i frustriran (što ih većina i ne uviđa, i držali bi se konjima za repove da te ubede da to nije tačno, ali tu se i ne radi o svesti već podsvesti, a ona nikad ne laže) da su izabrali liniju manjeg otpora i odlučili da zaborave sve što im se dešava na ovom svetu (a ne dešava im se ništa lepo, niti su stvarno ispunjeni kao ljudi) u ime večitog blaženstva koje ih čeka posle. To je šargarepa na štapu, i milijarde ljudi su zagrizle. To ne znači ništa drugo osim da je milijardu ljudi na planeti duboko i autentično nesretno i frustrirano. Nema vez s bogom, koji, usput, i ne postoji, Sva su božanstva ikada tokom ljudske istorije bila isključivo ljudska tvorevina (iz različitih razloga nastala, mada je upotreba njih i krajnji ishod bio uvek isti), i potpuno je ista stvar i sa hrišćanstvom. Iz tog ugla, nema razlike između Zevsa, Odina i hrišćanskog boga. Sve su tek izmislili ljudi u pokušaju da vladaju (prvo prirodom, a kasnije jedni drugima), koristeći lične ljudske strahove, traume, frustracije, nezadovoljstvo, fanatizam, ludilo i još sijaset stvari.

Iz tog ugla posmatrano, a u vezi teme, naravno da čovek ima slobodnu volju. Pa sasvim je slobodnom voljom izmislio boga.

edit: inače, pozdrav. Rekla sam sve što sam imala za reći povodom ove teme, i više ni na jednu poruku neću odgovarati. Svako dobro.

 

[Сале]

To što se svaki tekst može tumačiti ovako a može i onako, to je ovde primer.
Ono što se iz tvojih citata treba razumeti ispravno suprotno je
onome što se može bukvalno shvatiti, kao nesipravno.

Bog nije stvorio zlo, niti zle ljude.
Bog je sve stvorio VRLO DOBRIM.
Ako nas stavlja na muke i iskušenja, to je vaspitni postupak.
Kao što dobar roditelj vaspitava dete izlažući ga nevoljama koje ga neće slomiti, koje ''može da nosi'.
*
Evo šta je 1 Svetitelj o tome napisao:

Sv.Vasilije Veliki:

"Ukoliko Bog nije uzročnik zla, neko će reći, zbog čega je onda rečeno: Ja sačinjam svetlost i stvaram mrak, činim mir i sazdajem zlo (Is.45,7). Osim toga, rečeno je: Siđe zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih (Mih.1,12), i: Nema zla u gradu koje ne učini Gospod (Am.3,6). U velikoj pesmi Mojsijevoj [se kaže]: Vidite, vidite sada da sam ja sam i da nema Boga osim mene. Ja umrtvljujem i oživotvoravam, ja ranjavam i isceljujem (Pon.32,36)". Za onoga, međutim, ko razume smisao [svetog] Pisma, nijedno od navedenih mesta ne sadrži optuživanje Boga kao uzroka i tvorca zla. Onaj ko je rekao: Ja sačinjam svetlost i stvaram mrak, u stvari obznanjuje da je Stvoritelj tvari, a ne zla. On se naziva Stvoriteljem i Izumiteljem onoga što se u tvorevini čini protivnim kako se ne bi pomislilo da je jedan uzročnik svetlosti, a drugi tame, i da se ne bi počeo tražiti jedan stvoritelj vatre, a drugi vode, jedan stvoritelj vazduha, a drugi zemlje. Naime, izgleda da su [navedeni sastojci] protivni jedni drugima usled svojih suprotnih osobina. Nekima se pomenuto uistinu i dogodilo, zbog čega su se okrenuli mnogoboštvu. Činim mir i sazdajem zlo. On osobito čini mir u tebi kada dobrim učenjem uspokojava tvoj um i ukroćuje strasti koje su se pobunile protiv duše. Sazdajem zlo. Zapravo, On presazdava zlo i vodi ka boljem kako bi, prekrativši se, postalo pričesno prirodi dobra. Srce čisto sazdaj u meni, Bože (Ps.50,12), tj. ne da ga sada stvoriš, nego da obnoviš ostarelo od greha. Da oba sazda u samome sebi u jednoga novoga čoveka (Ef.2,15). Da sazda ne znači da privede iz nebića, nego da preobrazi one koji već postoje. Ako je ko u Hristu, nova je tvar (2.Kor.5,17). Još je Mojsije [govorio]: Nije li On otac tvoj koji teje zadobio, koji teje stvorio i sazdao (Pon.32,6). Reč "sazdao", stavljena nakon reči "stvorio" jasno uči da se često upotrebljava u značenju poboljšavanja. Sazdati, naime, ima mnoga značenja. Prema tome, "činiti mir" znači graditi mir kroz sazdanje zla, odnosno kroz njegov preobražaj i privođenje ka boljem. Pod rečju "mir" ti možeš podrazumevati oslobađanje od ratova i zlom možeš zvati teškoće koje prate ratnike, odnosno pohode van granica otadžbine, napore, bdenje, nemir, prolivanje znoja, rane, ubijanje, zauzimanje gradova, porobljavanja, odvođenje u ropstvo, tužan izgled zarobljenika i, uopšte, sve žalosne posledice rata. Međutim, sve rečeno se dešava po pravednom sudu Božijem, koji ratovima šalje kazne na one koji su dostojni kažnjavanja. Ili bi možda hteo da Sodom nije bio spaljen nakon njegovih nepriličnih dela i da Jerusalim nije bio razrušen i njegov hram opustošen nakon strašnog bezumlja Judejaca protiv Gospoda? I kako bi se drugačije rečeno pravedno izvršilo ako ne rukama Rimljana, kojima su Judejci, tj. neprijatelji sopstvenog života, predali Gospoda našeg? Ponekad je pravedno da zlo, koje nastaje usled ratova, bude poslato na one koji su ga dostojni. Reči: Ja umrtvljujem i oživotvoravam, shvati, ako hoćeš, u njihovom neposrednom značenju, s obzirom da strah naziđuje najprostodušnije. I reči: Ja ranjavam i isceljujem je korisno da shvatimo u doslovnom značenju, s obzirom da ranjavanje uliva strah, a iscelenje podstiče na ljubav. Međutim, u rečenome možeš da nađeš i nešto više: Ja ću umrtviti zbog greha i oživotvoriti zbog pravde. Jer, ukoliko se naš spoljašnji čovek raspada, utoliko se unutrašnji obnavlja (2.Kor.4,16). Treba razumeti da On ne umrtvljuje jednog, a drugoga oživotvorava, već jednog i istog oživotvorava onim čime ga umrtvljuje, isceljujući ga onim čime ga ranjava, saglasno Priči, u kojoj se kaže: Udarivši ga štapom, ti ćeš njegovu dušu izbaviti od smrti (Prič.23,14). Dakle, ranjava se telo da bi se iscelila duša, umrtvljuje se greh da bi živela pravednost. Reči: Siđe zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih su samorazumljive. Kakvo "zlo"? Šum kola i konjanika (Mih.1,13). Čuvši: Nema zla u gradu koje ne učini Gospod, shvati da izreka pod rečju "zlo" podrazumeva nesreće koje se šalju na grešnike radi ispravljanja pregrešenja. Jer, rečeno je: Mučih te i glađu te morih... da bih ti dobro učinio (Pon.3,8; 16), zaustavljajući nepravednost pre nego što se bezmerno raširi, kao što se rečna struja obuzdava nekom čvrstom branom i pregradom.

E pa u stihovima koje sam postavio, lično tumačenje kada za sebe kaže da nema drugog boga osim Njega dalje govori da je apsolut i da je sve stvorio. Mislim možemo mi da pravdamo da je Bog samo ljubav i čini dobro ali Bog je sve i sve je u njemu i materija i energija, vidljivo i nevidljivo. Logikom, ako nešto postoji mimo njega onda to nije apsolutni tvorac.

 

[Bogomolj@c]

E pa u stihovima koje sam postavio, lično tumačenje kada za sebe kaže da nema drugog boga osim Njega dalje govori da je apsolut i da je sve stvorio. Mislim možemo mi da pravdamo da je Bog samo ljubav i čini dobro ali Bog je sve i sve je u njemu i materija i energija, vidljivo i nevidljivo. Logikom, ako nešto postoji mimo njega onda to nije apsolutni tvorac.

Nesporno je da je On 1. Jedini On Svemoćan. Apsolut. I da nema drugoga. (Bar onog koji se piše velikim slovom: Bog. Onog koga ti pišeš malim slovom ''bog'', ne znam, za tog šta hoćeš reći...?)
I niko ovde, u ovoj temi, nije sporio to da je on 1 i da je ljubav, i da čini dobro, i sve je u njemu, i m. i e, i v. i n., kako si nabrojao.
Ali navođenjem Isaije 45.7.
doveo si u pitanje da li je Bog kontradiktoran, konfuzan, varljiv, neiskren, neistinit, ili nemoćan ili polumoćan... kada On koji nas voli navodi na nas zlo. Nije dovoljno pročitati Isaija 45.7. Neophodno je tumačiti. Ali, da ne bi bilo koliko čitača toliko tumača, pa dvoje ljudi isti pročitani tekst tumače na dva sasvim oprečna načina, Pravoslavci su pribegli stožeru, svetioniku, dobrovoljno i opšte prihvaćenom arbitru i TUMAČU: Crkvi. Crkva na tu temu ima da kaže npr. ono što sam citirao od svog Svetitelja Vasilija. To što tamo stoji, oprečno je onome što ti želiš kazati: da Bog koji nas mnogo voli, može istovremeno da nas izlaže zlu, i da kao takav ne zaslužuje našu ljubav, veru - poverenje, i priznanje za Boga. Kao da ti, imam takav utisak, znaš za nekog drugog Boga, boljeg od ovog.
Tako da,
Ukoliko želiš u svom Bogopoznanju da napreduješ, ne vidim iz kog razloga uzmičeš od tumačenja Isaije, pa bilo to po tvom ili po Crkvenom?
A opet, ako smatraš da nema potrebe da u svom Bogopoznanju napreduješ, hajde onda nama pomozi da dostignemo duhovne visine na kojima si ti.

 

[Bogomolj@c]

Zadnja sam koja će reći da je hrišćanstvo tačno (istinito?), ne znam čemu taj napadački ton. Izvinjavam se ako sam ga pogrešno protumačila.
.................
edit: inače, pozdrav. Rekla sam sve što sam imala za reći povodom ove teme, i više ni na jednu poruku neću odgovarati. Svako dobro.

+
subota u 15.17 - Bog i slobodna volja
Mr.Infinity:
Neka nam da citat iz Biblije.

Nek ga nađe gde god ume.
Al pre će bit da ga je izvuko iz rođenog du.peta, tako da...

Ma opušteno...
Što se du.peta tiče.

 

[gost 422686]

To što se svaki tekst može tumačiti ovako a može i onako, to je ovde primer.
Ono što se iz tvojih citata treba razumeti ispravno suprotno je
onome što se može bukvalno shvatiti, kao nesipravno.

Bog nije stvorio zlo, niti zle ljude.
Bog je sve stvorio VRLO DOBRIM.
Ako nas stavlja na muke i iskušenja, to je vaspitni postupak.
Kao što dobar roditelj vaspitava dete izlažući ga nevoljama koje ga neće slomiti, koje ''može da nosi'.
*
Evo šta je 1 Svetitelj o tome napisao:

Sv.Vasilije Veliki:

"Ukoliko Bog nije uzročnik zla, neko će reći, zbog čega je onda rečeno: Ja sačinjam svetlost i stvaram mrak, činim mir i sazdajem zlo (Is.45,7). Osim toga, rečeno je: Siđe zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih (Mih.1,12), i: Nema zla u gradu koje ne učini Gospod (Am.3,6). U velikoj pesmi Mojsijevoj [se kaže]: Vidite, vidite sada da sam ja sam i da nema Boga osim mene. Ja umrtvljujem i oživotvoravam, ja ranjavam i isceljujem (Pon.32,36)". Za onoga, međutim, ko razume smisao [svetog] Pisma, nijedno od navedenih mesta ne sadrži optuživanje Boga kao uzroka i tvorca zla. Onaj ko je rekao: Ja sačinjam svetlost i stvaram mrak, u stvari obznanjuje da je Stvoritelj tvari, a ne zla. On se naziva Stvoriteljem i Izumiteljem onoga što se u tvorevini čini protivnim kako se ne bi pomislilo da je jedan uzročnik svetlosti, a drugi tame, i da se ne bi počeo tražiti jedan stvoritelj vatre, a drugi vode, jedan stvoritelj vazduha, a drugi zemlje. Naime, izgleda da su [navedeni sastojci] protivni jedni drugima usled svojih suprotnih osobina. Nekima se pomenuto uistinu i dogodilo, zbog čega su se okrenuli mnogoboštvu. Činim mir i sazdajem zlo. On osobito čini mir u tebi kada dobrim učenjem uspokojava tvoj um i ukroćuje strasti koje su se pobunile protiv duše. Sazdajem zlo. Zapravo, On presazdava zlo i vodi ka boljem kako bi, prekrativši se, postalo pričesno prirodi dobra. Srce čisto sazdaj u meni, Bože (Ps.50,12), tj. ne da ga sada stvoriš, nego da obnoviš ostarelo od greha. Da oba sazda u samome sebi u jednoga novoga čoveka (Ef.2,15). Da sazda ne znači da privede iz nebića, nego da preobrazi one koji već postoje. Ako je ko u Hristu, nova je tvar (2.Kor.5,17). Još je Mojsije [govorio]: Nije li On otac tvoj koji teje zadobio, koji teje stvorio i sazdao (Pon.32,6). Reč "sazdao", stavljena nakon reči "stvorio" jasno uči da se često upotrebljava u značenju poboljšavanja. Sazdati, naime, ima mnoga značenja. Prema tome, "činiti mir" znači graditi mir kroz sazdanje zla, odnosno kroz njegov preobražaj i privođenje ka boljem. Pod rečju "mir" ti možeš podrazumevati oslobađanje od ratova i zlom možeš zvati teškoće koje prate ratnike, odnosno pohode van granica otadžbine, napore, bdenje, nemir, prolivanje znoja, rane, ubijanje, zauzimanje gradova, porobljavanja, odvođenje u ropstvo, tužan izgled zarobljenika i, uopšte, sve žalosne posledice rata. Međutim, sve rečeno se dešava po pravednom sudu Božijem, koji ratovima šalje kazne na one koji su dostojni kažnjavanja. Ili bi možda hteo da Sodom nije bio spaljen nakon njegovih nepriličnih dela i da Jerusalim nije bio razrušen i njegov hram opustošen nakon strašnog bezumlja Judejaca protiv Gospoda? I kako bi se drugačije rečeno pravedno izvršilo ako ne rukama Rimljana, kojima su Judejci, tj. neprijatelji sopstvenog života, predali Gospoda našeg? Ponekad je pravedno da zlo, koje nastaje usled ratova, bude poslato na one koji su ga dostojni. Reči: Ja umrtvljujem i oživotvoravam, shvati, ako hoćeš, u njihovom neposrednom značenju, s obzirom da strah naziđuje najprostodušnije. I reči: Ja ranjavam i isceljujem je korisno da shvatimo u doslovnom značenju, s obzirom da ranjavanje uliva strah, a iscelenje podstiče na ljubav. Međutim, u rečenome možeš da nađeš i nešto više: Ja ću umrtviti zbog greha i oživotvoriti zbog pravde. Jer, ukoliko se naš spoljašnji čovek raspada, utoliko se unutrašnji obnavlja (2.Kor.4,16). Treba razumeti da On ne umrtvljuje jednog, a drugoga oživotvorava, već jednog i istog oživotvorava onim čime ga umrtvljuje, isceljujući ga onim čime ga ranjava, saglasno Priči, u kojoj se kaže: Udarivši ga štapom, ti ćeš njegovu dušu izbaviti od smrti (Prič.23,14). Dakle, ranjava se telo da bi se iscelila duša, umrtvljuje se greh da bi živela pravednost. Reči: Siđe zlo od Gospoda do vrata jerusalimskih su samorazumljive. Kakvo "zlo"? Šum kola i konjanika (Mih.1,13). Čuvši: Nema zla u gradu koje ne učini Gospod, shvati da izreka pod rečju "zlo" podrazumeva nesreće koje se šalju na grešnike radi ispravljanja pregrešenja. Jer, rečeno je: Mučih te i glađu te morih... da bih ti dobro učinio (Pon.3,8; 16), zaustavljajući nepravednost pre nego što se bezmerno raširi, kao što se rečna struja obuzdava nekom čvrstom branom i pregradom.

Ti negiraš Bibliju. Bog je stvorio sve pa i zlo i zle ljude.

 

[Сале]

Nesporno je da je On 1. Jedini On Svemoćan. Apsolut. I da nema drugoga. (Bar onog koji se piše velikim slovom: Bog. Onog koga ti pišeš malim slovom ''bog'', ne znam, za tog šta hoćeš reći...?)
I niko ovde, u ovoj temi, nije sporio to da je on 1 i da je ljubav, i da čini dobro, i sve je u njemu, i m. i e, i v. i n., kako si nabrojao.
Ali navođenjem Isaije 45.7.
doveo si u pitanje da li je Bog kontradiktoran, konfuzan, varljiv, neiskren, neistinit, ili nemoćan ili polumoćan... kada On koji nas voli navodi na nas zlo. Nije dovoljno pročitati Isaija 45.7. Neophodno je tumačiti. Ali, da ne bi bilo koliko čitača toliko tumača, pa dvoje ljudi isti pročitani tekst tumače na dva sasvim oprečna načina, Pravoslavci su pribegli stožeru, svetioniku, dobrovoljno i opšte prihvaćenom arbitru i TUMAČU: Crkvi. Crkva na tu temu ima da kaže npr. ono što sam citirao od svog Svetitelja Vasilija. To što tamo stoji, oprečno je onome što ti želiš kazati: da Bog koji nas mnogo voli, može istovremeno da nas izlaže zlu, i da kao takav ne zaslužuje našu ljubav, veru - poverenje, i priznanje za Boga. Kao da ti, imam takav utisak, znaš za nekog drugog Boga, boljeg od ovog.
Tako da,
Ukoliko želiš u svom Bogopoznanju da napreduješ, ne vidim iz kog razloga uzmičeš od tumačenja Isaije, pa bilo to po tvom ili po Crkvenom?
A opet, ako smatraš da nema potrebe da u svom Bogopoznanju napreduješ, hajde onda nama pomozi da dostignemo duhovne visine na kojima si ti.

Zaista bi voleo da shvatiš čoveka i da ne budeš tako isključiv prema sagovorniku koji suprotno razmišlja od tebe. Osnov ozbiljne komunikacije je razumevanje čoveka. Da bi bio siguran i to što predstavljaš moraš da znaš sve fakte. Ko smo mi, šta je u našim glavama itd, ti to ne možeš znati i dolazi se u konflikt. Možda svi teisti sveta gledaju istu sliku ali je drukčije vide. Mene Bog nije ovlastio da pričam u njegovo ime, kada takvu poziciju zauzmeš shvatiš da ti taj Bog dao slobodnu misao i izbor. A da bi shvatio donekle Boga pre toga moraš da shvatiš čoveka. Ako ti meni uskraćuješ moju misao, moj izbor, moju slobodu onda tako i Boga vidiš kao nekog sujetnog i besnog, a da li je Bog takav?
Ti si umislio da bog gleda da li mu se obraćam sa velikim B ili malim b, šta, prati i gramatiku, nema pametnija posla nego da gleda kako neki sale forumaš piše bog.
Boga svi gledaju samo iz svog ugla kamere. Ono što se meni sviđa u pravoslavlju je to što ima baš ta sloboda mišljenja, ako će mi neki vernik stalno "pretiti" paklom, uništenjem, nekom nesrećom samo što ne klimam glavom kad on kaže Bog je takav, mogu samo da zažmurim i zamislim kakav li je to bog u njihovim dušama. Ja tvoje verovanje niti bilo čije ne osporavam kada je u pitanju Bog. Za neko učenje možemo da se sporimo, zato i služe diskusije a ne da ti mene ubeđuješ da ja ne vidim dobro Boga a ti vidiš sve ispravno.

 

[Bogomolj@c]

Zaista bi voleo da shvatiš čoveka i da ne budeš tako isključiv prema sagovorniku koji suprotno razmišlja od tebe. Osnov ozbiljne komunikacije je razumevanje čoveka. Da bi bio siguran i to što predstavljaš moraš da znaš sve fakte. Ko smo mi, šta je u našim glavama itd, ti to ne možeš znati i dolazi se u konflikt. Možda svi teisti sveta gledaju istu sliku ali je drukčije vide. Mene Bog nije ovlastio da pričam u njegovo ime, kada takvu poziciju zauzmeš shvatiš da ti taj Bog dao slobodnu misao i izbor. A da bi shvatio donekle Boga pre toga moraš da shvatiš čoveka. Ako ti meni uskraćuješ moju misao, moj izbor, moju slobodu onda tako i Boga vidiš kao nekog sujetnog i besnog, a da li je Bog takav?
Ti si umislio da bog gleda da li mu se obraćam sa velikim B ili malim b, šta, prati i gramatiku, nema pametnija posla nego da gleda kako neki sale forumaš piše bog.
Boga svi gledaju samo iz svog ugla kamere. Ono što se meni sviđa u pravoslavlju je to što ima baš ta sloboda mišljenja, ako će mi neki vernik stalno "pretiti" paklom, uništenjem, nekom nesrećom samo što ne klimam glavom kad on kaže Bog je takav, mogu samo da zažmurim i zamislim kakav li je to bog u njihovim dušama. Ja tvoje verovanje niti bilo čije ne osporavam kada je u pitanju Bog. Za neko učenje možemo da se sporimo, zato i služe diskusije a ne da ti mene ubeđuješ da ja ne vidim dobro Boga a ti vidiš sve ispravno.

Sale, Brate,
Ti si naveo Isaija 45.7. Koji nije sporan, ali je diskutabilan, iz razloga što se može tumačiti na 2 suštinski različita načina. Ti tumačiš taj citat na taj način što ga uopšte ne tumačiš, i naravno da imaš pravo na to. A pošto si ga naveo, ja ga tumačim kako Pravoslavna Crkva / Pravoslavni Svetitelj Vasilije tumači. Oba tumačenja imaju legitimno pravo postojanja. Tu legitimnost ni malo ne umanjuje to što sam ja napisao kako se moje tumačenje ne slaže sa tvojim. Neslaganje je sastavni deo diskusije.
To je jedno.

Drugo:
Obraćati se Bogu, i pisati o njemu kao Bog ili kao bog, veoma je različito. To sam hteo da ti naglasim, opet prijateljski, kao moj stav, pa kako ti dalje hoćeš tako čini.

Treće:
Ko ti preti paklom? Gde? Kada? Kako? Kojim rečima? Niko ni prema kome nema pravo da se tako postavlja.

Dalje:
Ja ono što pišem, trudim se da bude Pravoslavno, koliko god mi je Bog dao moći da sam Pravoslavlje shvatio. Dužnost Pravoslavnog vernika je da svoju veru izlaže onako kako Crkva uči. Ako ne zna, dužan je da se potrudi pa tek potom da Bogoslovi. To da ja s tog stanovišta pišem ne krijem, s tim se ponosim, to sam i naveo, namerno, da bih bio bolje shvaćen, i, naravno, nikome ne namećem. Bog te pušta da budeš slobodan u svom opredeljenju za Bogopoznanje ovakvo ili onakvo, pa ko sam ja, mali 1 i grešan čovek, da tebi tu slobodu narušavam?

#

Sloboda volje (što je ovde tema),
očituje se i time da neko misli, smatra... kako Bog ne čini/stvara zlo, a drugi neko da čini/stvara.
Ali kada se od mišljenja pređe na tumačenje, na akciju (rečju ili pisanim tekstom), tu već prestaje sloboda volje. Sve dok je misao, sloboda volje misli je apsolutna, ničim uslovljena. Ali, kada se sa misli pređe na akciju, akcija nema apsolutnu slobodu. Akcija je slobodna ali ne apsolutno. Od akcije će biti nešto ili ne, ukoliko Bog dozvoli. I evo u ovom slučaju Bog nas dvojicu pušta da svoju akciju (pisanje komentara) sprovedemo kako želimo. Hvala Mu.
Ovo sam hteo reći na temu slobodne volje.

 

[Сале]

Slažem se sa svim sem sa stvaranjem. Kada sam prvi put napisao da se slažem sa Radovanom konstatacijom mislio sam na Boga iz mog ugla i samo dodao biblijski citat spomenuvši da taj stih podupire moje mišljenje bez tumačenja. A naravno sve može da se tumači i ovako i onako, lično ne vidim u tom stihu neku dvosmislenost da bi tražio nešto drugo u Bibliji kako bi zaključio da ipak Bog nije mislio to što je rekao. Donekle razumem pravoslavlje, ali ja Boga ne sužavam i skraćujem radi dogme. Nama je neophodno zlo koliko god to strašno zvučalo da bi znali šta je dobro jer ako nema jedno onda nema ni drugo, prosto taj pojam "dobro" ne bi imalo smisla.
Pitam se samo zašto onda hrišćanstvo potencira na đavola kao stvarnu ličnost koji je uspeo da prevari čoveka da ne postoji. Ako je sve dobro otkud seme gordosti koje prouzrokuje zlo. Dakle okreni obrni Bog je sve stvorio. Otkud nam emocije, pa da ih razgrađujem, e kad osetim ljubav, samilost.. to je od Boga, kad osetim ljutnju, bes, mržnju e to je od đavola. Da li to u Bibliji ima dva stvaraoca? Da li je taj đavo posadio drvo znanja koje vodi u smrt a drvo života Bog? Ako mi gledamo na Boga tako što on eksperimentiše sa nama to onda nije bog ljubavi nikako.

 

[Bogomolj@c]

Slažem se sa svim sem sa stvaranjem. Kada sam prvi put napisao da se slažem sa Radovanom konstatacijom mislio sam na Boga iz mog ugla i samo dodao biblijski citat spomenuvši da taj stih podupire moje mišljenje bez tumačenja. A naravno sve može da se tumači i ovako i onako, lično ne vidim u tom stihu neku dvosmislenost da bi tražio nešto drugo u Bibliji kako bi zaključio da ipak Bog nije mislio to što je rekao. Donekle razumem pravoslavlje, ali ja Boga ne sužavam i skraćujem radi dogme. Nama je neophodno zlo koliko god to strašno zvučalo da bi znali šta je dobro jer ako nema jedno onda nema ni drugo, prosto taj pojam "dobro" ne bi imalo smisla.
Pitam se samo zašto onda hrišćanstvo potencira na đavola kao stvarnu ličnost koji je uspeo da prevari čoveka da ne postoji. Ako je sve dobro otkud seme gordosti koje prouzrokuje zlo. Dakle okreni obrni Bog je sve stvorio. Otkud nam emocije, pa da ih razgrađujem, e kad osetim ljubav, samilost.. to je od Boga, kad osetim ljutnju, bes, mržnju e to je od đavola. Da li to u Bibliji ima dva stvaraoca? Da li je taj đavo posadio drvo znanja koje vodi u smrt a drvo života Bog? Ako mi gledamo na Boga tako što on eksperimentiše sa nama to onda nije bog ljubavi nikako.

1. Hrišćanstvo je preuzelo iz starog zaveta poznanje Đavola. Sam Gospod, Bogočovek Hristos je bio izložen njegovim kušanjima. Bog mu je dozvolio (On zna zbog čega) da utiče, iskušava svakog čoveka. Đavo nema slobodu (ovlašćenje) da ga ni na šta ne prisiljava ali da mu uđe u um i da ga nagovara, savetuje... to sme. Zovemo ga Lukavi pošto svoje delo ne bi mogao da vrši ako bi se otvoreno deklarisao kao bogoprotivnik. Najveće lukavstvo mu je da čoveka ubedi kako on ustvari ne postoji.

2. Seme gordosti... otud što je Bog svoja slovesna stvorenja (anđele i ljude) snabdeo slobodnom voljom da se opredeljuju čak i protiv Njega. To je Đavo iskoristio, pogordio se, da može biti kao Bog, i toj svojoj gordosti poučio i prve ljude i od tada, sve vreme, poučava sve ljude. Bog nije stvorio seme gordosti. Ono je postalo tako što je gordost izabrana od strane gordeljivih stvorenja. Tako im se moglo, to im je bilo dopušteno, i oni su to izabrali.

3. Ljutnja, bes, mržnja nije uvek i nije svaka od Đavola. Ona koja je usmerena protiv zla, gordosti, nepravde, neistine, laži, lukavstva, obmane... takva je ljutnja Božanska. Njena je namera da se Đavo izobliči, razotkrije. Ko mrzi na zlo, želi dobro, i radi Božje delo. Takva mržnja je pravilna.

4. Bog s nama ne eksperimentiše. Isuviše nas voli i poštuje. Ne treba tako da gledamo na Boga - da se poigrava s nama. On nas vaspitava. Želi od nas da stvori što bolje ljude, da našu dušu što više ubeli, osvetli, ''metne među zvezde'' pesnički rečeno. ''Jer je ljudska duša najveće blago u ovom svetu i u svim svetovima'' (Sv.Justin Popović). Zašto to On radi? Zato što Mu je naša duša dragocena za Njegovo carstvo u koje će naša duša da ode kada mi odemo s ovog sveta. Što lepša, što belja, što čistija tada bila naša duša, to se On njoj više raduje. I za dalje planove Božje, sa našom dušom, po sveopštem Vaskrsenju (kada sve duše budu ponovo dobile telo) potrebno je (u smislu: želja Mu je), da naša duša bude što belja. Za to ubeljivanje ljudske duše, dat nam je ovaj život. To je njegova svrha, naznačenje i smisao.

 

[aeternum]

Slažem se sa svim sem sa stvaranjem. Kada sam prvi put napisao da se slažem sa Radovanom konstatacijom mislio sam na Boga iz mog ugla i samo dodao biblijski citat spomenuvši da taj stih podupire moje mišljenje bez tumačenja. A naravno sve može da se tumači i ovako i onako, lično ne vidim u tom stihu neku dvosmislenost da bi tražio nešto drugo u Bibliji kako bi zaključio da ipak Bog nije mislio to što je rekao. Donekle razumem pravoslavlje, ali ja Boga ne sužavam i skraćujem radi dogme. Nama je neophodno zlo koliko god to strašno zvučalo da bi znali šta je dobro jer ako nema jedno onda nema ni drugo, prosto taj pojam "dobro" ne bi imalo smisla.
Pitam se samo zašto onda hrišćanstvo potencira na đavola kao stvarnu ličnost koji je uspeo da prevari čoveka da ne postoji. Ako je sve dobro otkud seme gordosti koje prouzrokuje zlo. Dakle okreni obrni Bog je sve stvorio. Otkud nam emocije, pa da ih razgrađujem, e kad osetim ljubav, samilost.. to je od Boga, kad osetim ljutnju, bes, mržnju e to je od đavola. Da li to u Bibliji ima dva stvaraoca? Da li je taj đavo posadio drvo znanja koje vodi u smrt a drvo života Bog? Ako mi gledamo na Boga tako što on eksperimentiše sa nama to onda nije bog ljubavi nikako.

Hijadu puta sam to objasnila ali tebi ne vredi objasnjavati.
Ti bi vecno da se pitas

Kako da hriscanstvo potencira??
Bozja rec tako kaze. Bog.
To je istina.
Sotona Djavo je stvarna licnost - duhovno bice , pali andjeo heruvim.
Koji je sluzio Bogu i koji se odmetnuo od Boga.
Posto je ponosan zao. Sam je postao takav.
Bog ga je stvorio kao savrsenog andjela.
Bog sve sto stvara je dobro i savrseno.
Bog ne stvara zlo.
Zlo potice od Sotona Djavola i ica koji ga ispoljavaju...
Kao sto Bog nije kriv kada neki covek postane zao.
Tako nije ni kriv kada andjeo postae zao.
Svojevoljno mogu postati zli.
Ne razumes slobodnu volju iako sam hiljadu puta to objasnila.
Ne zelis razumna objasnjenja.
Z|elis izbeci odgovornost ped Bogom
pa ti je lakse da se pitas i kao ne znas.
Ali si odgovoran pred Bogom.
Imas razum od njega.
Bog ti kaze u Bibliji da postoji jedan jedini Tvorac JHVh Bog Jehova.
I cela Bozja namera ti je u Bibliji.
Izvoli pa prouci.
Djavo ne moze biti tvorac nicega jer nema tu moc.
Sve je Bog JHVh stvorio pa i to drvece.

 

[Koslav75]

Zadnja sam koja će reći da je hrišćanstvo tačno (istinito?), ne znam čemu taj napadački ton. Izvinjavam se ako sam ga pogrešno protumačila.

Hrišćanstvo je jedno od najvećih zala koje je moglo zadesiti ljude. Sama ideja nije loša, ali maltene nijedna revolucionarna ideja nije loša u osnovi. Čak ni nacistička nije u osnovi takva bila, da ne pominjem komuniste. Problem je u tome što su te ideje neodržive u ljudskoj rasi, i što se uvek, ama baš uvek iskoriste u političke svrhe. Crkva, bilo koja, nema veze s vezom s autentičnim idejama hrišćanstva. Svaka je crkva političko-komercijalna institucija. Pogledaj Vatikan. Pogledaj ove naše idiote prošle godine koji su dilovali drogu, ili, kako sam već napisala na nekoj sličnoj temi (ili čak i ovde) onu bosansku budalu sa svojim ličnim žigolom. Niko ko vozi audi ne bi smeo ni da uđe u crkvu, kad bi crkva nešto stvarno bila "hram božiji", kamoli da se usudi da u usta uzima reči kao što su "skromnost" i "poniznost". Niko ko se usudi da se petlja u politiku, koja je svetovna a ne od boga, ne bi smeo da se naziva "pastirom". Ali, obzirom da crkva nema nikakve veze sa Hristom, i da je isključivo ljudska tvorevina, onda je njeno ponašanje potpuno normalno. Smešni su mi samo ljudi koji ne uviđaju paradoks toga. Koji veruju da je grupa dvorskih birokrata i savetnika oko cara onomad sastavila Bibliju na osnovu "božje reči". Nije mi samo smešno, nego se dešava da ne mogu da poverujem da ljudi mogu biti toliko blesavi da u to veruju, i veruju čak i 2000 godina posle. Neverovatno.

Oni bi ti sad rekli da "vide" jer ih je "dotakla božija ruka" ili već neku slučnu nebulozu, ali zapravo je stvar u tome da "vide" zato što im je ovaj ovde život (inače, jedini dosad naučno dokazan da ga ljudsko biće ima), do te mere patetičan i frustriran (što ih većina i ne uviđa, i držali bi se konjima za repove da te ubede da to nije tačno, ali tu se i ne radi o svesti već podsvesti, a ona nikad ne laže) da su izabrali liniju manjeg otpora i odlučili da zaborave sve što im se dešava na ovom svetu (a ne dešava im se ništa lepo, niti su stvarno ispunjeni kao ljudi) u ime večitog blaženstva koje ih čeka posle. To je šargarepa na štapu, i milijarde ljudi su zagrizle. To ne znači ništa drugo osim da je milijardu ljudi na planeti duboko i autentično nesretno i frustrirano. Nema vez s bogom, koji, usput, i ne postoji, Sva su božanstva ikada tokom ljudske istorije bila isključivo ljudska tvorevina (iz različitih razloga nastala, mada je upotreba njih i krajnji ishod bio uvek isti), i potpuno je ista stvar i sa hrišćanstvom. Iz tog ugla, nema razlike između Zevsa, Odina i hrišćanskog boga. Sve su tek izmislili ljudi u pokušaju da vladaju (prvo prirodom, a kasnije jedni drugima), koristeći lične ljudske strahove, traume, frustracije, nezadovoljstvo, fanatizam, ludilo i još sijaset stvari.

Iz tog ugla posmatrano, a u vezi teme, naravno da čovek ima slobodnu volju. Pa sasvim je slobodnom voljom izmislio boga.

edit: inače, pozdrav. Rekla sam sve što sam imala za reći povodom ove teme, i više ni na jednu poruku neću odgovarati. Svako dobro.

Како се зове тај вид комуникације кад људима кажеш шта "мислиш о њима", а затим прекинеш комуникацију?