Block Out

CRNO,BELO I SREBRNO (1994)

SANJAJ ME

Još bio je plav Prolećni dan
Umiven sav Na dlanu kap
Božiji znak Sunčani slap

Keks u vrtu i čaj
Vetar je slab Miriše maj
Na usni med Daleki put
Hrastova red

Noć, bio je mrak
Tišine zvuk ,Polje i mak
Na nebu znak-Mesec je žut
Osećaj jak

Sa usnama
Sa rukama
U noćima

Voli me
Sanjaj me
Probudi se
Nađi me..

KIŠA

U ponoć ja tražim te
Svetlo boje zelene
Dodajem gas
Ostaje grad iza nas
Krv je noćna potreba
Lepljiv znoj u suzama
Dodajem gas
Ostaje grad iza nas

Ulice u plamenu

Neon piše trag na mome ramenu
Beli filter na usnama
Pedala gubi dah pod mojim nogama
Dosada
Vetar sa istoka
Prevara
Kiša sa zapada


LJUBIČASTO

Ti si moja soba
Gledam te iznutra
Zatvorenih usta
Sa rečima unutra

Moja noć je bela
Kao mleko iznad nas
Koje curi sa plafona
U oči kao spas

Tvoj pogled sad je vlažan
Tvoja ruka traži me
Gledam ali kasno
Shvatam da ti je
Ljubičasto lepše kad ti stoji
Ljubičasto vidim te u boji

U šoljici od kafe
Sakrio si san
Cedim ga polako
Kroz zube ceo dan

U plućima je smola
Na stolu prazan hod
Iz caše prstom vadim
Potonuli brod

Tvoj pogled sad je prazan
Moja majca mokra je
Gledam ali kasno
Shvatam da ti je
Ljubičasto lepše kad ti stoji
Ljubičasto vidim te u boji



JA ZNAM

Razgaženih osmeha mi puna svitanja
Iznuđenih ustupaka, praznih pitanja
Izlizane reči ipak ostavljam za kraj
Brišem mrak i noći vraćam ukradeni sjaj

Ja znam, da su
Niti tvojih grehova na mome jastuku
Ti znaš o meni sve
Neka moja leđa večeras krvare

Moja crna majica je prljava od nošenja
Moja devojka umorna od trošenja



OSAM I TRIDESET

Zatvori oči sada zadnji put i seti se
Šta je sve prošlo dok si ćutala
Pronađi me

Ulice nema s tvojim imenom
Gde je vrt sećanja
Mesta su sva bez rezervacija
U osam i trideset

On zna da crveno bledi vremenom
Proći će
Mladost je neka savim druga stvar
Ne poznaje

On dobro zna kad boli istina
Ostrva crna su
I dobro pamti gde te poslao
U osam i trideset

Slomljeni krst u mutnoj vodi pamti sve
Gvozdeni zvuk u gluvoj sobi
Odlaze

Odlazi noć vampiri beže zauvek
Nikada više doći neće
U osam i trideset

On nije živeo kao kralj u osami
On nije živeo kao kralj
U osam i trideset



NEKI MOJI DRUGOVI

Neki moji drugovi su uvek imali love
Neki moji drugovi su uvek imali sve
Oni koji nikad nisu, nikad nisu sanjali snove
Oni mi i danas kažu da ću ostati večno mlad

Neki moji drugovi su zauvek otišli odavde
Neki moji drugovi su otišli da život traže
Neki moji drugovi su otišli na neko vreme
Otišli na neko vreme, da se nikad ne vrate

Neki moji drugovi su odlučili da postanu tate
Neki moji drugovi su imali seljačke svadbe
Neki moji drugovi su shvatili da mogu bez njih
Neki moji drugovi su neki moji drugovi ...

A ja još uvek prljam gradske ulice
Pitaj me kako mi je


JA NE ŽELIM DA ODEŠ

Devojko mala
čelični pogled da l' si ti
I laka nervoza u tebi

Nagradna igra
Tri dana bez vode u pustinji
I popust za decu do šesnaest godina

Kaži koliko godina imaš
Kaži mi da li je belo u boji
Kaži mi da li opšte postoji

Šta ce ti pesnik
Mračnih ideja i širokog srca
Kada te to ne zabavlja

Kad prođe bakljada
I navijači odu s tribina
Ti ostaješ sama

Znam da su tvoji krivi
Nisu ti dali da izlaziš
I onda je puklo u tebi odjednom

Čemu se nadaš sutra ti
Kad imaš još cetiri zuba i
Tri mića u džepu

Ima vas mnogo, svi ste vi
Potrošna roba, svi ste vi
Melem za državni budžet

Samo se smejes, lepo je
Nije te briga, lepo je
Pa koliko traje, lepo je

U tvojoj glavi šareni svet
Koliko je samo lepše tu
Nego kad udješ u tramvaj

Prastara priča
O čoveku i konju na njemu, i njemu
Svi to znaju na kraju
Ne pobeđuje dobro

Dobro bi bilo
Da odmoriš mozak i otvoriš oci
i kreneš u život ko žena

Ja ne želim da odeš ...



EUTANAZIJA

Koliko još moram da hodam po staklu
Ne mogu više da se savladam
Dođi po mene ako misliš da možes
Objasni meni ako ne možes sebi

Ne smem da umrem mada mislim da mogu
Samo zatvori geometrijsku sliku
Donesi vatru pa me spali do nogu
Ili bar vrati sedam dana unazad

Daću ti tvoje ime Makropoda
Kad svane prvi dan u proleću
Tvoje su oči moje oči su voda
I stalno gledamo u nesreću

Raširi mi prste i otvori mi čakre
To je problem koji hoću da rešim
Magija, urok i prokletstvo su varke
Ili me uzmi il pusti da bežim

Promeni sve ...



DEPONIJA

Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Cigani traže veliki plen
Veselo tinja na prigradskom đubrištu
Uslovi za rad su idealni

Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Reka je niska još koji dan
Kada se digne, odneće dalje
Prigradsko đubre ide u grad

Kišni dan na prigradskom đubrištu
Nikoga nema, kerovi laju
Dovukli su leš mlade žene i pobegli
Odneće ga voda ako stigne pre kopača

Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Kiseli miris privlači ptice
Ovo je raj za ozbiljne razgovore
Ovo je hektar novih ideja

Zaroni u vodu i pogledaj gore ...



ROĐENDANSKA PESMA

Kad ***** pokradu vence
Kaži mi ja ne razumem
Da l' je to greh il realnost
Proda mi nečiju tugu
Pa je ukrade ko moju
Ja samo ćutim i plačem

Uplati groblje na vreme
U zemlju u kojoj živiš
Ne smeš da umreš bez para
A ako umrem pre tebe
Okuj mi cveće u lance
Nek seku, neka se muče

Ljubav i smrt isto bole
Život je između negde
To znaju oni što vole
Predivna ženo iz senke
Polako prolazi vreme
Starim i čuvam ti sebe

Srećan ti rođendan
Srećan mi rođendan

Da li lažeš il' se igraš
Ili ti je sad svejedno
Nije bitan poklon, ukras
Žene stvorene za crno
Ti okreni ključ unazad
Ne daj da ti kradu vence
Daj mi dokaz da postojiš
Bilo ovde bilo tamo

Moji snovi nisu moji
Ti ih stvaraš, kidaš, lomiš
Gledao si kako placem
Dok ti telo zemljom solim
Ti si prvi u mom svetu
Žuti vosak što se topi
Neki put mi kradeš vreme
I ja spavam se do četiri

Sve to vreme s tobom pričam
Stare priče iz dvorišta
Sve je isto, sve je tiho
Ko u snu sam u snovima ...


LETO NA ADI

Ne žuri,
ionako više nema mesta u hladu,
uz drvo.
Idemo,
polako idemo na naše jezero,
na Adu.

Ljudi se kupaju.
Juče se jedan udavio.
Nema veze bio je pijan,
on nije ni shvatio.

Naši slavni pevači se smenjuju na splavu,
pevaju,
u kamere gledaju

Vitke lepotice
iz ratom zahvacenih podrucja šetaju,
one se takmice sa našim mesom.

A dan je lep i sunce je.
A dan je lep i sunce je..
na zalasku.

Mi gledamo.
Veselo tapšemo
i uživamo.
Ja bih da pozdravim strinu i strica u Nemackoj
preko satelita.
I mašemo.
Gledaj gore, iz aviona nas slikaju.
Ništa nam ne mogu moćnici.
Pevamo.
Refren novog hita
Čovekolike figure sa velikim sisama.

A dan je lep,
i sunce je.
A dan je lep,
i sunce je na zalasku.

Kako je samo toplo u plićaku.
Svi se smeju...
I pišaju.

Pozdrav iz Beograda.
Jedan veliki, veliki...
pozdrav,
iz Beograda...
 
GODINA SIROTINJSKE ZABAVE (1996)


VEŽI ME 🖤

Veži me,
kanapom koji vučem.
Veži me,
za bolje sutra - loše juče,
veži me,
i ja ću ljubav da ti dam.
Veži me,
ne daj da pobegnem.
Veži me,
šta mogu, vode me,
veži me,
i ja ću ljubav da ti dam.





VERTIKALNO GLEDANO

Vertikalno gledano
Dole sve sve u redu je
Voda crna se ne menja
Voda crna se ne menja

Vertikalno gledano
Hodanje je stvar navike
Samo prostačka konvencija
Samo prostačka konvencija

Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde

Vertikalno gledano
Malo traje malo prestaje
Prijateljsko ubeđivanje
Sad nosim kamen na plivanje

Vertikalno gledano
Sve je srušeno i sjebano
Vesele fizionomije
Veruju i jedu pomije

Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde

Vertikalno gledano
Sve je totalno drugačije
Sinonimi gube smisao
Sinonimi gube smisao

Vertikalno gledano
Ja sam prokleti ateista
Bog mi je svedok to je istina
Bog mi je svedok to je istina

Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde





TRENJE

Svako jutro kad se budim ja siguran sam samo
da sam promašio pistu i sleteo na njivu.
Obući cu se brzo i krenuti na posao,
tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena.

I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili
i milovali nežno da nam drhte usne,
ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim,
pusti me da plačem, ja sam uništen i umoran.

Trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

Mašta mi se srozala duboko ispod nule,
potencija je čudna stvar kad pređe ti u naviku,
drži me jače i pribij me uz sebe,
kraće će da traje i biće manje znoja.

Onanija je divna i kad pomislim na drvo,
i nek me samo misli vode što dalje od tebe,
ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo,
sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje...

Samo trenje, trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.

Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu,
"šiješ" predivne goblene i kačih ih po zidu,
ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu,
i uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu.

Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljač,
pročit'o sve novine i zaspao pod njima,
ja sam mrtav već odavno, al' niko ne primećuje,
ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam to je
trenje.

Trenje..
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.





GLEDAM KAO

Koraci te vode blatnjavom stazom,
hodaš tvrdoglavo, na putu si pravom,
i gde je mirno tu i buka postoji.

Jesenji sumrak je poprilična bajka,
znaćeš šta pričam samo ako ti se desi,
senka se ljulja, beli kamen se beli,
znaceš šta pričam samo ako ti se desi.

Gledam kao da ne bole me oči...






MANASTIR

Crteži i humoreske menjaju mi stil,
moj glas danas odlazi u manastir.
Dobar dan - ja klimam glavom - proleće je hir,
moj glas danas odlazi u manastir.

Crteži i humoreske...

Plave reke, ptice lete, sloboda i mir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Urlam, nemam glas a usta preduboki vir,
moj glas danas odlazi u manastir.

Plave reke, ptice lete,
visoko je...

Siva masa se talasa, mozak kao sir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Imbecili i debili ogroman je zbir,
moj glas danas odlazi u manastir.

Crteži i humoreske...

Gori more, tope se planine
od lepote i blizine.
Nemoćan sam, to me brine,
gori more, tope se planine.
Umrla je ekologija.





KAD HODAM

Trzaj.
Budim se, neko me vuče.
Gubim se, ceo sam mokar,
u svome znoju,
noćas, noćas ja moram da odem...
Da tražim, da pronađem oproštaj,
zaborav, senke...
Noćas, neko je rekao,
Noćas, ljubav je mržnja.

Kad hodam,
ja gledam.

Pamtim, zaboravljam, smejem se,
voliš decu, a ne voliš ljude,
dosada, navika, trzaj,
budim se, neko me vuče...
Izgrizeni jastuk kraj mene,
tresem se, jako je vruće,
perje se spušta na krevet,
ne bojim se više...

Kad hodam,
ja gledam.

Mislim
na staricu koja se seća,
koja se kaje zbog svega
što je izgubila,
ona je tužna i plače.

Ja hodam i gledam...






ČAROBNI AKORD

Mi mirišemo na smrt.
Ti i ja, i ovaj treći,
moćni stvor što guli krst,
smeje nam se, već smo kupljeni.
Mi mirišemo na smrt.
Bolesni i besni, ponosni, a svesni.
Mi mirišemo na smrt..
I živecemo večno u pesmi.
Mi mirišemo na smrt.
Ili nam se samo tako čini...
Mi mirišemo na smrt.
Ja više ne kontrolišem pokrete.
Ja mogu da te ubijem.
Ja mogu da se ubijem.
Mi mirišemo na smrt.
Ili nam se samo tako čini...
Koji je čarobni akord
za sreću potreban...
 
GODINA SIROTINJSKE ZABAVE

Šta ti je to na ruci, kako dubok trag,
zar ćeš noktima da rešiš problem, uzmi žilet draga.
Imaš sluha, nisi glupa, zar je hobi to što radiš,
kad ti ždrebad njišti pored uha - zar tu ima strasti.

Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

Ti samo hoceš da ti sviram, da se opustiš i ne misliš
na prošlost što ti hrani čir i traži novu žrtvu.
Ja to nisam, dobro znaš, i nemam razloga da budem
samo jedan od mornara tvoje vlažne utrobe.

Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

Sad se treseš, piješ kvasac, misliš proći će, al' nece,
nema krvi, nema je, i teško će da potekne...
Meni tebe nije žao, teško mi je i da mislim
šta će sve da prođe još kroz tebe dok se ne središ.

Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš.

Ja lijem, a ti piješ krv,
pucam od zdravlja na samrti.
Trepni i kreni u novu prazninu,
ovo je kraj jedne pogrešne ljubavi.

Tvoj stil života je sramota
koju ne osecaš, jer tako se zoveš.
Ostavljaš tragove po zidu
da se i drugi guše u tvom stidu...

Ovo je godina sirotinjske zabave.






SDSS

Miševi vladaju loptom okruglom,
a gvožda im služe da iscede gnoj.
Ja sam se rodio ispod gusenica,
zamišljam želju, a ti grad i broj.

Knjiga pod jastukom - vera sa naukom,
verujem, nije mi potreban Bog.
Jede me mirno ta mala životinja,
da li da poginem ili da uginem?

Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo.
Ako me voliš, pomozi mi, dajem ti telo.
Ja dušu nemam,
Ili ne znam da je dam.

Stići će glasnik iz daleke prošlosti,
znaću što nisam ni visok ni plav.
Koagulacija ponosnih nacija,
telo mi truli, moj mozak je zdrav.

Pristajem, nevin sam, pristajem, kriv sam,
ja pristajem - bacam palamar na stene.
Prihvati ga, veži me, bušan sam, tonem,
i uzalud pumpaš svu vodu iz mene.

I još sam zaljubljen u svoj mali san.

Evo ti reči, ti sklopi rečenicu,
ja nemam snage da izbacim dah.
Ljubav, sloboda, i osmeh, i sreća,
i suza, i mržnja, i tuga, i strah...

Miševi vladaju loptom okruglom,
a gvožda im služe da iscede gnoj.
Ja sam se rodio ispod gusenica,
zamišljam želju, a ti grad i broj.







POŠTAR

Nekad se znalo sve,
ja krenem ulicom, a deca mi trče u susret.
I sad trče, al' beže od mene i viču:
"Mama, ne otvaraj, ide poštar".
K'o da je od tad prošlo dvesta godina...
Bilo je kafa, dobar dan, i rakija...
Dve crvene od svake penzije, za sreću,
I - srećan rad, domaćine.
Sad hodam k'o kreten, sam,
ljudi okreću glavu, a poznaju me svi.
Juče su me napali, i oteli torbu
punu računa za struju.
Necu da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu više da budem poštar.

Prošlo je dosta godina,
ja konačno shvatam šta se desilo.
Bio sam strašno glup,
al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara.
Nova je godina, ja nemam čestitke,
telegram saučešca, sitne penzije...
Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje,
strah me, svi imaju pse.
Neću da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu, ne mogu, ne mogu, ne mogu
Ne mogu više da budem poštar.
 
NEDOSTUPNA POLJA

Moja žena spava kraj mene.
Ona sanja, ona može da misli,
čim se probudi
nešto smera,
kud da krene,
triput ura za bombardera
iznad mene...

Iznad mene tuđa je volja.
Hoću da skočim,
to su nedostupna polja,
visine, širine,
koliko hoceš, tebe ne treba da brine...
Ja ne plovim,
danas ne lovim...



SEKIRA

Sa jedne strane sekire - on,
otac i brat.
Sa druge strane, pancir i kruna,
nezvani svat.
Bez boca i maske,
hrabro leži, i ćuti na dnu.
Do grla u mulju,
negde gore
iznad nas.

Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv.

Moderan svet je izvan kontrole,
a starci su dosadni, glupi i odani.
Trojan je sam sebi zasrao carstvo,
ljudi su gubili glave zbog njegovih ušiju.

Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv,
ali ne voli ni krst.



KA ZELENOJ OBALI

Danas je praznik, divan dan, svi ljudi šetaju po ulici.
Ti sediš sam i razmišljaš, al' nemaš snage to da uradiš.
Pogledaj me, ja sam jedini kome veruješ, to znam.
Ja mrzim kada ćutiš, pokušaj bar da mi objasniš.

Ne želim da ti pričam sve što znam, jer znam da odlazim,
ja idem da se pomolim, da probam da zaboravim.
Ti, ako hoceš, pođi sa mnom, ja te neću čekati.
Još malo vremena je ostalo, odluči se, ja idem...
ka zelenoj obali...

Kad god zažmurim vidim ogradu što deli nas i njih.
Ja nisam bio, ali verujem šta drugi pričaju.
Čim noć se spusti, kupim stvari, ustajem i odlazim.
Ti sediš, ćutiš kao mrak, jer ne možeš da odlučiš.



TRI KORNE PENAL

Polako prolazim korakom tihim,
da ne remetim mir
grad je divan dok se budi.
I još sam neodlučan, ruka mi drhti,
pognuta glava,
ja... da li imam prava na to?
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim usamljen.
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim.

Sve mi je jasno, sad su slike kristali,
ko mi je prijatelj i ko mi to nikad bio nije.
Tuče me iza oka, muči me i steže me,
u meni ljubavi još ima, ali kome se to ****
za mene - za nas...
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim usamljen.
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim.

Ja letim.

Zašto moji roditelji znaju sve?
Zašto moji roditelji znaju sve
a ništa ne razumeju?

1663700539715.png
 
Vratiste me u lepe dane mladosti... Prvi put sam cuo njihov album Crno belo i srebrno u IV razredu srednje skole kod drugara i odmah je presnimio, naravno audio kaseta, bio sam odusevljen. Posle toga slusao i drugi album i to je to, posle toga mi se nisu svidjali
 
FDDD:
Vratiste me u lepe dane mladosti... Prvi put sam cuo njihov album Crno belo i srebrno u IV razredu srednje skole kod drugara i odmah je presnimio, naravno audio kaseta, bio sam odusevljen. Posle toga slusao i drugi album i to je to, posle toga mi se nisu svidjali
Kliknite za proširenje...
Protiv Sebe je treći album..odličan.. posle toga Nikola napušta grupu i kreće solo.. tri ili četiri odlična albuma..
 
pop80:
Protiv Sebe je treći album..odličan.. posle toga Nikola napušta grupu i kreće solo.. tri ili četiri odlična albuma..
Kliknite za proširenje...
Vranjković je čovek filozof, ozbiljna priča.. Jeste sve to bilo u fulu dok je bend trajao (meni najviše zbog Mitinog glasa) ali i posle je Nikola nastavio u svom stilu, teško je naći zamerke u njegovom radu
 
pop80:
Protiv Sebe je treći album..odličan.. posle toga Nikola napušta grupu i kreće solo.. tri ili četiri odlična albuma..
Kliknite za proširenje...
Nije mi legao taj treci ne znam zasto. Prvi mi je ostao u tako dobrom secanju i kad sad slusam neke stvari sa tog albuma vrati me u neko lepo vreme.. Bio sam u BG na njihovom koncertu 93. ili 94. vise se ne secam i svima pricao kako je dobar bend
 
FDDD:
Nije mi legao taj treci ne znam zasto. Prvi mi je ostao u tako dobrom secanju i kad sad slusam neke stvari sa tog albuma vrati me u neko lepo vreme.. Bio sam u BG na njihovom koncertu 93. ili 94. vise se ne secam i svima pricao kako je dobar bend
Kliknite za proširenje...
slažem se da im je treći slabiji od drugog
 
FDDD:
Vratiste me u lepe dane mladosti... Prvi put sam cuo njihov album Crno belo i srebrno u IV razredu srednje skole kod drugara i odmah je presnimio, naravno audio kaseta, bio sam odusevljen. Posle toga slusao i drugi album i to je to, posle toga mi se nisu svidjali
Kliknite za proširenje...
Nisu ti se svideli
San koji srećan sanjaš sam
i
Ako imaš s kim i gde
?
 
SAN KOJI SREĆAN SANJAŠ SAM

1663743164778.png


Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve k'o da nije tiho,
nek' je to prvi put.
Sve kao da je staro,
i sva ostrva su tu,
i da nije što je bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srećan sanjaš sam.

Jutro je.
Teška noc.
Olovne noge
nose poluživu stvar
kroz dvorske odaje.
Jutro je.
Privatan posed mrtvog trgovca
u rukama tog zlikovca
bez osećanja.

Jutro je,
srebrni znoj na čelu gospodara.
Budi svoga psa cuvara.
Jutro je,
i spremljen mali oglas
"prodajem il' menjam sebe"
davi se i lice grebe.
Jutro je.
Ljudi bez imunosistema
pale vatre,
greju svoja gola mokra tela.

Jutro je.
Hrabar si ubij sebe,
poždr'o si sve tuđe grehe.
Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve kao da nije bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srecan sanjaš sam.







NAJDUŽI JE POSLEDNJI SAT

Blediš, čekaš, slike su brze,
tvoj maleni ekran sve njih ne može da primi.
Najduži je poslednji sat.
Nervozno se trzaš, lomiš prste
i bilo bi ti lakše sve da znaš da neće biti.
Al' možda se i dogodi...

Tvoj poraz nije ogroman, a povratak je realan,
precrtavao ili ne sve svoje zakletve i slike.
Najduži je poslednji sat.
Putevi su predugi, seku se i srešcemo se,
nasmeši se, pokloni se i reci da se kaješ.
A možda se ne dogodi...

Ja nisam bitan lik u tvojoj ver(e)ničkoj priči
i ko je koga stvorio i ko na koga liči...
Najduži je poslednji sat.
Svi mi ovde nekog čekamo
da nam kaže koga čekamo.
Pa možda taj i pogodi...

I uzalud čekaš, tvoj prevoz neće doći.
On je odavno bio ovde, mi se rodili nismo.
Bio,video,pobegao
I svima je jasno - put završava jamom,
duboko u nju tonemo, al' smrdimo do neba.
Ni on neće da nas izvadi...

Ja ne mogu da pobegnem od tebe...






1228

Vrebam ko smuk iznad grotla.
Nečujno provodim sate.
Crveni rez ispod oka,
sve glupe rane se pamte.

Miluje svetlost sa neba,
miholjsko cedi se leto.
Ukraden plen s dna dubine,
kida ga mršavo pseto.

Sećanja naviru sama,
Brzo, ko zečevi beli...

Stoji na kaljavom drumu,
bori se s jačim od sebe.
U mestu hoda mašina.
Smeje se klizava glina.

Mesec mu sija na muku,
Čeka na red, pa nek traje.
Sipam mu duvan u ruku,
produžen život klima,
odlazim dalje...

Sećanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...

Stižemo. Teret se spušta.
Vesela kapija žuta.
... I sitan kamen pod gumama krza...
... I lišce kreće da šušti.

Zastajem, leđa me bole.
Izuvam bokal pun vode.
Svaki put isti ritual.
Igra završava ovde...

...gde sećanja naviru sama,






ZVEZDANE STAZE

Laganim tempom proces truljenja hoda.
Hrabri heroji preko leševa gaze
zvezdane staze.
Milina pogledati vesela lica,
lutaju psi, a nigde šintera nema.
Raspad sistema.

Mizantrop ćuti, nema ništa da kaže,
satira umire u bedi i jadu -
- potpuni stranac u rođenom gradu.
Samo se mrtav ovde ne plaši nikog,
ali se ne seća ni imena svoga.
Sa verom u koga?

U rezervatu, ali ne blizu kraja.
Kuje se plan za vaskrs.
Simbol se ljubi.
Umri il' ubi.
Širenje optimizma teče po planu,
žene su trudne - biće svežih vojnika.
Predivna slika.
Da li je jebeno moguće? 🖤







RASKORAK

Stojim mesecima krišom
i posmatram nebo
- ne zove me.
I ne žuri sat,
nego ne stižem ja
da zakasnim bilo gde.
A ako ostanem,
moraću dalje...

Pozdravljam sudbinu,
nehajno mašem i znam
- kasno je.
Teško je preći tu crtu,
izgrižene usne
brane se ćutanjem.
A ako ostanem,
moraću dalje...

Nehajni građanin
posluje s toliko volje.
Krade presitne novce
i steže svoj sluzavi osmeh.
Sujeto dvopolna,
lažeš da ženskog si roda.
Gadim se.
Nemoćan,
pljujem na sve svoje snove.
A ako ostanem,
moraću dalje...





ZORKA

Mali grad, u njemu čudna fabrika
i dve tri ulice što seku se kod pošte.
Dim iz usta, hladno je,
vrele ruke tresu se.
Od straha ja zaustavljam korake.

Žedni krvi, mladi divovi u uniformi
i okovan u gvožde izlazi moj drug...
Prilazi mi čovek žut od besa,
Traži, ja mu dajem,
pita, ja mu kažem.

"Žao mi je,
ja te stvarno ne razumem."

Ćutim, mislim,
teško vreme, male plate...
...ljuti su na sebe same,
pa sve biju bez koncepcije...
Ma nek' rade svoje, živ da ostanem ja samo,
ima dana, proći će i vreme mladih partizana.

"Ne tuci me, čiko.
Naći ću te kad porastem.
Ne tuci me, čiko,
naći ću te kad porastem,
sigurno".

Urlaj...
"Ja te stvarno ne razumem."






BLENTOSTAMIN

Nedelja.
Ne jedem, ne pijem,
smrdim, trulim, raspadam se,
dišem, dakle - živ sam.

Javio se đavo da ne dolazi po svoje,
šalje glumca amatera koji upravo mi ulazi u stan
(da se setim da postoji).

- Zdravo -
- Dobar dan -
gornjom polovinom tela
ja ga pozdravljam,
ali se ne sećam odakle ga se sećam
(ima vremena).
Moj prijatelj,
ljubomorni pas po zanimanju
mi drži kraći kurs o pristojnom ponašanju.

Sedim na krevetu,
ćutim i vrebam,
lovim davno pobegle rečenice
po vazduhu i čekam.

Čekam odjavnu špicu sa grčem na licu,
u nadi da smo konacno
isplatili račune jedan drugome.

Zdrobio sam flašicu od lekova
i pojeo je kašikom u slast, za predjelo,
za ručak imam sebe,
za večeru šta ostane od ručka.

I sad čekam radni učinak.
Onaj ko preživi pričaće mi
šta se stvarno desilo u nedelju.

Doći ce dan
kad ću prestati da brinem
zašto bolnice su pune finog sveta...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top