Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
12 витезова завереника су се током битке (турци кажу после битке) пробила до султановог шатора
а има и она позната верзија о чину појединца:
Лаоник Халкокондил, представља и грчку и турску верзију погибије Мурата. По турској, султан је убијен после боја, док грчка каже:
– Високи племић се одлучио на ово херојско дело, веће од свих што су икад учињена, још док се Мурат налазио усред својих постројених трупа. Тај човек се звао Милоин.
Турски хроничари по први пут помињу име „неверника и проклетника због кога је падишах постао шехит“ 1484. године, када за име витеза наводе Милоша Кобилића, познатог као Милош Обилић.
И српски извор о томе говори нешто слично, а ради се о ,,Житију деспота Стефана Лазаревића" Koнстантина Филозофа:
,,Међу војницима који су се борили пред (војском), беше један веома благородан (Милош), кога оцрнише завидљивци пред господином и осумњичише као неверна. А овај, да покаже верност, а уједно и храброст, нађе згодно време, устреми се ка самоме великом начелнику, као да је пребеглица, и пут му отворише. А када је био близу, изненада појури и зари мач у тога самога гордога и страшнога самодршца. Ту и сам паде од њих.''
Као што ми је тешко замислити да је Милош прошверцовао нож,тако и још теже ми је замислити да је са њих десетак разгрнуо редове у низу и пробуразио султана.
Мурат је веровао да Лазаров најбољи, жели да преговара о предаји.
Ја мислим да је Милош пропуштен јер су Турци преко својих доушника чули да је вече пре тога оклеветан да ће бити издајник. Као и сада тако и тада било војске су имале своје доушнике у противничким редовима. Можда га и због тога нису детаљно претресли и тако је успео да прокријумчари нож сакривен испод одеће.
Најтеже за историчаре је урадити реконструкцију духа времена које обрађују, каква су била схватања, вриједносни систем. којим моралним скрупулама су робовали, какви су били приоритети, то тражи темељит приступ, некад и читати списе "између редове" како би разоткрили неке важне детаље да би боље разумјели то вријеме.
И ту се упадне у замку да се гледа на историјске процесе из данашње перцепције, данашњег система вриједности, схватања, а некад је и то тумачење историјских процеса и догађаја у служби актуелних политичких процеса.
И то је присутно код погибије неког Мурата, по занимању у том времену Османског султана којем је главе дошао извјесни Милош надимка Обилић који је наводно добио јер је био обдарен обилним мушким полним органом, и ту се подваљује мантра како је Милош кукавички на кварно, на превару, убио овог Мурата. Па се ето Срби правдају како то може бит и није било тако.
Но нико о херојском чину Милоша, неважно да ли се баш тако звао српски јунак који је пробуразио овог султана, баш нико од оних који су писали о том узвишеном чину, били то грчки, турски или латински извори, није на то гледао као кукавички или кваран чин, већ без обзира што постоје три приче како је Мурат скончао (по једној како је описано у филму "Косовски бој" са разликом да га је пробуразио копљем, по другој у смирај битке када је Мурат обилазио бојно поље и погинуле и по трећој да је то био концентрисани напад одабраних српски јунака, прве двије су из турских извора) као примјер величанственог херојства. Лаоник Халкокондил који помиње двије од ове три могућности пише о Милошу са дивљењем, исто важи и за друге писце из тих и касјнијих времена, па и туирски историчар Ашик-паша Заде, који је оставио спис пола вијека након битке, у поглављу 56 (овдје) стр. 124-5
Sırp kralı önce Murad Han'a elçi gönderdi ve "Gel Kosova'da buluşalım, sen de oğlanlarını yanında getir. Benim de bir oğlum var, ben de getireyim. Hele bir gel, buluşalım, ya savaşır veya barış yaparız. Allah ne takdir etmişse ona razı olalım." dedi. Padişaha pek çok hediyeler de gönderdi. Sonra mektubunda, "Kardeşim Han!" diye yazmıştı. Ayrıca mektubunda, "İyi ve sağlam şekilde hazırlanıp gel. Ben de seni iyi hazırlıklarla karşılarım." dedi.
Murad Han Gazi iki oğlunu da yanına almıştı. Biri Kütahya ve Hamidili sancağına sahip olan Bayezid Han, diğeri de Karasi Sancağı beyi Yakup Çelebi idi. Murad Han Gazi, "Bütün illerin beyleri seçme askerler toplayıp hazırlanıpgelsinler." diye buyurdu
Kâfirler Müslüman askerlerini görünce derhal yönlerini o tarafa çevirip yürüdüler. Sağ tarafta Bayezid Han, sol tarafta Yakup Çelebi durup, yerlerini aldılar. Gaziler de, "Allahu ekber" diye tekbir sesleriyle kâfirlere karşı yürüdüler.
Şehzadeler yarışırcasına düşmanla çarpıştılar. Sağ koldan Bayezid Han, sol koldan Yakup Çelebi son gayretle savaştılar. Sırp kralı Yakup Çelebi tarafına yüklendi, ancak kâfirlerden pek çok asker öldü.
Beri yanda Miloş Kübile adlı bir kâfir, mızrağını sürüyerek ve şapkası elinde olarak padişaha doğru yürüdü.
Gaziler karşı çıktılar. Ancak o kâfir, "Gidin, ben el öpmeye geldim ve hem müjde getirdim." dedi. Sırp'ı oğluyla tuttular. "İşte getiriyorlar" deyince, gaziler uzak durdular. O kâfir yaklaşınca mızrağını çevirip Padişah'a vurdu. Hemen padişahın üzerine çadır kurdular. Bayezid'i sancak dibinde bıraktılar. Beri tarafta Yakup Çelebi kâfirleri bozguna uğratmıştı. Gelip Yakup Çelebi'ye, "Gel seni baban ister." dediler. Çadıra gelir gelmez onu da babası gibi ettiler. Sırp'ı oğluyla getirip onların da işini bitirdiler.
O gece asker arasında üzüntü ve kargaşa oldu. Sabah olunca Bayezid Han'ı padişah yaptılar. Gelip tahta oturdu ve Edirne tarafına yöneldi.
Bu hadise tarih olarak hicretin yedi yüz doksan birinde meydana (M. 1389) geldi
Српски краљ (кнез) је најприје послао изасланика Мурату са поруком: "Хајде да се нађемо на Косову, поведи своју војску, ја ћу своју. Имам сина, и њега ћу довести. Хајде, да се огледамо, боримо или склапамо мир. Шта год је Бог одредио" И султану је послао многе дарове. Затим је у писму написао: "Дођите и добро се припремите, дочекаћу вас добро припремљен" (? овдје за превод нисам сигуран). Мурат кан је са собом повео своја два сина. Бајазит кана, господара санџака Кутахија и Хамидила, и Јакуб Челебију, господара Караси санџака. Мурат кан је заповједио; "Господари свих покрајина нека одаберу војнике и припремљени дођу (на Косово)"
Када су невјерници угледали муслиманске војнике, одмах су кренули у напад. Бајазит кан је са војском заузео положај на десном крилу, Јакуб Челебија на лијевом, газије су уз повике "Алаху акбар" јурнули на навјернике.
Заповједници су се наметали у борби са непријатељем, Бајазит кан на десном крилу, Јакуб Челебија на лијевом, борили су се последњим напорима против српског краља (кнеза). Јакуб Челебија бјеше потиснут али је много невхерничких војника погинуло.
Са другог правца, према султану је ишао невјерник по имену Милош Кубила, са окренутим копљем као знаком предаје.
Газије су упозоравале султана да га не прими, међутим, невјерник је рекао: "пренесите да сам дошао пољубити скуте султану и донио сам радосне вијести“. На султанову заповјед "пустите га“, газије су се склониле, а тај невјерник кад се приближио, окренуо је копље и пробуразио султана. Одмах је постављен шатор над султаном.
Бајазит је остао на десном крилу да се бори, на другом крилу, Јакуб Челебија је побјеђивао невјернике, када му је пренесена порука "Дођи, отац те жели видјети". Чим је дошао у шатор, учинили су са њим као са оцем (???). Довели су Србина са сином и докрајчили и њих. Те ноћи настаде туга и немир међу војницима. Ујутро су поставили су Бајазита кана за султана. Сјео је на пријесто и кренуо према Једрену.
Ови догађаји су се десили седамсто деведесет прве године након хиџре.
Иако је примјетна тенденциозност на овај чин Милоша Кобиле не гледа као нешто кварно већ као лукавство.
Уосталом, урадити оно што сте наканили знајући да идете у сигурну смрт, жртвовати свој живот зарад узвишених циљева и свог рода, јесте чин херојства према којем ће сви нормални људи имати само дивљење. Наравно није очекиовати да јајаре и продане душе то разумију.
Ја мислим да је Милош пропуштен јер су Турци преко својих доушника чули да је вече пре тога оклеветан да ће бити издајник. Као и сада тако и тада било војске су имале своје доушнике у противничким редовима. Можда га и због тога нису детаљно претресли и тако је успео да прокријумчари нож сакривен испод одеће.
Не слажем се да османски извори не виде Милошев потез као кварни. Анонимни Тарих-и ал-и Осман султановог убицу назива неваљалцем и злобником. Шукрулах такође убицу назива "проклетником".
На другој теми је један форумаш избацио турску верзију да је копљем пробо султана. Пустили су га јер је копље било окренуто наопачке по тој верзији. А по верзији коју је записао Константин Филозоф био је у питању мач.
На другој теми је један форумаш избацио турску верзију да је копљем пробо султана. Пустили су га јер је копље било окренуто наопачке по тој верзији. А по верзији коју је записао Константин Филозоф био је у питању мач.
Али исстина је ту негде ако се мало загребе испод површине. Да ли га је пробуразио копљем или мачем мање је битно ако се претпостави га је убио глумећи пребеглицу.
Сигурна је једна од ове две опције. Или је тај неки обичан српски војник или племић.....свеједно.....у пар минута са својим друговима пробио пут до Султана и убио га копљем или мачем, или друга верзија о којој сам негде читао.....да је Султан ишао по пољу са својом свитом и разгледао мртве и рањене, и да се том приликом један српски војник правио мртвим док Султан није пришао близу, а онда је скочио и исекао га мачем или ножем. Мени те две верзије делују реално.
Све то стоји, сигурно га није убио неки туркски војник или неко од његових синова, али како се то десило, односно на који начин, то је питање ове теме.
Marash Kopili je bio iz sela Drenica na Kosovu, vitez u sluzbi Kneza Lazara.
1. Albanci ga opjevaju kao Albanca u narodnim pjesmama prije vise od 100 g.
2. Srbi nijesu htjeli ni da sahrane Obilica, sto ukazuje na to da je bio Albanac, nijesu ga cijenili nije mogao dobiti ni zvanje kneza niti vojvode.
3. Obilic u epskoj pjesmi daje ,,vjeru" Lazaru, da ce ubiti Murata, dakle ovo je bukvalni prevod od poznatog albanskog obicaja ,,besa", sto je sveto obecanje.
4. Izvorno ime mu je u svim izvorima Kobilic, ili Kobiljevic itd. Kobila i Kopile su neslovenske rijeci albanskog/rumunskog porijekla, dakle domace balkanski.
Marash Kopili je bio iz sela Drenica na Kosovu, vitez u sluzbi Kneza Lazara.
1. Albanci ga opjevaju kao Albanca u narodnim pjesmama prije vise od 100 g.
2. Srbi nijesu htjeli ni da sahrane Obilica, sto ukazuje na to da je bio Albanac, nijesu ga cijenili nije mogao dobiti ni zvanje kneza niti vojvode.
3. Obilic u epskoj pjesmi daje ,,vjeru" Lazaru, da ce ubiti Murata, dakle ovo je bukvalni prevod od poznatog albanskog obicaja ,,besa", sto je sveto obecanje.
4. Izvorno ime mu je u svim izvorima Kobilic, ili Kobiljevic itd. Kobila i Kopile su neslovenske rijeci albanskog/rumunskog porijekla, dakle domace balkanski.
A što bi se neki Albanac zaklinjao knezu Lazaru kada Albanaci tada nisu živeli na teritoriji kojom je vladao knez Lazar? Običaj zaklinjanja se praktikovao kod podanik prema vladaru ili feudalcu.
A što bi se neki Albanac zaklinjao knezu Lazaru kada Albanaci tada nisu živeli na teritoriji kojom je vladao knez Lazar? Običaj zaklinjanja se praktikovao kod podanik prema vladaru ili feudalcu.
Kako nijesu Albanci zivjeli na toj teritoriji? Car Dusan je bukvalno krunisan carem Arbanasa. Ne, Obilic nije zaklinjao vec je dao besu na knezevoj veceri. Vise puta u pjesmi se spominje vjera i nevjera. Dakle prevod od albanskog ,,besa" sto bukvalno znaci ,,vjera".
Битка на Косову пољу је пирова победа Срба. Османлије су се повукле али је било великих губитака са наше стране због којих касније нисмо могли да се опоравимо за разлику од османлија које су имале далеко већу регенеративну војну моћ и зато Битка на Косову има и неку своју трагичну страну.
Шиптари су у то време били чобани на малом простору Рабан планине (по коме су добили назив Арбанаси али су тако називани и Срби на простору те планине, дакле регионална одредница) и вероватно нису ни знали да се битка уопште десила......док је нека албанска народност/националност у то време била апсолутно непостојећа категорија. У то време данашњи простор Албаније је састављен од српских кнежевина.
Цар Душан је крунисан као Цар Срба и Ромеја.
Милош Обилић је пореклом из Обља (Обаљ-Обал) због чега се касније јавља презиме Кобиљић или Кобилић што значи да је то породица које је живела близу Обља, ка Обљу односно к Обљу. Само презиме Обилић је каснија верзија тог првобитног презимена, а постоји и верзија Обиљевић. Дакле сви људи који носе таква презимена су пореклом из Обља, а има их данас потомака на све три стране - српској, хрватској, бошњачкој....
Не слажем се да османски извори не виде Милошев потез као кварни. Анонимни Тарих-и ал-и Осман султановог убицу назива неваљалцем и злобником. Шукрулах такође убицу назива "проклетником".
Анонимни писац о којем пишеш је свој спис "Тарих-и ал-и Осман" ("Историја Османлија") оставио у првој половини XVI вијека, око 130 година послије Косовске битке и опис Косовске битке се у великој мјери подудара са описом историчара Уруца бин-Адила који је свој спис идентичног наслова саставио у првој половини XV вијека (овдје од стр. 62) и који даје слиједећи опис Муратове погибије
И ту износи другачију верзију од оне коју је изнио Ашик паша-Заде, те да је Мурата док је на коњу обилазио у смирај битке погинуле и рањене, ханџаром (ножем) усмртио један проклети невјерник који се сакрио међу лешевима.
Он назива Муратовог убицу проклетим невјерником што је и разумљиво да ће убицу султана назвати најгрђим називом, али је важно да га у турском тексту назива "Fifa'i", ријеч која се често узимала у значењу јунак, витез, херој, храбар, одважан.
Цар Душан је крунисан као цар Срба и Ромеја. Никакви грци и арбанаси тада нису постојали. Арбанаси нису били никакав народ већ месна одредница. Сви грци се називају ромејима, а Бугарска је вазална држава и то у мањим границама него што су данашње.
Исправио сам, грешка у куцању.
Није новокомпонована форма са циљем да се сакрије нешто већ је то стандардни развојни облик старих презимена где је рецимо знало да од Калиновић настане Каличанин и слично.
Albanci su bili narod tada koji se prostirao od Kosova i okoline Niša do Grcke, starosjedioci i direktni potomci Ilira, koji su prihvatili Srbe i Slovene dosljake sa Pripjatskih mocvara.
Анонимни писац о којем пишеш је свој спис "Тарих-и ал-и Осман" ("Историја Османлија") оставио у првој половини XVI вијека, око 130 година послије Косовске битке и опис Косовске битке се у великој мјери подудара са описом историчара Уруца бин-Адила који је свој спис идентичног наслова саставио у првој половини XV вијека (овдје од стр. 62) и који даје слиједећи опис Муратове погибије Pogledajte prilog 1461475
И ту износи другачију верзију од оне коју је изнио Ашик паша-Заде, те да је Мурата док је на коњу обилазио у смирај битке погинуле и рањене, ханџаром (ножем) усмртио један проклети невјерник који се сакрио међу лешевима.
Он назива Муратовог убицу проклетим невјерником што је и разумљиво да ће убицу султана назвати најгрђим називом, али је важно да га у турском тексту назива "Fifa'i", ријеч која се често узимала у значењу јунак, витез, херој, храбар, одважан.
Имаш и Сад-уд-Дина који пише "да премда je тај проклети неверник, обузет злоћом, и радио по опакој мисли и према својој мрској вери, ипак je тим гнусним делом ,постао гласовит и познат". Ово не звучи као опис неког јуначког чина вриједног хвале већ кварног чина "обузетог злоћом".
Имаш и Сад-уд-Дина који пише "да премда je тај проклети неверник, обузет злоћом, и радио по опакој мисли и према својој мрској вери, ипак je тим гнусним делом ,постао гласовит и познат". Ово не звучи као опис неког јуначког чина вриједног хвале већ кварног чина "обузетог злоћом".
Молио бих убудуће када прилажеш цитат да наведеш линк извора. Чисто да знам да ли је у питању историјски спис, озбиљна расправа или је цитат са неког равноземљашког сајта.
Овдје није спорно, цират је са расправе чији сам линк приложио (овдје стр,91), но убудуће ти нечу одговарати.
Но и ту након тог цитата аутор студије (Олесницки) након више приложених турских списа о Косовском боју закључује
Тако и неки турски историци, с једне стране, признају .да се убица свесно жртвовао за неку идеју, а са друге, да ce je тим подвигом прославио.
A ko je prvi povukao vojsku sa Kosova polja. Negde se može pročitati da je to Vlatko Vuković jer je trpeo velike gubitke od Bajazitovog krila, a na drugim mestima piše da je to uradio prvo Vuk Branković jer je smatrao da je bitka izgubljena. I u kom trenutku se to desilo, nakon hvatanja kneza Lazara ili posle? Šta kažu pouzdani izvori o tome?
Ја мислим да је Милош пропуштен јер су Турци преко својих доушника чули да је вече пре тога оклеветан да ће бити издајник. Као и сада тако и тада било војске су имале своје доушнике у противничким редовима. Можда га и због тога нису детаљно претресли и тако је успео да прокријумчари нож сакривен испод одеће.
Koliko se ja secam sto se tice ubistva Sultana istorijski izvori su veoma oskudni...Medjutim jedan od najvecih dokaza (koliko se secam, davno sam dosao do tog podatka) je pismo koje je sa nasih teritorija upuceno na teritoriju Mletacke republike ili tako na neku teritoriju, na zalost nisam siguran...Ali se secam da se kaze u tekstu pisma da je oko 12 vitezova upalo medj satore sa "vojnom komandom"(od prilike tako), koji su tada bili postavljeni na nekoliko krajeva oko teritorije na kojoj se odvijala bitka...Naravno oni isprva nisu znali da je bas tu i sam sultan...Navodi se u pismu da je tih dvanaest vitezova u borbi uspelo i da ubije Sultana....Nigde se ne navodi da je to bas Obilic, niti ima imena bilo koga od vitezova... Mada mozda nije on to ucinio, mozda nije ni postojao, mozda je njegovo postojanje mit, ali svakako i da je mit ne treba da smeta....Ono sto je istina to je da je Sultan ubijen, a je od kada sam saznao za ovo pismo koje treba da je sacuvano, a koje nije kod nas, smatram da je istinit ovaj detalj o 12 vitezova i upadu ili diverziji....
Nisam citao celu temu, mozda je neko pisao o tome, ne znam da li znate da su se na samoj bitci upotrebljavali i topovi?
