Битка на Косову пољу 1389

[dulesrbenda]

Car Dusan je bukvalno krunisan carem Arbanasa.

Pa naravno. Nasi Carevi i Vladari su gospodarili citavim Balkanom!

 

[kiriku1]

Он назива Муратовог убицу проклетим невјерником

Hriscane su oduvek nevernicima nazivali...

 

[Meliot]

Koliko se ja secam sto se tice ubistva Sultana istorijski izvori su veoma oskudni...Medjutim jedan od najvecih dokaza (koliko se secam, davno sam dosao do tog podatka) je pismo koje je sa nasih teritorija upuceno na teritoriju Mletacke republike ili tako na neku teritoriju, na zalost nisam siguran...Ali se secam da se kaze u tekstu pisma da je oko 12 vitezova upalo medj satore sa "vojnom komandom"(od prilike tako), koji su tada bili postavljeni na nekoliko krajeva oko teritorije na kojoj se odvijala bitka...Naravno oni isprva nisu znali da je bas tu i sam sultan...Navodi se u pismu da je tih dvanaest vitezova u borbi uspelo i da ubije Sultana....Nigde se ne navodi da je to bas Obilic, niti ima imena bilo koga od vitezova... Mada mozda nije on to ucinio, mozda nije ni postojao, mozda je njegovo postojanje mit, ali svakako i da je mit ne treba da smeta....Ono sto je istina to je da je Sultan ubijen, a je od kada sam saznao za ovo pismo koje treba da je sacuvano, a koje nije kod nas, smatram da je istinit ovaj detalj o 12 vitezova i upadu ili diverziji....
Nisam citao celu temu, mozda je neko pisao o tome, ne znam da li znate da su se na samoj bitci upotrebljavali i topovi?

Jeste, i ja sam malo pre izbacio taj deo pisma koji se odnosi na ubistvo sultana Murata. U prilog pismu ide to što je upućeno vladaru čija je vojska bila učesnik tog boja, a diskredituje ga to što se u pismu spominje navodna hrišćanska pobeda. Ja imam teoriju o tome da je kralj Tvrtko proširio onu verziju priče koja mu je najviše odgovarala. Samo se tu pominju tih 12 vitezova i nigde više, svi ostali izvori, i turski i hrišćanski, govore o ubistvu na prevaru.

 

[Khal Drogo]

Постоје три верзије Муратове погибије.

По првој херојско дјело је извело 12 одабраних српских витезова у концентрисаном удару. Овај податак је (вјероватно) изнио краљ Твртко у свом писму Фиренци, јер у сачуваном одговору Фиорентинаца краљу Твртку од 20 октобра 1389.године имамо забиљежену ту верзију о дванаесторици одабраних јунака који су се пробили кроз непријатељске линије до самог Муратовог шатора.

Друга верзија је из турсклог извора, изнио ју је неки Ахмеди, пуног имена Таџ-уд-дин Ахмед бин Ибрахим ул-Ахмеди, који је битисао 1334-1413. године, савременик ове битке који у свом опису Муратове погибије

Стajao je ондје, чим се војске врате да могу опет онде наћи тога вођу. приповједају, да je, окаљавши се од главе до пете у крви, ондје лсжао и неки каурин.
Кажу, да je био сакривен међу лешевима, али je јасно могао видети Гази кана (султана Мурата). Кад наступи горе одређена судбина, он уста наједном пз лежећег лоложаја, и прискочивши удари шаха (Мурата) ханџаром! И ево, удостојивши се cpehe султан у исти трен на том мјесту, био je победоносан бораи за вјеру, а поста, неоспорно, и мученик за њу! Шта се могло помоћи? Кад je то дело небеско, к томе, та, не може вечно пребивати у свом стању жив чојвек!

пише да је султана Мурата док је на коњу у смирај битке обилазио погинуле и рањене, невјерник који се прикрио међу лешевима, изненада искочио и ханџаром убио.
Исти опис погибије султана Мурата даје Уеуџ бин Адил (већ сам у пртетходној објави приложио Уеуџов опис и извор овдје) у својој Историји куће Осман у првој половини XV вијека.

Трећа верзија је из пера Константина Филозофа, који казује, да су једног српског племића неки завидници оклеветали кнезу Лазару да ће му учинити невјеру. Да покаже ко је вјера тај племић, коме је, по доцније уписаном тексту, било име Милош, у згодном часу потрчао је Турцима претварајући се, да хоће да се преда. Ови му повјероваше и пропустише. Кад је дошао до султана Милош је храбро кидисао и зарио мач у Мурата.
Идентичан приказ Муратове погибије даје и неки дервиш Ахмед, познатији као Ашик-паша Заде који је свој спис оставио из друге половине XV вијека и који пише;

Међу тим, с ове стране показа се један невјерник, по имену Билиш (Милош) Кобила. пруживши копље доњим крајем у вис, с капом у руци пође право према кану. Газије закрчрше му пут. Он говори: „Уклоните се, дођох целивати руку и дођох такође јавити добар глас: Лазара са сином ухватите, ено ондје, воде их". То рече и газије га пропустише. Он у.један трен стиже до кана, окрену копље, прободе хана. Брзо над ханом поставише шатор. Бајазит бјеше присутан. Посадише га под санџаком. Крило Јакуба Челебије, како кажу, само разби невјерника. Дођоше к Јакубу Челебији и рекоше: "Дођи, зове те отац!" Тек што дође, с њим поступише као са његовим оцем. Доведоше Лазара с шеговим сином. и њих доведоше у стање, кoje им приликоваше. Те ноћи догодила се у војсци смутња. Но чим наступи јутро, војници примише Бајазита за падишаха.

који такође примјећује да се српски јунак (Милош/Билиш) лукавством приближоп султану и у згодном моменту копљем (за разлику од писанија Константина Филозофа који пише мачем) пробуразио султана.

Ваља поменути и доста опширнији избјештај Мехмеда Нешрија који је своју Историју куће Осман написао између 1512-20.године и чији се наводи подударају са трећом верзијом Муратове погибије.

Која од ове три верзије Муратове погибије одговара највише истини, тешко је са сигурношћу закључити, остаје сваком да сам конструише своју верзију тих догађаја. Иако су и друга и трећа верзија примјери не кукавичлука и кварности како то јајаре доживљавају него великог херојства, јер ваља жртвовати властити живот зарад вишег циља, лично највише преферирам прву верзију.
На истој таласној дужини је и режисер Предраг Гага Антонијевић који се у новој верзији "Боја на Косову", према најавама, код обраде Муратове погибије ослонио на писмо Фиорентинаца.

 

[Meliot]

Постоје три верзије Муратове погибије.

Међу тим, с ове стране показа се један невјерник, по имену Билиш (Милош) Кобила. пруживши копље доњим крајем у вис, с капом у руци пође право према кану. Газије закрчрше му пут. Он говори: „Уклоните се, дођох целивати руку и дођох такође јавити добар глас: Лазара са сином ухватите, ено ондје, воде их". То рече и газије га пропустише. Он у.један трен стиже до кана, окрену копље, прободе хана. Брзо над ханом поставише шатор. Бајазит бјеше присутан. Посадише га под санџаком. Крило Јакуба Челебије, како кажу, само разби невјерника. Дођоше к Јакубу Челебији и рекоше: "Дођи, зове те отац!" Тек што дође, с њим поступише као са његовим оцем. Доведоше Лазара с шеговим сином. и њих доведоше у стање, кoje им приликоваше. Те ноћи догодила се у војсци смутња. Но чим наступи јутро, војници примише Бајазита за падишаха.

Oва верзија може бити битна само због навода да је султан Мурат убијен на превару, и како се зове онај који га је убио. Али сигурно не описује тачно како је кнез Лазар убијен. Нити су Вук ни Стефан Лазаревић били присутни тамо. Нмеа логике водити малолетну децу са собом у такву битку.

 

[Meliot]

Владимир Ћоровић у свом делу ,,Историја српског народа'' описује Бој на Косову и њен завршетак:

,,О самом току борбе зна се сигурно, да су Срби из почетка напредовали и да су потисли одељење султанова сина Јакуба. Влатко Вуковић са Босанцима имао је толико успеха, да је свом краљу, у два маха, слао вести о хришћанској победи. Добро се држало и крило Вука Бранковића. Победу у корист Турака решио је Бајазит, брз и одлучан и с тога прозван Илдерим (муња), који се са свом снагом оборио на кнеза Лазара. Главна борба водила се око Мазгита и Гази Местана. Није сигурно да ли Муратово тулбе на Косову показује баш место његове погибије, али је врло вероватно да је на простору око њега развијана главна снага коњице. Кнез Лазар борио се храбро, али турском налету није могао одолети. У српској војсци није било јединства команде и повезаности. Рањен, он је пао Турцима у руке и био посечен у одмазди за Муратову главу. Одељења и Вука Бранковића и Влатка Вуковића могла су да се спасу, јер их Турци нису далеко прогонили. Бајазиту је било прече, да погуби брата Јакуба тобоже за казну због пораза, а у ствари да га излучи као такмаца, и да одмах потом крене кући, и да би осигурао свој престо. Народно предање осудило је тешко и неправедно Вука Бранковића, као да је он издао на Косову. Он је, зна се, и пре и после Косова био противник Турака и препоручивао везе са Мађарима, а од Турака нити је што тражио ни добио. Њему је народно предање ставило на терет каснији сукоб његових синова са Лазаревим наследником Стефаном и једну много каснију туђу издају на Косову, а није му хтело опростити што на Косову није нашао смрт и он уз толике друге витезове "кнеза честитога".

По Владимиру Ћоровићу битку је одлучило хватање и касниеј погубљење кнеза Лазара што је резултирало повлачењем одреда Вука Бранковића и војводе Влатка Вуковића.

 

[Лекизан]

 

[Khal Drogo]

На данашњи дан, 15.јуна 1389.године одиграла се битка на Косову у којој су се сукобиле османлијских снага са једне и коалиције српских земаља са друге стране. О бици је на теми подоста написано.

Косовка дјевојка. Рад Уроша Предића из 1919.

Српски дугометражни играни филм из 1989.године "Бој на Косову", у режији Здравка Шптре кроз који је испоштовано народно предање

.

 

[Khal Drogo]

 

[NickFreakyrgios]

Despot Stefan je sigurno na svom dvoru čuo priče od preživelih kako se to desilo, tako da je Konstantin Filozof na njegovom dvoru informaciju da je Miloš Obilić ubio sultana na prevaru mogao čuti od savremenika tog događaja.

Шта значи "превара" на бојном пољу примена тактике?
Онда је и Лазар убијен на превару ако ти се тако свиђа.

 

[Statler and Waldorf]

Despot Stefan je sigurno na svom dvoru čuo priče od preživelih kako se to desilo, tako da je Konstantin Filozof na njegovom dvoru informaciju da je Miloš Obilić ubio sultana na prevaru mogao čuti od savremenika tog događaja.

Константин Философ је записао легенду, где је средишњи мотив неправедна оптужба против часног витеза због наводне издаје. издаја се као мотив народног предања јавља деценијама након саме битке и улази у касније изворе. читај мало шта је о изворима писао Сима Ћирковић, који каже да треба сагледавати "Косовску битку само на основу извора који су настали до краја 1389. Оних, дакле, који нису могли познавати касније догађаје и у њиховој светлости изобличити оно што се знало о бици." А који су то извори и шта кажу?

Први сувремени споменици (а то су упутство млетачког већа цариградском посланику од 23. јула 1389, писмо флорентинске општине Твртку од 20. октобра 1389, и путопис ђакона Игњатија у Цариград 1389.) знају само да су у том боју од уторника 15. јуна 1389. оба владара погинула, а о томе ко је Мурата убио, прва два од поменутих споменика не спомињу ништа, док трећи прича о завереној чети дванаесторице велможда који себи мачем отворише пут и продреше у шатор Муратов”, те га један од њих уби... О хришћанској победи најодлучније говори фирентинска влада у писми од 20.октобра 1389, које представља одговор на писмо Твртка I, који их је обавестио о победи. У одговору се каже како су о тријумфу иначе чули „како из приспелих гласова, тако из писама многих људи”. Фирентинци у своме одговору хвале и славе краља, његову државу, али и оних 12 властелина, који су продрли до Муратовог шатора, и нарочито славе и хвале онога који је мачем убио турског владара.” (Сима Ћирковић, Беседа о косовском боју, Књижевност, св. 1–2, 1989, стр. 76.)

први извор који помиње убиство на превару, је Дукина хроника настала цео један век после Косовске битке. И тамо стоји: „Неки младић из редова Срба, племића, храбар и лукав као нико међу тамошњим, како се испоставило, напустио је редове хришћана и дојурио, као да је пребегао, усред турских трупа. Турци су га ухватили, али он је назвао именом њиховог владара и рекао: „Желим да га видим и кажем како из ове битке да изађе као победник.”. После тога су га одвели до владара, а Мурат даде знак руком да му приступи; младић му приђе и нанесе (цару) кратким мачем смртоносну рану, после чега су га Муратови стражари исекли у комаде.” То си ти гледао на филму и, наравно, поверовао у глупост.

 

[Meliot]

Шта значи "превара" на бојном пољу примена тактике?
Онда је и Лазар убијен на превару ако ти се тако свиђа.

Prevara da je Miloš Obilić krenuo da se preda a sa namerom da ubije sultana. Lukavstvo, prevara, pretvaranje, gluma...

први извор који помиње убиство на превару, је Дукина хроника настала цео један век после Косовске битке.

Kada je napisano "Žitije despota Stefana Lazarevića"? Sigurno nije jedna vek nakon bitke. Konstantin Filozof nije napisao legendu jer su savremenici tog događaja još bili živi kao na primer despot Stefan Lazarević.

 

[Statler and Waldorf]

Prevara da je Miloš Obilić krenuo da se preda a sa namerom da ubije sultana. Lukavstvo, prevara, pretvaranje, gluma...

Kada je napisano "Žitije despota Stefana Lazarevića"? Sigurno nije jedna vek nakon bitke. Konstantin Filozof nije napisao legendu jer su savremenici tog događaja još bili živi kao na primer despot Stefan Lazarević.

па добро, ти верујеш у причу која ти се највише свиђа. ја верујем изворима којим наука поклања највише поверења.

 

[Meliot]

па добро, ти верујеш у причу која ти се највише свиђа. ја верујем изворима којим наука поклања највише поверења.

Ili veruješ u jedan jedini izvor koji govori da se ubistvo sultana Murata dogodilo tako kako se dogodilo jer želiš tako da veruješ.

 

[NickFreakyrgios]

Prevara da je Miloš Obilić krenuo da se preda a sa namerom da ubije sultana. Lukavstvo, prevara, pretvaranje, gluma...

Kada je napisano "Žitije despota Stefana Lazarevića"? Sigurno nije jedna vek nakon bitke. Konstantin Filozof nije napisao legendu jer su savremenici tog događaja još bili živi kao na primer despot Stefan Lazarević.

Сине ја тебе не разумем о чему причаш не верујем да си видео пушку и рат. Какве црне преваре побеђује је и преживљава на сваки могући начин нема ту преваре , добрих вила , змајева , принчева Зигфрида ,Фреја и Алберика.
Тако како ти гледаш већина историјских битака је добијено на превару.
Сваки бокс меч или тенис је био на птевару јер је противник гађао непокривен угао тамо где овај није могао да стигне а овај блефирао да добија батине док му се није отворио шпиц браде противника и накаутирао га.
Стварно не разумем овде о чему причаш.

 

[Statler and Waldorf]

Ili veruješ u jedan jedini izvor koji govori da se ubistvo sultana Murata dogodilo tako kako se dogodilo jer želiš tako da veruješ.

не, ја верујем савременом извору, а ти верујеш у легенду која је настала кроз народно предање деценијама касније, и у којој су присутни класични мотиви легенде- неправедна оптужба јунака, његов завет часности, доказ исправности кроз успех лукавством и на крају издаја оног ко је лажну оптужбу изнео. а "обавештени" Философ, који је "све слушао из прве руке" деценијама после битке, није знао ни како се звао витез који је убио Мурата, него каже " беше један веома благородан". толико о његовој упућености.

 

[Meliot]

Сине ја тебе не разумем о чему причаш не верујем да си видео пушку и рат. Какве црне преваре побеђује је и преживљава на сваки могући начин нема ту преваре , добрих вила , змајева , принчева Зигфрида ,Фреја и Алберика.
Тако како ти гледаш већина историјских битака је добијено на превару.
Сваки бокс меч или тенис је био на птевару јер је противник гађао непокривен угао тамо где овај није могао да стигне а овај блефирао да добија батине док му се није отворио шпиц браде противника и накаутирао га.
Стварно не разумем овде о чему причаш.

Sine nije isto kada neko pogine u direktnoj frontalnoj borbi i kada ga neko sačeka iza ćoška što bi se reklo. Znam ja vrlo dobro šta je taktika, ali ovde u ovoj priči o Milošu Obiliću je reč o ličnom činu jednog oklevetanog viteza.

 

[Meliot]

не, ја верујем савременом извору, а ти верујеш у легенду која је настала кроз народно предање деценијама касније

Ne, ti veruješ pismi firentinske opštine kralju Tvrtku a ja Konstantinu Filozofu koji je živeo na dvoru despota Stefana Lazarevića. I obonica verujemo u ono u šta želimo da verujemo.

 

[NickFreakyrgios]

Sine nije isto kada neko pogine u direktnoj frontalnoj borbi i kada ga neko sačeka iza ćoška što bi se reklo. Znam ja vrlo dobro šta je taktika, ali ovde u ovoj priči o Milošu Obiliću je reč o ličnom činu jednog oklevetanog viteza.

Да ли је Лазар убијен у фронталној борби?

 

[Meliot]

Да ли је Лазар убијен у фронталној борби?

Zarobljen je u frontalnoj borbi i ubijen je na licu mesta.

 

[NickFreakyrgios]

Zarobljen je u frontalnoj borbi i ubijen je na licu mesta.

И овде се исто десило на врло сличан начим је заробљен и Бајазит против Монгола и ако погледаш ту битку видећеш врло сличне епилоге ту је био и Дтефан Лазаревић који се борио до краја.

 

[Statler and Waldorf]

Ne, ti veruješ pismi firentinske opštine kralju Tvrtku a ja Konstantinu Filozofu koji je živeo na dvoru despota Stefana Lazarevića. I obonica verujemo u ono u šta želimo da verujemo.

па писмо Фирентинаца из 1389. понавља Твртков сажет извештај о току битке и околностима погибије османског султана. а тај извештај сачињен је убрзо после битке, на основу оног што су непосредни учесници пренели Тврку по свом повратку са Косова. то је извор првог реда, коме не противречи ниједан други извор из тог времена. нема разлога да му не верујем.

 

[NickFreakyrgios]

па писмо Фирентинаца из 1389. понавља Твртков сажет извештај о току битке и околностима погибије османског султана. а тај извештај сачињен је убрзо после битке, на основу оног што су непосредни учесници пренели Тврку по свом повратку са Косова. то је извор првог реда, коме не противречи ниједан други извор из тог времена. нема разлога да му не верујем.

Па и Влатко Вуковић се вратио са Косова непоражен његов најбољи војвода који је сигурно имао најбоље информације јер се борио уз раме са Лазаром.

 

[Meliot]

И овде се исто десило на врло сличан начим је заробљен и Бајазит против Монгола и ако погледаш ту битку видећеш врло сличне епилоге ту је био и Дтефан Лазаревић који се борио до краја.

Molim te, dosta više.

 

[Meliot]

па писмо Фирентинаца из 1389. понавља Твртков сажет извештај о току битке и околностима погибије османског султана. а тај извештај сачињен је убрзо после битке, на основу оног што су непосредни учесници пренели Тврку по свом повратку са Косова. то је извор првог реда, коме не противречи ниједан други извор из тог времена. нема разлога да му не верујем.

Vlatko Vuković je bio na suprotnom krilu, po nekim izveštajima prvi je napustio bojište. I on je čuo što su neki drugi rekli nije video svojim očima.