Може потицати са планине Бесна Кобила или Кобила део Родопских планина близу јужне Мораве.
Она се према легенди помиње као ктитор манастира Тумане до дан данас , историја тог манастира је мутна спаљиван је више пута од Турака и бомбардован од стране савезника. Сад близина јужне Мораве значи да би био неки удеони господар близу Лазареве територије.
"За име манастира везано је неколико предања за
Милоша Обилића, прослављеног
косовског јунака. Милош је рођен у оближњем селу
Кобиље, а имао свој дворац у оближњем селу
Двориште.
[2] Приликом одласка у лов нехотице је ранио испосника
Зосима Синајита који је пребивао у оближњој
пећини. Када га је понео видару на лечење пустињак му рече
Ту мани тј.
Нема лека - пусти да ту умрем. Да окаје грех Милош подиже задужбину- манастир у који положи Зосимове мошти. Док је зидао манастир стиже кнежев позив да дође у бој.
Ту мани, па дођи на Косово. Од двоструког
ту мани манастир добија име Туман. "
Мошти Зосима Синајита се заиста ту налазе као нетрулежне и проглашене су светим и лековитим. То је најпосећенини манастир у 21. вњку после Острога.
Бесна Кобила
Манстир Тумане
Довољно извора има да се може сматрати историјском личношћу. Мислим да сам давно још препричавао емисју где сам гледао турског историчара
који говори да је то био судар две најмодерније средњовековне војске са свим својим елитним јединицама , један од тих заповедника елитних јединица је био Милош (К) Облић да је Мурат једноставно упао у замку коју су му ти одреди спремили а нешто слично се десило са Лазаром.
Није било правог победника , обе стране су поражене Турци нису нападали наредних 20 година. Међутим шта је пораз значио за Србију јер је остала без војске а за Турску да није могла померити војску наредних 20 година са источних територија због Арапа.
Не треба заборавити да је у бици учестовало српско Поморавље вероватно и одреди народне војске из других крајева и одред Влатка Вукотића из Босне.
Постоје много прича по једној после смрти Лазара Босанци су кренули да беже и да се повлаче что је унело пометњу у редовима.
Вук Бранковић тотално неоправдано је постао издајник сво наредно време је остао непријатељ Турака и умро је у турској тамници.
Овај мит је пласиран највероватније због тенденције на престо и интерног сукоба са Лазаревичима.