Битка код Плочника 1386 године

[rdeki]

Deratozatore, nema potreba da vrijedjas druge ucesnike na forumu, ako se ne slazes sa njihovim misljenjem ili podacima koje oni iznose...
Umjesto toga, mozes da se izjasnis pristojno i argumentovano, cime ces svakako biti vise i uvazavan i ozbiljnije shvacen medju drugim diskutantima!

Bilo bi dobro kada bi moderatori na ovome forumu upozoravali na sličan način sve one koji prosipaju uvrede prema neistomišljenicima.

 

[dr.caligari]

Sve je to lepo u našem narodu svi sve znaju ali nam nekako uvek promakne da to znanje iskoristimo... "Biti Srbin nije zanimanje" kako je rekao Ljuba Tadić...Nekako nama uvek to Kosovo i junaci kosovske legende stoji u grlu...ali "zar jedan poraz može biti pobeda ma koliko veliki bio", i da li jedan narod može opstati ako svoju istoriju izgradjuje na porazima...

 

[rdeki]

Sve je to lepo u našem narodu svi sve znaju ali nam nekako uvek promakne da to znanje iskoristimo... "Biti Srbin nije zanimanje" kako je rekao Ljuba Tadić...Nekako nama uvek to Kosovo i junaci kosovske legende stoji u grlu...ali "zar jedan poraz može biti pobeda ma koliko veliki bio", i da li jedan narod može opstati ako svoju istoriju izgradjuje na porazima...

‚
Ako sam Kosovski boj posmatramo kao poraz, onda tu nema ništa specifično, uzvišeno i vredno pomena.

Međutim, da li je to zaista poraz?
Jedan mali knez je skupio vojsku i stao ispred te vojske braneći svoju zemlju od moćnog osvajača. Ti kosovski junaci su tamo herojski izginuli, uspeli da zaustave tursko nadiranje za 70 godina. Baš miit o tim junacima je među Srbima uspeo da očuva nacionalni identitet i želju za slobodom, što je mnogo godina kasnije dovelo do borbe za oslobođenje.
Drugim rečima, da nije bilo Kosovskog boja i tih junaka, veliko je pitanje da li bismo mi danas uopšte postojali kao narod.

 

[Sanovnik]

Од Мрамора
па до Ниша
Крв се лије
као киша

Битка на плочнику.
Битку је предводио Иван Косанчић.
Ми смо победили

 

[Narmer]

Zar nismo mi postali Turski vazali posle te bitke?
Na moral potonjih generacija je ova bitka sigurno uticala...ali nije bitka zadrzala Turke od potpune okupacije Srbije. Mi postadosmo vazali a uspeli smo da balansiramo jos uvek pomocu mufjuzke politike Despota Stefana Lazarevica i njegovih zasluga, pre svega u bici kod Nikopolisa, a ne smemo zaboraviti ni upad Tamerlana u Tursku...
Moje misljenje je da se moglo pametnije odigrati ali sad sta je, tu je.

 

[dr.caligari]

Srbija zemlja mitova i legendi to je divnoi to poštujem i sam sam mitoman ali pitanje je koliko je Kosovska bitka istorijski bila bitna...o istoriji Srbije se ipak odlučivalo na Marici...

 

[rdeki]

Zar nismo mi postali Turski vazali posle te bitke?
Na moral potonjih generacija je ova bitka sigurno uticala...ali nije bitka zadrzala Turke od potpune okupacije Srbije.

Kako nije?
Kosovska bitka se odigrala 1389, a konačni pad Srbije 1459.
Sasvim bi drugačija priča bila da je knez Lazar bez bitke samo propustio tursku vojsku.

Moje misljenje je da se moglo pametnije odigrati ali sad sta je, tu je.

Može biti da je moglo.

 

[Sanovnik]

Марица је највише допринела да се Србија пресели из прворазредних Европских сила, у трећеразредну државу. 1389 година није преломна година Ипак, два крупна догађаја су убрзала слом, Косовска битка и упад Угарске у септембру, о коме јако мало говори.

 

[Narmer]

Nije bitka Turke zadrzala, mi smo postali turski vazali a to smo mogli i bez bitke. A mogli smo i madjarski vazali da budemo pa da se zajedno sa katolicima borimo protiv turaka umesto sa turcima protiv katolika (iako ne volim ni jedne ni druge, mnogo bi lakse bilo narodu da smo bili sa madjarrima)

Koja bi prica bila da je Lazar bez bitke propustio Tursku vojsku? Pa Despot Stefan je bio turski vazal, on je Lazarov sin. Njegova sestra je udomljena u Bajazitov harem, Despot Stefan se kod Nikopolisa borio na Turskoj strani protiv katolika.... Nece biti da ih je Kosovo zaustavilo, vec Tamerlan.
Za potonje generacije se slazem da im je Kosovo sluzilo kao glavna inspiracija borbe za slobodu.

 

[vujadin]

То је само деломично тачно. Ниси објаснио шта би било са вером? Угри су постављали теже услове него Турци. Баш та вера нас је одвојила и сачувала да нисмо данас као што је постала Тврткова држава. Ја се ипак захваљујем Лазаревићима и Бранковићима што су нас сачували од тога. Ипак има ту и једно друго питање; зашто се Ђурађ у историји спомиње као Бранковић, а не као Вуковић? Има на једној повељи потпис као Вуковић. А ни Мара се не потписује Бранковић него кћер деспотова. Ово наводим због тога што мислим да је политичка ситуација у то време тако захтевала. Значи није било лако ништа стварати сам, било је и много других фактора у питању.

 

[Aleksandar Erakovic]

Po nekim izvorima, odredjene srpske vojskovodje su odvukle jedan deo turske vojske kod grada Koprijana (vise ne postoji) i znatno smanjile tursku silu. Sve u svemu to JESTE bila velika srpska pobeda, ali treba uzeti u obzir da su Turci (ukupno) imali bar 10 puta vise vojno sposobnih muskaraca od Srba. Zato im je bilo lako da se reorganizuju posle bitke.

 

[Aleksandar Erakovic]

Normalno da je Turcima bilolako da se reorganizuju kada su imali bar 10 puta vojno sposobnih muskaraca od Srba. Sve u svemu to jeste bila velika srpska pobeda.

 

[korkanj]

Nasao sam ovo,pa reko da postavim

BOJ NA PLOČNIKU


Devet Lazar posekao gora
put da spreči Muratu sultanu,
Agarene silne da primora
baš u mesto Pločnik da zastanu.
Dvadeset je iljada seljaka
seklo gore od zore do mraka.

Drhte gore doline i puti:
crna horda Toplicu pritiska
svud se čuje jauk, lelek, piska...
Zločin čine Agareni ljuti:
dok Toplica nosi ubijene,
otimaju i blaga i decu i žene...

Stani malo svirepi sultane,
na Pločniku zaustavi horde,
s mačevima da ukrste djorde,
put ti kriju balvani i grane...
dug Srbiji ovde ćeš da vratiš
i životom zločine da platiš...

A Toplica nadošla ko more,
drvlje valja crnja od oranja,
sa obala kamenje odranja...
Iz nje kulja topla magla siva,
a dva cara ko dva gorska diva
po toj magli mora da se bore.

U boj stupa Srdja Zlopogledja,
silan junak strašnih crnih vedja...
Od njegovog pogleda se strada,
on ne kliče, on ništa ne kaže,
po dva i dva na koplje nabada,
preko sebe u Toplicu slaže.

A konj Vranac, kao ala stara,
gospodaru prići nikom ne da,
kog pogleda zubima ujeda,
sa sve četir bije i obara.
Do kopita ogrezo u krvi:
gazi, rže, oborene mrvi.

I Srdjina četa beskućnika,
sve junaci od prvoga reda:
snažnih prsa i mrka pogleda...
I bez pesme i bojnoga klika,
ruši, lomi, ko uragan pravi,
mačem seče, il rukama davi.

A tek gore sred carskoga puta,
gde se bije teška bitka ljuta,
svoje ate razigrali gojne,
tri viteza - tri vojvode bojne.
Prijatelji od mladosti rane
Agarene ruše na sve strane.

Pobratimi u boju i piću:
s leve strane Toplica Milane,
a sa desne Kosančić Ivane,
u sredini Miloš Obiliću.
Hitri, lepi ko sokoli sivi,
svak se živi toj trojici divi.

Miloš bira jedrenske delije,
što skupljaju zli danak u krvi,
britkim mačem ili kopljem bije...
Vitez bije, a konj Alat mrvi.
Milan goni besne janičare,
a Kosančic pogane Šiptare.

Pod naletom slavnih Jugovića,
kao čopor progonjenih psića,
ciči, pišti, zlosrećna ordija...
Boška prate tri mladjana brata,
A Damnjana četiri starija.
Svaki kopljem odlično barata.

A za svima Bogdan na tenane
svoga Belca kroz ordiju jaše,
bira čalme slavom ovenčane:
seče samo begove i paše...
Pomno motri šta sinovi čine:
staro srce još o deci brine.

Vitla Boško sa alaj-barjakom,
britkim mačem seče i obara..
Leti pesma poznata i stara,
srce gali u Srbinu svakom...
Jugovići kliču, ruše, biju,
ršum čine, satiru ordiju...

Damnjan kliče ubojitu, staru,
za vrat stao nekakvom Agaru:
,,Okreni se i lice pokaži,
jesi l junak srca plemenita,
il bekrija pun zlobe i laži
sto se noću Carigradom skita.

Ja sam Damnjan Jugovića roda,
i na čast ti bekstvo i sloboda!,,
I dok drhti, plače, Turčin mladi,
svi se čude šta to Damnjan radi.
Tek kad skide sjajni oklop s glave
ugledaše, dobre, lepe oči plave.

Sve to Lazar s uzvišice gleda
i pažljivo boj krvavi prati:
da l će sultan knezu da se preda,
ili će se do poslednjeg klati!?
Lazar ne zna kako car izgleda,
a kamo li da l će da se preda.

Svom Djogatu u sedlo se baci,
za njim hitri grunuše junaci:
s četom jurnu Srdja Zlopogledja
i Jakupa napade sa ledja.
Boj Jakupu nije jača strana
te umače u čador sultana.

Tri viteza, tri vojvode bojne
misle da je kraj krvave vojne.
Svaki od njih u sebi se pita:
da zarobi cara ili Bajazita,
ali Miloš dobi tešku ranu
i ne uspe da pridje sultanu.

Jugovića slavna četa smela-
devet brata progone Murata...
Obruč steže tri čadora bela...
Jakup diže cara na Dorata...
Zalud hitaš moj Lazare, kneže,
silni sultan niz Pločnik pobeže!

Beše bitka skoro i prestala
kad eto ti budaline Tala.
Drenovom se batinom zavrgo
pa niz Pločnik trči brgo, brgo...
Sinoć Tale s krčmaricom bio
te na Pločnik nije ni mislio.

Mnogo pio, previše ljubio,
pa je jadan u boj zakasnio.
,,Na batini zardjali klinci,
dozvolite, braćo, srpski sinci,
bar desetak Turaka da zbrišem,
grdnu rdju s klinaca obrišem!,,

A kog Tale drenovačom stiže
taj ne pisnu, nit se više diže!
Kad, ujutru, sunce grejat poče
krv se silna sasiri u ploče...
Tako Pločnik dobi slavno ime
da se večno ponosi sa njime.

(C) Miljojko Milojević

 

[Барышников]

"...Постоји мало података о бици, али се сигурно зна да је српска војска убедљиво победила Османлије, које су се након тога привремено повукле из Србије...."

Издаја, превера, малодушност, и глупост, су нам запржили чорбу још пре 600 година, никада се нисмо од тога опоравали.
Други народ, рецимо Пољаци, су прешли тај мост, и кренули даље, а ми....никако.


Zašto zaboravljamo svoje pobede: Boj na Pločniku


Čini se da srpski narod uglavnom voli da slavi i pati za svojim porazima, pa čak i svoje teško izvojevane pobede pretvori u sopstvene poraze. Često se zapitam zašto se više pažnje posvećuje našim porazima, nego našim slavnim pobedama?

A sve naše pobede su mukotrpno izvojevali naši preci, koje trebamo poštovati i ponosito obeležavati. Jedna od slavnih pobeda naše istorije, koja je zaboravljena jeste i bitka (boj) na Pločniku, koji se desila u jesen 1386. godine.

Danas, i posle VI vekova postoje sporenja da li se ova bitka zaista dogodila ili je samo mit? Kao da neko namerno želi da potisne pobede srpske vojske u zaborav. Vodeći se devizom „Ono što se ne zapiše, kao i da se nije dogodilo“, rešio sam da napišem par rečenica o onome šta sam čuo od svojih predaka i ono o čemu se priča u Toplici, a odnosi se na slavnu pobedu srpske vojske na Pločniku pod komandom kneza Lazara 1386. godine.
Posle Maričke bitke 1371. godine, i sve većih nadiranja Osmanske vojske na srpske teritorije, nakon pada Niša i Pirota, na udaru Osmanlija našla se i teretorija kojom je vladao srpski knez Lazar, u narodu poznata pod imenom „Lazareva Srbija“ili “Moravska Srbija”.

Pročitajte i... Toplički vitezovi napravili krupan korak ka tituli
Odbijajući ultimatum turskog sultana Murata, da mu se pokori i da njegova vojska prođe kroz njegovu teritoriju idući prema severu, gde bi mu za uzvrat sultan garantovao nezavisnost, knez Lazar je doneo odluku da se suprostavi Osmanskoj vojsci i postavi se kao brana hrišćanskoj Evropi od islama, žrtvujući tako svesno sebe i svoj narod.
Odbivši Muratov ultimatum, Osmanska vojska se uputila prema Kruševcu, tadašnjoj prestonici Lazareve države. Mudri knez Lazar, kako se priča, angažovao je drvoseče kako bi zaprečili put kod sela Beloljin i usmerili Osmansku vojsku prema pločničkom polju. Inače, pločničko polje je okruženo planinama sa severa, zapada i juga, samo je sa istoka otvoreno, što je mudri knez Lazar iskoristio da napravi zasedu, opkoli Osmansku vojsku i potuče je do kolena. Priča se da je u ovoj bici ranjen i Miloš Obilić, slavni srpski vitez, koji će u bici na Kosovu polju tri godine kasnije ubiti turskog sultana Murata.
Srpska pobeda na Pločniku je privremeno zaustavila prodor Turske vojske, koja je morala da se povuče i konsoliduje svoje redove. Tri godine kasnije uzimajući u obzir Lazarevu vojnu taktičku mudrost Turci biraju ravno kosovsko polje za novi okršaj sa Srbima.
O boju na Pločniku i srpskoj pobedi se iz ne znam kog razloga upošte ne govori, čak se i ne spominje. Da li je to prokletstvo Srbije da se porazi slave, a pobede skrivaju?
Da je pobeda na Pločniku bila značajna za celokupnu Evropu tada, govori i podatak da je priča o boju na Pločniku došla sa francuskog dvora, a nju je zabeležio Žan Fransoa iz razgovora sa Lavom VI, petim kraljem Jermenije.



Битка код Плочника
From Википедија


Jump to navigationJump to search

Битка код Плочника
Сукобљене стране
Команданти и вође
Јачина
Жртве и губици
Део османског освајање Балкана
Време: 1386. Место: код Плочника у долини Топлице, код Прокупља Исход: одлучујућа српска победа
Османско царство	Кнежевина Србија
Мурат I	Лазар Хребељановић
20.000[1]	30.000[тражи се извор]
12.000 погинулих	мали

Битка код Плочника је вођена 1386. године у долини Топлице код истоименог села недалеко од Прокупља, између српских снага предвођених кнезом Лазаром (1371—1389) и Османлија предвођених султаном Муратом I (1362—1389). Постоји мало података о бици, али се сигурно зна да је српска војска убедљиво победила Османлије, које су се након тога привремено повукле из Србије.
Contents

• 1Позадина
• 2Битка
• 3Последице
• 4Види још
• 5Литература
• 6Референце

Позадина[edit]
Османлијска војска након победе над српском војском у Маричкој бици, 26. септембра 1371. године наставила је продирање на Балкан. У периоду од 1382. до 1385. године, Османлије су опседале Софију, што се окончало падом овог бугарског града[2]. Освојивши Софију, Турци су имали отворен пут према Лазаревој Србији. Први на удару османлијске војске били су Пирот и Ниш, 1386. године. Пирот је пао под првим налетом Турака, након чега кнез Лазар шаље одред предвођен Стефаном Мусићем који је вратио управу над градом. Међутим, то је кратко трајало јер је ојачана османлијска војска спалила град и поново га освојила[3]. Убрзо затим, након 25 дана борбе пао је и Ниш, што је био увод у продирање Османлија према Топлици[4].
Битка[edit]
Подаци о самој бици су веома оскудни, али је извесно да су Срби однели победу (користећи се оклопницима и стрелцима на коњима) и привремено зауставили продор Османлија. Према једној причи, Мурат је послао кнезу Лазару захтев да пропусти његову војску, али како је кнез то одбио, окупио је војску од око 20.000 коњаника и кренуо ка Србији. Одред је ишао долином Топлице према Крушевцу (тадашњој престоници Србије)[5]. Предвидевши сулатнов план, кнез Лазар је, према наводима хроничара, унајмио дрвосече да посеку стабла у долини реке код данашњег села Белољин, што је Муратову војску приморало да промени правац кретања. Османлије су упале у заседу код места Плочник, где их је српска војска убедљиво победила и приморала на повлачење[1].
Последице[edit]
Османлијска војска повукла се пред налетом српске војске и повукла се из Србије, при чему је задржала само утврђење у Нишу. Након две године консолидације и мира, започели су нови поход, при ком су продрли чак до Билеће у тадашњој Босни. Битка код Билеће, 1388. године, довела је до убедљивог пораза Османлија, који су поново приморани на повлачење. Порази Османлија код Плочника и Билеће били су увод у један од најважнијих сукоба између турака и Срба — Бој на Косову, 1389. године[4]

 

[HanibalBarka666]

Koji je dokaz da se bitka desila ?
Osim članka sa wikipedije...

 

[Ortar]

Zato sto je Kosovo po posledicama zasenilo sve bitkeiz Srednjeg veka.
U Srbiji se malo zna o srednjevekovim bitkama uopste u Srbiji, sve se svelo na Kosovo.
Slabo se zna o pobedi nad Bugarima kod Velbuzda 1330, a to je bila velika bitka.
O bitama pre 11. veka sa npr. Bugarima, Ugarima i Viznatijom da ne govorim.

 

[kentaur Nesh]

Koji je dokaz da se bitka desila ?
Osim članka sa wikipedije...

koji je dokaz da ti uopste postojis, osim avatara u virtuelnom svijetu?....

 

[Ortar]

Koji je dokaz da se bitka desila ?
Osim članka sa wikipedije...

Imas kod Turaka izvore o bici kod Plocnika,

 

[Барышников]

Zato sto je Kosovo po posledicama zasenilo sve bitkeiz Srednjeg veka.
U Srbiji se malo zna o srednjevekovim bitkama uopste u Srbiji, sve se svelo na Kosovo.
Slabo se zna o pobedi nad Bugarima kod Velbuzda 1330, a to je bila velika bitka.
O bitama pre 11. veka sa npr. Bugarima, Ugarima i Viznatijom da ne govorim.

Ne, zapravo nije.
Nismo mi pali pod tursku vlast zbog Kosovske bitke, već je naša, tj Miličina, svesna odluka bila da se udje u SAVEZ sa Turcima.
Koji je posle prerastao u robstvo, jer turski saveznik, Stefan Lazarević nije imao dece, pa je bilo logično da Turci, kao saveznici, upravljaju Srbijom, jelte.
Za sve je Milica kriva, i njena želja za vladanjem, a ta priča "stešnjeni izmedju Ugara i Turaka" je samo opravdanje.
Da nije bilo Srba, ne bi bilo ni Osmanskog carstva.
Nikopolje i Ankara, ključne bitke, gde da nije bilo nas, zlo bi bilo po Turke.

 

[zofr]

Лако је славити победе, тешко је сећати се пораза, ко то може тај је морално јак.

Иначе битка на Косову пољу није војни пораз, али у свему осталом јесте.

 

[Барышников]

Лако је славити победе, тешко је сећати се пораза, ко то може тај је морално јак.
Иначе битка на Косову пољу није војни пораз, али у свему осталом јесте.

Е, видиш код нас је обрнуто, нама је ТЕШКО сећати се победа, јер нико живи се ове битке и не сећа.
А осим сећања пораза, боље је учити из њих, него их се само сећати.

А та "морална јачина" ми се чини само утехом за све могуће поразе које претресмо.
Можда зато што се само пораза и сећамо, па смо програмирани на поразе?

Уместо да се сећамо ПОБЕДА?

 

[Ortar]

Ne, zapravo nije.
Nismo mi pali pod tursku vlast zbog Kosovske bitke, već je naša, tj Miličina, svesna odluka bila da se udje u SAVEZ sa Turcima.
Koji je posle prerastao u robstvo, jer turski saveznik, Stefan Lazarević nije imao dece, pa je bilo logično da Turci, kao saveznici, upravljaju Srbijom, jelte.
Za sve je Milica kriva, i njena želja za vladanjem, a ta priča "stešnjeni izmedju Ugara i Turaka" je samo opravdanje.
Da nije bilo Srba, ne bi bilo ni Osmanskog carstva.
Nikopolje i Ankara, ključne bitke, gde da nije bilo nas, zlo bi bilo po Turke.

Ako vidis sta sam napisao videces da nigde nisam tvrdio o vojnom ishodu Kosvoske bitke nego o posledicama bitke.
Stefan Lazarevic nije bio samo u savezu sa Osmanlijama, on je posle 1402 i bitke kod Ankare stvorio sa ugarskim kraljem i carem Svetog Rimskog Carstva, Zigmundom, Viteski red Zmaja, koji se borio protiv Osmanlija.
Milica nije sama kriva.
Ugari su napali Srbiju posle Kosovske bitke, Vuk Brankovic je na svojim posedima na Kosovu, Raskoj, delovima CG i BiH, pregovarao sa Ugarima da preuzme presto u Moravskoj Srbiji. Lazarevici su bili pod pritiskom sa juga i severa i odlucuju da traze pomoc od Osmanlija jer nisu imali dovoljno svoje vojske nakon Kosovske bitke, to je jedna posledica. Osmanlije su isto bile voljne da pomognu jer su i oni bili u previranjima jer im je Sultan ubijen na Kosovu(jedini sultan koji je ubijen u bici za celo vreme postojanja Osmanlijske imperije a imali su gomile ratova). Pa dok se ne konsoliduju bolje da imaju nekog saveznika prema Ugarskoj. I tada gradjanski rat Lazarevica i Brankovica za presto u Srbiji.

Nakon btike kod Ankare 1402 i poraza Osmanlija od Timura, Osmanlije su se raspale, krenuo je gradjanski rat kod Osmanlija za presto. Nazalost, u isto vreme traje sukob Lazarevica i Brankovica u Srbiji.

Order of the Dragon Founded
The Order of the Dragon was established on 12 December 1408 by the Hungarian king, subsequently Roman Emperor Sigismund of Luxembourg. The order chose Saint George and Saint Magdalene as their patrons, and the reason for establishing it was to protect the Christian Europe and Christian values jeopardized by the young Asian civilization that aspired to aggressively impose its religion and its culture. Twenty-four of most worthy of European knights, personalities characterized with high moral principles, elite in the broadest sense of the concept, were members of the First Order of the Dragon. The honorable place, according to the founding charter – first among equals – was Despot Stefan Lazarević, master of Serbia.

The first members were: Despot Stefan Lazarević, count Hermannus of Cily and Zagoriae, Nicolae of Gara, the palatine of Hungary, Janosz Thamassy, Stibor of Stiboritz, Jacobus Laczk de Zantho, Joan de Maroth, Filip Skolari, Nicolaus de zeech, Karolus de Corbauia,, Joanus de Alsaan, Petrus Cheh de Lewa , Nicolaus de Chak, Paulus Byssenus, Paulus de Peth, Michael de Nadasd , Petrus de Peren, Ioannes de Gara, and Emericus de eadem Pern, secretary and chancellor. In addition to twenty-four members, more knights were selected as prospective substitutes in case of death of any of the proper members, but only after a probationary period of one year. It should be underlined that the knightly order of the Dragon was of an assembly nature. The Kong Sigismund of Luxemburg wanted to copy the celestial order on the earth, so that everything relating to the founding date of the order of the Dragon to the number of knights that made it up, twenty-four of them, was based on Christian meaning and obvious symbols. The symbol of the knightly Order of the Dragon was a dragon with the cross on the back, tail wrapped around its own neck, and the honour to bear the sign on his knightly armor and flag was and still is a symbol of the highest possible nobility (dignity).

 

[HanibalBarka666]

Imas kod Turaka izvore o bici kod Plocnika,

Koji izvor je u pitanju ?

 

[Khal Drogo]

Постављачу теме похвале на квалитетном, аргументованом и садржајном уводу у тему, како би по мени требало бити код оварања тема.
Тема је била на форуму (овдје), замрла је прије 12 година, а и тако је тада отишло у постове ван теме, свакако ова битка заслужује да се тема оживи. Ако ми нећемо држати до наше историје, значајних догађаја и битака, ко ће.

У енглеској википедији (овдје) спомињу се другачије бројке сукобљених страна, као и у српској википедији помиње се да је на страни Мурата било 20.000 војника, али за разлику од српске википедије, помињу да су Срби раполагали са 15.000 војника.

То су за оно вријеме респектабилне војске биле, значајна битка и значајна побједа, на жалост Србија је већ двије деценије била у стању сталних сукоба, размирица, борби за превласт, то ће се наставити и наредних деценија, и послије битке код Ангоре 1402.године када је била прилика да се ствари окрену, и ова српска побједа није имала утицаја на каснију историју колико је могла имати.

 

[Ortar]

Koji izvor je u pitanju ?





Ako ćeš da se glupiraš onda nisi trebao ni da otvaraš temu.

Knjiga se na engleskom zove:
Ottoman history: From the foundation of the Ottoman state to the conquest of Istanbul with a destiny about the Anatolian Seljuks and Anatolian principalities. From the conquest of Istanbul until the death of Sultan Süleyman.

Izdavac je zvanicni Istorijski institut Turske iz godine 1982: Türk Tarih Kurumu, 1982

https://books.google.rs/books/about/Osmanlı_tarihi_Anadolu_Selçukluları_v.html?id=UCBpAAAAMAAJ&redir_esc=y