Biblioteka

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pročitala sam Vestalkinu priču.
Ko je voleo Nasleđe Bolenovih , voleće i ovu knjigu. Nije tako jaka ali je na sličan način istorijski napisana.
Radnja knjige je smeštena u Starom Rimu.
Šeri Smit nam priča o zabranjenoj ljubavi vestalke i roba.
http://sr.wikipedia.org/sr/Весталке
Vestalka iz ove priče nas kroz sadašnjost vodi u prošlost , ponekad vođena svojom maštom i snovima a ponekad svojom voljom i odlukama.


Sad ono sa korica : Vestalkina priča pruža užasavajući uvid u malo poznat zabranjen svet. To je dirljiva, strastvena i osećanjima nabijena pripovest o ženi koja se usudila da stavi sve na kocku zarad ljubavi.
Šeri Smit je ideju za knjigu dobila na seminaru " Religija i magija u Starom Rimu i Staroj Grčkoj ".
 
Poslednja izmena:
Radda65:
I vi ste mi neke drugarice, a ne znate koji podforum moderiram.:eek:
Kliknite za proširenje...
Znamo Rajka, kako ne bi znali, al' nama je nekako najudobnije ovde
smilie_girl_318.gif
 
pochela sam da chitam Safona- Senka vetra
shtra znam, fino mi ide, al mozda sam puno ochekivala
msm svi su ga neshto hvalili(ne vi ovde, ne znam kakav vam je stav, nego drugarice moje koje su chitale)

iz bibblioteke uzela Sultanov pechat-Dzeni Vajt
Gde se reka suzava-Eme Laberz
i na engleskom, a izbor je ochajan, ochajan :( Remember me-Lesli Pirs
 
Elefteria:
Jeste, to je ta knjiga. Ja sam uvek nekako skeptična prema autorima koji pišu o narodu kojem sami ne pripadaju.

Ovih dana se ne javljam jer čitam ''Pesme snova'' Džordža Martina, a znam da taj žanr vas ovde ne zanima :D

@Nightmare: Meni su Bolenovi bolji od Vestalke z:)
Kliknite za proširenje...


E pa pronašla si najbolji način da nas zainteresuješ. Kakav je to žanr što nas ne zanima? Sad nas baš zanima! Kaži nam, kaži nam....
Ja još u nekom predgovoru za Buku i bes. Prvo kritičara, a sad samog pisca, naknadno dodatog delu.
 
Ulenjila se jesam, priznajem, ali evo, kao nova sam.
Posle duge šetnje do centra i natrag, i finog obroka, taman da sa vama podelim impresije.

Mjuriel Barberi Otmenost ježa

Čudnovat, slobodno mogu reći otmen roman.
Na momente toliko zreo, kritički, osoran roman, a na momente toliko jasan, prirodan, jednostavan.
Takođe, i dva pripovedača.
Rene i Paloma.

Rene, kao sredovečna žena, pazikuća, koja živi dvostruku život.
Oba su neprimetna, ali jedan je uistinu njen, drugi je uljuljkavanje ljudi u stereotipe koje već odavno imaju prema pazikućama.
Potonji obrazac podrazumeva površnost, neprimetnost, kiselost običnog, beznačajnog, niskobudžetnog života, dok prvopomenuti oslikava pravu Rene.
Pametnu, eruditu, samoobrazovanu, načitanu, velikog poznavaoca kulture, umetnosti, filmofila i ljubitelja Ane Karenjine.
Nekog oštrog, tvrdog, pomalo povučenog, ali sjajnog, vrsnog. Sa fenomenalnim opažanjima i razmišljanjima.

Sa druge strane, imamo malu Palomu, nadprosečnu devojčicu koja se gnuša snobizma, nivoa i stila život bogatijih, njihove površnosti.
Sakriva se, beži, prezrivo gleda na svet, i svoje duboke misli i misli o kretanju niže kroz roman, toliko zrelo, logično, i toliko zapanjujuće.
Njene misli su ptice.
Lete, lelujaju, beže, ali su tu, toliko sveobuhvatne, i mirne. Obesne katkad.

Roman niže toliko ustručavanja, toliko prezanja i straha kroz koje svi prolazimo.
Neprepuštanje, bežanje od prirodnosti života, od njegove uljudnosti, spontanosti, čovečnosti.
Roman o mislima, britkim, snažnim, probuđujućim.
O čoveštvu, o žudnji za znanjima, i o novcu koji uistinu sam po sebi ne daruje mnogo toga.
UKoliko ne ume da se iskoristi, ukoliko je samo deo snobizma, prestiža i krema.

Tužan, ali ne roman koji deprimira.
Više budi, više nudi, koji otvara naše pomalo spuštene oči.
Nagoni na prezanje iz ovog zimskog potonuća.

Podnaslov koji me je oduševio:

Šta da radimo suočeni sa
NIKAD
nego da tražimo
UVEK
u nekoliko skrivenih nota.


Sinoć počeh sa čitanjem Almodovarove teoreme, i da znate, miriše na žestoko uživanje. :)
 
nightmare:
Pročitala sam Vestalkinu priču.
Ko je voleo Nasleđe Bolenovih , voleće i ovu knjigu. Nije tako jaka ali je na sličan način istorijski napisana.
Radnja knjige je smeštena u Starom Rimu.
Šeri Smit nam priča o zabranjenoj ljubavi vestalke i roba.
http://sr.wikipedia.org/sr/Весталке
Vestalka iz ove priče nas kroz sadašnjost vodi u prošlost , ponekad vođena svojom maštom i snovima a ponekad svojom voljom i odlukama.


Sad ono sa korica : Vestalkina priča pruža užasavajući uvid u malo poznat zabranjen svet. To je dirljiva, strastvena i osećanjima nabijena pripovest o ženi koja se usudila da stavi sve na kocku zarad ljubavi.
Šeri Smit je ideju za knjigu dobila na seminaru " Religija i magija u Starom Rimu i Staroj Grčkoj ".
Kliknite za proširenje...

Ja sam pre par meseci pocela da citam tu knjigu nekako mi se pocetak nije svideo,mnogo sumorno i mracno,i odustala sam,Ne znam mozda je knjiga ok al joj nisam dala vremena.Mozda joj se nekad vratim,ko zna.

Inace procitala sam Zudnju za zivotom,mnogo lepa knjiga,i vi ste je ovde dosta hvalili,znala sam da je dobra.sad planiram Agoniju i Ekstazu :)
 
*moonlight*:
Ulenjila se jesam, priznajem, ali evo, kao nova sam.
Posle duge šetnje do centra i natrag, i finog obroka, taman da sa vama podelim impresije.

Mjuriel Barberi Otmenost ježa

Čudnovat, slobodno mogu reći otmen roman.
Na momente toliko zreo, kritički, osoran roman, a na momente toliko jasan, prirodan, jednostavan.
Takođe, i dva pripovedača.
Rene i Paloma.

Rene, kao sredovečna žena, pazikuća, koja živi dvostruku život.
Oba su neprimetna, ali jedan je uistinu njen, drugi je uljuljkavanje ljudi u stereotipe koje već odavno imaju prema pazikućama.
Potonji obrazac podrazumeva površnost, neprimetnost, kiselost običnog, beznačajnog, niskobudžetnog života, dok prvopomenuti oslikava pravu Rene.
Pametnu, eruditu, samoobrazovanu, načitanu, velikog poznavaoca kulture, umetnosti, filmofila i ljubitelja Ane Karenjine.
Nekog oštrog, tvrdog, pomalo povučenog, ali sjajnog, vrsnog. Sa fenomenalnim opažanjima i razmišljanjima.

Sa druge strane, imamo malu Palomu, nadprosečnu devojčicu koja se gnuša snobizma, nivoa i stila život bogatijih, njihove površnosti.
Sakriva se, beži, prezrivo gleda na svet, i svoje duboke misli i misli o kretanju niže kroz roman, toliko zrelo, logično, i toliko zapanjujuće.
Njene misli su ptice.
Lete, lelujaju, beže, ali su tu, toliko sveobuhvatne, i mirne. Obesne katkad.

Roman niže toliko ustručavanja, toliko prezanja i straha kroz koje svi prolazimo.
Neprepuštanje, bežanje od prirodnosti života, od njegove uljudnosti, spontanosti, čovečnosti.
Roman o mislima, britkim, snažnim, probuđujućim.
O čoveštvu, o žudnji za znanjima, i o novcu koji uistinu sam po sebi ne daruje mnogo toga.
UKoliko ne ume da se iskoristi, ukoliko je samo deo snobizma, prestiža i krema.

Tužan, ali ne roman koji deprimira.
Više budi, više nudi, koji otvara naše pomalo spuštene oči.
Nagoni na prezanje iz ovog zimskog potonuća.

Podnaslov koji me je oduševio:

Šta da radimo suočeni sa
NIKAD
nego da tražimo
UVEK
u nekoliko skrivenih nota.

Sinoć počeh sa čitanjem Almodovarove teoreme, i da znate, miriše na žestoko uživanje. :)
Kliknite za proširenje...


Cudesna impresija.:zaljubljena: Procitala sam je nekoliko puta. :)

Volim Otmenost jeza.
Zacudjujuce, dopao mi se i film. :) (Le Herisson http://www.imdb.com/title/tt1442519/)
Soba od knjiga kao zabran pred besmislom, kutak za sanjarenje i beg od ljudi.
Osobine ljudi zabelezene crtezima i kolazima, igra svetlosti, naglasena stilizacija.
Sve to unelo je dasak romana u film

Ovde bih pomenula Ozua, sjajan reditelj.
Omaz Ozuu u roman (dalje u filmu) rascvetao je osmehe na mom licu. :) Slutila sam purpurne vrhove planine Kjoto.
Jos jedna preporuka, Munekata kyodai http://www.imdb.com/title/tt0042762/



Roman Almodovarova teorema mi se veoma dopao.

Almodovarova teorema – Antoni Kazas Ros

Antonija nikada nisu upoznali ljudi iz njegove izdavacke kuce.
On je briljantni 35ogodisnji matematicar koji se nakon uboge saobracajne nesrece
povukao u stan s pogledom na djenovsku luku
i zapoceo rad na svom prvom romanu „Almodovarova teorema“.

Ovaj neveliki roman bremenit je osecajima, cudesnim metaforama.
Ros veoma krhko uplice fantaziju (lik Pedra Almodovara je plod maste) i sopstveni usud
u redove romana, toplo se obavija oko citaoca, poput dzempera od fine vune.

Lascivan, britak, besraman, vrletan, dubok, opscen, setan i ubog.
Nakazan a cudesno lep.


Zena u romanu, Liza, nosi nepregledna prostranstva u sebi.
Ona je zena koja prodaje svoje telo ali i teskobna seoska skolarka s jabukom.

Samo Almodovara mogu zamisliti kao rezisera filma o Lizinom i Antonijevom zivotu (motiv u romanu).
Samo Almodovar gradi takve zenske likove, snazne, opskurne, izmestene iz zadanih okvira,
lucidne, psihoticne, nervno rastrojene, zene koje u pink Sanel kostimima voze mopede i pucaju iz pistolja.:)

(http://www.imdb.com/title/tt0095675/, http://www.imdb.com/title/tt0185125/)



Dopadaju mi se poredjenja i opisi u kojima je matematika efektno sredstvo izrazaja.

„... Penje se uz stepenice laganim korakom, laganim poput broja 7.“

„Ponekad sanjam da miris neke zene koju sam mimoisao u mraku neke ulicice,
postaje jednacina u prostoru, da prodire u moje srce.“


Posebno mi se dopada odsustvo smrti autora.
Ros je kao moderni skriptor, radja se u isto vreme s knjigom.
On nosi u sebi beskrajnu riznicu strasti, osecaja, cudi, i iz nje nedri pisanje.


Antoni je muskarac nevidljivog lica, pise kao glad utrobe, kao zudnja za matematickim skladom, uzdize se iz nemoci prkosom.
Izgubljen u sedefnim vecerima, slusao je plac nakaza, postao britki pisac, plahi ratnik proklet zbog svoje grotesknosti.
U krahu svemira, on je krajnji i odvazan.

I zaista, „u sredistu praznine, postoji jedna druga svetkovina.“
Kliknite za proširenje...


Verujem da ces uzivati.

Zeljno cekam impresije. :)
 
Poslednja izmena:
Trenutno sredjujem onaj svoj cuveni spisak.
Sve se tu meni nesto izmesalo.
I procitano i neprocitano, i ono sto mi se svidja i sto mi se ne svidja... nastao mi je u spisku nekakav haos :zblesav:

Sada ga sredjujem tako sto prebacujem procitane knjige u vrh, pa onda one koje su prioritetne za citanje njima povecavam font sa 11 na 14, pa slazem knjige po piscima... jednom recju pokusavam da uvedem red.
Mada... posle opet ja vidm da ima gresaka. Te neka "indijska" mi zalutala u "svastare", te mi "krimic" otisao u "laganicu", te ovo-te ono.
Ali dobro, makar se trudim z:mrgreen:

Nego od ovih poslednjih koje ste spominjale u prioritet su otisle: Otmenost jeza, Senka vetra, Slepilo, Zudnja za zivotom, Viveg...
A moracu opet da potrazim i Brajsona. Odavno nisam pitala u biblioteci za njega z:lol:
 
sweet cake:
Ja sam pre par meseci pocela da citam tu knjigu nekako mi se pocetak nije svideo,mnogo sumorno i mracno,i odustala sam,Ne znam mozda je knjiga ok al joj nisam dala vremena.Mozda joj se nekad vratim,ko zna.
Kliknite za proširenje...

Možda knjiga počinje surovo i strašno odvajanjem deteta ali.....
Kako može da bude mračna kad same vestalke nose haljine u ljubičastoj boji? Kako buketi Krasuljaka mogu da budu mračni, polje puno cveća? Kako telo lika obasjano suncem ima preplanuo ten? Možda moja mašta ide u pogrešnom smeru.
Po meni su mračne njihove tajne i sobe bez prozora u kojima su spavale. Jedino tada nema prirodne svetlosti.
Savremene Vestalke ;)
vestalke.jpg
Še enkrat vestalke.jpg
12177.jpg

Odoh da čitam, da vidim da li će glavni lik (Prohujalo sa ženom) konačno ukapirati da treba da živi ili se vodi silom inercije do kraja knjige.
 
Poslednja izmena:
Ja nisam stigla do polja punog cveca,al jesam do tamne grobnice u kojoj je ziva zatrpana,do odvajanja male devojcice od roditelja protiv njene volje,do strogih pravila itd.
Meni je surovo pocela,i zato sam odustala,mada kazem mozda joj se vratim nekad da probam opet,bas si me sad podstakla z:)
 
Elefteria:
Jeste, to je ta knjiga. Ja sam uvek nekako skeptična prema autorima koji pišu o narodu kojem sami ne pripadaju.

Ovih dana se ne javljam jer čitam ''Pesme snova'' Džordža Martina, a znam da taj žanr vas ovde ne zanima :D

@Nightmare: Meni su Bolenovi bolji od Vestalke z:)
Kliknite za proširenje...

Zanima, zanima! Jeste da nas ima svega nekoliko,a mozda ni toliko...ali zanima...
A drustvance nam je liberalno, pa prihvata da cuje i o onome sto ih bas i ne zanima...

Nego, kao sto se da primetiti, ja stigla sa skijanja...Ponela 4 knjige, a jedva polajedne presla...Kako popodne uhvatim knjigu, tako zaspim...a inace nikad ne spavam popodne...valjda vazduh,akcija, klopa...
Elem, uzela sam Bel kanto - zanimala me je odavno i secam se da je jedino Rada pominjala i da rece da joj se nije nesto dojmila...
Ja sam na pola...Pocetak me je zaintrigirao,i napredovala sam sve u stilu - sta ce da bude, jao sta ce da bude i dodjoh do pola i jos nista ne biva...I ne mogu da se otmem utisku da mi je potpuno nerealna kolektivna opcinjenost tom operskom divom...razumela bih da su se svi oni tu nasli, jer su ljubitelji opere pa hajde jos i nekako...a ovako....skupljeni po politickoj, drustvenoj , socijalnoj i bizis liniji i sad svi padaju u trans za njom...ona samo zamahne kosom, oni svi omadjijani...malo mi je to....ali procitacu do kraja, jer ima nesto ..neka atmosfera koja me tera da je dovrsim ili se jos nadam da ce se nesto desiti...ako ovaj mlaki tempo potraje do kraja....ljubazno cu je ustupiti ujaku - ionako mi je trazio da pokupujem neke romane zenama iz firme za 8. mart - pa bolje to nego karanfili...

I da znate, nisam apstinirala u odsustvu. Ljupko sam svome direktoru dala clansku kartu lagune i zamolila ga kad pazari sebi, uzme i za mene knjigu nedelje...tako da i ja imam Dalilu..
Eto, nisam vas izneverila....
 
Poslednja izmena:
Elefteria:
Jeste, to je ta knjiga. Ja sam uvek nekako skeptična prema autorima koji pišu o narodu kojem sami ne pripadaju.

Ovih dana se ne javljam jer čitam ''Pesme snova'' Džordža Martina, a znam da taj žanr vas ovde ne zanima :D

@Nightmare: Meni su Bolenovi bolji od Vestalke z:)
Kliknite za proširenje...

ja ne znam koji je to žanr
ili možda znam, ali sad zinat ne mogu da se sjetim
molim te, nemoj druga'rcu da držiš u neizvjesnosti
nije valjda naučna fantastika?
biće da jeste, 1oo posto
?
 
ja se šaltam i dalje
i od srca preporučujem ovu Raspevane violine ...Rudolf Thiel

sad čitam o Šubertu
ovaj Rudolf opisuje i vrijeme i ljude i tako su ljupke priče, pune ljubavi i vedre
e, baš mi se sviđa
 
nightmare:
Možda knjiga počinje surovo i strašno odvajanjem deteta ali.....
Kako može da bude mračna kad same vestalke nose haljine u ljubičastoj boji? Kako buketi Krasuljaka mogu da budu mračni, polje puno cveća? Kako telo lika obasjano suncem ima preplanuo ten? Možda moja mašta ide u pogrešnom smeru.
Po meni su mračne njihove tajne i sobe bez prozora u kojima su spavale. Jedino tada nema prirodne svetlosti.
Savremene Vestalke ;)
Pogledajte prilog 226239Pogledajte prilog 226240Pogledajte prilog 226241

Odoh da čitam, da vidim da li će glavni lik (Prohujalo sa ženom) konačno ukapirati da treba da živi ili se vodi silom inercije do kraja knjige.
Kliknite za proširenje...

i, kako da je ne voliš
...srcekaokuća...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top