Dovršila sam Vremeplovčevu ženu. Povremeno se i vraćala na poslednje stranice.
Tuga u duši. Obrasla, već nazirana, ali opet, teskoba je jaka.
Henri i Kler, spoj nespojivog, tuga i sreća, prisutnost i odsutnost.
Nestajanje i ljubav koja ne jenjava.
Tužna je sudbina neuhvative različitosti.
One neobjašnjene.Henri i Kler, dve duše, spojene, nađene spoznali su neopisivu ljubav,čudnovatu baš onoliko koliko njihov odnos ne beše običan.
On, vremeplovac, nezadrživo prisutan nekud, koji nestaje i vraća se, nemiran dok mu duša misli o Kler, i Ona, koja ga večito prizemljuje emocijama i odnosom koji imaju.
Njegova, od svoje sedme godine, kada joj se prvi put prikazao na Livadi.
Pokušaji da se prevaziđe razlika njihove prisutnosti, suluda ljubav, vrtoglava strast, snaga njihove borbe, tuga Klerine samoće, prilagođavanje Henrijevo na očaj nestajanja, na odlaske od nje, kraj koje bi najzad bio zauvek.
Njegovi odlasci u prošlost, u budućnost, i daleke i bliske predele uvek podazumevaju povratak u nju, kod nje, jer šta bi opopljivo imao da nema nje?
Šta bi ga ako ne ljubav činila čovekom?
Potresan kraj, divan. Golema suza iskradala se iz mog oka.
Henri i Kler. Duboko, zaludno, istrajno, neobjašnjivo.
Pretužno.
Citiraću početak koji me je dirnuo:
I čeznem za Kler, uvek za Kler. Za Kler ujutro, bunovnom i izbrazdanog lica. Za KLer koja zaranja ruke u papirdžijsku kadicu, vadi kalup i okreće ga tamo-amo da razlike vlakna.Za KLer koja čita dok joj se kosa pruža preko naslona stolice, za Kler koja pre spavanja utrljava kremu u ispucale ruke. Klerin dubok glas, često mi je u ušima.
Mrzim da me ima gde nje nema, kad nje nema.Ipak, stalno odlazim, a ona ne može sa mnom.
)
po eci -peci izboru pocela sam da citam Tajni zivot pcela i za sad mi se Bas dopada, 
ostalo
