Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Aaa, tek sam sada posle Biićkine poruke zaključila koja slika je u pitanju :D
To je bilo jedno od lepih okupljanja forumaša :D
Bilo sa kim da sam se videla od ovih ljudi koje sam ovde (u Biblioteci) upoznala (a bilo ih je nije da nije), sve su mi to baš lepa druženja.
I sve te osobe su baš takve (manje-više) kakvim sam ih i zamišljala. Odnosno kako ovde sebe pretstavljaju.
Što će reći nema laži, nema prevare. Jedan normalan i dobar svet.
Sa nekima se redovno vidjam i čujem.
Ali kako stvari sada stoje ko zna kada ćemo se ponovo družiti. Ovo kao da nema kraja :(
 
Rayela:
Bas sam je tako nekako ja zapamtila, a skoro sam sigurna da pricam o Lamar :)
Volim ja Nanu, volim i Lamar, al ne znam kako Lamar peva.
Kliknite za proširenje...
Bolje da tako i ostane :zcepanje:

Hvala ti za ovako lepo poredjenje :D

Dobila sam rezultat korona testa. Negativna sam :D

Qentinu i ja želim srećan rodjenadan i da ima puno mirnih dana za čitanje. Za čitanje čega on hoće.
A znamo šta on najviše voli da čita :D
 
suave:
Koliko vidim, Kventinu je danas rođendan. Pa, sretan rođendan, sve najbolje i da čita više krimića do sledećeg rođendana:D
Kliknite za proširenje...

Hvala na čestitkama, ali sumnjam da ću čitati krimiće. :D

Međutim, pročitao sam danas Život Arsenjeva Ivana Bunjina.
Pisac je tvrdio da ovo nije autobiografija, mada je činjenica da život Arsenjeva i život Bunjina imaju dosta toga zajedničkog. Uostalom, nije to ni važno, život ovaj (a knjiga obuhvata prvih dvadeset godina) i nije toliko poseban: prve spoznaje sebe, porodice, okoline, zemlje i naroda, onda dječačka oduševljavanja vjerom, pa književnošću, besane ljetne noći kad čita i piše, pa odrastanje, školovanje, odlazak u grad, prvi književni uspjesi, osamostaljivanje i prva velika i nesretna ljubav.

Sve očekivano, skoro pa kliše književničke biografije.

Međutim, snaga Bunjinove proze knjigu čini sasvim posebnom. Njegov tečni, pitki jezik kojim crta poetične, lirske slike - a od takvih slika skoro sve je građeno u ovom romanu - izuzetna je. Bez obzira da li emigrantski čeznutljivo piše o oblacima nad ruskom stepom ili se sjeća neke beznačajne kutijice imalina koja je za njega bila simbol gradskog načina života, Bunjinova proza je sugestivna, snažna i ganutljiva, u sasvim nepatetičnom smislu.

Iako Bunjina, kao i Arsenjeva, širi kontekst ne interesuje mnogo, skoro nehotično dobro je opisao kraj sve siromašnijeg sitnog seoskog plemstva ili pojavu ranih socijalista u Rusiji.

Ali zaista, njega etika ne interesuje mnogo. Nekoliko puta u knjizi Arsenjev će uzviknuti "Nisam tolstojevac!" A u jednom odlomku napisaće i ovo:

"U moskovskoj uđoh u kočijašku krčmu; sedeo sam u njenom razgovoru, teskobi i sparnoj toplini, gledajući mesnata, crvena lica, riđe brade, zarđali šugavi poslužavnik na kome su preda mnom stajala dva bela čajnika sa mokrim kanapom privezanim za njihove poklopce i ručke... Zapažanja narodnog života? Varate se - zapažanja samo tog poslužavnika i onog mokrog kanapa!"
 
Наутилус:
Квентине
:rodjendan:

Одличан приказ романа, мада ја Буњина више волим у његовим приповеткама, дневницима, биографијама.
Kliknite za proširenje...

Ti si licno i personalno meni preporucio Bunjina, a onda sam ga i citala.
Neke sam pripovetke citala, ali i jedan roman sa imenom Selo.
Nekako sam istovremeno citala i Maksima Gorkog ( pojma nemam kako
sam uopste na njega nadosla, valjda me bila ufatila neka ruska faza)
i moram priznati da su mi pripovetke Gorkog ipak bile mnogo draze, toplije,
prisnije.

Selo mi se dopalo iako ima mnogo surovih scena ( i sa ljudima i sa zivotinjama),ali
on tako pise, ne zanosi se metafizikom i religijom.
I naravno, kupila sam upravo i Zivot Arsenjeva jer stvarno ne znam
sta da citam.
 
Ово сам прочитао од Буњина, па изабери:
Успомене
Рукуничар и друге приче (2x)
Село
Тамни дрвореди
Тавни дрвореди (2x) – изабране пр.
Ружа Јерихона
Дневници
О Чехову
Проклети дани, дневници
Сунчаница
Толстојево ослобађање
Песме и приповетке
Господин из Сан Франциска
Граматика љубави
Приповетке
Живот Арсењева

Препоручио бих Тавне дрвореде, О Чехову, Толстојево ослобађање. Али препоручивање књига је незахвално, укуси су различити.

Буњин је био аристократа па не запада у баналност као што је има код Чехова, нити има претераних емоција као код Достојевског, али није ни сувопаран, тако да кажем, као Андрић. Сматра се да је имао фотографско памћење па је и после више деценија у избеглиштву писао о Русији као да је тог тренутка гледа.

Горког нисам читао. :rumenko:
 
Наутилус:
Ово сам прочитао од Буњина, па изабери:
Успомене
Рукуничар и друге приче (2x)
Село
Тамни дрвореди
Тавни дрвореди (2x) – изабране пр.
Ружа Јерихона
Дневници
О Чехову
Проклети дани, дневници
Сунчаница
Толстојево ослобађање
Песме и приповетке
Господин из Сан Франциска
Граматика љубави
Приповеткеon licno nema
Живот Арсењева

Препоручио бих Тавне дрвореде, О Чехову, Толстојево ослобађање. Али препоручивање књига је незахвално, укуси су различити.

Буњин је био аристократа па не запада у баналност као што је има код Чехова, нити има претераних емоција као код Достојевског, али није ни сувопаран, тако да кажем, као Андрић. Сматра се да је имао фотографско памћење па је и после више деценија у избеглиштву писао о Русији као да је тог тренутка гледа.

Горког нисам читао. :rumenko:
Kliknite za proširenje...

Ovo sa Andricem odlicno je poredjenje:)
Pise kao da gleda neki film ili pozorisnu predstavu sa cijim
sadrzajem on licno nema nikakve veze.
Gorki je ( valjda) pisao o sebi, svom detinjstvu, mnogo topline i
mnogo emocija. Opisuje detaljno kako zvone zvona za Veliki post
i kako se svi toga pridrazavaju jer bi bila jeres da nije tako. Opisuje
i obucara i to na desetak stranica kako on prima musterije, kako radi,
kako se ophodi sa decakom koji je dosao da uci zanat, ma meni su te
njegove price nesto najlepse sto sam iz Rusije citala.
 
Ћао свима:)

Јао Красуљак, баш сте се намучили.. Добро је да све иде набоље, али разумем да није лако и да је стресно.
Ламар драго ми је да је све добро.

Ја сам ових дана на одмору, па мало ладим. Била сам на Златибору овог викенда, али сам направила такву грешку да није нормално. Заборавила сам да намажем заштитни фактор и изгорела сам као рак. Скроз сам испечена. Није било превруће и ветар је дувао, али сам заборавила да је то планина и да сунце сија само тако. Тако да сам сада сва шарена. Али проћи ће за пар дана, једино жалим што сам на одмору а морам сад да избегавам сунце:sad2:

Како сам на одмору, ваљда ћу читати више. Имам неке позајмљене књиге које је ред да вратим, па ћу тиме да се занимам. Морам да се уозбиљим :D
Почела сам ономад да читам Памуков Чудан осећај у мени (можда чак и прошле године) па морам поново све, али желим да је прочитам па је она на реду, тако да ћу то. А имам и Муракамијеву Кад падне ноћ, па ћу и њу. Мене Мураками не фасцинира уопште, али је ова танка па ћу преживети. Тако да су ми то 2 за овај период.

Чека ме и велико спремање куће, морам то да урадим док сам на одмору. Требало је да идем на море, али како од тога нема ништа сада, сада користим одмор у Београду. Ако се отворе границе можда одем у септембру.

Све у свему, драго ми је да се чита овде:)
 
April na Vlašiću – Muharem Bazdulj, Geopoetika, 160 str, 10/10
https://www.geopoetika.com/book.php?id=2652

Od Bazdulja sam ranije čitala Sjetva soli i Kvadratni koren iz života. Utisci o njima su mi bili mlaki.
Lutka od marcipana i April na Vlašiću su mi se daleko više dopale.

Ova knjiga mi se sve vreme prosto lepila za prste i teško sam je ostavljala. Pisac nam se obraća u prvom licu jednine, što meni uvek prija.
Rado sam je čitala iako govori o ranoj i kasnoj mladosti koje su meni već dosta daleko.
Govori o periodu pa recimo 2000-2011 godina, studentski i onaj odrasliji ali i dalje vrlo mlad period života u Sarajevu.
Našeg naratora zatičemo u periodu kada je tek oženjen i postao je otac. I ni sam ne zna šta bi sa tim i šta dalje...
Trenutak kada je sve postigao i profesionalno i lično a pred njim se prostire sada jedna maglovita budućnost u kojoj on osim te magle teško da još nešto vidi.
U tom trenutku sreće devojku sa kojom je dugo bio u povremenoj i neobičnoj vezi...

PS Od njegove majke, Nure Bazdulj sam svojevremeno pročitala Nase medjutim je rat, i smatram to jednom dobrom antiratnom omladinskom knjigom koja može da bude sasvim fina literatura za neko pubertetsko doba.
 
Previše sreće, Alis Manro, Agora, 294 strane.

Sad mi bezveze ovo da pišem posle Lamarinog Bazdulja ;) i njegove majke. Nisam znala ni da je ona pisala. Prva pomisao mi je bila nisam znala da je imao majku. Pa naravno da jeste.

Lepe pripovetke, uglavnom o ženama, njihovim običnim i neobičnim životima i sudbinama. Većina priča počinje kao opis svakodnevnog života, ni po čemu interesantnog, da bi se do kraja iznedrilo nešto sasvim neočekivano i posebno, što ostaje u mislima. Stil pisanja je jednostavan, zanimljiv, neposredan, tako da je zadovoljstvo čitati.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Rayela:
Ovo sa Andricem odlicno je poredjenje:)
Pise kao da gleda neki film ili pozorisnu predstavu sa cijim
sadrzajem on licno nema nikakve veze.
Gorki je ( valjda) pisao o sebi, svom detinjstvu, mnogo topline i
mnogo emocija. Opisuje detaljno kako zvone zvona za Veliki post
i kako se svi toga pridrazavaju jer bi bila jeres da nije tako. Opisuje
i obucara i to na desetak stranica kako on prima musterije, kako radi,
kako se ophodi sa decakom koji je dosao da uci zanat, ma meni su te
njegove price nesto najlepse sto sam iz Rusije citala.
Kliknite za proširenje...


@Rayela
kako se zove ta knjiga od Gorkog?
 
Laki, drago mi je da si "negativna", iako si jedna od najvećih pozitivki koje znam. :D :heart2:
Mm, sad kad smo ozdravli, ponovo počeo po starom, kako kovid ne postoji i kako smo samo bili prehlađeni. A dok je bio bolestan, bio je manji od makovog zrna. :lol:
 
Mrs.Bi:
Previše sreće, Alis Manro, Agora, 294 strane.

Sad mi bezveze ovo da pišem posle Lamarinog Bazdulja ;) i njegove majke. Nisam znala ni da je ona pisala. Prva pomisao mi je bila nisam znala da je imao majku. Pa naravno da jeste.

Lepe pripovetke, uglavnom o ženama, njihovim običnim i neobičnim životima i sudbinama. Većina priča počinje kao opis svakodnevnog života, ni po čemu interesantnog, da bi se do kraja iznedrilo nešto sasvim neočekivano i posebno, što ostaje u mislima. Stil pisanja je jednostavan, zanimljiv, neposredan, tako da je zadovoljstvo čitati.
Kliknite za proširenje...
Što, jel što je tvoj pisac Nobelovac pa ti bez veze :lol:

Koliko mi se čini i otac mu je pisac, i koliko mi se čini oba roditelja su mu lekari.
Nešto sam ranije čitala, ali ne znam da li sam dobro zapamtila, a mrzi me sada da tražim.
 
Hahaha, ne.... nego si ti tako prisno pisala i o knjizi i pomenula porodicu pisca, a "moje" pripovetke su samo "lepe", bez posebnog zbližavanja.
Kao da sam pokvarila lepu atmosferu, medju svim tim čestitanjima rodjendana i negativnih testova.
 
Waterfall:
@Rayela
kako se zove ta knjiga od Gorkog?
Kliknite za proširenje...
https://www.delfi.rs/knjige/110854_detinjstvo_knjiga_delfi_knjizare.html

Opis
Veliki autobiografski roman DETINJSTVO napisao je Gorki 1913.kada je teško bolestan tražio oporavak na Kapri-u. Ovaj potresni prikaz života, koji važi kao remek-delo svetske književnosti, obuhvata prve, rane godine njegove uznemirene i oskudne mladosti, ali neobično jasno osvetljava lik toga velikog pisca i objašnjava njegovu besprekidnu borbu za pravdu kao i njegovu nepokolebljivu veru u čoveka i svetliji život.

Ja sam skoro pa sigurna da je to bas ova knjiga, druge neke pripovetke o svom detinjstvu mislim da nije ni pisao. Buni me sad sto ovi to nazivaju romanom, a ja sam to zapamtila
kao neki niz prica iz njegovog detinjstva i odrastanja.
Ma citaj, lik je genijalan, steta sto su nam ga ogadili kao nekakvog
komunistu pa samo tako i gledamo na njega.
 
Rayela:
https://www.delfi.rs/knjige/110854_detinjstvo_knjiga_delfi_knjizare.html

Opis
Veliki autobiografski roman DETINJSTVO napisao je Gorki 1913.kada je teško bolestan tražio oporavak na Kapri-u. Ovaj potresni prikaz života, koji važi kao remek-delo svetske književnosti, obuhvata prve, rane godine njegove uznemirene i oskudne mladosti, ali neobično jasno osvetljava lik toga velikog pisca i objašnjava njegovu besprekidnu borbu za pravdu kao i njegovu nepokolebljivu veru u čoveka i svetliji život.
Kliknite za proširenje...

Majko moja, koja nepismena spodoba u Delfiju piše ove prikaze! Google Translate neki šta li je? I to bi trebalo da je renomirani izdavač. :bljak:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
289
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač
Nina
Saveti za hidrataciju kože sa 30, 40 i 50 godina
Odgovora
9
Pregleda
343
Pinocchio
Pinocchio

Back
Top