Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Tebi je, znači, dobro, čim možeš da radiš. Sad se videlo koliko ljudi može da radi od kuće. I kako je to nekako opuštenije i bez gubljenja vremena i maltretiranja po prevozu, čekanje autobusa itd.
Doduše, ko ima sitnu decu, to je malo problematično. Pisala Dana o tome pre nekog vremena.
a inače radim od kuće, rali eto moj muž isto sasvim fino može da radi od kuće. Kompjuter tamo, kompjuter ovde, telefon, mailovi. Čudo da to poslodavci kojima je uglavnom sve skupo i ne isplati se, ne forsiraju više rad od kuće, pa da ne plaćaju prevoz radnicima, možda ni prostor, ili neki manji, grejanje i sve ostalo. Ionako se po firmama sve više forsiraju loši odnosi, da nema nikakvih privatizovanja, da se kolege što manje poznaju, druže, razgovaraju, pa mogu lakše da manipulišu.
 
I meni je trebalo dugo da se naviknem, tj. da uopšte prihvatim da je sad to-to. Nedostajalo mi je da idem među ljude, imala sam dobre kolege, lepo smo se slagali (i bili trn u oku drugima, gde nije bilo tako). A kad prihvatiš da ti je to sad radno mesto onda kupiš i stolicu i prilagodiš prostor.
Jedva sam raščistila sama sa sobom da mi dnevna soba nikad neće izgledati klasično, uobičajeno ili kao iz žurnala, sa garniturom za sedenje, policama i TV-om, nego sa dva radna stola za dva kompjutera, koji su primarni, a ostalo, za šta ostane mesta.
Dobro, kome je to privremeno, naravno, da ne treba sve to da radi. I mnogo je bolje da se radi, šta može da se radi od kuće, osećaš se korisnije, manje pratiš jedne te iste vesti, a biće i para..
 
Mrs.Bi:
Čudo da to poslodavci kojima je uglavnom sve skupo i ne isplati se, ne forsiraju više rad od kuće, pa da ne plaćaju prevoz radnicima, možda ni prostor, ili neki manji, grejanje i sve ostalo.
Kliknite za proširenje...

Kad si kod kuće nisi mu dostupan, daleko si mu i ne može da te "slučajno iskrslo" ostavi duže da radis, ili "hitno" pošalje na teren/sastanak...
I meni je bio problem od kuće da radim, u startu, neudobna stolica, lap top dok u firmi imam 2 monitora od 23 inča... ali naviknes se brzo, vec posle 5-6 dana.
 
Jedva sam u celoj ovoj situaciji pročitala još jednu knjigu, ali ne što sam bila pretrpana poslom (bilo ga je, ali ne puno), nego što me knjiga koju sam čitala nije dovoljno privukla.
Ruska zima, Dafni Kalotaj, Laguna, 466 strana. Ruska balerina, prebegla na zapad u Staljinovo vreme, sada u invalidskim kolicima u SAD, prodaje svoj nakit na aukciji, dok profesor Grigorij i dalje traga za svojim poreklom.
Razvukla je sve do pred kraj. I događaje iz SSSR iz onog vremena i pripreme za aukciju, sve nekako u sitna crevca, da bi na poslednjih 40-ak strana zbrzala rasplet. Nešto su mi i te teme Rusije, SSSR-a, čistki, logora i koječega, kako ih zamišlja ili je malo pročeprkao po nekim arhivama i memoarima ili pričao sa nekim ko zna nekog, neki Amerakanac (ili Kanađanka, što je ova Kalotaj) šuplje i blede. Dvojka. Baš mi nije legla, za razliku od npr. Sašenjke Sebaga Montefjorea, koja mi je bila mnogo ubedljivija.
Uvek volim da pretražim da se podsetim ko je čitao neku knjigu i kakve je utiske imao. Pa za ovu su osrednji, a našla sam da ju je, pored ostalih, čitala i Snežna Pahuljica, koja opet slabo navraća. Verovatno i ona radi od kuće, ili možda čak i ide na posao.

Pahuljice, gde si, šta radiš!? Javi se!
 
Lutka od marcipana – Muharem Bazdulj, Geopoetika, 140 str, 9/10
https://www.geopoetika.com/book.php?id=3886

Pre nego što sam počela da je čitam, pročitla sam dosta o glavnom liku.
Najpre sve ono što ste vi ovde rekli (to mi je uvek prioritet :D ) a onda o toj knjizi Škvoreckog koja govori o Lidi Barovoj i još štošta drugo.
Pa sam se onda zapitala šta će meni ta knjiga jer glavna junakinaj je neko bez čije biografije se sasvim lepo može živeti.
Ipak period života je ono što me je opredelilo da pročitam knjigu i ni malo se ne kajem. Bazdulj me je ovom knjigom kupio.

Vreme događanja i mesta koja opisuje su mi lepo dočarala to vreme na tom geografskom prostoru uz mogućnost da zavirim u obične svakodnevne aktivnosti ljudi na umetničkoj i političkoj sceni tog doba. Ono što me fascinira je to što glavna junakinja koliko se po svemu može videti nije pokazala makar mrvu stida zbog odnosa koji je imala sa takvom figurom. Pisac kaže da je mislila: da ništa o ženi ne govori tako mnogo kao muškarci sa kojima je bila. Pljuvati nekog od njih je kao da pljuješ sam sebe.
Bez obzira što se u načelu slažem sa njenim mišljenjem, smatram da muškarac sa kojim je ona bila (kratko) nije ma ko i da je taj odnos morao izazvati stid posle svih naknadnih saznanja o njemu. Ukoliko ih je ona imala tek naknadno u šta ja ne verujem. A ništa ne ukazuje (barem po ovome što sam isčitala) da je vreme sa njim provela uz neku prisilu.

Sad ćemo da vidimo šta ću dalje :D
 
Zdravo svima:zag:

Bi, prizvala si me, izgleda :zag:

Rado i Del Piero, nadam se da ste dobro, zbog vaših karantina. A nadam se da ste i svi drugi dobro. :)

Meni je jako čudno sve ovo, nisam navikla da sam zatvorena, ali kako svima tako i meni. Trudim se da iskoristim maksimalno vreme. Slagala sam slagalicu od 1000 komada, bojila sam bojanku za odrasle, učila sam da pletem (znam samo klot i frket za sada i to ravan bod, i teško mi ide, bole me ruke :lol:) i čitala naravno. A hoću i da vežbam, ali još nisam počela. Mogla bih od sutra recimo, jer ponedeljak...:lol:

Tu sam, i isto kao i neki radim jedne nedelje od kuće pa jedne idem u kancelariju. I nisam navikla da radim od kuće i neobično mi je i mislim da se tako više umorim jer ne mogu lično da pitam nekog što mi treba pa se dopisujemo i čujemo ali dok se sporazumemo... Sledeće nedelje idem u kancelariju. Iskreno, više mi prija da sam u kancelariji.

Imala sam raznog nekog posla i zanimacija pa opet nisam stizala da se javim, ali sam čitala šta pišete ;)

Ruska zima je meni bila onako, ima i boljih. Ali zato mi se sviđaju korice :D Eto nešto pozitivno :)

A ja se trudim da čitam. Pročitala sam Devojku koja je čitala u metrou (Kristin Fere-Fleri) i dosadna je. Ja volim da čitam knjige koje za temu imaju knjige i knjigoljupce ali ova je jako zaboravljiva i ništa ne gubite ako preskočite. Pročitala sam i Poslednje ljubavno pismo (Džodžo Mojes) i onako, osrednje..Jeste tra la la, ali nešto mi se nije dojmila (možda sam već prijavila da sm pročitala ovo ali ne sećam se:prstic:. Pa sam pročitala Dan pčela (Tomas Sančez) koja mi se nije svidela. Nije mi legla..Stil je nekako ok, ali ostao mi nije bilo.

Trenutno čitam Poslednju kinesku caricu, Anči Min i uživam. Posle ovih pomenutih koje mi nisu bile nešto, ova mi se baš dopada. Lepi su opisi i prija mi.

Posle ove na redu je Leon Afrikanac, Amina Malufa.
 
Ćao, Pahuljice, kod tebe raznovrsno...
Čitam sve te knjige koje nabrajaš i došlo mi žao kako nikako da ubodeš nešto da ti se sviđa, ali eto, ipak ima. Zato što su se i meni naređale neke knjige koje mi ne donose neko zadovoljstvo, a baš mi je potrebno nešto da me okupira.
Kako ideš na posao kad ideš?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
306
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač

Back
Top