Biblioteka 3

[quentin]

Dakle, pročitao sam zbirku Kos i druge priče Roberta Muzila.

Spojler

Kažu da Muzil nije pričama poklanjao veliku pažnju i da je zbirku iz koje su izvučene ove kratke forme priredio bez mnogo truda, sve vrijeme okupiran radom na Čovjeku bez svojstava. Ipak, zbirka je značajna bar zbog naslovne pripovjetke, najduže, rekao bih i najrazrađenije i najkvalitetnije u knjizi. Kos je priča o tri prodora iracionalnog u materijalno, odnosno o tri neobična formativna momenta u životu jednog čovjeka. Kos je zanimljiv, i tematski i pripovjedački, i mislim da ću mu se još vraćati.
Ostale priče, znatno kraće, takođe su slojevite i zahtjevaju koncentraciju čitaoca, ali meni su djelovale manje zaokružene i pripovjedački manje vrijedne. Možda se radi i o tome da generalno nisam veliki obožavalac kraće forme, a ovdje povremeno imamo i prave prozne minijature. Neke priče su nalik na Kafkine groteske, u mnogima se javljaju životinje kao protagonisti ili simboli, često su eliptične, hermetične.

Još prije Muzila pročitao sam roman The Sportswriter (Sportski novinar) američkog pisca Ričarda Forda.

Spojler

To je priča o Frenku Baskombu. Baskomb je nekada objavio uspješnu zbirku priča, ali roman nikad nije dovršio i poslije nekog vremena zadovoljio se time da piše za neki sportski magazin. Na pragu četrdesetih, Frenk je doživio tešku ličnu tragediju, potom mu se raspao brak i sada, i tokom jednog, baš uskršnjeg vikenda, gomila događaja donijeće preokret u njegovoj krizi srednjeg doba.
Čitao sam ovu knjigu sve vrijeme si govoreći kako Sol Belou bolje prikazuje egzistencijalne krize, kako mi se Rotov Nju Džerzi sviđa više od Fordovog i kako je Apdajk bolji posmatrač američkih ruralnih pejzaža, ali u nekom trenutku shvatio sam da je ovo zaista dobra knjiga. Ford čitaoca osvaja nenametljivo, bez jezičkih vatrometa i postmodernističkih poigravanja, čak i bez mnogo humora i sličnih relaksirajućih momenata. Frenk Baskomb polako izrasta pred čitaocem kao prigušen, ali realističan lik, a mali grad u kome živi, iako ušuškan u materijalno blagostanje, prikazuje se kao pun nekih sitnih ludila, ne mogo različit od Vajnzburga Šervuda Andersona.

Čitaću Forda još, sasvim sigurno. Inače, zanimljiv je podatak da je ovu knjigu je na srpski preveo Vule Žurić, mada je nikad nisam vidio u knjižari.

Sasvim drugi dio spektra američkog društva zauzimaju junaci priča Denisa Džonsona Jesus' Son (Isusov sin).

Spojler

U pitanju su narkomani, teški zavisnici koji u magnovenju svoje izudarane svijesti gube godine i decenije života. U skladu s tim, proza je često konfuzna, isprekidana, nelinearna, ali opet dobra i autentična. Denis Džonson je bio Karverov učenik, i to bukvalno, pohađao je Karverova predavanja u Ajovi. Zaista, mislim da nikad nisam osjetio toliko karverovskog senzbiliteta u prozi, a da se pri tom ne radi o nekom pukom imitatoru. Džonsonova proza je prljavija onoliko koliko je heroin ozbiljnije sranje od alkohola, ali u suštini, to je to.
Naslov Džonsonove zbirke preuzet je iz pjesme Lua Rida, ali emotivno više me podsjeća na Nika Kejva ili Toma Vejtsa. Neka teška tuga, mračno beznađe.

I sad sam, uz mentalne fanfare i tuš bubnjeva, uzeo da čitam Pekićev roman Kako upokojiti vampira. Tek sam stotinak strana pročitao, ali... nismo Pekić i ja baš najbolji prijatelji, čini mi se.

 

[lamar]

Ti si bio baš vredan.
Divim se tvom izboru knjiga, ali po opisu teško da ću se neke latiti

Ja čitam Kratku istoriju sveta za mlade. Opredelilo me ovo "za mlade"
Knjiga ima lep pripovedni ton, a to je velikim delom tako zahvaljujući tome što je pisac pišući ovu knjigu svako napisano poglavlje najpre čitao svojoj devojci.
Ovo je "istinita bajka o evoluciji čovečanstva". Nestrpljiva sam svaki put kada je ponovo uzimam na čitanje kao da je uzbudljivi roman

 

[Linejna]

Cao drustvo!
Nije me dugo bilo.
Mama mi je bila tesko bolesna, sad krajem aprila zavrsavam(o) hemioterapiju, sesta sesija, valjda ce biti i zadnja. Tumor markeri su bili negativni, nadam se da se zlo nece vratiti.
Mnogo ste mi nedostajali.
Nisam mnogo citala od septembra prosle godine sve do sada.
Jedino vredno sto bih podelila sa vama su moje preporuke za sjajnu Elenu Ferante i njene romane. Od Moje genijalne prijateljice do Price o izgubljenoj devojcici.
Kako biblioteke ne rade zbog one posasti, nemam sta da citam.
Ako moze neko da mi posalje neku dobru
e-knjigu, pa skakala bih od srece.
Ako neko ima Svet po Garpu, mojoj sreci ne bi bilo kraja.
A moze i neki triler.
Pa znate vec da sam nebazdarena kad su takvi romani u pitanju.
Cuvajte mi se, svi.
Mnogo vas sve volim.

 

[Mrs.Bi]

Linejna, draga . Super sto si se javila. Nadam se da će mama biti sasvim dobro. Možda je za tebe bilo korisno da brineš o nekom drugom pa svoje probleme malo zaboraviš. Naći će se i neke e-knjige

 

[lamar]

Oooo, drago mi je da si se javila bas te dugo nije bilo. S vremena na vreme sam pomisljala gde si i sta radis.
Ma sa'ce neko od ovih eksperata vicnih tome da ti nadje nesto
Zelim ti sve najblje.

 

[Linejna]

Dobro smo prošli. Do skoro sam mislila da je sve laž, ali, juče je umro brat moje komšinice, danas jedan niški hirurg, prošle nedelje majka i baka ćerkine drugarice u istom danu, pre desetak dana vlasnik turističke agencije preko koje najčešće putujem... Svi od korone, daleko bilo. Samo da se ne ide u bolnicu. Stekla sam utisak da ti respiratori ubijaju više nego što pomažu. Tako ispada...

Linejna, draga . Super sto si se javila. Nadam se da će mama biti sasvim dobro. Možda je za tebe bilo korisno da brineš o nekom drugom pa svoje probleme malo zaboraviš. Naći će se i neke e-knjige

Eto sta je zivot. Nismo pricale sve dok se nije razbolela. Sada se sve promenilo.
Hvala svima sto me niste zaboravili.

 

[Regina Mills]

Cao drustvo!
Nije me dugo bilo.
Mama mi je bila tesko bolesna, sad krajem aprila zavrsavam(o) hemioterapiju, sesta sesija, valjda ce biti i zadnja. Tumor markeri su bili negativni, nadam se da se zlo nece vratiti.
Mnogo ste mi nedostajali.
Nisam mnogo citala od septembra prosle godine sve do sada.
Jedino vredno sto bih podelila sa vama su moje preporuke za sjajnu Elenu Ferante i njene romane. Od Moje genijalne prijateljice do Price o izgubljenoj devojcici.
Kako biblioteke ne rade zbog one posasti, nemam sta da citam.
Ako moze neko da mi posalje neku dobru
e-knjigu, pa skakala bih od srece.
Ako neko ima Svet po Garpu, mojoj sreci ne bi bilo kraja.
A moze i neki triler.
Pa znate vec da sam nebazdarena kad su takvi romani u pitanju.
Cuvajte mi se, svi.
Mnogo vas sve volim.

Heeej tu si
Drago mi je da ti je sa mamom ok.

 

[Linejna]

Heeej tu si
Drago mi je da ti je sa mamom ok.

Hvala!

 

[quentin]

Ako neko ima Svet po Garpu, mojoj sreci ne bi bilo kraja.

Evo knjiga

https://www15.zippyshare.com/v/JgXco9Y4/file.html

epub format, hrvatsko izdanje, izgleda mi da je OK urađeno.

 

[Waterfall]

@Linejna
imam ja neke knjige u e formatu, ne znam samo da li bi ti odgovarale...Macak zvani Bob, Ali i Nino,
Preziveti Bozic, i jos poneku. Ako hoces posalji mi mail u pp.

 

[VanZandt]

Srecan Vaskrs svima!

Linejna bas lepo da si opet ovde.

 

[Mrs.Bi]

O, Vanka, lepo što si i ti ovde. Srećan Uskrs i tebi. Jesi dobro? Kod vas tamo bas gadno!

 

[VanZandt]

Tu sam ja ali nista ne citam pa i ne pisem. Tj ne citam beletristiku. procitala sam pocetkom godine dve knjige ali nista spec. pa nisam ni pisala.
Jedna je najnovija knjiga Scarlett Thomas, "Oligarchy", tj Oligarhija. O mladim devojkama u nekom britanskom pansionu, pa je tu i ta devojcica iz Rusije ciji otac je neki ruski novokomponovani bogatas. Sve te devojke pokusavaju da smrsaju i to ide dosta daleko, mnogo anoreksicnih slucajeva, a usput i neka ubistva i tako. Zanimljivo dok se cita ali su mi neke druge njene knjige dosta zanimljivije.
I druga je od nekog americkog pisca: John P.Marquand, "Sincerely, Willis Wayde". Prica o zivotu tog Willisa Wayde, od maldih dana pa dok ne postane poznati biznismen i bogatas, a sve pre i posle velike depresije i drugog svetskog rata. Ta mi je u stvari bas bila interesantna zbog opisa zivota Amerike u to doba, malih fabrika i njihovih vlasnika i radnika, ekonomija uopste u to doba.


Ja sam dobro, nervira me ova situacija i sva ta panika i cekam da prodje.

 

[Zauz]

@van Zandt vaistinu vaskrse .

 

[Zauz]

@VanZandt vaistinu vaskrse .

 

[Zauz]

Eto sta je zivot. Nismo pricale sve dok se nije razbolela. Sada se sve promenilo.
Hvala svima sto me niste zaboravili.

Citala sam sta ti je sve radila,to nije bilo humano,jos uvek ti zelim isto,da odes,nadjes svoj mir,uvek cu ti zeleti to,licni mir je nesto najbitnije.
Naravno da te nisam zaboravila,ti si jedna od onih divnih osoba koje covek pamti kako god da se okrene.
Dobro dosla nazad,racunaj emotikone grljenja,ljubljenja,ne mogu da ih stavim sad iz tehnolosko tehickih razloga.

 

[Linejna]

Hvala dušice,
Mnogo mi znace tvoje reci.
Mislim da ces mi verovati ako kazem da bih vise volela da je moja mama ostala zdrava i da je sve ostalo isto kao i pre.
Bolest je strasna. Shvatila sam tek posle njene bolesti koliko je zivot krhak, koliko je malo potrebno da se predje na onu drugu stranu.
Hvala ti.

 

[Yersinia]

Čitaću Forda još, sasvim sigurno. Inače, zanimljiv je podatak da je ovu knjigu je na srpski preveo Vule Žurić, mada je nikad nisam vidio u knjižari.

Спортског новинара је издала Дерета, и то релативно скоро (мислим, прошле године, мрзи ме да устанем до полице да прочитам ). Мени је веома занимљиво зазвучао приказ, а тек сад после ове твоје критике ће сигурно брже доћи на ред за читање.
Надам се само да ће Дерета објавити и "наставке" романа - Independence Day и The Lay of The Land.

 

[Regina Mills]

Završila sam čitanje prvog od šest tomova "Moje borbe" Karl Uvea Knausgora. Tja... Onako, sa jedne strane jeste zanimljivo, sa druge opet ima gomila nekih bespotrebnih detalja i razvlačenja radnje. Ne znam da li su naši uopšte izdali ostalih pet tomova, ali i da jesu, nešto me ne mami da ih pročitam. Zanimljivo autobiografsko delo i po meni ništa više od toga.
Vidim da je podobijao neke silne nagrade.

 

[Mrs.Bi]

Izdali su....
Pa jeste specifično i drugačije. Nekom se sviđa, nekom ne. Moram da ga uporedim sa Mojom genijalnom prijateljicom. Oba su izazvala planetarnu pažnju, mnogo se pisalo i pričalo o njima što, naravno, ne znači da treba svima da se sviđa i da je nešto baš toliko posebno.
Ja sam pročitala 4 dela Moje borbe i pročitaću i ostale kad ih dokopam. Ali mi je potpuno jasno da nekom to sve nije privlačno.

 

[Regina Mills]

Meni je zanimljivo dok čitam, ume lepo psihološku stranu da obradi, ali mi nije neko remek-delo nad kojim bih se zamislila o sudbini sveta. I nema onog osećaja da me vuče da čitam i ne ispuštam knjigu iz ruku.

 

[quentin]

Meni je zanimljivo dok čitam, ume lepo psihološku stranu da obradi, ali mi nije neko remek-delo nad kojim bih se zamislila o sudbini sveta. I nema onog osećaja da me vuče da čitam i ne ispuštam knjigu iz ruku.

Baš zanimljivo da to tako kažeš. Meni se Moja borba najviše dopada upravo zato što izbjegava svaku širu sliku i fokusirana je na jednog čovjeka i njegov život. Dosta mi je knjiga koje znaju sve o tome kako funkcioniše svijet, ali nemaju ni jedan lik u koji ja kao čitalac mogu da povjerujem.

Naravno, sve je stvar ukusa. Normalno je da se ljudima dopadaju različite stvari, različite knjige.

 

[Regina Mills]

A što na gomili strana opisuje kako krije kesu sa pivom od ujaka (?) i zakopava je u snegu i kako nikako da stignu posle na novogodišnju žurku

Naravno, stvar ukusa. Ovo gore navedeno me recimo najviše odbija, da to tako nazovem. Takvi delovi mi se nisu svideli ni u Američkim bogovima. Vodi priču i onda odjednom neka digresija koja traje kao gladna godina.

 

[del piero 10]

Ne secam se da je neko na temi pominjao Blizanacku Trilogijuu Agote Kristof, ili jeste ali mi je promaklo. Ako je tako, voleo bih da taj neko iznese misljenje, voleo bih da ga procitam.
Sjajne 3 knjige, pisane dosta prosto, kratkim recenicama,oskudevaju bilo kakvim opisima, ali toliko nabijene emocijama da teraju na ozbiljno razmisljanje.
Na momente cak i morbidne, vrlo potresne, sa ciljem docaravanja bola i patnje uzrokovanih nedostatkom paznje i ljubavi glavnih likova. Ssve vreme na granici realnosti i maste, pa citalac ne zna nikada sta je istina a sta izmisljotina. Kockice tek u drugoj polovini poslednje knjige pocinju da se sklapaju i da sve dobija smisao, i tada se shvati da je to autorka od pocetka ima ideju da tako i bude i namerno je izdelila pricu u 3 knjige.
Svaka od njih ima ispod 200ak strana i brzo se cita, od mene preporuka uz molbu da se istrpe i neki naoko nepovezani i rastrzani delovi.

 

[quentin]

Ne secam se da je neko na temi pominjao Blizanacku Trilogijuu Agote Kristof, ili jeste ali mi je promaklo. Ako je tako, voleo bih da taj neko iznese misljenje, voleo bih da ga procitam.
Sjajne 3 knjige, pisane dosta prosto, kratkim recenicama,oskudevaju bilo kakvim opisima, ali toliko nabijene emocijama da teraju na ozbiljno razmisljanje.
Na momente cak i morbidne, vrlo potresne, sa ciljem docaravanja bola i patnje uzrokovanih nedostatkom paznje i ljubavi glavnih likova. Ssve vreme na granici realnosti i maste, pa citalac ne zna nikada sta je istina a sta izmisljotina. Kockice tek u drugoj polovini poslednje knjige pocinju da se sklapaju i da sve dobija smisao, i tada se shvati da je to autorka od pocetka ima ideju da tako i bude i namerno je izdelila pricu u 3 knjige.
Svaka od njih ima ispod 200ak strana i brzo se cita, od mene preporuka uz molbu da se istrpe i neki naoko nepovezani i rastrzani delovi.

Neko mi je to prije dosta godina preporučio, još dok sam blog imao. U međuvremenu sam nabavio knjigu, čitaću je jednom, kad mi dođe.