Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Imam rešenje o karantinu do Velikog petka, ali, zbog produženog vikenda, biće do kraja Uskrsa... :( Moj sin je dobio temperaturu 21, marta, niko ga nije ni pogledao, telefonom je kontaktirao doktora. Odmah su nas sve stavili u karantin. U rešenju piše da je razlog kontakt sa nekim ko je oboleo ili SE SUMNJA da je oboleo od Covid 19. Eto, oni su posumnjali. On je, hvala Bogu, dobro, verujemo da nije bio kovid. Ćerka je jedva stigla s Kipra (hvala Dačiću, odradio je ono za šta ga plaćamo), testirana je, bila u karantinu u Beogradu direktno s aerodroma 5 dana, dok nisu stigli rezultati. Negativna je, ipak, dobila je 28 dana samoizolacije. Ona je kod drugarice, nije smela kod mene, nismo znali da li sam zarazna. Muž je u karantinu zbog godina (67). Svi smo na različitim adresama. Prve dve nedelje nisam znala za sebe... Radim od kuće, naravno, i to me je održalo. Uhodali smo se, i mi, nastavnici, i učenici. Hvala Bogu, časove matematike emituju na TV, tako da im samo konrtolišem domaće zadatke i eventualno pružam podršku kome je potrebna. Noću nisam mogla da zaspim do 4-5h. Složila sam puzle od 1000 komada. Poslednjih nedelju dana sam konačno počela da čitam, mada, priznajem, nemam baš neku koncentraciju. Treba ostati normalan posle svega. Videćemo...
 
Joj, draga Rado, tebe sudbina baš iskušava. Ali dobro ste svi, znači sve je iz predostrožnosti, pa i to ce proći. A rad je najbolji lek.
A vidim, i slagalice su popularne. Valjda smiruje živce i okupira pažnju. I Pahuljica i ti, i moj brat ...
Ooo, šta ćemo mi sve doživeti i preživeti.
 
krasuljak:
Imam rešenje o karantinu do Velikog petka, ali, zbog produženog vikenda, biće do kraja Uskrsa... :( Moj sin je dobio temperaturu 21, marta, niko ga nije ni pogledao, telefonom je kontaktirao doktora. Odmah su nas sve stavili u karantin. U rešenju piše da je razlog kontakt sa nekim ko je oboleo ili SE SUMNJA da je oboleo od Covid 19. Eto, oni su posumnjali. On je, hvala Bogu, dobro, verujemo da nije bio kovid. Ćerka je jedva stigla s Kipra (hvala Dačiću, odradio je ono za šta ga plaćamo), testirana je, bila u karantinu u Beogradu direktno s aerodroma 5 dana, dok nisu stigli rezultati. Negativna je, ipak, dobila je 28 dana samoizolacije. Ona je kod drugarice, nije smela kod mene, nismo znali da li sam zarazna. Muž je u karantinu zbog godina (67). Svi smo na različitim adresama. Prve dve nedelje nisam znala za sebe... Radim od kuće, naravno, i to me je održalo. Uhodali smo se, i mi, nastavnici, i učenici. Hvala Bogu, časove matematike emituju na TV, tako da im samo konrtolišem domaće zadatke i eventualno pružam podršku kome je potrebna. Noću nisam mogla da zaspim do 4-5h. Složila sam puzle od 1000 komada. Poslednjih nedelju dana sam konačno počela da čitam, mada, priznajem, nemam baš neku koncentraciju. Treba ostati normalan posle svega. Videćemo...
Kliknite za proširenje...

Neka je preventiva, bar ste sigurni.
Mada, moguće je da je bila korona, ali sa blazim simptomima, pa se organizam izborio.
Ja sam bio u direktnom kontaktu sa nekoliko njih koji su zaglavili u bolnici, jedan čak u Nišu na respiratoru... bio sam malaksao, bolelo me grlo par dana. Srećom naše zdravstvo kida pa su se potrudili svim silama da me odvrate od dolaska u bolnicu. Glavno oružje im je: sedi kući dok bas bas ne počneš da se gusis i dobijes temperaturu preko 39, al racunaj da imas koronu, jbg nemamo testove!!

Ja sam čak bio u samo izolaciji u zasebnoj sobi 7-8 dana... horor, mališani navaljuju da dodju kod mene a ja ne smem ni da ih vidim.
Ipak, skoro će mesec dana od tada pa je i to iza nas!

Dok sam bio izolovan u sobi sam pročitao triler Karin Sloter - Slomljena i dopao mi se.. ali zbog cele situacije i nervoze, koncentracija na niskom nivou pa samo mehanički čitaš...

Slikar i rat mi je napokon počela da bude zanimljiva. Izgleda da je neki uvod, koji se prostire na 20% knjige, baš to, uvod, koji je autor posvetio svom deki, a kasnije kad krenu dekini dnevnici je mnogo bolje.
 
Drži se, Del Piero! Mogu misliti kako je teško kad ne možeš da zagrliš svoje mališane. Krasuljku :heart:
Ja došla da malo izblejim s vama dok ne otkuca 23h, tad mogu da izvedem svoje pašče. Ona je već godinama na lekovima i zbog njih mora češće da piški, pa nam je ovo malo nezgodno, ali šta ćeš. Bar smo svi na okupu i ništa nam ne fali.

Čitam Agatu Kristi, to su moje ''utešne'' knjige...
 
Dobro smo prošli. Do skoro sam mislila da je sve laž, ali, juče je umro brat moje komšinice, danas jedan niški hirurg, prošle nedelje majka i baka ćerkine drugarice u istom danu, pre desetak dana vlasnik turističke agencije preko koje najčešće putujem... Svi od korone, daleko bilo. Samo da se ne ide u bolnicu. Stekla sam utisak da ti respiratori ubijaju više nego što pomažu. Tako ispada...
 
krasuljak:
Dobro smo prošli. Do skoro sam mislila da je sve laž, ali, juče je umro brat moje komšinice, danas jedan niški hirurg, prošle nedelje majka i baka ćerkine drugarice u istom danu, pre desetak dana vlasnik turističke agencije preko koje najčešće putujem... Svi od korone, daleko bilo. Samo da se ne ide u bolnicu. Stekla sam utisak da ti respiratori ubijaju više nego što pomažu. Tako ispada...
Kliknite za proširenje...

Pa otprilike respirator je poslednja nada, da mašina diše umesto tebe, ali su velike šanse da dodje do smrtnog ishoda, naročito za one sa hroničnim bolestima i slabim imunitetom.
Nažalost, i ja znam dosta ljudi koji su nadrljali... imam i neke bliske ljude koji rade po bolnicama, jeza me prodje kad čujem šta imaju da kažu...
 
92588217_3032992336722236_2732152903144833024_o.jpg


Koji car je ovo uradio,treba se setiti,vrhunska satira :D .
 
Колико завидим свима вама који можете да радите од куће; то ми је животни сан :D. Баш би ми пријало једно 15 дана неизласка из куће и читалачког маратона, али то ћу, ваљда, успети кад прође овај хаос са COVID-ом.

Али, и поред посла и дежурстава успевам да прочитам понешто. Ево неких личних фаворита од почетка ове године за које мислим да би се и многима од вас овде допали. Поставићу и своје коментаре са Goodreads-a:

Доктор Глас - Јалмар Седерберг, шведски писац с почетка ХХ века
Изненађујуће свеж и модеран роман иако написан почетком ХХ века (тачније 1905. године). Пратимо дневничке записе младог стокхолмског лекара Тика Габријела Гласа. Занимљива је етиологија имена (али о томе више у поговору Доријана Хајдуа!). Др Глас је тридесеттрогодишњак, идеалиста, интроверт, али и интелигентни и реални посматрач друштва и света око себе. Иако има добар друштвени и материјални статус, Глас није задовољан својим животом; он жели да се нешто деси, да нешто у свом животу промени. Та промена доћи ће у виду госпође Грегоријус, супруге цењеног свештеника, која долази у његову ординацију једнога дана и поверава му се о својим брачним проблемима. Глас се у својим забелешкама дотиче и „контроверзних“ тема, попут права на абортус, религије и њених ограничења, сексуалности, морала, све до одузимања живота.
Седерберг нам врло вешто преноси Гласова размишљања, у почетку одмерена и рационална, да би, како се догађаји нижу, записи постали краћи, искрзанији, хаотичнији, што све одражава и само психичко стање главног јунака. Види се да је Седерберг подробно проучавао и психолошке тенденције свог времена.
Код нас је преведен још један његов роман, такође у издању Агоре.

Одјел за рак - Александар Солжењицин
Тринаесто одељење ташкентске болнице, у, својевремено, Узбечкој ССР намењено је онколошким пацијентима. Далеко на периферији мамутске државе, у централној Азији, далеко од свих главних струјања и центара дешавања, педесетих година ХХ века болница оскудева у много чему. Собе су пренатрпане болесницима, ван сваких епидемиолошких стандарда, све је старо, истрошено. Са страница књиге просто избија суморност таквог места.
Солжењицин веома уверљиво описује пацијенте који су се ту сместили и њихове патње, које су готово опипљиве. Пацијенте из најразличитијих друштвених слојева, најразличитијих профила, али уједињених једном заједничком карактеристиком – раком. Било да су земљорадници, ученици, студенти, апаратчици или „народни непријатељи“ вечито прогнани, сви су пред животном битком равноправни. Ту су и запослени, сестре и лекари, људи као и сви други, са својим манама и врлинама. Изузетно је мајсторство са којим Солжењицин гради толико различиту лепезу ликова. На овом малом простору дата је слика целокупног тадашњег совјетског друштва. Солжењицин се и сам лечио од тумора у Ташкенту (а и био је осуђен на прогонство), тако да је сигурно овде уткано и много аутобиографског.
Многи коментатори истичу и политички слој дела. Каква болница – таква држава. Наравно да је и та димензија важна и нимало није изгубила на актуелности, те се може читати и као роман-парабола. Но, и без таквог тумачења „Одјел за рак“ једно је заиста ремек-дело

Татарска пустиња - Дино Буцати
Млади, тек свршени питомац неименоване војне академије у неименованом граду (у неименованој временској епохи) одлази на први задатак – распоређен је на границу, у некад чувену тврђаву Бастијани. Ипак, тврђава је сада једна безначајна погранична караула на тзв. мртвој граници. Иза тврђаве простире се Татарска пустиња, голет и камењар, налик на Месечеву површину из које нико никада није дошао нити је нападао, али је остао назив, ваљда су некад то били Татари.
Млади, полетни поручник Ђовани Дрого на почетку је пун ентузијазма, иако он сплашњава већ по доласку „на дужност“, па он нема намеру да ту дуго остаје. Међутим, сви у тврђави, па и сам Дрого ишчекују да се нешто важно деси, инвазију непријатеља са севера из те, чувене Татарске пустиње. Сви чекају, надају се, а заправо се само све више уљуљкују у безличну свакодневницу (тако и писац више пута опомиње да време неосетно измиче, лети). Године и деценије непрестано пролазе, све је исто, безлично, без смисла, ништа се не дешава, да би се на крају можда нешто и десило, али тада је већ касно.
Буцати нас је лишио практично свих топонима и временских одредница (изузимајући име тврђаве и пустиње). Страшно је и узнемирујуће када схватимо да је ово прича о једном испразном људском животу, али, заправо, о сваком људском појединцу. Пандан Мешином почетку и свршетку Дервиша – сваки човјек је, изгледа, увијек на губитку. Заиста узнемирујуће.
Доста се уз Буцатијево име помиње и Кафка са којим се, донекле, може повући паралела.
 
del piero 10:
Srećom naše zdravstvo kida....
Kliknite za proširenje...

Знам да се хватам за реч, али пошто радим у здравству, у државној клиници, морам рећи, нимало иронично, да оно заиста кида.
У оваквим условима, са континуираним омаловажавањем, дугогодишњим неулагањем у опрему и људство, здравствени систем почива на енормном ентузијазму лекара и сестара и, колико-толико функционише. Наравно, у сваком житу има кукоља, али лекари/сестре раде најбоље што знају и довијају се на разне начине да на најбољи могући начин обаве свој посао.
Довољно је само погледати, нпр. фотографије Инфективне клинике КЦС, не морате чак ни ући у њу да бисте схватили да су услови за рад језиви, да је влага до плафона, да малтер отпада и да буквално ништа није урађено још од краља Александра (када је клиника изграђена). А опет се тамо сестре и лекари боре са веома тешким пацијентима, почев од хепатитиса, ХИВ-а, па до ове нове пошасти...
 
Yersinia:
Знам да се хватам за реч, али пошто радим у здравству, у државној клиници, морам рећи, нимало иронично, да оно заиста кида.
У оваквим условима, са континуираним омаловажавањем, дугогодишњим неулагањем у опрему и људство, здравствени систем почива на енормном ентузијазму лекара и сестара и, колико-толико функционише. Наравно, у сваком житу има кукоља, али лекари/сестре раде најбоље што знају и довијају се на разне начине да на најбољи могући начин обаве свој посао.
Довољно је само погледати, нпр. фотографије Инфективне клинике КЦС, не морате чак ни ући у њу да бисте схватили да су услови за рад језиви, да је влага до плафона, да малтер отпада и да буквално ништа није урађено још од краља Александра (када је клиника изграђена). А опет се тамо сестре и лекари боре са веома тешким пацијентима, почев од хепатитиса, ХИВ-а, па до ове нове пошасти...
Kliknite za proširenje...

Svim lekarima i uopšte zdravstvenim radnicima, svaka čast. Ali ovo su situacije kada volja, posvećenost i energija pojedinaca ili odredjene grupe, nisu dovoljni.
Sada dolazi na naplatu to sto je godinama, decenijama, stanje u zdravstvu katastrofalno i sto se koristi odavno dotrajala oprema, ili je uopšte ni nema! Sto kada odlazis na intervenciju nosis sa sobom gazu, vatu, flastere, jod, toalet papir, sapun i naravno kupis sve potrebne lekove... u takvim uslovima oni daju svoj maksimum, naročito danas, i za to samo respekt!

Nisu krivi doktori što su im sad uvaljeni savremeni respiratori, koje ne umeju da koriste pa su im neupotrebljivi.

Nisi krivi ni što cemo na nivou zemlje, za dan, dva imati 1000 zaraženih zdravstvenih radnika, jer da su imali adekvatnu zaštitnu opremu, do toga sigurno ne bi doslo ili i bi ali u mnogo manjoj meri.

Isto tako nisu krivi ni svi ovi koji se javljaju na telefone i odvracaju narod da ne dolazi, jer im je takvo uputstvo dato, nemamo testove, nemamo kapacitete, nek sede ljudi dok im sako ne prodje!
 
Gde si Yersinia, jesi živ i zdrav. Setila sam te se ovih dana. Vidim, čitao si prigodne knjige. ;) Deluju prilično zanimljivo.
Žalosno je što se neke tako važne stvari odvijaju zahvaljujući entuzijazmu i požrtvovanosti ljudi, a bez prave sistemske podrške.
Već nekoliko puta sam pomislila da li će ovo nešto promeniti u svetu (pa i kod nas). I sigurna sam da neće. Osim što će, kao posle svake krize, bogati postati još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Sigurno će biti tema za mnoge knjige, a pogotovo filmove.
 
Mrs.Bi:
Gde si Yersinia, jesi živ i zdrav. Setila sam te se ovih dana. Vidim, čitao si prigodne knjige. ;) Deluju prilično zanimljivo.
Žalosno je što se neke tako važne stvari odvijaju zahvaljujući entuzijazmu i požrtvovanosti ljudi, a bez prave sistemske podrške.
Već nekoliko puta sam pomislila da li će ovo nešto promeniti u svetu (pa i kod nas). I sigurna sam da neće. Osim što će, kao posle svake krize, bogati postati još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Sigurno će biti tema za mnoge knjige, a pogotovo filmove.
Kliknite za proširenje...

Ту сам, ту сам, него се трудим да смањим време проведено на интернету. А посла преко главе, викенди углавном дежурства и тако...
Нисам ни ја сигуран да ће се било шта променити у људској свести након пандемије, било би превише наивно мислити да хоће.
 
Svašta sam danas iščitala na ovoj temi.:eek:
Svašta vam se dešavalo, nažalost, no, Bogu hvala, dobro se na kraju završilo.
Ništa od literature nisam čitala jer nisam imala vremena. Ništa izuzev one stručne.
Ova nastava na daljinu ubija, kako koga doduše, ali ubiiijaaa.
Ipak, sve je to ništa u odnosu na ono što je Krasuljak preturila preko glave.
 
Ljudi, Hristos voskrese!
Srećan vam Uskrs i da ste živi i zdravi, svi! :heart2:

Ja ću ga sama proslaviti. :( No, spremila sam se kao da je sve normalno.
Poslednji dan karantina mi je bio Veliki petak, ali me je uhvatio ovaj najduži policijski čas. Mada, ovi iz PU su se zabrojali, pa me i dalje proveravaju. Kažu, njima piše u evidenciji da je počeo 25. a ja imam rešenje od 21. marta, kao što i jeste. Ćerka stigla u Bg 26. a oni joj računaju od 30.3. Trend je izgleda da svima kradu dane, ili ne provaljuju da nije moglo istog dana da se zavede. Nego, drugo me nešto čudi... Dr Kon danas reče, na posao se ide nakon 14 dana karantina, ako ste imali kontakt s obolelim, a ono 28+4... Ko zapravo odlučuje o tome? Na koju struku se misli kad se pominje ista? Previše lapsusa od struke. Setimo se Kisićke i 1. marata... Luda kuća... :malav:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
291
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač
Nina
Saveti za hidrataciju kože sa 30, 40 i 50 godina
Odgovora
9
Pregleda
343
Pinocchio
Pinocchio

Back
Top