Biblioteka 3

[Rayela]

Osim toga, tu je i struktura knjige, kompleksna, koja zahtjeva koncentraciju,

Koncentracija je tu najvaznija, mene licno zanima i cela istorija tih Cincara, nisam
sigurna da je to pod moranje za svakog citaoca, a ako citaoca istorija ( uglavnom Srbije)
ne zanima, onda ce ga jos manje zanimati biografija ove porodice koja 700 godina luta od
nemila do nedraga, ali uglavnom po Balkanu.
Iz mog ugla gledanja stvarno je problem za ljude koje jezik uopste i ne zanima, a zeleli bi da citaju ove knjige,
a onda i batale ceo poduhvat kada posle desetak stranica citanja shvate da nista nisu razumeli.
Zato cu ja sve polako, ovu cu prvu knjigu procitati brzo, drugu verovatno tako isto, trecu nemam
a onda cu nekada u januaru/februiaru preci na cetvrtu, a trecu otom, potom.
FIne su ove njegove knjige, mogu da se citaju kako kome padne na pamet da ih cita.

 

[quentin]

Jbg, Pekić je bio erudita i enciklopedista. Svašta je znao, svašta ga je interesovalo i o svemu je volio da piše.

Ako čitalac nema bazičnu radoznalost, želju da nauči nešto novo, ne samo iz knjige, već i oko knjige, da bi uopšte mogao da je shvati, bolje mu je da ne čita Pekića.

U ovom slučaju, ako čitalac ne želi da nauči nešto o Cincarima, ako ne poznaje i ne interesuje ga istorija Balkana, posebno Srbije, stvarno je bolje da se mane Pekića. Čitanje Pekića jeste zadovoljstvo, ali nije književno-estetsko zadovoljstvo kakvo nudi recimo umjetnička proza Crnjanskog. Crnjanskog se može čitati i samo zbog muzike riječi, Pekić je druga priča.

 

[Rayela]

Jbg, Pekić je bio erudita i enciklopedista. Svašta je znao, svašta ga je interesovalo i o svemu je volio da piše.

Ako čitalac nema bazičnu radoznalost, želju da nauči nešto novo, ne samo iz knjige, već i oko knjige, da bi uopšte mogao da je shvati, bolje mu je da ne čita Pekića.

U ovom slučaju, ako čitalac ne želi da nauči nešto o Cincarima, ako ne poznaje i ne interesuje ga istorija Balkana, posebno Srbije, stvarno je bolje da se mane Pekića. Čitanje Pekića jeste zadovoljstvo, ali nije književno-estetsko zadovoljstvo kakvo nudi recimo umjetnička proza Crnjanskog. Crnjanskog se može čitati i samo zbog muzike riječi, Pekić je druga priča.

Na samom pocetku ove prve knjiga ima jedna recenica u kojoj on kaze da je svetlost kao kod Vermera i sad ko ne zna,
a i zasto bi normalan citalac znao uopste da je postojao neki flandrisjki slikar Velmer, taj i takav citalac ce bataliti
citanje jer nije nekako ni normalno da se citalac lati enciklopedije i vikipedije da bi razumeo knjigu.
Meni je za sada genijalno to sve, ali sedam knjiga sigurno necu citati.

 

[Mrs.Bi]

Ja ću morati da probam Zlatno runo, samo da bih shvatila o čemu pričate. Imala sam momente kad sam (u mislima) čvrsto rešavala da ga čitam, a onda opet odustajala...

 

[Rayela]

Ja ću morati da probam Zlatno runo, samo da bih shvatila o čemu pričate. Imala sam momente kad sam (u mislima) čvrsto rešavala da ga čitam, a onda opet odustajala...

Tebi ce se cak i dopasti
Veruj mi da je tako. Jezik kojim pise ( u ovoj prvoj knjizi) mozemo samo ti i ja da razumemo, moze naravno svako,
cak i Quentin, ali nisam sigurna da on moze to tako da oseca kao recimo ti i ja. Ili Rada, za Lamar ne znam tacno
sta i kako voli
Ja sam fascinirana tom Pekicevom upornoscu da svaku rec, recenicu i to na nekoliko stotina stranica,
a sve su neki dijalozi ( ili monolozi) pise onako kao sto bi neki stranac ( a Cincari jesu stranci) s mukom govorio
i pisao i da ne duzim, citaj, bice ti uzivancija, umiraces i od smeha.

 

[lamar]

Lamar od svega toga samo poseduje to delo. Godinama vec. Kada cu uci u pokusaj citanja ne znam.
Inace je izdanje Svjetlost Sarajevo i stampano je u 7 knjiga.

 

[Наутилус]

Tebi ce se cak i dopasti
Veruj mi da je tako. Jezik kojim pise ( u ovoj prvoj knjizi) mozemo samo ti i ja da razumemo, moze naravno svako,
cak i Quentin, ali nisam sigurna da on moze to tako da oseca kao recimo ti i ja. Ili Rada, za Lamar ne znam tacno
sta i kako voli
Ja sam fascinirana tom Pekicevom upornoscu da svaku rec, recenicu i to na nekoliko stotina stranica,
a sve su neki dijalozi ( ili monolozi) pise onako kao sto bi neki stranac ( a Cincari jesu stranci) s mukom govorio
i pisao i da ne duzim, citaj, bice ti uzivancija, umiraces i od smeha.

Мелиста!
Једино замерам што се за неке речи не зна да ли су цинцарске или грчке, а има и понеке пелашке и трачке.
Фантазмагорију VII (Тефтер утваре пете) обавезно да прочиташ јер је та књига најзначајнија, у њој је разрешење.
Него, препоручио бих ти да током читања пажљиво записујеш ликове, јер кад се касније помешају нећеш да знаш ни о коме читаш ни шта читаш. Да не буде Теос филакси.

Ангел небески нема цења. Спокој душевни нема цења. Син нема цења. Јерокино Јулијана нема цења.

 

[Mrs.Bi]

Ako dugo gledaš u ponor, Enes Halilović, Albatros, 202 strane.
“Ko se bori s čudovištima, mora paziti da i sam ne postane čudovište. I ako dugo gledaš u ponor, i ponor gleda u tebe.” Niče.

Uhvatila me ova knjiga i nije me pustila dok je nisam pročitala. Lako se i brzo čita. Jednostavno pisana, skoro pa faktografski, samo ređanje činjenica i događaja, a opet ima i neke poezije u svemu tome.
"Jednostavno i bogato. Bez ukrasa, a raskošno.... Sveža slika novopazarskih moćnika i njihovih poslova i dana, samo je deo grupe fresaka koja obuhvata čitavo srbijansko društvo – pokazujući njegovu kriminalizaciju, depolitizaciju, estradizaciju i pornografizaciju. Mučno je čitati kako pošteni stradaju na pravdi boga, i kako najgori cvetaju.", kaže Zlatko Paković u tekstu u Danasu.
Tužna životna priča o jednoj porodici, koja nije mogla drugačije da se završi nego tragično. Vreme sadašnje kada oni koji nisu umeli "da se snađu", a koji su uz to na različite načine hendikepirani, nemaju šanse. Vuku se te nesreće iz prošlosti, od predaka, od kletvi, zbog kojih potomci ispaštaju. Nebitna, nesrećna porodica koja gradu služi za ispiranje usta. Snažno, potresno, tužno i za svaku preporuku.

I odlične korice Dragane Nikolić

 

[Rayela]

Мелиста!
Једино замерам што се за неке речи не зна да ли су цинцарске или грчке, а има и понеке пелашке и трачке.
Фантазмагорију VII (Тефтер утваре пете) обавезно да прочиташ јер је та књига најзначајнија, у њој је разрешење.
Него, препоручио бих ти да током читања пажљиво записујеш ликове, јер кад се касније помешају нећеш да знаш ни о коме читаш ни шта читаш. Да не буде Теос филакси.

Ангел небески нема цења. Спокој душевни нема цења. Син нема цења. Јерокино Јулијана нема цења.

Hvala Nautilus, pocecu ja ( prvi put u zivotu) kojesta da zapisujem. Takvih jezickih ludorija i vratolomija
nema u srpskoj (ma ni u sveCkoj) knjizevnosti.

 

[Rayela]

Lamar od svega toga samo poseduje to delo. Godinama vec. Kada cu uci u pokusaj citanja ne znam.
Inace je izdanje Svjetlost Sarajevo i stampano je u 7 knjiga.

To je ono staro, otmeno izdanje? Ja sam imala neko pre dvadeset godina, mnogo je skupoceno izgledalo,
ali sam ga poklonila, a onda sam kupila Lagunino izdanje, isto sedam knjiga. Tako je i mene Pekic gledao
iz ormana, gledala ja njega pa sam valjda i sama sebi dosadila sa gledanjem, a pocela i savest da me grize
Nisam sigurna da cu sve procitati, ali cu svakako prvu, drugu i zadnju knjigu.

 

[Наутилус]

Занимљиво да људи или прилично читају или уопште не читају, нема средине. Управо је на Крстарици анкета:
Када сте последњи пут прочитали књигу?

Пре неколико дана
(35.91%)
Пре месец дана
(12.73%)
Пре 3 месеца
(3.64%)
Пре 4-6 месеци
(4.55%)
Пре 7-12 месеци
(3.18%)
Пре 13-24 месеца
(2.73%)
Пре више од 2 године
(10.00%)
Не сећам се
(27.27%)

 

[lamar]

To je ono staro, otmeno izdanje? Ja sam imala neko pre dvadeset godina, mnogo je skupoceno izgledalo,
ali sam ga poklonila, a onda sam kupila Lagunino izdanje, isto sedam knjiga. Tako je i mene Pekic gledao
iz ormana, gledala ja njega pa sam valjda i sama sebi dosadila sa gledanjem, a pocela i savest da me grize
Nisam sigurna da cu sve procitati, ali cu svakako prvu, drugu i zadnju knjigu.

Nije otmeno. Onako. Tvrd povez, tamno ljubicaste skoro braon korice... Lepe su ali ne bih bas rekla da su otmene.
Kako god, lepo bi bilo da ih procitam.

Bi, drago mi je da ti se knjiga dopala ☺

 

[Elefteria]

Kad je o Pekiću reč, kupila sam "Besnilo" prošlog meseca i planiram da se bacim na čitanje u skorije vreme.
Dovršila sam "Mesečinu" (o životu Kloda Debisija). Prava romantizovana biografija, mislim da taj izraz nigde kao ovde ne opisuje tako dobro o kakvom je romanu reč. Dopalo mi se. Zažmurila sam i na relativno sitna slova, ali mi je uživanje u čitanju malko narušio prevod - kao da su uzeli hrvatsko izdanje, pa zaboravili da "prevedu" neke reči (blagovaonica, brzojav, puce, ured, stube, čavao...ima ih koliko hoćeš, a u fusnotama ijekavica), ili su, pak, angažovali nekog prevodioca koji je iz Hrvatske (u pitanju je Ljerka Radović). Smeta mi nedoslednost. Izdavač je Vulkan. To nisam primetila kod drugih La Mirovih knjiga (čitala sam još Mulen Ruž i Život Mona Lize), ali me mrzi sad da tražim ko je tamo prevodilac.

 

[krasuljak]

Cao, drustvo! Upao mi telefon u vodu, pa sam sad u Palanci kao bez ruku...
Ja ovde toliko malo vremena imam za citanje, da to nije normalno

 

[krasuljak]

Inace, moje Runo je Deretino. Iako je jako lepo, u drugom je redu, do zida, zatrpano do penzije

 

[Наутилус]

Inace, moje Runo je Deretino. Iako je jako lepo, u drugom je redu, do zida, zatrpano do penzije

Имаш ли све књиге? Како беше, нису биле све књиге одједном изашле, већ само 4 или 5 и тако пуштене у продају?

 

[Rayela]

Имаш ли све књиге? Како беше, нису биле све књиге одједном изашле, већ само 4 или 5 и тако пуштене у продају?

Ja sam imala neko stvarno mnogo "izgledno", ne znam vise cije je izdanje bilo, sada imam Lagunino izdanje,
sve su knjige istovremeno stampane pri cemu ja naravno nemam trecu knjigu, a citaocima je bas ta najzinimljivija
jer u toj knjizi neki od Simeuna shminka i balmazuje mretvog Sulejmana Velicanstvenog, a ja mnogo volim
nekrofiliju
Pokusala sam da nadjem na netu spisak tih likova i nabasala sam na blog Pekiceve udove ( Ljiljana Pekic),
koreshpondira ona tu sa svakim citaocem ( ima i citateljki, ali manje) pri cemu su mene odusevili citaoci
jer tako pazljivo citaju da umeju da je pitaju i za neku ( za moje pojmove) totalno nevaznu sitnicu iz grcke
mitologije jer je Pekic to kao pogresno navodio.

Ja stvarno uzivam citajuci ga, ali pa opet ne mogu da citam vise od tridesetak stranica dnevno, ali je to
OK.

Jedan od citalaca ( blog udovice) pita nesto sto me je sledilo, a pitanje je bilo da li je stvarno
Velmar-Jankovic insistirala ( valjda je bila neki faktor u Prosveti) da se jedan deo ne objavljuje,
a deo se tice kanibalizma u Srbiji ( valjda osamnaesti vek). I to mi nekako ne izlazi iz glave.
Udovica kaze da jeste bilo tako, nazalost taj je deo za uvek izgubljen i tako.

Procitacu ja sve knjige, retko sam ovako uzivala u citanju kako sto je to slucaj sada sa Pekicem.

 

[Rayela]

JUce mi je dopao do ochiju neki clanak/kritika/preporuka o novim francuskim knjizevnicima.
Jedan od njih je dobio prosle godine i najprestizniju ( francusku) nagradu Gonkur, ali se ova knjizevna
kritika ne odnosi samo na njegovu knjigu ( naslov bi bio recimo;: kako rodtelji tako i deca) nego
na taj novi knjizevni pokret u Francuskoj koji je jedinstven u svetu jers autorti i sami imaju po cetrdesetak
godina zivota i opisuju svoje vrsnjake koji su u vecini slucajeva totalni gubitnici globalizacije, a to su vec
bili i roditelji devedesetih godina Kazu da su posle Zole i Selina ( znaci i skoro 100 godina) ovi prvi koji
bave radnickom klasom koja zapravo i ne postoji, ne pisu o lepima i pametnima iz Pariza nego su mesta
dogadjaja neke zabiti gde su rudnici i celicane zatvoreni vec pre tridesetak godina, a deca se svuda radjaju
pa i tamo. Razlika izmedju Zolinih junaka i ovi danasnjih bila bi ta da omladina danas uopste i ne zeli da menja nista
iako u danasnjem drustvu imaju vece sanse da promene svoj tzivot, ali njima odgovara malo droge, malo jeftinog
piva, navijanje za fudbal. Ja cu ( nekada ) citati ovu knjigu, tek je prevedena pa mi je skupa, a sigurno nija knjiga
koja mora da se ima.

Ova matrica o kojoj oni pisu vidljiva je u celom iole civilizovanom svetu, i sama sam se pitala kako je moguce
da se tek danas o tome pise.

Autor se zove Nicolas Mathieu,
Ova slika bi bila simbol za tu atmosferu:

 

[Mrs.Bi]

Da znaš da sam i ja razmišljala kako se o tome slabo piše, pa sam mislila
1. pošto je sve kontrolisano i dirigovano, neće da objavljuju takve knjige
2. ne žele ljudi da čitaju o bedi, siromaštvu, gubitnicima, pa neće da objavljuju takve knjige
3. možda se stvarno nije ni pisalo o tome jer nije uočen problem. Stalno nas zamajavaju nečim drugim

 

[krasuljak]

Имаш ли све књиге? Како беше, нису биле све књиге одједном изашле, већ само 4 или 5 и тако пуштене у продају?

Svih 7, u kutiji. Lepe, braon, sa zlatotiskom. Kupila sam ih sebi za dvadeset godina rada i napisala posvetu.

 

[krasuljak]

Bi, vidim na trafici Sonjine Vazdusne ljude, u kompletu sa svacim necim, 299 din.

 

[Mrs.Bi]

Pa lepo, možda će se tako bolje prodavati. Ne znam ni kako su se prodavali do sada, ali sve mislim na trafikama mnogo više ljudi vidi. Doduše, cena je manja..

 

[Rayela]

Ja jel citam, ali nekako sporo, al zato citam strucno i kvalitetno
Pekic je genijlan, ali ga nije moguce citati " tek tako".
Ja zastanem posle ( recimo) svake trece recenice jer on ubija pa ne zna za dosta,
svejedno da li je prica o proslosti ( recimo Knjaz Milos, Karadjordje) ili o Nikoli Pasicu
(WWI) , a koji je takodje bio Cincar, ili o Steriji koji u Kir Janji mnogo nervira beogradske
Cincare. U svakom slucaju bih preporucala samo matorim osobima da se uopste i fataju sa borbom
prsa u prsa i da ga citaju. U suprotnom bi to bilo jako smorno, pa i nerazumljivo.

Koga istorija ne zanima neka i ne pokusava da cita Zlatno runo.

 

[krasuljak]

Ljudi, pa gde ste svi? Vidim, ne propuštam mnogo što sam u hendikepu s telefonom. Usput, da se požalim, od njega nema ništa, reko mi majstor. Korodirao skroz, plus crko displej.
Dođoh u Niš na dan, dva, maminom čedu je 24. rođendan. I vreme se pokvarilo, ne mogu da pecam, ali se vraćam sutra u moj "Kušadasi" Zbog pecanja je Stara prodavnica retkosti na pola, ali je sečem jednom drugom, laganom knjižicom, Plod strasti, čisto da ne pocepam Dikensa od silnog uzaludnog nošenja na plažu. Otprilike čitam samo uveče, pred spavanje, pa mi je Plod strasti bio pri ruci onomad kad sam zaboravila da izvučem Nelicu iz ranca. Nije erotika kako na prvi pogled izgleda, već čovek, udovac, saznjaje da je neplodan kad poželi potomka sa drugom ženom, a sa pokojnom već ima sina. Baš me zainteresovao...

(Znate li šta znači reč onomad? )

 

[krasuljak]

Ja jel citam, ali nekako sporo, al zato citam strucno i kvalitetno
Pekic je genijlan, ali ga nije moguce citati " tek tako"...
... U svakom slucaju bih preporucala samo matorim osobima da se uopste i fataju sa borbom
prsa u prsa i da ga citaju. U suprotnom bi to bilo jako smorno, pa i nerazumljivo.
Koga istorija ne zanima neka i ne pokusava da cita Zlatno runo.

Raki, lepo ja kažem, kad odem u penziju... A pokušala sam, nije da nisam...