Biblioteka 3

[Mrs.Bi]

Rohinton Mistri, Osetljiva ravnoteža, Laguna, 764 strane. https://www.laguna.rs/n1833_knjiga_osetljiva_ravnoteza_laguna.html
Obimna knjiga o Indiji i sudbinama ljudi sa margine, težnji za učenjem, boljim životom, napredovanjem, ali na kraju se sve završi po nekakvoj traciji, ko je siromašan, predodređen za gubitnika, takav i ostane. Ne znam mnogo o Indiji, njenoj novijoj istoriji, vladavini Indire Gandi, čije se ime nigde ne pominje, ali je jasno da se radi o njoj. Iako u svetu slavljena i poštovana, među običnim narodom nije bila voljena i ovde je prikazano kako se neke njene odluke pogubno delovale na njihove živote. Naročito su potresne scene hvatanja ljudi na pijaci i odvođenje na prisilnu sterilizaciju.

Početak mi je bio zanimljiv, opis istorije porodice koja se bavila štavljenjem kože, kastinski odnosi, i kako je jedan otac to prekinuo poslavši sinove da uče za krojače. Njihov napredak stalno su prekidale političke i ekonomske prilike, pa oni odlaze u veliki grad u potrazi za poslom.

Oko sredine knjiga malo šlajfuje. Nalaze posao kod udovice Dine, ali se muče sa smeštajem a i uzajamnim nepoverenjem, čemu je dato previše prostora. A kad je konačno uspostavljena nekakva ravnoteža, sve je krenulo vrtoglavom brzinom u tragičan kraj.

Kao kod većine knjiga sa ovoliko strana, mogla je da bude i malo kraća, ali svakako je jedan dobar i potresan prikaz Indije tog vremena. Znate ono kad vas navede da malo potražite i saznate šta se zaista događalo. Bar ono što se može saznati. Jer u takvim vremenima i u takvim zemljama istinu nije lako saznati.
Nešto mi je to poznato. Zvanično sve cveta, otvaraju se fabrike, grade putevi, vesti su samo pozitivne, a u stvari...
Lepo mi se ova knjiga nadovezala na prethodnu koju sam čitala Ako dugo gledaš u ponor, Enesa Halilovića.

 

[Rayela]

Ja sam "opasna" poznavateljka Indije
Stvarno sam tamo bila tri puta po cetiri nedelje , ali tako da sam celu Indiju prokrstarila
i to sa sve Nepalom, medjutim ima naravno ljudi koji su i tamo rodjeni, ne zanima ih turizam
i tako.

Autor ove knjige je Parsi poreklom ( to su Iranci), a to je zaista jako zanimljivo,
nadam se da ce svakome biti zanimljivo.
Parsi su dosli u Indiju nekada u Srednjem veku, ali oni nisu muslimani nego
neki proganjani poklonici Zaratustre, naselili su se samo u i oko Bombaja.
Ja bih se usudila da te Parse ( danas, kad se zna ko su najbogatiji Indusi)
nazovem indisjkim Rotschildima, naravno da nisu svi, ali su glavni zaista i najbogatiji.
Nemaju oni veze sa Indijom, to je posebna prica.

Enivej u Bombaju ( tamo su i bili i jesu i dan danas stacionirani) postoje
neke kule ( kao tornjevi recimo) u koje su bacani lesevi preminulih
( kule cutanja ili tisine) i onda su gavrani, svrake, ptice raznosile delove
tih leseva pa su delovi padali i na terase baste ovih koji su svoje mrtve tako i pohranivali
Parsi ne sahranjuju svoje mrtve ( kao recimo iz filmova ni Indijanci) nego ih prepuste pticama.

 

[Mrs.Bi]

Nisam mnogo našla o njemu, samo šta je napisao i da živi u Kanadi.

Koliko različitih načina sahranjivanja...

 

[Rayela]

Nisam mnogo našla o njemu, samo šta je napisao i da živi u Kanadi.

Koliko različitih načina sahranjivanja...

Ja sam verovatno bolesna , recimo nekrofilicarka.
Mene ta groblja i nacini sahrane u toj meri zanimaju da recimo ( al sad dobro, "u mogucnosti sam")
nagovorim svog coveka da odemo u Indoneziju jer su tamo te sahrane najbizarnije u smislu da se mrtvi drze u
kuhinji dve godine dok se ne organizuje svecana sahrana kojoj prisustvuje rodbina sa svih mogucih ostrva
( a ima ih mnogo) i onda se kolju bivoli, a ako su bele boje to znaci da se radi o bogatim ljudima, meso se
deli siromasnima, posluzuju publiku i nekim kolacima, vinom od palme, kovcezi su zivopisnoi, jakih , zarkih
i lepih boja ( crveno, plavo uglavnom) i onda se ti kovcezi na kraju svih tih ceremonija, ono drama, zadnji cin,
stavljaju u neke otvore u stenama, a ispred na stenama su balkoni na kojima stoje lutke koje su kao ovi preminuli
i oblace ih, presvalce dva puta godisnje.

 

[Софија]

Штефан Цвајг
"Марија Антоанета", за љубитеље историјских романа.
Мени је баш, баш легла.

 

[Mrs.Bi]

Dan zaljubljenih, Olaf Olafson, Samizdat B92, 175 strana.
Divne pripovetke o ljubavi i o onom jednom trenutku u životu, u vezi, posle koga ništa nije isto. 12 priča za svaki mesec u godini po jedna. Čini mi se kako se približava kraj godine da je pisac malo posustao, pa su poslednje malo slabije. Ali to nije umanjilo uživanje u čitanju.

 

[Rayela]

Штефан Цвајг
"Марија Антоанета", за љубитеље историјских романа.
Мени је баш, баш легла.

Da znas da cu i ja da je citam. Pre neki dan sam guglala o Mariji Tereziji pa videh da je ona bila
njena kcer , jedno od sesnaestoro dece

 

[Rayela]

Nocas sam avanzovovala u moderatorKu
Posto sam humanistkinja turili me na Zdravlje.

 

[Mrs.Bi]

Čestitam Rayela. Sad ćeš morati tamo mnogo da radiš?

 

[quentin]

Nocas sam avanzovovala u moderatorKu
Posto sam humanistkinja turili me na Zdravlje.

Pazi da te vlast ne pokvari.

 

[Софија]

Da znas da cu i ja da je citam. Pre neki dan sam guglala o Mariji Tereziji pa videh da je ona bila
njena kcer , jedno od sesnaestoro dece

Кажу седамнаест да је родила.
Имај у виду да је књигу писао Немац. Марија Терезија је веома романтично представљена, као анђео с ореолом, као да није била императорка.

 

[Rayela]

Кажу седамнаест да је родила.
Имај у виду да је књигу писао Немац. Марија Терезија је веома романтично представљена, као анђео с ореолом, као да није била императорка.

Jevrejin, 1934 se i njegove knjige spaljuju i stavlja se na listu "izopacenih" umetnika. Tada je i napustio Austriju,
otisao je u London, ali 1940 odlazi u Juznu Ameriku jer se bojao da ce ga u Londonu smatrati Nemcem.
1942 se ubija zajedno sa svojom tadasnjom zenom. Iako je bio zabranjen bio je najcitaniji i najomiljeniji
knjizevnik i u Nemackoj i u Austriji.

Marija Terezija je jedna od retkih ( ako ne i jedina iz tog vremena) koja se udala za coveka koga je volela,
mozda otuda ta neka romantika.

 

[Rayela]

Pazi da te vlast ne pokvari.

Ne moze, barem ne na tom forumu, mirni su ljudi tamo, a i Sofija navrati kad je stvarno nesto ozbiljno.

 

[Софија]

Jevrejin, 1934 se i njegove knjige spaljuju i stavlja se na listu "izopacenih" umetnika. Tada je i napustio Austriju,
otisao je u London, ali 1940 odlazi u Juznu Ameriku jer se bojao da ce ga u Londonu smatrati Nemcem.
1942 se ubija zajedno sa svojom tadasnjom zenom. Iako je bio zabranjen bio je najcitaniji i najomiljeniji
knjizevnik i u Nemackoj i u Austriji.

Marija Terezija je jedna od retkih ( ako ne i jedina iz tog vremena) koja se udala za coveka koga je volela,
mozda otuda ta neka romantika.

Занимљиво је како су им сва деца испала тотално просечна.
Она је била последња озбиљна хабзбуршка владарка. Након ње креће суноврат АУ монархије. Исто важи и за Луја 14. и Бурбоне.
Одлично то Цвајг дочарава. Одушевио ме је.

 

[Rayela]

Занимљиво је како су им сва деца испала тотално просечна.
Она је била последња озбиљна хабзбуршка владарка. Након ње креће суноврат АУ монархије. Исто важи и за Луја 14. и Бурбоне.
Одлично то Цвајг дочарава. Одушевио ме је.

Kupila sam knjigu, nesto me je kopkao taj istorijski period jer su istovremenó vladale dve carice i jedan kralj,
male i nevazne zemlje ( Pruske) i tu je bilo silnog diplomatskog, ali i ratnog prepucavanja, mada Cvajg sigurno pise
samo o Antoaneti. Druga je carica pa opet bila Nemica, ali ruska Francuski im je bio dvorski jezik, a ovaj je pruski kralj
i sa svojim psima konverzirao na francuskom.

 

[Наутилус]

КАКО ЈЕ СИСТЕМАТСКИ УНИШТАВАНО СРПСКО ПИСМО
Од Марије Терезије до данашњих дана
Аустроугарска царица је морала да повуче уредбу о забрани ћирилице, јер су се тадашњи Срби у монархији жестоко побунили
Ћирилица је угрожавана на разноврсне начине у својој хиљадугодишњој употреби међу Србима. Законску одредбу против ћирилице још у Аустро-Угарској прво је донела Марија Терезија. Царица Терезија је убрзо морала да повуче ту уредбу, јер су се тадашњи Срби у монархији жестоко побунили. Тада су сви Срби тачно знали које је њихово писмо, па је, захваљујући посебно и утицају српских свештеника, царица убрзо заборавила одлуку о забрани српске ћирилице. Одмах после ње и цар Фрањо Јосип је донео сличну уредбу, али ју је и он још брже повукао због поновних жестоких протеста Срба.
Званична забрана
У време Првог светског рата ћирилица је била званично забрањена у Хрватској, БиХ, Црној Гори и наравно, у Србији. Одмах у Другом светском рату ћирилица је била забрањена једним од првих закона који је донела „НДХ“ већ 25. априла 1941. године, који је имао је назив „Законска одредба о забрани ћирилице“.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/...-10-2008/od-marije-terezije-do-danasnjih-dana

 

[Софија]

Kupila sam knjigu, nesto me je kopkao taj istorijski period jer su istovremenó vladale dve carice i jedan kralj,
male i nevazne zemlje ( Pruske) i tu je bilo silnog diplomatskog, ali i ratnog prepucavanja, mada Cvajg sigurno pise
samo o Antoaneti. Druga je carica pa opet bila Nemica, ali ruska Francuski im je bio dvorski jezik, a ovaj je pruski kralj
i sa svojim psima konverzirao na francuskom.

Марија Терезија, Катарина, Марија Антоанета и пруски краљ.
Он се препао Антоанете, али безразложно. Њу је само занимала забава. Уопште није капирала своје дужности што ми је потпуно фрапантно с обзиром на то ко јој је била мајка.
Платила је цену своје лакомислености и то дебело.

 

[Rayela]

Марија Терезија, Катарина, Марија Антоанета и пруски краљ.
Он се препао Антоанете, али безразложно. Њу је само занимала забава. Уопште није капирала своје дужности што ми је потпуно фрапантно с обзиром на то ко јој је била мајка.
Платила је цену своје лакомислености и то дебело.

Pa to je onda prava knjiga za mene.
Pruski kralj je bio s one strane Morave, on se ozenio, naterali ga, ali je imao
posla samo sa svojim gardistima.

 

[Софија]

КАКО ЈЕ СИСТЕМАТСКИ УНИШТАВАНО СРПСКО ПИСМО
Од Марије Терезије до данашњих дана
Аустроугарска царица је морала да повуче уредбу о забрани ћирилице, јер су се тадашњи Срби у монархији жестоко побунили
Ћирилица је угрожавана на разноврсне начине у својој хиљадугодишњој употреби међу Србима. Законску одредбу против ћирилице још у Аустро-Угарској прво је донела Марија Терезија. Царица Терезија је убрзо морала да повуче ту уредбу, јер су се тадашњи Срби у монархији жестоко побунили. Тада су сви Срби тачно знали које је њихово писмо, па је, захваљујући посебно и утицају српских свештеника, царица убрзо заборавила одлуку о забрани српске ћирилице. Одмах после ње и цар Фрањо Јосип је донео сличну уредбу, али ју је и он још брже повукао због поновних жестоких протеста Срба.
Званична забрана
У време Првог светског рата ћирилица је била званично забрањена у Хрватској, БиХ, Црној Гори и наравно, у Србији. Одмах у Другом светском рату ћирилица је била забрањена једним од првих закона који је донела „НДХ“ већ 25. априла 1941. године, који је имао је назив „Законска одредба о забрани ћирилице“.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/...-10-2008/od-marije-terezije-do-danasnjih-dana

Није она била царица мајка Србима Крајишницима. Све што су добили, дебело су заслужили.
Било је побуна против ћирилице и након слома АУ монархије на том подручју, много пре формирања НДХ. Покретано од стране Хрвата. Скоро сам читала документе на ту тему. Биће објављени релативно брзо.

 

[Наутилус]

Није она била царица мајка Србима Крајишницима. Све што су добили, дебело су заслужили.
Било је побуна против ћирилице и након слома АУ монархије на том подручју, много пре формирања НДХ. Покретано од стране Хрвата. Скоро сам читала документе на ту тему. Биће објављени релативно брзо.

Зато ми, Срби, треба да се држимо православне Русије.

 

[Rayela]

Није она била царица мајка Србима Крајишницима. Све што су добили, дебело су заслужили.
Било је побуна против ћирилице и након слома АУ монархије на том подручју, много пре формирања НДХ. Покретано од стране Хрвата. Скоро сам читала документе на ту тему. Биће објављени релативно брзо.

Bila je i njihova taman toliko koliko je bila i nekim Cesima, Jevrejima, Hrvatima, Slovencima itd.
Nije ta K+K bila neka teska tamnica naroda, latinski je bio administrativni jezik, tek ga je njen sin
ukinuo. A latinski kao prvo niko nije razumeo, ali je uzet za administrativni jezik da se silni
narodi i nacije ne bi uvredili. U vojsci je bilo pravilo da ako vise od 20% vojnika govori neki svoj
jezik onda i oficir, zapovednik mora da uci taj jezik.

@Nautilus
Vracaj se ti pravoslavnoj Rusiji, ja necu

 

[Rayela]

@Nautilus

Preporucujem ti jednog stvarno mnogo dobrog autora koji genijalno opisuje vreme o kome pricamo,
zapravo kraj te carevine.

Jozef Rot

Radecki marsh


Roman "Radecki marš" je najznačajnije delo Jozefa Rota, jednog od najpoznatijih austrijskih pisaca ovog veka. To je priča o pripadnicima triju generacija jedne porodice iz nižih društvenih slojeva koja je sticajem prilika ušla u istoriju. U bici kod Solferina, jedan običan vojnik, mladić poreklom iz naših krajeva, spasava život mladom austrijskom caru Francu Jozefu. Kao nagradu dobija plemićku titulu i carsku blagonaklonost koja će pratiti njega i njegovu porodicu. Priča o toj porodici, od slavnog početka do tragičnog kraja, simbolično se poklapa sa istorijom poslednjih decenija habsburške monarhije, od trrenutka njenog prividno najvećeg sjaja do konačnog sloma. Roman se odlikuje stilskom jednostavnošću i zanimljivošću pripovedanja, a našem čitaocu, u ovom nemirnom vremenu, može izgledati posebno aktuelan zbog lako ustanovljenih analogija između tadašnjih i današnjih procesa raspada višenacionalne države i agonije autoritarne vlasti.

Meni su se neke druge njegove knjige vise dopale, vidim da su sve na repertoaru u nasim knjizarama:

https://www.delfi.rs/knjige/autor/5496_jozef_rot_delfi_knjizare.html

 

[Софија]

Зато ми, Срби, треба да се држимо православне Русије.

Усе и у своје кљусе.
Ја сам за ту варијанту.

 

[Софија]

Bila je i njihova taman toliko koliko je bila i nekim Cesima, Jevrejima, Hrvatima, Slovencima itd.
Nije ta K+K bila neka teska tamnica naroda, latinski je bio administrativni jezik, tek ga je njen sin
ukinuo. A latinski kao prvo niko nije razumeo, ali je uzet za administrativni jezik da se silni
narodi i nacije ne bi uvredili. U vojsci je bilo pravilo da ako vise od 20% vojnika govori neki svoj
jezik onda i oficir, zapovednik mora da uci taj jezik.

@Nautilus
Vracaj se ti pravoslavnoj Rusiji, ja necu

Како бих ти рекла, не занима ме превише каква је била према другима.
Латински је можда био званични у неким високим круговима, извештаји са терена су на немачком (зона која мене занима).
А видећеш и у Цвајговој књизи, никакав латински се не помиње.

 

[Rayela]

Како бих ти рекла, не занима ме превише каква је била према другима.
Латински је можда био званични у неким високим круговима, извештаји са терена су на немачком (зона која мене занима).
А видећеш и у Цвајговој књизи, никакав латински се не помиње.

Da li Cvajg pominje latinski ili ne, to je nevazno. Zaista je bio latinski sluzbeni jezik
Inace su neki Krajisnici i profitirali od te carevine, dobili su i plemicke titule, najcuveniji
je feldmarschal:

Svetozar Borojević od Bojne, (nem. Svetozar Boroević von Bojna; Umetić, kod Kostajnice, 13. decembar 1856 — Klagenfurt, 23. maj 1920) bio je feldmaršal austrougarske vojske, jedan od najistaknutijih austrijskih vojskovođa, ugarski (mađarski) plemić (od 1905) sa predikatom „od Bojna",[1] i pravom da bude proizveden u mađarskog barona (od 1917), rođen u srpskoj pravoslavnoj porodici.[2]