Biblioteka 3

[lamar]

Tacno tako. Ne nasedaj
Mi smo vec davno digli ruke od nje sto se tice kupovine knjiga.

 

[Baudrillard]

Pročitao sam knjigu Antropologija zla - Bojana Jovanovića, vrlo je zanimljiva.
A sada sam uzeo roman Mračno, da skoro je noć - Joane Bator, ne mogu za sada da kažem kakav je jer sam pročitao tek tridesetak strana, mada za sada deluje dobro. Evo nešto više o knjizi:

U romanu Mračno, da skoro je noć reč imaju skrajnuti i nevidljivi, oni koji su pod neoliberalnom glazurom pometeni pod tepih. Joana Bator meša teskobnu istoriju i tragične legende, mržnju i porodično nasilje, sujeverje i teorije zavere, koje kao u iskrivljenom ogledalu pružaju odraz jednog propalog društva i sveta. Kriminalistička zagonetka samo je povod. Ono za čim glavna junakinja zaista traga jeste istina o sebi.

 

[Kamael]

Sve knjige poslagao u kutiju i osecam se dobro. Neprakticno je boraviti u stanu (sobi) sa 100 kilograma hartije. Ostavio cetiri.

 

[Hambertova mlada]

Bodrijar(valjda sam dobro transkribovala), ta "Antropologija zla" zvuci dobro i interesantno. :-)

Kamael, jeste nezgodno ako se boravi u jednoj sobi ili garsonjeri sa stotinama knjiga. Tako sam i ja zivela u devojackoj sobi, pa sam prelomila i deo izbacila u hodnik. Kad sam se udala prvo smo ziveli u garsonjeri pa nikako nije dolazilo u obzir da sve to donesem. Ipak se kupovalo i kupovalo. Sad smo u dvoiposobnom stanu i mnogo je lakse kad se spava u sobi bez knjiga. Deo njih sam donela i sad stoje u cosku i cekaju dom, policu jelte. :-D

Evo da dodam sta trenutno citam.
Pesnik i urednik za poeziju Knjizevnih novina osamdesetih, Slobodan Zubanovic je napisao zanimljivu knjigu "Od poezije do slucaja" o iskustvu jednog urednistva povodom hajke na zbirku pesama Gojka Djoga "Vunena vremena" za koju je drzavni vrh smatrao da vredja lik i deo Josipa Broza. Posto su svi primerci tada unisteni, knjigu je Djogo reizdao zajedno sa svim dokumentima povodom hajke. Jel ju je citao neko? Sporne 4 pesme iz zbirke mogu da se nadju na netu. Lepo sam se ismejala. :-)))))

 

[*moonlight*]

Dan koji miriše na crni čaj, sa mlekom.
Iliti moj doživljaj ovog neosunčanog prepodneva.

Mrki dani žare mi i ljute kapke, alergija ne podnosi hirovitu igru vremena.
Eto me budne i zagnjurene u razne misli vezane za: pisanje, pisanje i pisanje.
Čeka me nekoliko poslića na tu temu, ali jutro je ipak ritualno zvrndavo - pišem vam, čitam vas.

Kad je reč o čitanju, eh, tu me ništa ne pitajte.
Započetih nekoliko knjiga, čak mi se i dopada taj čitalački haos, ali ono što me zbunjuje jeste večito priširivanje te liste otpočetih. :/
Međutim, recimo da sad aktivno iščitavam Gradove Sanje Domazet u izdanju Službenog glasnika.
Čitam Sanjine književne preporuke u novinama, i gotovo uvek mislim da otalja taj tekstić koji svejedno koliko uloženog vremena stoji iza njega, može da se napiše prisutnije.
Međutim, u Gradovima mi se njen stil zasad dopada. Nežno, jasno, nadahnuto opisuje gradove koje je posetila, asocijacije i misli izrođene tokom tih putovanja, i tekst teče tako lako, a lepo, nežno, široko, nerazmahano, a zavodljivo.
Videću kako će ići dalje: zasad sam čitala Pariz i London, njima je lako nadahnuti se, složićete se i vi.

Ne smem zaboraviti da pohvalim svoju mamu.
Postala je čitalica.
Mnogobrojni zdravstveni problemi odnegovali su i ustoličili kod nje problem sa koncentracijom i jedan dobar deo života imala je problem sa čitanjem.
Doduše, ruku na srce, nije da je ikada bila pasionirani čitalac ili znalac.
Međutim, ovih poslednjih meseci, najviše letnjih, zaista je usredeđena na čitanje.
Moj doprinos tome se ogledao u snabdevanju: istinski sam se trudila da joj uvek donosim knjige sa pričom koja bi joj se mogla dopasti.
I juče me pita, kad kretah od kuće: Kada ćeš mi doneti neke knjige?

Srce mi poskočilo kao da mi je dete propisalo (nerođeno, ali tako nekako to zamišljam i u sebi rangiram. )

 

[del piero 10]

Kormak Makarti - Put

Ovo mi je treca knjiga od Makartija, nakon Nema zemlje za starce i Krvavi meridijan, i ova je definitivno dosta drugacija, pisana sa vise emocija i vise detaljnijih opisa. Na dirljiv i tuzan nacin je prikazana borba dvojice ljudi u post apokalipticnom svetu, koji nemaju nigde nikog drugog sem sebe samiih. Prinudjeni da se krecu ne bi li preziveli i produzili tracak nade i poziveli jos koji dan, tragaju za spasanjem za koje ne znaju ni gde je, ni sta je ono tacno a ni da li uopste postoji. Kako se blizio kraj, mogao se naslucivati epilog price i zamena uloge zastitnika i donosioca odluka, izmedju oca i sina. Znajuci kako je Makarti surov, drugacije razresenje nisam ni ocekivao, mada me je bukvalno sam kraj, malo iznenadio.

Ono sto mi se nije dopalo je naravno, opet stil pisanja, koji prouzrokuje otezano pracenje toka radnje i dijaloga. Ne znas ko sa kime razgovara, ko postavlja pitanje a ko odgovara, ne znas ni da li se uopste vodi dijalog ili je rec o unutrasnjem monologu... sve u jednom redu, i pitanje i odgovor i nastavak price. Mozda je to problem samo u ovom el.formatu koje sam ja citao, a da je stampano izdanje sredjenije, ali cisto sumnjam. Covek jednostavno voli da pise na taj nacin i to je to.
Dodatno otezava i cinjenica da likovi nemaju imena, vec se oslovljavaju sa sa decak i covek, a kad se pojavi neki drugi, novi covek, on je za promenu - covek!

Ipak, te stinice nisu pokvarile generalni utisak, koji mi je vrlo pozitivan i mogu reci da je Put verovatno i najbolja knjiga koju sam procitao u ovoj godini.
Iako deluje da je rec o SF romanu, nije tako i mnogo je veci akcenat na odnosima glavnih junaka, ubrzanom sazrevanju deteta, medjusobnoj posvecenosti... nigde se tokom cele knjige ni ne nazire sta je uzrok unistenja planete, vec je autor takvo okruzenje samo na sjajan nacin iskoristio da izoluje glavne likove od drustva i prikaze na bolji nacin ono sto mu je i bila ideja.

 

[lamar]

Makartija sam jednom probala, nije mi baš nešto išlo, ali posle ovog prikaza bi mogao ponovo da dodje u obzir

- - - - - - - - - -

Moonlight, puno pozdrava za mamu.
Mogu samo da pretpostavim kako je to lep osećaj

 

[Elefteria]

Uzela sam iz biblioteke Nabokovljevog "Čarobnjaka", ne znajući da je to kao neka preteča "Lolite". Lolita je dobra knjiga, ali zaista ne želim ponovo da čitam ispovesti pedofila i njegove mentalne orgije s devojčicama, pa ću je vratiti.

Pročitala sam "Čitateljku" Zorana Živkovića, simpatična knjižica (ima oko 80 str.), o ženi koja dane provodi u čitanju.
Čeka me povelika gomila knjiga koje sam nakupila tokom leta, tako da ne znam šta bih pre, a vremena malo.

 

[Kerefeka]

Povucen pricom na temi, o filmovima radjenim prema knjigama, uzeo sam da citam Put, Kormaka Makartija. Taj je film ostavio jak utisak na mene, iako je rec o zivotu u post apokalipticnom svetu, malo izlizanoj temi u poslednjih 15ak godina.

Ne mogu iz glave da izbacim sliku Viga Mortensena i onog klinca, dok citam

Juce sam poceo Stojiljkovića i Kisni psi, s obzirom da je rec o pričama, medjusobno nepovezanim, citacu na par dana po jednu.

Ne mogu, a da ne ponovim da mi se taj film mnogo dopao...Tema toliko puta upotrebljena,ali ovde mi je neverovatno upecatljiva...
Nisam znala da postoji knjiga, dok ti nisi pomenuo.

- - - - - - - - - -

Spojler

Pogledajte prilog 453862

Kao i obično, samo Rada nije mogla da odoli izazovu... To se zove karakter (doduše, slab ). Valjda je knjiga bolja od filma...
Iskreno, očekivala sam Kerefeku...

Paaa..docekala si me!
Samo nisam stigla da se javim!
Uzasno me je nervirao izbor knjiga za poklon,ali mi je za sestrica trebala ona lepa dečija knjiga Svemir i kao pravi zavisnik,otisla sam bas te srede i izabrala Ona i on.

 

[Kerefeka]

Upravo je završavam, još nekih dvadesetak stranica. Umalo se ne rasplakah jutros u busu... Meni je Uve fantastičan.
Džangrizav jer ga je život šibao, često neshvaćen od onih koji ga ne poznaju, ali uvek pošten, skoro pa kao ja.

Ja sam se vec izjasnila da mi je odličan. Prijao mi je.
Doduse,tada sam se izjasnila kao i Mlada, da ne volim te u nebrojeno primeraka prodate knjige.

 

[Linejna]

Ja se jos nisam upoznala sa gospodinom Uveom.

 

[loš đak Boža]

http://www.evrobook.com/vesti/rad-na-62-beogradskom-sajmu-knjiga

Možda se nekom posreći. Bitno je da su hrana i piće besplatni

 

[Elefteria]

Ja otpadam, prešla sam tridesetu
Nisam ni ja čitala Uvea. Nisam zadovoljna bibliotekom u koju sam trenutno učlanjena, promeniću kad mi istekne članarina. Baš se nekako ofucala poslednjih godina, neke naslove moram da tražim po ograncima.

 

[snežna pahuljica]

Tri čoveka u čamcu, psa da i ne spominjemo, Džerom K. Džerom
Počela je kao zabavna ali mi je onda postajala sporija. Ima zanimljivih momenata, ali mi je u nekom trenutku postala prenatrpana i to mi je postalo naporno. Možda bi utisak bio mnogo bolji, da sam je pročitala u cugu, što mislim da ovakav tip knjige zahteva. Mislim, nisam je čitala bogzna koliko dugo, ali gubila sam nit priče povremeno i to je doprinelo da utisak bude osrednji.

A pozajmila sam knjigu Semper idem, Đorđa Lebovića i danas sam krenula da je čitam. (Planirala sam Damu s kamelijama ali je ova uletela).

Uve je super

Na konto ovog što Moon kaže da joj je mama postala čitalica.. Bravo za mamu Ja mojoj tako suptilno preporučim nešto što mislim da bi joj se dopalo ali ona se više bavi drugim stvarima (voli vez, i tako te stvari). Kaže mi da nema vremena za čitanje ali stvar je što je više vuče da radi ovo drugo nego knjiga. I to mi je ok. Ostavila sam joj po strani neke lepe naslove, pa kad god stigne, može da čita. Možda i ona postane čitalica ko i Moon-ina mama

Pozdrav za Danu Čekam i ja tvoj spisak.

 

[Neistrazena]

Bomboni od meda - Milana Vlaović.

 

[danasc80]

Pročitao sam knjigu Antropologija zla - Bojana Jovanovića, vrlo je zanimljiva.
A sada sam uzeo roman Mračno, da skoro je noć - Joane Bator, ne mogu za sada da kažem kakav je jer sam pročitao tek tridesetak strana, mada za sada deluje dobro. Evo nešto više o knjizi:

U romanu Mračno, da skoro je noć reč imaju skrajnuti i nevidljivi, oni koji su pod neoliberalnom glazurom pometeni pod tepih. Joana Bator meša teskobnu istoriju i tragične legende, mržnju i porodično nasilje, sujeverje i teorije zavere, koje kao u iskrivljenom ogledalu pružaju odraz jednog propalog društva i sveta. Kriminalistička zagonetka samo je povod. Ono za čim glavna junakinja zaista traga jeste istina o sebi.

Čitala sam Mračno da skoro je noć i dopala mi se. Nekako mi je bio osvežavajući spoj - a la viktorijanski gotički roman (zamak, aristokratija i njeni duhovi, neke zakopane tajne i sl) i tranziciona Poljska, što uopšte nisam očekivala. Ova kvazi-detektivsko-gotička linija mi je bila zabavna, ali su mi se zapravo najviše dopala neka njena usputna zapažanja i savremeni stil. Bila je prijatna knjiga za odmor (ove godine sam sve nešto takve birala kao presek stručnim) i uživala sam čitajući je. Evo je još sutra na Bookinoj akciji.

- - - - - - - - - -

Tri čoveka u čamcu, psa da i ne spominjemo, Džerom K. Džerom
Počela je kao zabavna ali mi je onda postajala sporija. Ima zanimljivih momenata, ali mi je u nekom trenutku postala prenatrpana i to mi je postalo naporno. Možda bi utisak bio mnogo bolji, da sam je pročitala u cugu, što mislim da ovakav tip knjige zahteva. Mislim, nisam je čitala bogzna koliko dugo, ali gubila sam nit priče povremeno i to je doprinelo da utisak bude osrednji.

A pozajmila sam knjigu Semper idem, Đorđa Lebovića i danas sam krenula da je čitam. (Planirala sam Damu s kamelijama ali je ova uletela).

Uve je super

Na konto ovog što Moon kaže da joj je mama postala čitalica.. Bravo za mamu Ja mojoj tako suptilno preporučim nešto što mislim da bi joj se dopalo ali ona se više bavi drugim stvarima (voli vez, i tako te stvari). Kaže mi da nema vremena za čitanje ali stvar je što je više vuče da radi ovo drugo nego knjiga. I to mi je ok. Ostavila sam joj po strani neke lepe naslove, pa kad god stigne, može da čita. Možda i ona postane čitalica ko i Moon-ina mama

Pozdrav za Danu Čekam i ja tvoj spisak.

Biće možda i spisak noćas, u pauzama ozbiljnijeg kucanja

 

[Yersinia]

Nego nešto drugo sam htela da se konsultujem s vama. Verovatno nije tema baš za to, ali itekako ima veze. Već 2-3-4 godine imam naočare za čitanje (ono redovno, kad vid popusti usled godina). Za rad na kompjuteri ih nisam koristila, nisu mi bile potrebne, a i optičar mi je rekao da nisu za to. E poslednjih dana sam radila nešto jako sitno, a nenormalno puno, po ceo dan, pa sam počela da ih stavljam povremeno, a sada više ne mogu bez njih. I sad se pitam, pošto trenutno radim nešto gde mogu da podesim veličinu slova i na drugi način da prilagodim, ima li šanse da se ja malo potrudim, pa da opet radim bez naočara Ili ću napraviti gore?
Nije mi bilo baš lako ni da se naviknem na njih. Trebalo mi je par dana. Ali nezgodno mi je i sa njima, jer svako pomeranje glave i skretanje pogleda na drugi dokument na kompu ili papir na stolu, a posebno na tastaturu, što je svaki čas, me usporava jer zahteva nekakvo prilagođavanje, koje verovatno traje delić sekunde, ali mi izgleda kao još jedna dodatna radnja koja mi troši vreme.
Verovatno će nekome izgledati da preterujem, ali kad se puno radi, sve nepotrebno moram da svedem na minimum. Jel neko imam neka iskustva i znanja o tome?

Мало закаснели одговор, али послужиће надам се :-). Проблем може да буде и са дуготрајним радом и гледањем у монитор рачунара. У таквој ситуацији, мишићи ока могу да се "уморе" од непрестаног напрезања, па да остану стално у контрахованом стању. Зато се после дужег фокусираног рада може чинити да постоје проблеми са видом. Најбоље је да се, кад се рад заврши, очи одморе гледањем у даљину (пожељно преко 6 метара, дакле кроз прозор или изаћи напоље). А, свакако, при раду на компјутеру, треба што чешће трептати и обавезно на свако мало скренути поглед са монитора у даљину. Уколико овај "одмор" за очи не помаже, обавезно код офталмолога да се поново одреди диоптрија и уради преглед. Врло је могуће да су ти потребне бифокалне наочаре, као што већ неко спомену горе. Дакле, горња половина стакла за гледање на даљину, доња за гледање на близину. И на њих се тешко навикава, али су корисна стварчица за људе који имају такве проблеме. :-)
П.С. Иначе, једино исправно мерење диоптрије је након ширења зеница, претпостављам да онај ко носи наочаре то зна, али неки офталмолози, поготово приватни, не поштују баш увек ово правило, па често одређују диоптрију која није сасвим оптимална.

Ja nisam ni Hakslija ni Bredberija citao
Vrli novi svet sam poceo nekada daaavnooo, kada sam bio mnogo mladji, ali mi je bila dosadna...

Bas sam i njih imao u planu u narednim mesecima, Farenhajt 451 i Vrli novi svet

Фаренхајт 451 је једна од најлошије написаних књига које сам прочитао у последње време. Баш ми је неубедљива и јако досадна, без развијене теме, са узгредно набацаним деловима који делују као некакви есеји о мрачној будућности и садашњости. Додуше, СФ никако није жанр који волим, али покушавам бар "класике" СФ жанра да ишчитам. Нешто бољи ми је био роман Ми од Јевгенија Замјатина.

A sada sam uzeo roman Mračno, da skoro je noć - Joane Bator, ne mogu za sada da kažem kakav je jer sam pročitao tek tridesetak strana, mada za sada deluje dobro.

Čitala sam Mračno da skoro je noć i dopala mi se. Nekako mi je bio osvežavajući spoj - a la viktorijanski gotički roman (zamak, aristokratija i njeni duhovi, neke zakopane tajne i sl) i tranziciona Poljska, što uopšte nisam očekivala. Ova kvazi-detektivsko-gotička linija mi je bila zabavna, ali su mi se zapravo najviše dopala neka njena usputna zapažanja i savremeni stil. Bila je prijatna knjiga za odmor (ove godine sam sve nešto takve birala kao presek stručnim) i uživala sam čitajući je. Evo je još sutra na Bookinoj akciji.
(

Узех је на BOOKA-иној акцији, већ дуго сам је меркао. Хвале је као једну од бољих књига млађих пољских писаца. Поред ње, од (млађих) Пољака ми је у скором плану и Морфијум Шчепана Твардоха, пошто сам и о тој књизи чуо доста хвалоспева.

 

[Yersinia]

Иначе, последње што сам прочитао је Мали човече, шта сада? немачког писца Ханса Фаладе. Реч је о роману из тридесетих година ХХ века, написаном на почетку економске кризе која је задесила Немачку, тако да пратимо живот двоје обичних младих људи, практично са друштвене маргине који покушавају да се снађу у том тешком времену, времену незапослености, растућој претњи нацизма и друштвеног безнађа. Стил је прилично једноставан, са праволинијским развијањем радње. Фалада пише "питко" и роман се брзо и лако чита. Међутим, у овом случају, то не помињем као негативну страну. Напротив, једна једноставна, људска прича испричана на једноставан начин. Критика (тадашњег) модерног немачког друштва.
Мада, проблеми који се обрађују у књизи не одступају много ни од данашњег времена, тако да је роман и даље прилично актуелан. Свакако препоручујем.
А узећу у неком тренутку од Фаладе и Свако умире сам, пошто је и то преведено код нас у Лагуни.

 

[danasc80]

Иначе, последње што сам прочитао је Мали човече, шта сада? немачког писца Ханса Фаладе. Реч је о роману из тридесетих година ХХ века, написаном на почетку економске кризе која је задесила Немачку, тако да пратимо живот двоје обичних младих људи, практично са друштвене маргине који покушавају да се снађу у том тешком времену, времену незапослености, растућој претњи нацизма и друштвеног безнађа. Стил је прилично једноставан, са праволинијским развијањем радње. Фалада пише "питко" и роман се брзо и лако чита. Међутим, у овом случају, то не помињем као негативну страну. Напротив, једна једноставна, људска прича испричана на једноставан начин. Критика (тадашњег) модерног немачког друштва.
Мада, проблеми који се обрађују у књизи не одступају много ни од данашњег времена, тако да је роман и даље прилично актуелан. Свакако препоручујем.
А узећу у неком тренутку од Фаладе и Свако умире сам, пошто је и то преведено код нас у Лагуни.

Na mene su obe ostavile veliki utisak. Svako umire sam sam kasnije i kupila da imam svoju, iako mislim da je neću skoro ponovo čitati jer ima isti taj ton kao u "Mali čoveče", nekako bez barijera, tako da se veoma uživiš u njihove priče. "Svako umire sam" mogu da kažem da mi se za nijansu više dopala jer me je podstakla da o nekim moralnim pitanjima razmišljam posle do kraja godine, ali obe se veoma živo sećam, sa mnogo detalja. Tako da je topla preporuka i od mene

 

[Hambertova mlada]

Ja nisam citala te knjige koje spominjete. Poljski pisac koji mi se dopao je Ksistof Varga(Krzisztof Varga) i njegov roman "Trunje". Sa Poljacima bas slabo stojim ako izuzmemo Sjenkjevica i po kojeg emigranta.

 

[Linejna]

Danas cu zavrsiti Pijev zivot.
To je jedna od knjiga koja je obelezila ovu moju citalacku godinu.
Mnogo hvala za preporuku.

 

[Mrs.Bi]

Иначе, последње што сам прочитао је Мали човече, шта сада? немачког писца Ханса Фаладе. Реч је о роману из тридесетих година ХХ века, написаном на почетку економске кризе која је задесила Немачку, тако да пратимо живот двоје обичних младих људи, практично са друштвене маргине који покушавају да се снађу у том тешком времену, времену незапослености, растућој претњи нацизма и друштвеног безнађа. Стил је прилично једноставан, са праволинијским развијањем радње. Фалада пише "питко" и роман се брзо и лако чита. Међутим, у овом случају, то не помињем као негативну страну. Напротив, једна једноставна, људска прича испричана на једноставан начин. Критика (тадашњег) модерног немачког друштва.
Мада, проблеми који се обрађују у књизи не одступају много ни од данашњег времена, тако да је роман и даље прилично актуелан. Свакако препоручујем.
А узећу у неком тренутку од Фаладе и Свако умире сам, пошто је и то преведено код нас у Лагуни.

Baš sam pomislila dok sam čitala o čemu se radi kako liči na današnje vreme, bar ovde. Ne znam kako je drugde. Verujem, ipak malo bolje.

Ne mogu da ti dam reputaciju, pa ću javno da ti se
zahvalim na savetu. Nije kasno, jer problem i dalje traje, a svakako je korisno. Znam za to gledanje u daljinu, ali na žalost ne primenjujem dovoljno često. A imam lep pogled s prozora, mogu da ga "pustim" daleko, u drveće i preko drveća, preko krovova, pored solitera.... al sam ovo opisala, ko Kusturica da je snimao. Samo da sednem na leteći ćilim i odletim...
U međuvremenu sam navikla da radim s naočarama, ali mislim da su mi svakako oči preopterećene. I imam još jedno pitanje. Ko god zna nešto o tome. A koliko vidim nisam pominjala u onom postu. To su one kapi za vlaženje oka. Imaju li one ikakav uticaj. Meni ih je oftamolog u Domu zdravlj preporučio, 2 x dnevno, a posle sam bila i na očnoj klinici, oni su mi rekli 3 x dnevno. Ja sam stavljala, ali nisam primetila da mi nešto pomažu. A neko mi reče da mu se čini da mu se od njih pogoršao vid. Pa majku mu, da li je to moguće?
Ubeđena sam da su kod nas lekovi sumnjivog kvaliteta, ali ako baš ne pomognu, da baš odmognu, to mi je strašno.

Mozda ovo izgleda kao spam, ali vid je veoma važan za ovu temu, složićete se.

Malo sam spremala po stanu danas i vidim da mi se na svesci u koju upisujem šta sam čitala, nakupio priličan sloj prašine. Sve vam je jasno.

 

[Linejna]

Bi, mogu da kazem iz moje vizure... koristim kapljice za oci (vestacke suze), kada mogu sebi da ih priustim, pomazu mi, pre par godina sam imala ablaciju retine oka (bolje da ne znate sta je to), tako da su mi oci suve i te kapljice mi pomazu.
Zamalo je falilo da imam ablaciju i na drugom oku, ali proces se zaustavio, pocela sam da stavljam neko vreme neke antibiotske kapi po savetu oftalmologa i stalo je. Ili sam se od straha istripovala kada su pocele prve smetnje, svetlaci, koncici, zamucenje pred okom, da me ponovo ceka laser da mi krpe oko...

 

[Mrs.Bi]

Pa i ja sam se sve vodila mišlju, da ako mi baš ne pomognu, neće mi odmoći. Možda su mi i pomagale a ja nisam svesna... I ja se bojim mogućih daljih komplikacija i pogoršanja. Vidiš, ti znaš šta svašta može da se desi. Ako ostane samo na dioptriji, ni po jada, to se i očekuje u nekim godinama...

 

[snežna pahuljica]

Bi, mogu da kazem iz moje vizure... koristim kapljice za oci (vestacke suze), kada mogu sebi da ih priustim, pomazu mi, pre par godina sam imala ablaciju retine oka (bolje da ne znate sta je to), tako da su mi oci suve i te kapljice mi pomazu.
Zamalo je falilo da imam ablaciju i na drugom oku, ali proces se zaustavio, pocela sam da stavljam neko vreme neke antibiotske kapi po savetu oftalmologa i stalo je. Ili sam se od straha istripovala kada su pocele prve smetnje, svetlaci, koncici, zamucenje pred okom, da me ponovo ceka laser da mi krpe oko...

Kako mislis svetlaci, koncici..? To ti je bilo konstantno dok si gledala ili...?