Biblioteka 3

[Elefteria]

Hvala, Bi
Pa šta znam, čula sam i ja te priče da je dlaka izolator i pretpostavljam da psu pomaže u prvobitnim uslovima. Ema je koker, ptičar, rasa koja prati ljude u lov i donosi im ono što upucaju (perad), ali u postojbini njene rase (Engleskoj) klima je drugačija.
Zato sam i pitala njenog doktora jer sam laik i ne želim da se pravim pametna, dobrobit mog psa mi je jedini cilj. Takođe mi je rekao da joj slobodno obučem neku jaknu kad je debeli minus, premda ona ima dugu i gustu dlaku - možda se ni tu ne bi svi veterinari složili, ali ja ne mogu da idem od jednog do drugog i pitam. Dovoljno je već što imam dvoje (tog kardiologa i još jednu dr koja joj daje vakcine i koju konsultujem kad želim da čujem i drugo mišljenje). Klima je otišla dođavola, bojim se da ćemo za koju godinu izgubiti ona dva najlepša, prelazna godišnja doba i da će nam ostati ledena zima i užareno leto.

Mnogo sam se raspisala, daj da onda napišem i da trenutno čitam Ostrvo, knjigu po kojoj je snimana ona divna grčka serija (To nisi), o leproznim Grcima prognanim na Spinalongu. Već sam je jednom čitala.

 

[Yersinia]

Maštam o Holandiji.
Nešto sanjarim da mi to bude naredna destinacija.
Sanjarim o tom pohodu, o udisanju te zemlje.
Nešto me dospelo. Uhvatilo.
Možda tokom narednog odmora i odem.

Поред овог јамајчанског удисања које спомену Квентин , морам рећи да је мени један од упечатљивијих мириса док сам путовао по Холандији био мирис стајског ђубрива и фарми (не шалим се, мајке ми). Наравно, ван урбаних средина. Али, било ми је занимљиво како се они уопште не стиде тог да се баве пољопривредом/сточарством и да су, штавише, поносни на то.

 

[Mrs.Bi]

A ja se, istim povodom, sećam kako sam davno na moru upoznala Holandjanina koji je ređao kocke na ulice i pokazivao nam slike kako to radi. Isto tako ponosan na svoj posao kao ti poljoprivrednici.
Izgleda da se oni malo drugačije vaspitavaju i da se cene drugačije vrednosti. Ovde su sada na svoj posao najponosniji starlete i kriminalci i izgleda da su najcenjeniji u društvu. Lekari i učitelji (profesori) su, na žalost to odavno prestali da budu. Ali to je za neku drugu temu.

Hoću da kažem da kod nas nikad nije važilo to da se svaka profesija ceni, čak ni u socijalizmu kad je to ipak bilo daleko bolje uređeno nego sada.

Bila je svojevremno popularna knjiga Slobodna deca Samerhila, Aleksandra S.Nila. On je dvadesetih godina prošlog veka osnovao školu po novim principima. Ukratko: da se deca uče da rade ono što vole i što će ih usrećiti. I da izrastu u zadovoljne ljude po sopstvenim kriterijuma, a ne uspešne po kriterijumima društva.

Taj sistem u Holandiji me podsetio na to. Ljudi ponosni na svoj posao i verovatno srećni i zadovoljni.

 

[Mrs.Bi]

Oduševila sam se kad sam srela jednu malenu, a njoj ime Snežana.

i ja sam juče upoznala jednu Snežanu od 4 godine. Možda je to ista ta. Kaže njen tata da ih je matičarka 3 puta pitala jesu li sigurni da hoće da se tako zove jer godinama (možda i decenijama) niko nije dao to ime. A ja sam u jednom momentu imala 7 Snežana u razredu (i 3 patuljka ), jezički smer, pa sve ženske. Nisam se uključivala u raspravu o imenima, ali ovo sam morala da prijavim.

Nesbe mi se sve više sviđa. Svašta on provuče kroz istragu ubistva. Pošto se priča dešava u Australiji kaže kako su engleski doseljenici smatrali Aboridžine nižim bićima jer se nisu bavili poljoprivredom. I dok su Englezi skoro skapavali od gladi provodeći dane pognuti nad krompirom, Aboridžini, koji su bili polunomadi, bavili se lovom i skupljanjem plodova bili su živi, zdravi i srećni jer su dobro poznavali zemlju i selili se tamo gde je bilo plodova za ishranu koje bi samo skupili, bez ikakvog rada. I ko je tu pametniji?! Naravno, to tako nije moglo da opstane.

 

[Mrs.Bi]

Ima neki Book buvljak u galeriji Polet, Cetinjska 15, u nedelju od 16 do 23

https://www.facebook.com/events/1870530636598387/?fref=ts

 

[quentin]

Ima neki Book buvljak u galeriji Polet, Cetinjska 15, u nedelju od 16 do 23

https://www.facebook.com/events/1870530636598387/?fref=ts

Kad već pominješ ovaj događaj da priupitam nešto.
Trebalo bi oktobru da odem do Beograda na koji dan. Nažalost, vjerovatno ne tokom Sajma knjiga, nego ranije. Koje knjižare vrijedi obići? Može i neki dobar antikvarijat po kome se isplati malo kopati?
Nisam bio šest-sedam godina, ne znam šta se promijenilo.

 

[Mrs.Bi]

Sad se sve menja tolikom brzinom, da ono što sam ja juče videla, ko zna šta će biti u oktobru.

Osećam se prozvana iako nisam baš neki veliki kupac knjiga. Ja ću da kažem svoje mišljenje, a ko zna bolje će dopuniti. Pretpostavljam da te Laguna ne zanima. Mislim da je najveća i prilično dobro snabdevena knjižara Vulkan u Sremskoj br. 2, bivši Mamut. Oni imaju i monografije i strane knjige. Ostale knjižare Vulkana, nisu vredne pažnje.
Onda tu u Knez Mihajlovoj ima još nekoliko dobrih knjižara. Ovako ja sad po sećanju, sve su s desne strane kad se ide prema Kalemegdanu. prvo je Prosveta, stara dobra knjižara Geca Kon. Zatim Cepter, neko je rekao da voli takve knjižare. Prilično je mala i natrpana i nisam baš razgledala šta sve ima, kupila sam Moju prijateljicu, mislim da ne bi ništa propustio da je preskočiš. Malo dalje na istoj strani je Dereta, koja bi možda mogla da ti bude interesantna, a još dalje Plato koji je takođe velik i dobro snabdeven svim i svačim, možda čak i bolje od Vulkana.
S leve strane su one knižare Matice srpske i ne znam ni ja, sve i svašta, a u stvari ništa, neke su sada više za turiste. Ali ako si već tu, bacićeš pogled jer možda i grešim. Od kada ne radim u blizini, retko idem.
E tu negde s leve strane, tačno kod one česme je ulica Đure Jakšića. Da li je na uglu velika knjižara SANU !? nešto više nisam sigurna. A u tu uličicu možda vredi ući. Osim te velike (ulaz iz Kneza) za koju više ne znam šta ima, ima još 2-3 knjižare (bar je bilo pre 2 godine (davna prošlost)) onako malo manje konvencionalne. Na samom kraju je (bila) mala neugledna antikvarnica u koju nikad nisam ušla, tako da ne znam šta ima.
Bojim se da sam ti napisala sve što već znaš, ali sve ti je to u krugu od 150 - 200 m, pa nećeš mnogo vremena izgubiti, osim u samim knjižarama ako nađeš nešto što bi te zainteresovalo.
Dalje od centra je situacija mnogo siromašnija - klasika: Laguna, Vulkan, i Službeni glasnik sad nešto masovno otvara knjižare, ali mislim da nemaju ništa što nemaju i drugi. Samo Službene glasnike

 

[Elefteria]

Bila sam ja u Prosvetinoj knjižari ovog meseca, deluje vrlo ofucano, što je stvarno šteta s obzirom na njenu dugu tradiciju. Nemali broj knjiga deluje prašnjavo, prljavo, prodavačica nezainteresovana (što i nije loše za one koji vole da kopaju na miru), da dodam da je roze suknja iznad kolena neprikladna za njeno radno mesto (a i godine, bogme). Ima da se probere knjiga, nije da nema, ali danas se mora ići ukorak s vremenom i menjati zastarele metode. Za početak, obrisati prašinu i uvesti propis o oblačenju za osoblje i pozabaviti se enterijerom. Čak i one staromodne knjižare u svetu su takve samo naizgled i svaki naslov je pažljivo odabran i promišljeno postavljen. Meni je važno da se osećam prijatno u knjižari, ali opet, merila o tome šta je prijatno nisu ista za svakog od nas. Nisam bila oduševljena ni knjižarom Bookastore koja je ganc nova jer su prodavci previš revnosni i nude da mi pomognu i nakon što ih otpravim i zahvalim se. Treba naći balans, da pustiš kupca da luta ako želi, a da ujedno uvek budeš tu negde ako mu zatrebaš, nije ni to lako postići. Kao i u biblioteci - nije u svakoj ista atmosfera. Meni je, recimo, bio sjajan jedan stariji bibliotekar (tad sam osobu od 45-50 leta smatrala starom, ja sam imala oko 15). On je slušao Peperse (ne glasno) i puštao me da rovarim do mile volje, a znao je i da mi preporuči neku knjigu (i sve koje sam uzela na njegovu preporuku su mi se dopale).

 

[Elefteria]

E, da prošlog meseca sam bila u biblioteci i tamo su 2 bibliotekarke + neka treća žena ćaskale o turskim serijama dok sam ja stajala pored pulta s knjigama koje želim da zadužim i čekala da one završe sumiranje utisaka. Žurila sam da se nađem s mužem i sinom, inače bih im svašta rekla.

I da ne bude da samo kudim, ovog leta sam, nakon nekoliko godina, ponovo svratila u Laguninu knjižaru u Resavskoj (Pahuljica zna zašto). To je njihova prva knjižara i nije u sklopu Delfa i prodavačica je bila tako ljubazna i polomila se da mi pomogne. Svakako bih češće svraćala tamo, samo da mi je malo bliže.

 

[quentin]

Hvala na savjetima. Znam za većinu tih knjižara, osim ove Zepter. Ne znam kad se otvorila. Možda nisam ulazio, jer sam mislio da prodaju šerpe.
Ovog Platoa u Knez Mihajlovoj se sjećam kao baš dobre, nadam se da je i dalje takva. Možda malo hipsterska, ali OK. Bila mi je bolja od starog Platoa u kome sam se uvijek nekako teško snalazio, a i nisam volio neku familijarnu atmosferu koja je tamo vladala.
Ima li i dalje ona u podrumu Kulturnog centra Beograda? Bila je nekad i ona Stubova kulture tamo negdje. Pošto više nema Stubova, pretpostavljam da nema ni knjižare?
Pamtim još neku knjižaricu na Zelenom vencu, kad se spustiš sa Terazija lijevo negdje?
Bila je i jedna kod Željezničke stanice, tamo negdje gdje je bio onaj porno bioskop i seks šop.
I na kraju, postoji li SKZ knjižara preko puta Beograđanke?

 

[Mrs.Bi]

Za divno čudo knjižara SKZ i dalje postoji preko puta Beograđanke. A s druge strane u SKC-u je ogromna Delfi knjižara. Ali ona je meni skroz bezlična, iako je velika, pa je nisam ni spomenula.

Ne znam kad je otvorena Zepter knjižara, ali sigurno ne bi pomislio da u njoj prodaju šerpe. Prodavnica šerpi je par metara dalje, sa velikim šljaštećim izlogom, a knjižara je mala i neugledna sa sasvim malim izlogom. Pre će biti da je nisi ni primetio, ako je postojala. Ali, kao što sam već rekla, ništa oni nemaju specijalno.

U Kulturnom centru (sa strane Trga republike) ima knjižara, ali ja nešto ne znam ima li podrum. Bio je nekad davno popularni podrum u Jugoslovenskoj knjizi u palati Albanija, ali ja mislim da ti nemaš dovoljno godina da se toga sećaš. Tamo su se kupovale knjige na stranim jezicima dok sam išla u srednju školu (početak 80-ih godina).

Na Zelenom vencu je bila Nolitova knjižara, ali sa desne strane kad se spustiš sa Terazija, pod stubovima gde se čekaju autobusi za Zemun, ne mogu da se setim neke druge.
A baš juče sam se ja zamislila postoji li još ta knjižara jer je to bila i papirnica, a meni je nešto zatrebalo. Ali nema je! To kod železničke stanice ne znam. Znam da je bila velika Savremena administracija, ali to je više papirnica.

Stubovi kulture!? Nemam pojma,. Setila sam se knjižare Kultura u sadašnjoj Kralja Milana, otprilike preko puta Skupštine Srbije. Volela sam je jer su imali sjajne postere. Tu je sada apoteka, ili parfimerija.

 

[quentin]

Za divno čudo knjižara SKZ i dalje postoji preko puta Beograđanke. A s druge strane u SKC-u je ogromna Delfi knjižara. Ali ona je meni skroz bezlična, iako je velika, pa je nisam ni spomenula.

Ne znam kad je otvorena Zepter knjižara, ali sigurno ne bi pomislio da u njoj prodaju šerpe. Prodavnica šerpi je par metara dalje, sa velikim šljaštećim izlogom, a knjižara je mala i neugledna sa sasvim malim izlogom. Pre će biti da je nisi ni primetio, ako je postojala. Ali, kao što sam već rekla, ništa oni nemaju specijalno.

U Kulturnom centru (sa strane Trga republike) ima knjižara, ali ja nešto ne znam ima li podrum. Bio je nekad davno popularni podrum u Jugoslovenskoj knjizi u palati Albanija, ali ja mislim da ti nemaš dovoljno godina da se toga sećaš. Tamo su se kupovale knjige na stranim jezicima dok sam išla u srednju školu (početak 80-ih godina).

Na Zelenom vencu je bila Nolitova knjižara, ali sa desne strane kad se spustiš sa Terazija, pod stubovima gde se čekaju autobusi za Zemun, ne mogu da se setim neke druge.
A baš juče sam se ja zamislila postoji li još ta knjižara jer je to bila i papirnica, a meni je nešto zatrebalo. Ali nema je! To kod železničke stanice ne znam. Znam da je bila velika Savremena administracija, ali to je više papirnica.

Stubovi kulture!? Nemam pojma,. Setila sam se knjižare Kultura u sadašnjoj Kralja Milana, otprilike preko puta Skupštine Srbije. Volela sam je jer su imali sjajne postere. Tu je sada apoteka, ili parfimerija.

Sjećam se ja Jugoslovenske knjige u palati Albanija. Još početkom devedesetih je postojala. Tamo sam kupio knjigu sa izabranom poezijom Vilijama Blejka. I danas mi je to jedna od najdražih knjiga koje posjedujem.
Ova u podrumu zove se IPS Books. Evo slike.
Ovo je ulaz u Stubove kulture.
Sve je to bilo tamo negdje Trg republike - Knez Mihajlova. Možda i nije zgrada Kulturnog centra? Ima li šta od toga još?

 

[Mrs.Bi]

Ovaj IPS mi nije poznat. A Stubovi kulture bi mogli da budu ona knjižara Kultura. Jesu to neke stare slike? Ja sam se 90-ih malo isključila iz tih dešavanja, završila fakultet, stvarala porodicu, nisam puno ni dolazila u centar.
Mi Zemunci smo poseban svet, ako ne studiramo ili ne radimo u Beogradu, ne idemo tamo bez preke potrebe

A vidiš kako ti lepo pamtiš Jugoslovensku knjigu.

 

[loš đak Boža]

Sad se sve menja tolikom brzinom, da ono što sam ja juče videla, ko zna šta će biti u oktobru.

Osećam se prozvana iako nisam baš neki veliki kupac knjiga. Ja ću da kažem svoje mišljenje, a ko zna bolje će dopuniti. Pretpostavljam da te Laguna ne zanima. Mislim da je najveća i prilično dobro snabdevena knjižara Vulkan u Sremskoj br. 2, bivši Mamut. Oni imaju i monografije i strane knjige. Ostale knjižare Vulkana, nisu vredne pažnje.
Onda tu u Knez Mihajlovoj ima još nekoliko dobrih knjižara. Ovako ja sad po sećanju, sve su s desne strane kad se ide prema Kalemegdanu. prvo je Prosveta, stara dobra knjižara Geca Kon. Zatim Cepter, neko je rekao da voli takve knjižare. Prilično je mala i natrpana i nisam baš razgledala šta sve ima, kupila sam Moju prijateljicu, mislim da ne bi ništa propustio da je preskočiš. Malo dalje na istoj strani je Dereta, koja bi možda mogla da ti bude interesantna, a još dalje Plato koji je takođe velik i dobro snabdeven svim i svačim, možda čak i bolje od Vulkana.
S leve strane su one knižare Matice srpske i ne znam ni ja, sve i svašta, a u stvari ništa, neke su sada više za turiste. Ali ako si već tu, bacićeš pogled jer možda i grešim. Od kada ne radim u blizini, retko idem.
E tu negde s leve strane, tačno kod one česme je ulica Đure Jakšića. Da li je na uglu velika knjižara SANU !? nešto više nisam sigurna. A u tu uličicu možda vredi ući. Osim te velike (ulaz iz Kneza) za koju više ne znam šta ima, ima još 2-3 knjižare (bar je bilo pre 2 godine (davna prošlost)) onako malo manje konvencionalne. Na samom kraju je (bila) mala neugledna antikvarnica u koju nikad nisam ušla, tako da ne znam šta ima.
Bojim se da sam ti napisala sve što već znaš, ali sve ti je to u krugu od 150 - 200 m, pa nećeš mnogo vremena izgubiti, osim u samim knjižarama ako nađeš nešto što bi te zainteresovalo.
Dalje od centra je situacija mnogo siromašnija - klasika: Laguna, Vulkan, i Službeni glasnik sad nešto masovno otvara knjižare, ali mislim da nemaju ništa što nemaju i drugi. Samo Službene glasnike

U pitanju je antikvarijat Dveri (nema nikakve veze sa istoimenom strankom, tako da tu predrasudu odbacite) i za mene predstavlja sliku raja za knjigoljupce. Vlasnik (čini mi se Vlado) nekad j imao tezgu na Zelenjaku, kad su se tamo prodavale stare knjige i časopisi a kasnije je iznajmio ovaj prostor. Ulaz je lako promašiti jer se nalazi u suterenu i jedino obaveštenje na ulazu govori da se unutra nalazi antikvarijat. Zanimljivo je da je antikvarijat poznatiji u Hrvatskoj nego kod nas pošto je mene odvela moja rođaka iz Hrvatske koju uglavnom zanimaju podkulture a fond koji se nalazi tamo je veoma impresivan. Sa tipom nema puno rasprave a ako mu se svidite može vam prilično smanjiti cenu kupljenih knjiga.
Antikvarijat nije za one koji vole uređene prostore pošto su knjige prilično zbijene pa treba sesti i polako vaditi da bi se došlo do odabranog naslova. S obzirom da sam ja nešto krupniji svaki put imam opsesiju da ću nešto srušiti. Knjige su na policama raspoređene u dva reda pa se iza onih na polici nalazi još jedan red. O njemu je nešto pisao i Miljeno Jergović u svom osvrtu na BG knjižare i antikvarijate

Podrumski antikvarijat Dveri postoji već dugo, kao jedno krajnje živopisno mjesto. Nalik kakvoj borhesovskoj jazbini, prepunoj knjiga, slika i crteža, prekrivenih debelim slojevima prašine, Dveri su u svakom pogledu jedinstven prostor. Jednom sam tu, za male novce, kupovao akvarel važnoga i poprilično zaboravljenog bosanskoga i srpskog slikara s početka dvadesetog stoljeća. Vlasnik dućana me je na svaki način pokušavao odgovoriti od nakane da to učinim. Nije bio siguran da je taj akvarel baš za mene, mislio je da bih, možda, mogao na pametniji način uložiti svoj novac… Jednostavno mu se baš i nije dalo odvojiti od te sličice. No, bio sam uporan, nije mogao učiniti ništa.

https://www.jergovic.com/preporuke/beogradske-knjizare/

Naišao sam na jedan tekst o BG antikvarijatima

http://pulse.rs/pet-beogradskih-antikvarijata/

i o BG knjižarama. Preporučujem Plavi krug preko puta RTS kao izuzetno bogatu sa stručnim osobljem. Meni više zanimaju različita filozofska dela, podkulture, sociološke studije, etnologija, ali mislim i da će ljubitelji beletristike naći ono što ih zanima

http://citymagazine.rs/clanak/vodic-kroz-beogradske-off-knjizare

 

[quentin]

Ovaj IPS mi nije poznat. A Stubovi kulture bi mogli da budu ona knjižara Kultura. Jesu to neke stare slike? Ja sam se 90-ih malo isključila iz tih dešavanja, završila fakultet, stvarala porodicu, nisam puno ni dolazila u centar.
Mi Zemunci smo poseban svet, ako ne studiramo ili ne radimo u Beogradu, ne idemo tamo bez preke potrebe

A vidiš kako ti lepo pamtiš Jugoslovensku knjigu.

Jesu stare slike, ali novijih nema. Vjerovatno zato što knjižare više ne postoje.

U svakom slučaju, hvala na informacijama.

 

[Mrs.Bi]

Molim, molim, uvek mi je drago da evociram uspomene

- - - - - - - - - -

A uvek nam je najlepše vreme kad smo bili mladi.
Gledamo muž i ja sa sinom hrvatsku seriju Crno-bijeli svijet, o 80-im godinama i novom talasu. A tamo: restrikcije struje, nestašice mesa, kafe, praška, benzina, parni i neparni vikend, a mi stalno pričiamo kako su to bile najlepše godine.... i onda on zaključi ovo gore.
Naravno, mi bili mladi, zezali se, išli na koncerte, a roditelji su brinuli o tome.

 

[Mrs.Bi]

U pitanju je antikvarijat Dveri. Ulaz je lako promašiti jer se nalazi u suterenu i jedino obaveštenje na ulazu govori da se unutra nalazi antikvarijat. O njemu je nešto pisao i Miljeno Jergović u svom osvrtu na BG knjižare i antikvarijate

E, da, Dveri, sad sam se i ja prisetila.
Našao si divne tekstove, baš sam uživala.... (a ne mogu ni reputaciju da ti dam)
a slike iz onih antikvarnica, da poželiš da uđeš i danima da ne izlaziš.

 

[loš đak Boža]

E, da, Dveri, sad sam se i ja prisetila.
Našao si divne tekstove, baš sam uživala.... (a ne mogu ni reputaciju da ti dam)
a slike iz onih antikvarnica, da poželiš da uđeš i danima da ne izlaziš.

Taman posla, meni je drago što ste mi dali osnovu da ovo podelim. Sve nas raduju slične stvari pa je lepo kad se pruži prilika za ovakvo nešto. Ima lepih stvari u Beogradu ali čovek često nema dovoljno informacija i pored sve informatike, na kraju se opet sve svede na preporuke iz vlastitog iskustva.

 

[Kerefeka]

E, da prošlog meseca sam bila u biblioteci i tamo su 2 bibliotekarke + neka treća žena ćaskale o turskim serijama dok sam ja stajala pored pulta s knjigama koje želim da zadužim i čekala da one završe sumiranje utisaka. Žurila sam da se nađem s mužem i sinom, inače bih im svašta rekla.

I da ne bude da samo kudim, ovog leta sam, nakon nekoliko godina, ponovo svratila u Laguninu knjižaru u Resavskoj (Pahuljica zna zašto). To je njihova prva knjižara i nije u sklopu Delfa i prodavačica je bila tako ljubazna i polomila se da mi pomogne. Svakako bih češće svraćala tamo, samo da mi je malo bliže.

Knjizara u Resavskoj, ako se ne varam, broj 33, bila mi je oooobavezna destinacija pri svracanju u Bgd.
Volim to mesto.Drugacija je atmosfera.Radila je neka bucka, na prvu loptu malo rezervisana, ali beskrajno zaljubljena u knjige i prilicno potkovana, rekla bih.
Vratila si me u neko divno vreme zabavljanja sa suprugom,kada smo zajedno birali naslove.Ja luda za knjigama, a on za mnom, pa birao i citao meni za ljubav.I danas nepogresivo znam koje knjige je izabrao i koje su iz te knjizare...

 

[Yersinia]

Ја чисто да додам још једну, мени одскора драгу књижару - зове се Макарт store и налази се у Чумићевом сокачету, скроз на крају, у ћошку. Недавно је отворена, није много велика и у том је хипстерско-урбаном фазону, с обзиром да продају и беџеве/постере/шоље/тегле итд. Али ако то занемаримо, има сјајних књига, неких чак и старијих издања која се нису продала, а и особље је прилично потковано.
Мада је мој фаворит још увек Деретина књижара у Кнезу. Имају сјајан избор књига, продавци су ненаметљиви, милина једна...

- - - - - - - - - -

Sjećam se ja Jugoslovenske knjige u palati Albanija. Još početkom devedesetih je postojala. Tamo sam kupio knjigu sa izabranom poezijom Vilijama Blejka. I danas mi je to jedna od najdražih knjiga koje posjedujem.
Ova u podrumu zove se IPS Books. Evo slike.
Ovo je ulaz u Stubove kulture.
Sve je to bilo tamo negdje Trg republike - Knez Mihajlova. Možda i nije zgrada Kulturnog centra? Ima li šta od toga još?

Ту где су били Стубови културе је сад нешто као књижара, али чудног концепта, има ту и неки простор за галерију, туристички шоп и тако, још свашта нешто. Нисам никад улазио да проверим какво је то чудо .

Има још једна велика књижара у Кнез Михаиловој, са леве стране, поред САНУ. Зове се Папирна крила. Није никаква "култна" књижара, али је огромна и може се ту свашта пронаћи.

 

[Linejna]

Opet blokada.
Ne mogu da se usredsredim.
Ne znam sta mi je.

 

[krasuljak]

Има још једна велика књижара у Кнез Михаиловој, са леве стране, поред САНУ. Зове се Папирна крила. Није никаква "култна" књижара, али је огромна и може се ту свашта пронаћи.

Ima i u Nišu knjižara Papirna krila, na mestu gde je bila ranije Evrogiunti. Dugo nisam ni primetila da je promenila naziv i vlasnika. Rekoše da je privatna.
I na mestu IPS knjižare u Nišu je sada Indigo. Sve je takoreći isto, samo se naziv promenio, Ostao je, između ostalog, isti gift program, predivan i skup.IPS izdanja su odavno rasprodata po bagatelnim cenama.

 

[snežna pahuljica]

Mizeri, Stiven King.
Pisac Pol Šeldon doživljava nesreću a brigu o njemu preuzima Eni Vilks, najveća obožavateljka njegovih knjiga (kako ona kaže), a posebno je očarana likom Mizeri. Kako Pol ima nameru da Mizeri ubije, Eni se to ne sviđa te on pored svih muka, da bi se spasio od psihotične Eni, kao za nju piše nastavak.. Nisam ljubitelj horora, ali ovo je malo teži triler a horoh na pojedninim mestima jer nisu grozote baš na svakoj strani, takav mi je utisak. Moram da priznam da mi je knjiga bila sasvim ok, zanimalo me je da li će se i kako (ako da), Pol iskobeljati. Ovo je prva knjiga koju sam pročitala od Kinga i ako mi se ukaže prilika da još nešto pročitam, hoću.

Da, Prosvetina knjižara bi mogla da bude sjajna, ali kao i uvek novac je problem... Onoliki prostor bi bio fenomenalan kad bi se sredio. U Cepterovu knjižaru nisam, čini mi se, nikad ušla.. Ako i jesam, ne sećam se. Deluje mi sva prenatrpana.Možda grešim.. Kakvo je stanje, sreća je da ima i ovoliko knjižara.

Gledala sam juče film Moja Afrika. Gledala sam ga i ranije (i divan mi je), ali odavno. To me je podsetilo da bih ovu knjigu mogla da kupim.

Za svaki slučaj pravim spisak za Sajam iako znam da ću ga preskočiti 99% Ali prija mi da gledam šta mi treba (dobro, realno, ništa mi ne treba ).

 

[del piero 10]

Vredi li čemu Iskonski strah, ako je neko čitao?
Da ne pretražujem sad preko telefona.

 

[Linejna]

Ako volis neverovatan obrt, uzeces Iskonski strah.
Mene je knjiga odusevila.
Naravno, roman je triler.

- - - - - - - - - -

Vredi li čemu Iskonski strah, ako je neko čitao?
Da ne pretražujem sad preko telefona.

Neces se pokajati.