Biblioteka 3

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Zahvaljujući ljubaznosti Leonarda di Kaprija pročitala sam Dopler, Erland Lu. Koliko znam, svi ste je pročitali, tako da mogu bez velikog ustezanja da pišem.

Dakle, knjiga mi je potpuno bzv, ali mi je jako drago da sam je pročitala. Od svega mi se najviše dopalo to što je kratka, te nisam potrošila previše vremena na nju. Prepoznajem potrebu za begom iz svakodnevice i od obaveza kojima je zatrpan savremeni čovek itd., ali nekako ne vidim neku veliku piščevu veštinu. Ono što vidim je neka sveprisutna doza ironije, koja mi je jako smetala. Moguće je i da sam je umislila, ali tako sam dožvela knjigu.
Vidim da je najčešći komentar, pošto sam pretraživala vaše utiske, da je knjiga lagana i zabavna, Del Pjero je video i nešto više u njoj. Draga Bi, tvoj komentar je bio da misliš da je Lu izvikan. Potpisujem!!! Mislim da ću mu dati još jednu šansu, ali pošto je dobar deo vas koji ste čitali rekao da je Dopler među boljim Luovim ostvarenjima, sve se mislim da se nećemo previše družiti u budućnosti.
 
Ja se ne sećam šta sam čitala od Lua (nešto o ženi, možda još nešto, mrzi me da tražim), ali, slažem se da je ništa posebno, čim se ničeg ne sećam. U principu sam ravnodušna prema svemu što većina voli. Baš sam nadžak baba... :sad2:
 
Ja ne mogu da opišem koliko ništa od opštih sinopsisa ni ne znam od Lua, ali priznajem, NI NAJMANJE me ne privlači.
Ni najmanje.
Čini mi se neuporedivno nebitniji od Gordera.
Privlači me mnogo Geopoetikinih knjiga, ali Lu, recimo, nimalo.
 
*moonlight*:
Ja ne mogu da opišem koliko ništa od opštih sinopsisa ni ne znam od Lua, ali priznajem, NI NAJMANJE me ne privlači.
Ni najmanje.
Čini mi se neuporedivno nebitniji od Gordera.
Privlači me mnogo Geopoetikinih knjiga, ali Lu, recimo, nimalo.
Kliknite za proširenje...

Meni se zapravo i Gorder i Lu čine prilično nebitnima.
Od prvog sam pročitao dvije knjige (Sofijin svijet i Misteriju pasijansa) koje su slične kao jaje jajetu i, rekao bih, namijenjene tinejdžerima koji počinju da se interesuju za filozofiju i srodne discipline. Koliko shvatam, i većina ostalih njegovih knjiga svodi se na romansiranu istoriju filozofije, a to nosi jedan ton didaktičnosti koji mi u beletristici nije potreban.
Luovi romani koje sam čitao (Naivan super, Dopler, Volvo kamioni), posebno posljednja dva, više liče na razrađene zen koane, nego na književnost. Kao književnost djeluju nedorečeni i nekako udaljeni od čitaoca koji teško da se može emocionalno angažovati čitajući ih. I to i pored toga što Lu valjda kritikuje materijalizam savremenog svijeta i druge podjednako goruće probleme koji ih muče u Skandinaviji.
 
Procitao sam Ubiti pticu rugalicu...knjiga je za sva vremena, nebitno je kada je pisana. Predrasuda i ugnjetavanja ima i sada, bilo ih je i u vreme pisanja knjige i mnogo pre toga a i bice ih i u buducnosti.
Kroz celu se knjigu provlace poredjenja demokratije, ljudskih prava, slobode... u Americi i u ostalim delovima sveta i svi se groze nad presijom nad ostalim narodima (Hitler-Jevreji) a ne vide sebi ispred nosa da cine ustu stvar.
Radnja prati detinjstvo dvoje dece, njihove nestasluke i moralne nedoumice koje im uvek razresi otac koga gledaju kao idola i koji ima tezak zadatak da svojoj deci objasni sta je ispravno a sta ne u drustvu punom mrznje i predrasuda prema crncima!

Poceh sinoc Saptaca od Donata Karizija.
 
Poslednja izmena:
quentin:
Meni se zapravo i Gorder i Lu čine prilično nebitnima.
Od prvog sam pročitao dvije knjige (Sofijin svijet i Misteriju pasijansa) koje su slične kao jaje jajetu i, rekao bih, namijenjene tinejdžerima koji počinju da se interesuju za filozofiju i srodne discipline. Koliko shvatam, i većina ostalih njegovih knjiga svodi se na romansiranu istoriju filozofije, a to nosi jedan ton didaktičnosti koji mi u beletristici nije potreban.
Luovi romani koje sam čitao (Naivan super, Dopler, Volvo kamioni), posebno posljednja dva, više liče na razrađene zen koane, nego na književnost. Kao književnost djeluju nedorečeni i nekako udaljeni od čitaoca koji teško da se može emocionalno angažovati čitajući ih. I to i pored toga što Lu valjda kritikuje materijalizam savremenog svijeta i druge podjednako goruće probleme koji ih muče u Skandinaviji.
Kliknite za proširenje...

Nadžak deda :tease:
 
del piero 10:
Procitao sam Ubiti pticu rugalicu...knjiga je za sva vremena, nebitno je kada je pisana. Predrasuda i ugnjetavanja ima i sada, bilo ih je i u vreme pisanja knjige i mnogo pre toga a i bice ih i u buducnosti.
Kroz celu se knjigu provlace poredjenja demokratije, ljudskih prava, slobode... u Americi i u ostalim delovima sveta i svi se groze nad presijom nad ostalim narodima (Hitler-Jevreji) a ne vide sebi ispred nosa da cine ustu stvar.
Radnja prati detinjstvo dvoje dece, njihove nestasluke i moralne nedoumice koje im uvek razresi otac koga gledaju kao idola i koji ima tezak zadatak da svojoj deci objasni sta je ispravno a sta ne u drustvu punom mrznje i predrasuda prema crncima!

Poceh sinoc Saptaca od Donata Karizija.
Kliknite za proširenje...

Meni je Šaptač loše napisana knjiga, a možda je i do prevoda. Nekako dobra ideja loše izvedena.
Ubiti pticu rugalicu sam čitao u srednjoj školi. I dan danas se sećam i radnje i imena likova, što je jako retko. Uglavnom zaboravim devedeset posto knjige posle mesec dana.
 
kamenita:
Nadžak deda :tease:
Kliknite za proširenje...

:rotf:

Da te ne zna, pobegao bi glavom bez obzira iz Biblioteke...:lol:
Volim Quevntina zbog britkog jezika. Ni moj nije bolji, samo što on uvek ima prave argumente, za razliku od mene, tupave. Ja pričam puno i glupo, a on malo i pametno.. ;)

- - - - - - - - - -

Ubiti pticu rugalicu je knjiga koja može da se pokloni svakome, bez obzira na uzrast ili afinitete. Počela sam redovno da je držim na lageru, jer mi deca kradu kad krenu na rođendane...
 
Meni j Gorderova Kći direktora cirkusa veoma draga knjiga. Pisala sam na forumu i kraći utisak o knjizi. Volim je, baš.
Misteriju pasijansa nisam čitala.

A Lu, Lu mi ne deluje kao da je za mene. Ne znam, takav mi dojam.
 
krasuljak:
:rotf:

Da te ne zna, pobegao bi glavom bez obzira iz Biblioteke...:lol:
Kliknite za proširenje...

Što da bega? Zna on da se samo šalim. Iskreno, zbog onog nadžak nisam zebala, zebala sam zbog onog deda. Predstavu nenam kojih je godina, ali otkud znam, muški umeju da budu osetljivi na neke stvari.

Pa, i za nas dve sam rekla nadžak babe...

- - - - - - - - - -

krasuljak:
:rotf:


Volim Quevntina zbog britkog jezika. .
Kliknite za proširenje...

Svi volimo Quentina. :heart: Pogotovo otkadje pokazao i ono malo manje ozbiljno lice. Ovaj sam put ozbiljna.

- - - - - - - - - -

wild_child:
Pravda za Lu-a
Kliknite za proširenje...

Samo sam čekala da se ti javiš :).Shvati moje i Radino mišljenjekao generacijski jaz. Mnogo smo matore za ove moderne književnike.
 
Pošto moderatorke vole Lua, bolje mi je da se utišam. z:hm:

Naravno, ne ljutim se ni zbog nadžak, ni zbog dede, ali moje godine su jedna od većih misterija savremenog svijeta. Skoro kao i pitanje da li više ličim da Pirsa Brosnana ili na Al Paćina.
 
Kamenita, večeras si u elementu... :D :cmok:

PS Meni se dopada Gorder, valjda zato što još nisam pročitala ove dve koje se ne dopadaju quentinu... :lol:


Volim i Cirkus i Pomorandže i Pirineje, mislim samo da je Vita brevis precenjena.
 
Evo i mene. Juče mi se završio kurs kompjutera pa ću sad imati više vremena za sebe. Toliko sam bila umorna prethodne dve nedelje da nisam ni u busu mogla da čitam, nego sam samo gledala kroz prozor i čekala da stignem do moje stanice. Čitala sam danas malo Ljubav u doba kolere, pa gledala vaterpolo pa ću sad opet da čitam. Moram da se vratim u normalu:)
Mislila sam i neku haljinu da šijem, ali me mrzi sad da vadim kroj, tako da to ostavljam za drugi dan.

Krasuljak, dago mi je da je mamino stanje bolje. :)
Kamenita, brz oporavak!:)
 
Čitam knjigu Zašto skačem na koju naiđoh sasvim slučajno u školi. Navodno ju je pisao trinaestogodišnji autistični dečak, nem ali komunicira preko računara. Ne verujem da je sam to uradio, ali nam je približio osobe s ovim problemom u smislu pojašnjenja njihovih osećanja i potreba. Moja drugarica ima takvog šestogodišnjeg mališana, a i u školi imamo dva takva učenika, Tačnije jednog, koji je blaži slučaj, drugi je ove godine prešao u specijalnu školu. On uopšte ne govori.
 
Zavrsih pre neki dan Stepski konji - Filip Ker Bas lepa knjiga, posebno za ljubitelje zivotinja, a specijalno konja..
Jedina moja zamerka je mozda previse naivan opis odnosa izmedju Kaljinke i zivotinja, pomalo decije naivan..
Desava se pocetkom II sv rata, u Ukrajini, kada nacionalni rezervat Askanija nova, bude prepusten samom sebi zajedno sa svim zivotinjama u njemu
gde glavnu ulogu imaju konji Przevalskog. To je najstarijja rasa konja na planeti, stara hiljade godina, i jedini divlji konji u pravom smislu te reci.
Nemci, naravno, zele da ih istrebe zbog njihovog neplemenitog porekla..
Konji su preziveli hiljade i hiljade godina, a da li ce preziveti Nemce..Tu je i devojcica Kalina - Kaljinka kojoj su Nemci pobili svu porodicu, ostala je potpuno sama, i krije se u stepi sa zivotinjama..

Konji Przevalskog i danas postoje, ali su tokom XX v. bili na ivici istrebljenja..Cak se posle II sv. rata pa do 60-ih godina smatralo da su potpuno istrebljeni..

Knjiga je lagana, iako ne prati bas laku pricu..


Pocela sam da citam Zbogom - Ajse Kulin Posle Stepskih konja, jednostavne price, treba sada pohvatati odnose u drustvu pred sam kraj Otomanskog carstva, ko je s kim, ko je protiv koga..
Davno sam citala njen Poslednji voz za Istanbul i knjiga mi se dopala.
 
Prvo mi starije dete bilo bolesno, a sad smo muž i ja načisto, ali skroz naskroz zaribali. Kad moram da uzmem bebu kao da držim džak cementa. A vikend pa se ne zna red jela, spavanja, sve bzvz. Elem, pošto sam noću bila suviše budna, završila sam dve knjige i evo ih:
Fajront u Sarajevu, Nele Karajlić (Laguna). Pročitala samo na insistiranje moje sestre, zaljubljenice u Sarajevo, bosansku dušu i smisao za humor. I volela sam da slušam Zabranjeno pušenje kad sam išla u gimnaziju, pa sam otkrila da i sada znam tekstove većine njihovih pesama. Elem, preporuka je došla kao pismena, pitka knjiga uz koju se i nasmeješ i rasplačeš. Ja bih dodala da sam se smejala, češće nasmešila, više puta su me neke sitnice oduševila (tipa raslojavanje stanovništva Sarajeva prema fudbalskom klubu za koji navijaju, u čemu je fora navijati za mali fudbalski klub - tu mi je prodao vrhunsku foru; oduvek sam se recimo u engleskim romanima ili vestima pitala ko pobogu navija za neki klub iz treće B lige, a znam da imaju zaista odane navijače – e Nele me prosvetlio :). I zaista jeste pismen, a narodski, što i jeste odlika njegovih scenarija i reči pesama. Mene je mučilo što je knjiga zaista bez potrebe predugačka; što urednik nije kratio njegove predugačke a u krug analize koječega, tipa uloge pesnika u komunizmu pa na 6 strana, pa što se raspala Juga na ne znam koliko, pa ko je šta rekao ili nije – to je sve pri kraju knjige kad je nešto hteo da se objašnjava i pravda a bez potrebe. Prve dve trećine knjige su bolje, kad se drži nostalgije koja mu dobro stoji. I dalje stoji da je preporuka za Lamar. Kanela, zamalo da mi promakne opis odlaska avionom iz Sarajeva, toliko me je dotad smorio bespotrebno detaljnim a ničim izuzetnim razmišljanjima.

Tri priče o samoubicama, Goran Marković (Arhipelag). Tri priče, sve tri odlične. Iako minijature u njih stale čitave male drame i u slučaju poslednje, na osnovu filma Variola vera, "Druga smrt doktora Grujića" mnogo malih drama u kontekstu jedne velike. Samoubice iz naslova ironično; ne znači stvarno da se likovi ubiju, već su u pitanju više samoubistva onoga čemu su do određenih prelomnih događaja opisanih u pričama ti likovi težili. Prva "Podgrejana sarma od prekjuče" takođe je i nekakav uvod u celokupan Markovićev odnos između literature i filma; pošto je glavni lik ove priče scenarista koji pokušava da napiše roman, u jednom trenutku on odlično objašnjava šta se da lako izvesti na filmu a teško u romanu i obrnuto, i to se onda mnogo puta u knjizi i demonstrira. Priče su kao Markovićevi filmovi – oštre, pitke, izvanredni likovi, male/velike drame, sve na mestu, intrigantno i pismeno. I takođe, pravo je zadovoljstvo čitati Arhipelagove knjige – tvrd povez, normalan prored i tip papira, nema loše lekture, sve pod konac.
 
Evo još jedne u poslednje vreme i to je sve od mene bar za nedelju dana. Počela sam jutros Moa Jana "Priče o crvenom sirku" i verujem da će mi trebati više vremena, hoću da uživam :)
Bračni zaplet, Džefri Judžinidis (prevod Aleksandar V. Stefanović), Plato. Glavna junakinja je ljubitelj romana 19. I ranog 20. veka u kojima, prema tumačenju njenog profesora, se sve vrti oko braka, te bi bili obesmišljeni ako bi razvod bio dostupan kao danas. A u njenom životu se formira sličan ljubavni trougao sa momkom koga voli, koji je neverovatno harizmatičan, prepametan, privlačan, I drugog koji joj je drag, koji je u nju veoma zaljubljen, na onaj romantični način gde je ona ideal devojke kojom želi da se oženi I da je voli čitavog života. Kroz knjigu pratimo sva tri junaka oko godinu dana u onom za mnoge prelomnom momentu od trenutka diplomiranja I preispitivanja šta dalje, sazrevanja, načina odvajanja od roditelja, itd. Lepo je napisano, u Judžinidisovom stilu, sa izvanrednim osećajem za vreme, što mu je bio naročito jak adut I u prethodnim “Samoubistvima nevinosti” I “Midlseksu”. Sa njima I deli tu priču o sazrevanju I okvirno uzrast junaka. Ipak mislim da mi “Midlseks” ostaje najbolja njegova knjiga.
Ah da, kao kontrast "Pričama o crvenom sirku" koje su, netipično za Lagunu, odlično prevedene i dobro lektorisane, u "Bračnom zapletu" je strašno nezgrapan prevod u smislu da mnogo engleskih reči nije prevedeno nego nekako nezgrapno posrbljeno, ili su rečenice najdoslovnije prevedene tipa "Ja sam bila tamo" kao I was there umesto, mnogo tipičnije na srpskom, prosto "Bila sam tamo" i sl. Znači, nije neko ko ne zna dobro engleski, već neko ko nema iskustva u književnom prevodu. U tom smislu lektor ni nije dobro uradio posao.
 
da li je citao neko - kci direktora cirkusa-?
citala sam davno gorderovu devojku sa pomorandzama i sada se nesto premisljam oko ove pa ako mogu neki utisci, pa da prelomim, da uzimam ili ne : )
 
Gde si ti, Tara, od kad te nije bilo. Čitali smo mnogi Kći direktora cirkusa. Meni je jedna od boljih Gorderovih knjiga (a čitala sam samo još Zamak u Pirinijema :zstidljivko:). Devojku s pomorandžama nisam. Mislim da uzmeš. Posle možeš i da ostaviš ako ti se ne svidi.z;)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Ovo su 3 simptoma da vam na vrata kuca perimenopauza
Odgovora
2
Pregleda
293
Plavooki Treptač
Plavooki Treptač

Back
Top