Biblioteka 3

[kamenita]

Jesam li ja ono ljudima preporučivao Banvila?
Ne znam ovu knjige, neke druge dvije koje sam čitao bile su mi dobre, ali čini se da sam jedini ko njega voli.

Ne mora da znači da ne valja ako nije po mom ukusu. Toliko dobrih knjiga se meni nije svidelo. Možda bih promenila mišljenje da sam je pročitala, ali ne podnosim scene sa genitalijama, kojima baš i ne vidim svrhu. Pa neka sam i konzervativna puritanka.

 

[kamenita]

Ne mogu da shvatim da Habjanovićka ovako eksplicitno opisuje mržnju prema ocu tek posle 43 godine, pošto je trilogija autobiografska. Previše patetično od matore žene. Razumela bih da je devojčica, ali sada... Ja ga jednostavno ne bih uzimala u usta da me je toliko povredio. Izgleda da je finansijska kriza i kod nje, inače kako drugačije shvatiti ovaj podvig... Deluje kao tužna priča u Storiju. Kao pismeni zadatak srednjoškolke...

Ja Habjanovićku nikako ne volim. Ne mogu da joj oprostim Jul i njihov glavni odbor. A kada je ta priča pukla, odjednom žena postade pokajnica, sva bogobojažljiva piše knjige sa verskom tematikom. Tog presvačenja se baš gadim. Mislim, ima čovek prava da promeni mišljenje, ali baš 180 stepeni - nije nego. Opet moj konzervativizam.

A nije da je nisam čitala, trudila sam se da budem širokih shvatanja, pročitala sam Ana Marija me nije volela, Paunovo pero i nešto još, potpuno sam zaboravila šta. Očigledno nije na mene ostavilo utisak. E, sad mogu argumentovano da kažem da ništa specijalno ne propuštam.

 

[*moonlight*]

Ni ja ne volim LJHĐ, nikako.
Naporna mi je i likom, i glasom, a knjigama tek, osobito religioznim.
Čitala sam, da se jače sećam, Igru anđela, ona i ima još nekih zanimljivosti.

Inače, pročitala sam juče Markesovu knjigu Pukovniku nema ko da piše.
Mnogo volim Markesovu O ljubavi i drugim demonima, ali još snažnije Hroniku najavljene smrti.
Volim tu teskobu očekivanja, iščekivanja, i razdora bića zbog strpljive žudnje.
Volim misao o neizdrživostima, koje moramo da čekamo, i duboko žudima za njima celim bićem.

Ovo je drugo napisano Markesovo delo, koje je donekle najavno za dublje problematizovanje i oslikavanje Markesove poetike.
To se u tekstu i primećuje, ne obiluje snagom, koja jeste svojstvena Markesu.
I to nije loša stvar, vidan je, itekako vidan Markesov napredak,i ona uzlaznost koju bi napredak i morao da podrazumeva.

Pukovniku nema ko da piše.
Petnaest godina čeka pismo rešenja o penziji, tačnije stalni izvor prihoda.
Pukovniku nema ko da piše.
Sahranio je sina ali ne prihvata da sahrani dostojanstvo, te glad i osnovne potrebe guši idejom spasa koje će stići pismom.
Pukovniku nema ko da piše.
On neguje petla, koji je bio pobednik borbi petlova, tokom jedne je njegov sin izrešetan jer je na neki način podvaljivao.
Pukovniku nema ko da piše.
On neguje svoju i ženinu glad brinući o petlu, jedinoj zaostavštini svog pokojnog sina, on veruje u snagu tog imetka koji doneće prihod, doneće mir, doneće spas.
Pukovniku nema ko da piše.
On gladuje, on trpi pritiske žene da proda petla, da uzme novac, da prestane da čeka pismo, da prestane da bude ono od čega je petnaest godina satkan.
Od strpljenja.
Pukovniku nema ko da piše.
Nema, ali on čeka.
On neodustajno čeka.
On veruje.
Ima nadu.
I ima petla.
Petla pred kojim je borba, kao i pred njim samim.
Borba koja doneće pobedu.
Ili poraz.
On nije pukovnik ako ne veruje u ono prvo.
On je pukovnik.
Iako nema ko da mu piše.

 

[krasuljak]

I ja volim O ljubavi i drugim demonima.

 

[danasc80]

Završila:
Priče o crvenom sirku Mo Jen (prev. s kineskog Mirjana Pavlović), Laguna.
Ima mnogo toga što mi se dopalo u knjizi, ali više u stilupisca nego u konkretno ovoj knjizi. Knjiga ima 5 delova, pri čemu su prva dva najviše povezana, treći je zaseban (nešto više o njemu kasnije) kao neka vrsta alegorijskog izlaganja određenih događaja, samo sad iz drugog ugla, i na kraju poslednja dva koja zaokružuju neke elemente iz prvih poglavlja.
Primenjena je zanimljiva tehnika građenje priče iz manjih delova kroz različito vreme, napred-nazad, vrlo dinamično i neobično, dok se ne sklopi celina.
Nisu likovi ti rukovode nego priča, jer likovi se ne razvijaju naročito, oni su statični u prošlosti što je možda I ok jer su u pitanju naratorovi baba I deda, a njih je teško preispitivati objektivno.
Sa istim osećajem za detalj opisuje I najsurovije zločine I delove pejzaža, ne možeš da skreneš pogled.
Ima nečeg filmičnog u svemu, u montaži, opisima, motivaciji likova, valjda zato što nisu naročito psihološki iznijansirani pa se lako daju zamisliti na filmu. Ipak, majstorski piše.
Kada opisuje kako lepi japanski vojnik na konju se probija kroz polje sirka a unezvereni dečak od 14 godina ga gleda onda taj opis postaje i opis pokoravanja Kine od Japanaca, jer taj sirak hrani njih, njihove životinje i peku rakiju od komine koju prodaju za druge svoje potrebe; ko seče sirak bez potrebe u stvari im uskraćuje najneophodnije: "Otac je gledao kako sabljom iz sve snage ljutito seče klasje, i to toliko vešto da je neko nečujno padalo na zemlju ostavljajući obezglavljee stabljike da stoje mirno, dok je drugo, posve raspamećeno, šumorilo i prigušeno cvilelo, savijalo se u stranu viseći na preostalim končićima uzdrhtalog lišća. Bilo je pak i stabljika koje su se s najvećom gipkošću i žilavošću povijale uz sablju, napred-nazad, kao da su slamka privijena uz njenu oštricu." (236)
U trećem poglavlju "Psećim stazama i bogazama" rat protiv Japanaca prenosi u priču o seoskim psima koji, poput njihovih gazda Kineza, prvi ratuju jedni protiv drugih, razjedinjeni, a onda se udružuju protiv zajedničkog neprijatelja – ljudi. Ima tu i nasilnih smrti i vojne taktike, povlačenja, napada, lukavstva. Isto tako, pokazuje kako rat menja sve, pa i životinja koje od čovekovih saveznika i čuvara doma postaju prave zveri. Ali je predugo i meni se čini nepotrebno, kao veštački umetnutno poglavlje.
Poslednja dva poglavlja zaokružuju priču o babi i dedi i početnim godinama invazije Japanaca.
Najveći problem mi je bio, pored toliko mnogo plastično prikazanog nasilja, što je sve nekako distancirano opisano; likovi su često na granici karikature, ne želiš ni za jedan da se vežeš, nema razvoja i nema emotivnog učešća čini mi se ni pisca, pa onda ni mojeg kao čitaoca.
Vratiću mu se rado kao piscu, verujem da ovu knjigu neću lako zaboraviti, ali opet nije "moja" da poželim da joj se vratim u mislima ili ponovnim čitanjem.
I kao što sam već rekla ranije, odlično je prevedena, što nije ni čudno prošto je prevodilac profesor kineskog jezika na Filozofskom fakultetu, ali opet, profesura ne mora da garantuje jednako dobar osećaj za književno prevođenje. Ovde se srećno poklopilo.

 

[lamar]

Moje saučešće, Kerefeko. Očekujemo da se sada desi nešto lepo...

@Pamtim i ja tu scenu, ko bi je zaboravio. a čini mi se da je i kod Selenića u Timor mortisu bilo nabijanja na kolac...

Ja sam danas obišla maminu kuću, pa sam čitala u vozu Našeg oca. Ne mogu da shvatim da Habjanovićka ovako eksplicitno opisuje mržnju prema ocu tek posle 43 godine, pošto je trilogija autobiografska. Previše patetično od matore žene. Razumela bih da je devojčica, ali sada... Ja ga jednostavno ne bih uzimala u usta da me je toliko povredio. Izgleda da je finansijska kriza i kod nje, inače kako drugačije shvatiti ovaj podvig... Deluje kao tužna priča u Storiju. Kao pismeni zadatak srednjoškolke...

Jeste, izuzetno mucan pocetak knjige.
A knjiga je odlicna, naravno.
Eto, tek koliko da se javim i da vas sve pozdravim

 

[quentin]

Jeste, izuzetno mucan pocetak knjige.
A knjiga je odlicna, naravno.
Eto, tek koliko da se javim i da vas sve pozdravim

Čekaj, meni se čini da neka sadistička scena ima na kraju Timor mortisa, kad narod linčuje onu žensku koja se provodila s njemačkim vojnicima.
Na početku je bombardovanje, kad junaku poginu roditelji. Ne sjećam se nečega sličnog nabijanju na kolac na početku knjige?
Baš me zanima da li se dobro sjećam ili sam nešto pobrkao.

 

[Mrs.Bi]

Pokoravanje, Mišel Uelbek, Booka, 262 str. Posle nekoliko promašaja, konačno sam naišla na knjigu koja mi se svidela, koja me ponela i koju sam sa zadovoljstvom čitala. Da mi je neko samo ispričao o čemu se radi možda se i ne bih zainteresovala. A još se kao kuriozitet navodi da je slika pisca izašla na naslovnoj strani lista Šarl Ebdo (Charlie Hebdo) u kom je bila ona nesrećna karikatura Muhameda, koja je inicirala masakr u radakciji lista, a knjiga izašla baš na taj dan, zbog čega je Uelbek i evakuisan iz Pariza posle tog dogadjaja. I šta da zaključim nego da je sve iscenirano kako bi se privukla pažnja na osrednju ili čak lošu knjigu.

Spojler

Kao ona Dragulj Medine koja je privukla toliko medijske pažnje pa je bila čitana, a uopšte ne zaslužuje, kažu oni koji su je čitali.

Medjutim, ovde nije takav slučaj, jasno mi je zašto je bila najčitanija u gradskoj biblioteci prošle godine. Pored vrlo aktuelne teme: posle izbora u Francuskoj 2022. godine, na vlast dolazi muslimanska partija, knjiga je, po mom mišljenju, baš dobro napisana. Meni ne smeta takav stil, pomalo suvoparan, bez lirskih i bilo kakvih opisa. Na dva tri mesta mi je zasmetalo preterano udubljivanje i analiziranje nekih tema - religije i književnog dela francuskog pisca Uismansa za kog je junak i pripovedač Fransoa, univerzitetski profesor, najveći stručnjak. A posle toliko pominjanja i analaziranja Uismansa, za koga ja ranije nisam ni čula, naravno da dobijete želju da ga čitate.
Dakle, kad muslimani preuzmu vlast, sve se menja, svi profesori moraju da predju u islam, žene su pokrivene i nestaju iz javnog života i sa radnih mesta, ali sve funkcioniše, muškarci dobijaju mnoge bonuse, poput mogućnosti da imaju više žena i nema (muškarca) kome se to nije svidelo.
I ne kritikuje autor i junak novu islamsku vlast, posle prvobitnog povlačenja sa univerziteta i on traži prilike da se uklopi.

 

[lamar]

O, pa meni se ova slika sveta ni malo ne dopada

Čekaj, meni se čini da neka sadistička scena ima na kraju Timor mortisa, kad narod linčuje onu žensku koja se provodila s njemačkim vojnicima.
Na početku je bombardovanje, kad junaku poginu roditelji. Ne sjećam se nečega sličnog nabijanju na kolac na početku knjige?
Baš me zanima da li se dobro sjećam ili sam nešto pobrkao.

U pravu smo i ti i ja. I Rada.
Ta scena lincovanja i nabijanja na kolac/letvu postoji, ali na samom kraju knjige.
Nateraste me da trazim knjigu

 

[quentin]

Pokoravanje, Mišel Uelbek, Booka, 262 str. Posle nekoliko promašaja, konačno sam naišla na knjigu koja mi se svidela, koja me ponela i koju sam sa zadovoljstvom čitala. Da mi je neko samo ispričao o čemu se radi možda se i ne bih zainteresovala. A još se kao kuriozitet navodi da je slika pisca izašla na naslovnoj strani lista Šarl Ebdo (Charlie Hebdo) u kom je bila ona nesrećna karikatura Muhameda, koja je inicirala masakr u radakciji lista, a knjiga izašla baš na taj dan, zbog čega je Uelbek i evakuisan iz Pariza posle tog dogadjaja. I šta da zaključim nego da je sve iscenirano kako bi se privukla pažnja na osrednju ili čak lošu knjigu.

Spojler

Kao ona Dragulj Medine koja je privukla toliko medijske pažnje pa je bila čitana, a uopšte ne zaslužuje, kažu oni koji su je čitali.

Medjutim, ovde nije takav slučaj, jasno mi je zašto je bila najčitanija u gradskoj biblioteci prošle godine. Pored vrlo aktuelne teme: posle izbora u Francuskoj 2022. godine, na vlast dolazi muslimanska partija, knjiga je, po mom mišljenju, baš dobro napisana. Meni ne smeta takav stil, pomalo suvoparan, bez lirskih i bilo kakvih opisa. Na dva tri mesta mi je zasmetalo preterano udubljivanje i analiziranje nekih tema - religije i književnog dela francuskog pisca Uismansa za kog je junak i pripovedač Fransoa, univerzitetski profesor, najveći stručnjak. A posle toliko pominjanja i analaziranja Uismansa, za koga ja ranije nisam ni čula, naravno da dobijete želju da ga čitate.
Dakle, kad muslimani preuzmu vlast, sve se menja, svi profesori moraju da predju u islam, žene su pokrivene i nestaju iz javnog života i sa radnih mesta, ali sve funkcioniše, muškarci dobijaju mnoge bonuse, poput mogućnosti da imaju više žena i nema (muškarca) kome se to nije svidelo.
I ne kritikuje autor i junak novu islamsku vlast, posle prvobitnog povlačenja sa univerziteta i on traži prilike da se uklopi.

Uopšte ne sumnjam da je kniga dobro napisana, ali trenutno mi se ne razmišlja o odnosu Islama i evropske civilizacije. Previše aktuelna i previše zamorna tema.

 

[Mrs.Bi]

O, pa meni se ova slika sveta ni malo ne dopada

Ko nas pita, Lamar. Svet, po svoj prilici, ide ka tome.

Uopšte ne sumnjam da je kniga dobro napisana, ali trenutno mi se ne razmišlja o odnosu Islama i evropske civilizacije. Previše aktuelna i previše zamorna tema.

I ja bih više volela da toga uopšte nema kao teme, ali sve mi se više čini da islam kolo vodi po svetu. Naravno, da ne moramo da čitamo o tome, ako ne želimo i da se dodatno brinemo ili nerviramo.
Zato ja odbijam da čitam knjige o ratovima na prostorima Jugoslavije.

Ali ti si već čitao Uelbeka? Samo te ova tematika ne zanima trenutno? Pa šta bih još mogla da pročitam kad sam ga već "otkrila"?

 

[Mrs.Bi]

Izasla Blic žena sa knjigom Izabele Aljende O ljubavi i senci. To je već izlazilo, pa je ja imam.

 

[quentin]

Ko nas pita, Lamar. Svet, po svoj prilici, ide ka tome.



I ja bih više volela da toga uopšte nema kao teme, ali sve mi se više čini da islam kolo vodi po svetu. Naravno, da ne moramo da čitamo o tome, ako ne želimo i da se dodatno brinemo ili nerviramo.
Zato ja odbijam da čitam knjige o ratovima na prostorima Jugoslavije.

Ali ti si već čitao Uelbeka? Samo te ova tematika ne zanima trenutno? Pa šta bih još mogla da pročitam kad sam ga već "otkrila"?

Meni je Karta i teritorija bila najbolja. Mogućnost ostrva je malo komplikovanija, ali se, kao i Pokoravanje bavi Evropom i svijetom u budućnosti, iako je manje konkretna od Pokoravanja, koliko shvatam.
Elementarne čestice su mi isto bile OK. Proširenje područja borbe sam davno čitao, ne sjećam se.
Platformu nisam čitao.

 

[Rayela]

Završila:
Priče o crvenom sirku Mo Jen (prev. s kineskog Mirjana Pavlović), Laguna.
Ima mnogo toga što mi se dopalo u knjizi, ali više u stilupisca nego u konkretno ovoj knjizi. Knjiga ima 5 delova, pri čemu su prva dva najviše povezana, treći je zaseban (nešto više o njemu kasnije) kao neka vrsta alegorijskog izlaganja određenih događaja, samo sad iz drugog ugla, i na kraju poslednja dva koja zaokružuju neke elemente iz prvih poglavlja.
Primenjena je zanimljiva tehnika građenje priče iz manjih delova kroz različito vreme, napred-nazad, vrlo dinamično i neobično, dok se ne sklopi celina.
Nisu likovi ti rukovode nego priča, jer likovi se ne razvijaju naročito, oni su statični u prošlosti što je možda I ok jer su u pitanju naratorovi baba I deda, a njih je teško preispitivati objektivno.
Sa istim osećajem za detalj opisuje I najsurovije zločine I delove pejzaža, ne možeš da skreneš pogled.
Ima nečeg filmičnog u svemu, u montaži, opisima, motivaciji likova, valjda zato što nisu naročito psihološki iznijansirani pa se lako daju zamisliti na filmu. Ipak, majstorski piše.
Kada opisuje kako lepi japanski vojnik na konju se probija kroz polje sirka a unezvereni dečak od 14 godina ga gleda onda taj opis postaje i opis pokoravanja Kine od Japanaca, jer taj sirak hrani njih, njihove životinje i peku rakiju od komine koju prodaju za druge svoje potrebe; ko seče sirak bez potrebe u stvari im uskraćuje najneophodnije: "Otac je gledao kako sabljom iz sve snage ljutito seče klasje, i to toliko vešto da je neko nečujno padalo na zemlju ostavljajući obezglavljee stabljike da stoje mirno, dok je drugo, posve raspamećeno, šumorilo i prigušeno cvilelo, savijalo se u stranu viseći na preostalim končićima uzdrhtalog lišća. Bilo je pak i stabljika koje su se s najvećom gipkošću i žilavošću povijale uz sablju, napred-nazad, kao da su slamka privijena uz njenu oštricu." (236)
U trećem poglavlju "Psećim stazama i bogazama" rat protiv Japanaca prenosi u priču o seoskim psima koji, poput njihovih gazda Kineza, prvi ratuju jedni protiv drugih, razjedinjeni, a onda se udružuju protiv zajedničkog neprijatelja – ljudi. Ima tu i nasilnih smrti i vojne taktike, povlačenja, napada, lukavstva. Isto tako, pokazuje kako rat menja sve, pa i životinja koje od čovekovih saveznika i čuvara doma postaju prave zveri. Ali je predugo i meni se čini nepotrebno, kao veštački umetnutno poglavlje.
Poslednja dva poglavlja zaokružuju priču o babi i dedi i početnim godinama invazije Japanaca.
Najveći problem mi je bio, pored toliko mnogo plastično prikazanog nasilja, što je sve nekako distancirano opisano; likovi su često na granici karikature, ne želiš ni za jedan da se vežeš, nema razvoja i nema emotivnog učešća čini mi se ni pisca, pa onda ni mojeg kao čitaoca.
Vratiću mu se rado kao piscu, verujem da ovu knjigu neću lako zaboraviti, ali opet nije "moja" da poželim da joj se vratim u mislima ili ponovnim čitanjem.
I kao što sam već rekla ranije, odlično je prevedena, što nije ni čudno prošto je prevodilac profesor kineskog jezika na Filozofskom fakultetu, ali opet, profesura ne mora da garantuje jednako dobar osećaj za književno prevođenje. Ovde se srećno poklopilo.

Ne nemoj da mu se vracas, ova je knjiga najbolja, zasluzio je Nobela bas ovom knjigom, i ja sam bila odusevljena, ali su me sledece dve njegove "oladile",
savrseno su mi strane, citala sam ih do pola, onda ostavila ubedjujuci sebe da cu ih nekada ponovo citati, ali znam da necu.
Psi i rakija "razbijaju" Drago mi je da je prevod dobar jer je veliki zayeb to prevodjenje sa tih egzoticnih jezika, retko ko to ume i retko kome to uspe.
Knjiga me nekako asocirala na Rashomona ( Kurasavin film), zasto, kako, ne znam.
"Nabijanje na kolac" mene nikako ne "dodiruje" ako je to neko vreme Andricevo, ali scena iz Selenicevog romana mene je licno na neki "obelezila"
i tako prati me uvek i svuda, narocito kada sam u Srbiji ( a sada jesam) i kada vidim politicku scenu na kojoj su glavni akteri deca tih zena koje su
drugu zenu nabijale na kolac.
Kupih juce i Velikica i Basaru i Zurica, a od svih mi se najvise svidja Vrijeme koje se udaljava


M. Kovaca

Rukopis je posvetio svojoj zeni ( valjda mu je ta Boba bila zena) i u uvodu knjige kaze:

Posvecujem ti ovu knjigu za odanost, ljubav i blizinu u svim satima, za sve protekle godine i vreme koje se udaljuje. Ako je ovo povijest razocaranja,
onda je ona samo djelomicna, jer ti si uvijek bila onaj radosni trenutak zivota kad je covjek u stanju abrati svoje duhovne snage, a svoje misli usredotiiti
i zdruziti krajnosti. Zahvalan sam ti na jedinstvenom daru ljubavi kojom si ozarila tjeskobni zivot moj i stavila kao jamstvo nase zajdnicke avanture.
Ova je posveta samo delic zahvalnosti za ono sto si mi darivala, stoga cu nastojati da ti posvetim jos mnoge sate ljubavi, do kraja, do kraja...


To su neke beleske , al kako ja volim, na 400 strana, iz njegovog perioda u Beogradu, od gimnazije pa do konacnog odlaska, malo me nervira
taj njegov hrvatski jezik, a koji nije slucajan, ali je knjiga savrsena i preprucujem je.

 

[krasuljak]

Izvolte, poslužite se. Danas mi je divan dan...

- - - - - - - - - -

Izasla Blic žena sa knjigom Izabele Aljende O ljubavi i senci. To je već izlazilo, pa je ja imam.

Imam i ja, čak sam je i čitala, pa ipak, zamalo da kupim juče... Ali sam si zato nakupovala svašta nešto na Limundu...

 

[minafina]

Srecan rodjendan!

 

[Tatjana1610]

Rado, sve najlepse!

''Hajde da podelimo svet ovako:
Nebo tebi - zvezde meni,
Sunce tebi - svetlost meni,
more tebi - talasi meni!!!
Ma ne, bolje ovako: sve tebi, a ti meni...''

 

[kamenita]

Za tvoj divan dan!
Da si živa i zdrava!

 

[krasuljak]

Hvala, drage moje. Ljubim vas sve.

 

[snežna pahuljica]

Krasuljak, srećan rođendan! Zdravlje ti želim pre svega, a onda sve ostalo što treba!

Nisam stigla da iščitam sve što ste pisali prethodnih dana, a to ću stići verovatno tek u četvrtak, tako da ne mogu da komentarišem ništa o knjigama. Nadam se da ću do kraja nedelje završiti Ljubav u doba kolere koju sam otegla, pa evo, više od mesec dana. Ali bitnije je to da mi se knjiga dopada i nadam se da će taj utisak ostati do kraja.

Jaaako mi se putuje negde, da promenim sredinu. To nije izvodljivo sada, ali mogu da želim

Krasuljak, nadam se da je mama bolje.

Kad pročitam o čemu ste ćaskali ovih dana, eto mene opet

 

[Mrs.Bi]

Izvolte, poslužite se. Danas mi je divan dan...

Srecan rodjendan!

Rado, sve najlepse!

Rado, srećan ti rodjendan i da ti se ispune sve želje.

Morala sam da citiram i naše stare članice kojih nije bilo godinama. Minafina, Tatjana, nadam se da ćete opet češće navraćati i družiti se sa nama.

- - - - - - - - - -

I jedna zanimljivost: i meni je danas neki rodjendan. Minut posle ponoći dobila sam čestitku na mail:

Čestitamo!

Na današnji dan, pre 6 godina, registrovali ste se na Forumu Krstarice, zato Vam želimo srećan Krstarica rođendan!

Želimo Vam da još dugo razmenjujete misli sa nama na Forumu Krstarice.


Vaša Krstarica


A još zanimljivija zanimljivost je da sam se ja na Krstu učlanina na Radin rodjendan, a ona na moj ! ! !

 

[krasuljak]

Rado, srećan ti rodjendan i da ti se ispune sve želje.

Morala sam da citiram i naše stare članice kojih nije bilo godinama. Minafina, Tatjana, nadam se da ćete opet češće navraćati i družiti se sa nama.

- - - - - - - - - -

I jedna zanimljivost: i meni je danas neki rodjendan. Minut posle ponoći dobila sam čestitku na mail:

Čestitamo!

Na današnji dan, pre 6 godina, registrovali ste se na Forumu Krstarice, zato Vam želimo srećan Krstarica rođendan!

Želimo Vam da još dugo razmenjujete misli sa nama na Forumu Krstarice.


Vaša Krstarica


A još zanimljivija zanimljivost je da sam se ja na Krstu učlanina na Radin rodjendan, a ona na moj ! ! !

Hvala, hvala... Čestitam i ja tebi ovaj krstarovski rođendan. Vidiš, povezane smo ti i ja nekim nevidljivim silama...
A posebno mi je drago da su se naše drugarice pojavile posle toliko vremena upravo zbog mog rođendana.

Inače, mamu ispratismo danas u Nišku Banju na 3 nedelje. Žao mi je jer mi danas počinje raspust, ali, nadam se da će kući da se vrati sa štakama. Jutros su je, nadam se poslednji put, spustili na stolici.

 

[Mrs.Bi]

Drago mi je i što sa mamom ide sve kako treba. I banja će joj puno pomoći. Bar tako kažu oni koji su imali takvo iskustvo

 

[quentin]

I od mene srećan rođendan, Rado, sa zakašnjenjem.

 

[Mrs.Bi]

ajoj, vidi, ja uopše nisam obratila pažnju da je to bilo juče ... ali nema veze, uvek je vreme za lepe želje