Lamar, ne citaj ovo dole.
Dakle, dete mi je neki dan iz biblioteke, na moje odusevljenje, donelo dve Jergoviceve knjige, Srda peva u sumrak na Duhove i mnogo hvaljene Dvori od oraha. Bila sam pocela zbirku prica Karivani, procita nekoliko, pominjala sam i ostavila. Nisam razumela nacin na koji pise, odnosno poente tih prica su mi cudne. Price imaju lep pripovedacki tok sa naracijom koja je simpaticna skroz, a onda na kraju kao da je neko presece, zamrzne u trenu. Zavrse se nekako na brzinu, po kratkom postupku i ostave me skroz zbunjenu.
Dobro, price mi nisu legle, ajmo romane da probam. Moje odusevljenje je bilo kratkog daha. Dakle ova Srda ima preko 570 stranica. Kada sam videla, potpuni sok, nemam ja vremena za toilike stranice. Ali, dodje praznik, pa nadjoh. Od tih 570 str. junacki sam dogurala do 428 i bojim se da necu imati zivaca da zavrsim.
Glavni dogadjaj u knjizi je ubistvo Srde Kapurove, devojcice od 12 do 15 godine, nepoznato je, kao i to ko je, odakle je i sve drugo u vezi nje. Prica se u stvari odvija kroz pet prica o ljudima koji su se na neki nacin imali neku dodirnu tacku sa Srdom. Ti ljudi medju sobom uglavnom nemaju mnogo veze, tako da sa zavrsetkom price ti likovi nestaju.
Moj problem je tehnicke prirode, sastoji se u tome sto u svih pet prica dobijam istoriju bas svakog lika koji se pomene. Tu su i lekari i komsinice i skolski drugovi, bas svaki lik ima svoju malu pricu, sa sve imenima clanova porodice, tu su mame, tate, cesto i babe, dede, ujaci, stricevi itd. Ko su, odakle su, sta rade ili su radili u zivotu i slicno. Simpaticne male price, ali ih ima toliko da ja sada na kraju cetvrte pojma nemam sta je bilo u ranijim, koje sam citala pre dva-tri dana.
Nisam nepazljivo citala. dok sam primetila da se i u prvoj i u cetvrtoj pominje neki ustasa, nebitno, po imenu Zovko. Nije isti, prvi je iz rata iz devedesetih, drugi iz dr. svetskog rata.
Nekako mi lici da je Jergovic odlican za kratke price, koje se nekom mogu dopasti ili ne, a da je ovaj roman unija skupova takvih prica, koje doduse ovde imaju poentu, jer ih je nekako postavio na svoje mesto.
Uf, svasta sam napisala.
Da, i nekako mi svi ti tako razliciti likovi, razliciti po godinama, statusu, poreklu, nacionalnosti i sl. imaju isti obrazac. Svi oni moraju da se dokazuju u tim svojim sredinama, jer zbog necega nisu njen autohtoni deo.
I jos, previse mi je nesrece i jeda kod svih njih, svi ti silni likovi su nesrecnih i ekstremnih sudbina. Toliko je mnogo toga, da mi sa ukljucujuci detaljne opise smrti dvoje dece (od bolesti) naginje na patetiku.
Potrudicu se da je zavrsim, da ne pokleknem na poslednjoj cetvrtini, ali gubim dah.
Je li citao neko ovu knjigu? Dajte jos neko misljenje!
Znam da su Dvori... hvalile Lamar i Rayela, mozda jos neko, nisam pretrazivala.
Nisam znala ni da je Ginter Gras do sada bio živ. Mislila sam da je umro ranije. Ja sam taj njegov Limeni doboš prvi put čitala pre par godina i dobar mi je.
) dodatno me kao covek osvojio svojim plavookim pogledom 
Mogli su malo bolji (ili siri) izbor da naprave..
Ubi ga ovo vreme prevrtljivo...
