Biblioteka 3

[Rayela]

I fala Petru Dobrnjcu da ste se javile, bas sam se zabrinula za vase junacko zdravlje.
Nema nesto LamarKe, valjda i ona negde u bespucima mora uziva.

 

[Rayela]

Počela sam Područje bez signala, Roberta Perišića, kog je Lamar ocenila ocenom višom od najviše, ali se i ogradila



Nije me baš na početku uzela pod svoje kao Lebović i Halilović, ali išla je malo po malo. A onda sam pročitala kritiku nekog neiskusnog crnogorskog "kritičara" koji je napisao šta će se dogoditi i izgubila sam volju da čitam.
Jeste da je svi hvale (svaki Ciga svoga konja hvali), ali ja ne mogu da se distanciram od te naše propasti, od tih ljudi prevarenih, ostavljenih, zaboravljenih, varošica koje propadaju i prazne se bez posla, bez budućnosti, bez nade. Možda je to samo milje za dobru priču, ali nešto mi teško sad da nastavim...
Treba birati kritičare još pažljivije nego pisce. Imam Teofila tu pod nosom, , a često i bolje. Sve kaže, a ništa ne kaže, samo te navede da čitaš, a meni zapadne nekakav "montenegrić" i sve mi pokvari.

Ma i ja se vladam prema nekim njegovim vidjenjima knjiga, al bre da ne ume da pliva
Ja na svoju nesrecu stvarno prvó procitam sta je neki kriticar rekao, ali ja imam recimo 3
mrtva kriticara do cijih mi je kriitikama " stalo", tu vise nista ne moze da se menja, nekada se i ne slazem
s njima, ali kako da im to sada sa negodovanjem i kazem?

 

[lamar]

Istina, bila na moru i pročitala samo jedan mali knjižuljak.
Blenula ceo dan u more. Obožavam more.
To je jedina "priroda" koju stvarno volim.

Inače nisam dugo svraćala ovde iako sam imala sve vreme tu mogućnost, ali zadnji put kada sam ovde svartila srela sam se samo sa postovima trolova i ostalih internet nakaza i po prvi put potpuno izgubila volju da se ovde pojavim. A znala sam ranije po nekoliko puta dnevno da svratim.

Koliko sam se samo obradovala kada sam danas konačno teška srca ušla i zatekla sve vas



Riba je crvena – Gabrijel Garsija Markes, NK,140 str. 10/10
https://www.knjizara.com/Riba-je-crvena-Gabrijel-Garsija-Markes-10251

Ja sam poznati ljubitelj kolumni, eseja, novinarskih tekstova...
Markes je ovde u ulozi novinara, sakupljeno je 20-30-ak raznih tekstova koje je pisao i tako je urednik ni kriv ni dužan meni (verujem i drugima) učinio veliko uživanje.

 

[Rayela]

Istina, bila na moru i pročitala samo jedan mali knjižuljak.
Blenula ceo dan u more. Obožavam more.
To je jedina "priroda" koju stvarno volim.

Isti slucaj, a uvek sam se pitala kako je moguce da mi koji more nikada nismo videli,
more toliko volimo. I ja imam neki filing neke vecnosti kada cujem i slusam morske talase i u to ime i za svoj
racun u petak ponovo idem na "more" ❤

 

[lamar]

Nasmejah se, možda ćete i vi https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljn...em-da-vezujem-pertle-nikada-nista-nisam-radio

Teofil je jedan od mojih miljenika kada su kolumne u pitanju.
A nije baš lako priznati svoje strahove i neznanja ovako javno kako je on to učinio.
A ko mu je ta ljubav? Taman sam mislila da se ubacim

 

[Rayela]

More i moreplovci

Ja sam,kao sto sam vec nekoliko puta ovde i "naglasavala" putovala, a volim Evrepu pa je tu bila
i Spanija, Ovi glavni moreplovci ( nema veze sa Kolumbom) bili su ljudi iz unutrasnjosti Spanije, znaci
deca, momci, ljudi koji su uvek sanjali o moru i uopste je tako da su najveci moreplovci ljudi koji
more nikada ni videli nisu, ali znali su da plivaju za razliku od ovih rodjenih kraj mora.
Ucili su da plivaju u reci ( ja u Timok, ti valjda u Danubis)

 

[lamar]

Ccc, šta se ti Rayela inatiš

 

[Rayela]

Teofil je jedan od mojih miljenika kada su kolumne u pitanju.
A nije baš lako priznati svoje strahove i neznanja ovako javno kako je on to učinio.
A ko mu je ta ljubav? Taman sam mislila da se ubacim

Idi bre Lamar u pershun
Kod njega da se ubacujes

 

[lamar]

Ma jok, na moru kao mala.
Mada sam nikakav plivač, ali me to ne ometa da uživam u moru

 

[lamar]

Idi bre Lamar u pershun
Kod njega da se ubacujes

Što? Kad mi se sviđa Jergović, moš misliti koji je to sada napredak

 

[Rayela]

Što? Kad mi se sviđa Jergović, moš misliti koji je to sada napredak

Ma Jergovic je izgledan muskarac spram Teofila, ali dobro, svako ima svoj ukus i kupus

 

[lamar]

Ja se to zezam naravno. Mada...

 

[Rayela]

Ja se to zezam naravno. Mada...

Zam da se zezas, mada ( ovo mada je ono cuveno ali sto devojci srecu kvari) ❤
Lamar , pusti muskarce, niko vajdu od njih nije imao, drago mi je da si se javila,
nekako sam se zabrinula za tvoje junacko zdravlje ( zdravlje manje, ali recimo za junacko srce i srecu).

 

[момоа]

Teofil mi je oduvek izgledao kao neki masni poglavica iz plemena Sijuks

 

[Rayela]

Teofil mi je oduvek izgledao kao neki masni poglavica iz plemena Sijuks

Da, on nije izgledan, ali mnogi, manje, vise genijalni umetnici, knjizevnici nisu bas
bili izgledni, nisu bas bili ni svi muzicari, slikari, pa ni carevi, kraljevi, revolucionari,
zato nije OK da ih nazivamo ovako ili onako.

 

[момоа]

Da, on nije izgledan, ali mnogi, manje, vise genijalni umetnici, knjizevnici nisu bas
bili izgledni, nisu bas bili ni svi muzicari, slikari, pa ni carevi, kraljevi, revolucionari,
zato nije OK da ih nazivamo ovako ili onako.

Samo kazem.

 

[Baudrillard]

Kupila sam "Odabrane priče" Džona Čivera pre neki dan (koristila rođ.popust u Laguni), nešto se ne sećam da sam ovde naišla na utiske. Šta mislite, da li da čitam uskoro ili mogu mirne duše da ga odložim i čitam knjige koje sam ranije kupila?

Evo šta sam napisao o toj knjizi:
Džon Čiver - Odabrane priče
Čivera zovu američki Čehov, ali mislim da je daleko od Čehova. Genralno priče nisu loše, ali nisu ni nešto naročito, uz izuzetak nekoliko odličnih.
Čiver uglavnom piše o prosečnim američkim srednjoklasnim porodicama smeštenim u predgrađa, to čini sa dosta ironije, čak i cinizma, ono što može da smeta je to što su sve priče nekako slične.

 

[Marina2]

ja ne volim kolumne novinare i knjige uopste i to nimalo, nebi me nikad privukao neko ko i sam pise a i cita po vasceli dan, privlacenje je vise ka moru, a zatim privlacenje ka hrani i privlacenje

 

[Rayela]

ja ne volim kolumne novinare i knjige uopste i to nimalo, nebi me nikad privukao neko ko i sam pise a i cita po vasceli dan, privlacenje je vise ka moru, a zatim privlacenje ka hrani i privlacenje

Ti ne volis ni citanje naslova na ovom forumu
Ovde pisu ljudi koji vole knjigu, citaju, sta nekoga briga sta ti ne volis?

 

[lamar]

Ustala žena ranom zorom i saopštila nam šta sve ne voli.
Poštujmo ipak taj napor

Nego razmišljam ( a kada ovde pišu normalni ljudi ja imam posle čitanja ove teme uvek lepih tema za razmišljanje), kako se Bi u zadnje vreme načitala zanimljivih knjiga. To sam zaboravila da prokomentarišem.
Ja opet čitam Markesa. Navalila ko mutava

 

[Rayela]

Ustala žena ranom zorom i saopštila nam šta sve ne voli.
Poštujmo ipak taj napor

Nego razmišljam ( a kada ovde pišu normalni ljudi ja imam posle čitanja ove teme uvek lepih tema za razmišljanje), kako se Bi u zadnje vreme načitala zanimljivih knjiga. To sam zaboravila da prokomentarišem.
Ja opet čitam Markesa. Navalila ko mutava

Tako i ja umem da navalim ( Markesa sam nekako i otpisala) pa onda ne znam za dosta.
I nije to problem, problem je kad posle svih tih iscitavanja ne znam vise sta sam gde citala.

 

[quentin]

Krenuo sam da čitam trilogiju Itala Kalvina Naši preci i pročitao prvu knjigu Nepostojeći vitez. Jeste u pitanju filozofska bajka, kao što su me upozoravali, a ja ne marim mnogo za filozofiju. Međutim, umjesto da bistrim egzistencijalizam, uspio sam da knjigu čitam kao komediju apsurda, i na taj način stvar je dosta dobro funkcionisala.

Imao sam najbolju namjeru da nastavim sa drugim dijelom trilogije, ali desilo se da sam na službeni put zaboravio da ponesem knjigu. Prebirajući po knjigama koje imam na tabletu. počeo sam da čitam The Feral Detective. Džonatan Letem mi je jedno od dražih otkrića u posljednje dvije godine i nije me ni ovom knjigom razočarao. Kreće kao detektivski roman, a pretvara se u amalgam Guliverovih putovanja i neke distopijske alegorije. Sve u svemu, riječ je o slici današnje Amerike, poprilično sjebane. Ali roman je dosta dobar.

Sad ću valjda da se vratim Kalvinu.

 

[Rayela]

Krenuo sam da čitam trilogiju Itala Kalvina Naši preci i pročitao prvu knjigu Nepostojeći vitez. Jeste u pitanju filozofska bajka, kao što su me upozoravali, a ja ne marim mnogo za filozofiju. Međutim, umjesto da bistrim egzistencijalizam, uspio sam da knjigu čitam kao komediju apsurda, i na taj način stvar je dosta dobro funkcionisala.

Imao sam najbolju namjeru da nastavim sa drugim dijelom trilogije, ali desilo se da sam na službeni put zaboravio da ponesem knjigu. Prebirajući po knjigama koje imam na tabletu. počeo sam da čitam The Feral Detective. Džonatan Letem mi je jedno od dražih otkrića u posljednje dvije godine i nije me ni ovom knjigom razočarao. Kreće kao detektivski roman, a pretvara se u amalgam Guliverovih putovanja i neke distopijske alegorije. Sve u svemu, riječ je o slici današnje Amerike, poprilično sjebane. Ali roman je dosta dobar.

Sad ću valjda da se vratim Kalvinu.

Mozda cu uzeti ovog Letem-a u "postupak", ali Italijana zaista necu.

 

[quentin]

Mozda cu uzeti ovog Letem-a u "postupak", ali Italijana zaista necu.

Od Letema sam čitao još Motherless Brooklyn i The Fortress of Solitude. Dobre su obe. Prva je neobičan detektivski roman, a druga priča o Bruklinu dok nije postao hipsterski Diznilend.
Prije možda dvije godine bio sam napravio neki plan čitanja novijih američkih pisaca koje nisam ranije čitao (uslovno je ovo novijih, uglavnom imaju oko 50 godina ili više). Tu sam čitao osim Džonatana Letema još Kolsona Vajtheda, Dejva Egersa, Majkla Šebona i Džordža Sondersa - po jednu ili dvije knjige od svakog. Egersa sigurno više neću čitati, ostale možda i hoću (bar Šebona i možda Sondersa), ali Letem je baš bio otkriće.

 

[Rayela]

Od Letema sam čitao još Motherless Brooklyn i The Fortress of Solitude. Dobre su obe. Prva je neobičan detektivski roman, a druga priča o Bruklinu dok nije postao hipsterski Diznilend.
Prije možda dvije godine bio sam napravio neki plan čitanja novijih američkih pisaca koje nisam ranije čitao (uslovno je ovo novijih, uglavnom imaju oko 50 godina ili više). Tu sam čitao osim Džonatana Letema još Kolsona Vajtheda, Dejva Egersa, Majkla Šebona i Džordža Sondersa - po jednu ili dvije knjige od svakog. Egersa sigurno više neću čitati, ostale možda i hoću (bar Šebona i možda Sondersa), ali Letem je baš bio otkriće.

Hvala Quentin za preporuku, ja volim da citam te njujorske Amerikance