Biblioteka 3

[krasuljak]

Apropo kviza, @Kventine, dobih poruku u reputaciji da se ne igram sa tobom. Naravno, shvatam da je u pitanju sala. :-))) Shodno tome imam jos jedno pitanje(za nijansu podizem stepen tezine u odnosu na prethodno):

Kako se zove romansirana biografija slikara cije stvaralastvo vezujemo za Tahiti, a od autora "Ostrice brijaca"?

(igrajte posteno, bez Gugla) :-)

- - - - - - - - - -

@Krasuljak, super za Solun, uzivajte i pozdravi nam Kanelu. :-*

Hvala.

Džaba sam guglala. Mesec i stoparac, Somerset Mom, a slikar je Pol Gogen. Rayela sve zna...

 

[Hambertova mlada]

"Mesec i stoparac", jeste. :-)
Hm...i ovo pitanje mi je ocigledno lagano poput proslog. :-)))

Uf, imam jos jedno ako je neko raspolozen. :-)

 

[Hambertova mlada]

Niko nece da se igra?! :-) Ih, kakvi ste! :-)

Evo, ipak, pitanja:

Kako ti se zvao pradeda, cuveni americki dramski pisac, ako si ti glumila u Game of thrones seriji, zoves se po svojoj babi a deda ti je na pocetku karijere bio poznat pod imenom Sarlo Akrobata?

(ovo mi je omiljeno pitanje za knjizevni kviz, mozda sam ga negde I postavljala...) :-)))

 

[Rayela]

"Mesec i stoparac", jeste. :-)
Hm...i ovo pitanje mi je ocigledno lagano poput proslog. :-)))

Uf, imam jos jedno ako je neko raspolozen. :-)

Izvoli, ja sam momentalno bez ideja)

- - - - - - - - - -

Hvala.

Džaba sam guglala. Mesec i stoparac, Somerset Mom, a slikar je Pol Gogen. Rayela sve zna...

Ma ne znam, recimo pojma nemam o ovim Igrama prestola.
Cak ni pitanje bas dobro ne razumem. Quentin ce znati.

 

[Elefteria]

Nešto u vezi s Čarlijem Čaplinom.
Pročitala sam Baldasarovo putešestvije, sad čitam nekakvu Lepoticu (Džojs Kerol Outs), to mi neplanski uletelo, a plan za decembar ide ovako otprilike: Gogolj "Mrtve duše", Dikens "Ukleta kuća", Saramago "Slepilo" i "Šapat krošnji u ukletoj četvrti" Ahmet Umit.

 

[quentin]

Niko nece da se igra?! :-) Ih, kakvi ste! :-)

Evo, ipak, pitanja:

Kako ti se zvao pradeda, cuveni americki dramski pisac, ako si ti glumila u Game of thrones seriji, zoves se po svojoj babi a deda ti je na pocetku karijere bio poznat pod imenom Sarlo Akrobata?

(ovo mi je omiljeno pitanje za knjizevni kviz, mozda sam ga negde I postavljala...) :-)))

Bah.... Iskreno, provalio sam da je Judžin Onil samo po tome što mislim da je Tenesi Vilijams premlad da ispuni ostale uslove, a oni su nekako najčuveniji am. dramski pisci. O ovim drugim vezama i odnosima pojma nemam. Ali zanimljivo, sve zajedno.

 

[krasuljak]

Mrtve duše su dosadne, Slepilo je savršeno...

 

[Hambertova mlada]

Ali zanimljivo, sve zajedno.

Hvala. :-) Da, Judzin O'Nil. :-)

 

[kamenita]

Pazi kako pišu Čehov!



Boga mi, ovim bih pustio Nautilusa u redakciju na pola sata.

Apsolutno istu misao sam imala.

 

[kamenita]

Iz naslova knjiga zaključila sam da je Kundera pisao na srpskom/hrvatskom. Jedino je Nepodnošljiva lakoća postojanja napisana na našem jeziku, koji god to bio, stoji isto kao što stoje dela Kiša i Krleže.

 

[Kerefeka]

Kerefeko, te knjigice o senčenju su inače 159 dinara, ja ih sve imam. Kupujem ih petkom da bih dobila Nedeljnik džabe Trebalo je da biraš neke skuplje...
Pustinjski cvet je divna knjiga. Potresna, ali ja takve volim..

Videla sam, ali sam toliko bila razocarana spiskom, da mi je bilo svejedno koje ce popuniti ta dva prazna mesta...

 

[Rayela]

Nešto u vezi s Čarlijem Čaplinom.
Pročitala sam Baldasarovo putešestvije, sad čitam nekakvu Lepoticu (Džojs Kerol Outs), to mi neplanski uletelo, a plan za decembar ide ovako otprilike: Gogolj "Mrtve duše", Dikens "Ukleta kuća", Saramago "Slepilo" i "Šapat krošnji u ukletoj četvrti" Ahmet Umit.

Ne slusaj Krasuljak, Mrtve Duse su 1 genijalno delo

 

[Rayela]

Meni je najblesavije od svega što su naslovi knjiga koje nisu pisane na engleskom napisani na engleskom jeziku. Čemu uopšte pisati originalne naslove, kad su sve te knjige objavljene kod nas, mnoge su i dobro poznate svakome.

Inače, ne podnosim te spiskove xy knjiga koje svako treba pročitati, jer tiho impliciraju da više od toga ni ne treba da se čita.

Da, čudno je da se Teofil bavi takvim stvarima, ali valjda od nečega moraju da se plaćaju računi.

- - - - - - - - - -

Pazi kako pišu Čehov!



Boga mi, ovim bih pustio Nautilusa u redakciju na pola sata.

Ovo nikako ne moze da bude T.Pancic, ovi su tekstovi, opisi knjiga, totalno nepismeni, kao da ih je pisao neko kome je srpski stran jezik.
Malocas naleteh na T. Pancica , izgleda da pise i u drugim novinama, ali svakako ne u ovim zenskim casopisima.

Clanak je briljantan ( ima veze sa politickim dogadjajima od juce

TEOFIL PANČIĆ: GENERALI ILI UŽAS PRAZNINE
30 Nov 2017

Nasuvo: Ako je cilj fašistički, ne mogu sredstva biti viteška i časna


Lažete, mamicu vam ***** narkomansku!
Ratko Mladić

Slobodan Praljak nije ratni zločinac! S prijezirom odbacujem vašu presudu!
Slobodan Praljak

Ima Borislav Pekić dramu „Generali ili srodstvo po oružju“, kadgod rado i često izvođenu; u njoj se o militarizmu (bez obzira na ideološke i nacionalne varijetete) govori kao o jednoj vrsti bolesti, ili možda pre izvesnog poremećaja u razvoju, koji onoga što od tog sindroma pati načini pomalo infantilnom, a i grotesknom figurom, ali otuda ništa manje opasnom – pod uslovom da sa pseudodečačkog igranja nad mapama i figuricama kositrenih vojnika pređe na pravo oružje.



http://www.autonomija.info/teofil-pancic-generali-ili-uzas-praznine.html

 

[Elefteria]

Pogledala sam ovu listu, stigla sam do "Možda najbolja zbirka priča ever" i neću dalje, hvala, dosta mi je. Uostalom, to je Elle, časopis o modi, ne očekujem dobre tekstove unutra. Iritantna transkripcija.
Mrtve duše sam kupila na Sajmu, malo sam zavirila i u njih i u Slepilo, na prvi pogled mi Rus deluje više po mom ukusu. Saramagovih knjiga imam još u kući, uglavnom pročitanih.
Videh šta ste pisali za Hertu Miler tj.za njenu izjavu, složila bih se za zabranu ulaska u zemlju, kao i za sve ostale koji uzimaju pare od nas, a pljuju.

 

[Mrs.Bi]

Mrtve duše su jedna od onih knjiga koje nikome nisu "onako". Ljudi su ili potpuno oduševljeni (ja) ili im je totalno bezveze. Kad smo ih čitali na fakultetu, profesor ruske književnosti Zoran Božović (i sam je pisac http://www.zoranbozovic.com/bio.html ) nam je rekao da ako uspemo da pročitamo Mrtve duše, biće nam jedan od najdražih romana "ever". Rekao je u životu, ali sam morala da napišem ever zbog teksta u Ellu. I ja sam otprilike stigla dotle kao i Elefteria i odustala od daljeg čitanja.

 

[Елени]

Od demona se i očekuje da drukaju.

 

[bundeva]

Ne slusaj Krasuljak, Mrtve Duse su 1 genijalno delo

takoe... samo mi zao sto je nedovrseno

 

[The Dog Woman]

Ja sam sve ove knjige ( ili skoro sve) procitala. Da li to znaci da vise ne bi trebalo da citam?
Cudi me da se Teofil Pancic zamlacuje sa musko-zenskim knjigama.

Haha...naravno da ne. Pa ne znam ni ja zašto bi samo žene trebalo da ih pročitaju, ali, u svakom slučaju, zanimljiv odabir. Ako si pročitala, imaš li možda neke od njih u elektronskom formatu (osim Murakamija, Kundere, Virdžinije Vulf, Agate Kristi, Čehova, Ibsena, Tomasa Mana, Peti Smit, Dablinaca, Gospođe Bovari, Ane Karenjine)?

 

[Zauz]

Knjige su uvek bile u mom okruženju. Još mi ih je pokojni otac kupovao. Voleo je da čita. Sama sam počela da ih aktivno kupujem još kao srednjoškolka. Bile su to uglavnom lektire, jer nisam volela vremensko ograničenje kad je biblioteka u pitanju. Onda sam za 18. rođendan dobila setre Bronte, Ćosića, za maturu Zilahija, kad sam polagala prijemni za fakultet Selindžera, kad sam počela da radim Kastanedu... Pojedinačno sam kao student kupovala sve što je bilo aktuelno, uglavnom Hesea, Eriku Jong... U školi sam kasnije kupovala na kredit enciklopedije, rečnike, pravopise. Dosta sam knjiga kupila od devera po nabavnoj ceni dok je prodavao devedesetih godina. I tako... Ipak, Limundo je zakon, i otkad sam njega otkrila, udvostručila sam broj knjiga. Da ne računam sajmove, akcije, rođendane (kad mi svi daju novac za knjige, ne smeju da mi kupe plašeći se da već imam ).
Priznajem, često me hvata neizdrž kad je u pitanju kupovina.
Sinoć sam ipak naručila jednu turu 10 za 999 u Delfiju... Nek se nađe za poklon... Boles'...

Tebi je to vrsta blaga.Kome ostavljas kad te ne bude bilo?Ljudi sa mnogo knjiga obicno veoma paze sta ce biti sa njima.Odrede,napisu.Ne salim se.Ili ostave nekome ko voli da cita ili
biblioteci.
Sedela bi kod tebe da vidim sta imas od fantastike i enciklopedija. Zivis u citalackom raju .

 

[Zauz]

Pitanje da li treba uopšte da se upoznajem s njim. Nije svako za svakoga. Mene je ovo što sam pročitala podsetilo malo na Marka Vidojkovića, a i od njega sam pročitala samo 30-ak strana nečega. Jezik jeste daleko bogatiji (psovke su raznovrsnije ), ali tematika

Vidojkovic - previse depresivna atmosfera u knjigama.Odlicno je prenosi ali pozelis da pucas sebi u glavu nakon citanja -previse depresije ubija u pojam.Kome to ne odgovara,on i njemu slicni nisu dobar izbor.
Ne citaj sta ti ne odgovara.To vazi za sve.Zivot je kratak,vreme brzo prolazi.Ono koje imamo treba trositi na knjige koje nam odgovaraju.

 

[Mrs.Bi]

I ja to uvek kažem.
A nedavno sam nasledila neke knjige od tetke. Nije da mi je ostavila testamentom, nego su se drugi rođaci setili ko će se najviše obradovati knjigama.

Punim moju novu igračku knjigama

 

[Hambertova mlada]

Vidojkovic je obicno polupismeno piskaralo. Neotesan, koprolalican i slabo potkovan bilo kakvim ozbiljnijim znanjem. Napisao je tu jednu pristojnu knjigu - Kandze, koja donekle I dolikuje mladom piscu pocetniku, ali ovo ostalo je vrlo, vrlo slabo, neinventivno i izlizano.

 

[quentin]

Vidojkovic je obicno polupismeno piskaralo. Neotesan, koprolalican i slabo potkovan bilo kakvim ozbiljnijim znanjem. Napisao je tu jednu pristojnu knjigu - Kandze, koja donekle I dolikuje mladom piscu pocetniku, ali ovo ostalo je vrlo, vrlo slabo, neinventivno i izlizano.

 

[Rayela]

Teofil Pancic stvarno ima neki deal sa ElleTom, ali onaj tekst o zenskim knjigama nije njegov jer on ipak zna srpski.
Verovatno su samo naslovi knjiga njegovi mada je i to besmisleno.

Ovde nam on u Elli preporucuje knjige za leto

8 savršenih knjiga za leto (koje nećete moći da ispustite!)

Kolumnista ELLEa Teofil Pančić preporučuje knjige za koje morate naći vremena i mesta u koferu
Oni i one koji ne čitaju ili malo čitaju („a i to što čitaju, krive stvari čitaju“, kaže Pesnik) uvek imaju zgodne izgovore za to, a najčešći je onaj večiti: „Nemam vremena.“

Za svakakve druge besposlice nađe se vremena i u najpretrpanijem rasporedu, ali knjige, eto, nekako izvise, ostanu prve ispod crte... Srećom, tu je leto i godišnji odmori kad će se, je li, svi zaostaci nadoknaditi. Tvrdo verujete u to sve dok ne stignete na tzv. destinaciju, naoružani knjigama-koje-se-moraju-pročitati, a onda – šta vam bog da. Iskušenja su brojna...

Razvio se u međuvremenu i nekakav mit da je leto zgodno za čitanje „lakih“ stvari, jer ko da smara mozak na ovu vrućinu? Tu priču šire oni koji bi voleli da im verujemo kako zimi čitaju Kanta, Nietzschea i Schopenhauera, mada se to po njima nikako ne vidi.

Fora je u tome da mit o „lakoj letnjoj literaturi“ otkriva pritajeni strah onih koji su se odvikli od pravog čitanja, ili ga nikakda nisu ni naučili. Naprotiv, svako doba godine podjednako je dobro za čitanje svega što vredi, a duhu je potrebna stalna vežba da ne zakržlja, isto onako kako je telu potrebna stalna aktivnost.

Zato ovaj „top 8“ mojih predloga za stavljanje u kofer kada odete na letnji odmor nije sastavljen ni od „lakih“ ni od „teških“ knjiga – nisu knjige bokseri pa da im merimo težinu i po njoj ih razvrstavamo u kategorije – nego dobrih i važnih.

Karl Ove Knausgård : Moja borba (tom I i II); Booka

Nikakvo prethodno čitalačko iskustvo ne može vas pripremiti da susret s bespoštednom iskrenošću ovog fascinantnog Norvežanina, koji kao da je svu svoju intimu rešio da ispovrti pred nas, pa kako mu i kako nam bude. Ali, šta je „iskrenost“ u književnosti? Računa se samo dobra priča, dobro ispričana. I tu je ono pravo Knausgårdovo majstorstvo: on je u stanju da najbanalniji događaj iz svoje svakodnevice razvuče na deset ili dvadeset strana, a da ga čitate napeto kao vrhunski triler. Osim toga, teško da je iko drugi tako zastrašujuće dobro i tačno pogodio duševno i mentalno stanje savremenog liberalnog muškarca zapada (i „mi“ tu spadamo, ne zavaravajmo se) kao pisac Moje borbe.

Michel Houellebecq: Pokoravanje; Booka

Svašta se pričalo o Houellebecqu, da je prorok i vizionar, ili da je samoreklamerski bezveznjak, ili čak da je fašista, ženomrzac i islamofob. Ništa od toga nije tačno, mada Houellebecq s većinom toga voli da koketira, reklo bi se da ga trajno zabavlja ljudska površnost. A Pokoravanje nije, kako ste negde sigurno čuli, o „opasnosti od islama“ nego, naprotiv, o tome kako nije teško zamisliti mnogog savremenog muškarca kako pod izvesnim uslovima pristaje na islamizam jer – ko ne bi voleo da ima legalne četiri žene? I razne druge svinjske muške privilegije. E, o tome je ova knjiga: o želatinoznoj, pihtijastoj, pohotnoj i potkuplivoj muškoj svinji. Sve drugo je samo parada.

Milan Kundera: Svetkovina beznačajnog (Buybook)

Kad me već krenulo to s muškarcima: niko nije bolje proniknuo u stanje tog roda u kasnom XX veku od Milana Kundere. Čiča je već u vrlo ozbiljnim godinama, ovaj tanušni romančić je tek senka njegovih velikih knjiga, ali i u njemu prosevne odsjaj stare veličine, oseti se ruka majstora. I blesne neka od onih rečenica koje ozareno podvučete, pa vam se uvuku negde pod kožu, i usvojite ih zauvek, a da u nekom trenutku i zaboravite odakle vam.

Mario Vargas Llosa: Riba u vodi (Laguna)

Memoari peruanskog genija, paralelno intimni, književni i politički, oduševljavaju mnogo čime, a njegove stare čitaoce i time što pokazuju koliko je mnogo sumanutih divota iz njegovih romana zapravo prepisao iz sopstvenog života. Hrabrost je živeti tako, a jedino hrabrije jeste pisati o tome...

Aleksandar Tišma: Vere i zavere (Akademska knjiga)

Baš sada kada na TV Vojvodina ide odlična serija po ovom romanu, nije loše uhvatiti se ove knjige koja ne spada u najrazvikanija dela velikog Novosađanina, ali se i novim čitanjem potvrđuje kao je dostojna čoveka koji je ostavio neke od najboljih stranica na srpskom jeziku o tome koliko čovekom upravljaju tamne, potmule strasti i žudnje, i koliko je zbog njih spreman da uništi i samog sebe, a druge utoliko pre.

Bekim Sejranović: Tvoj sin Huckuelberry Fin (VBZ)

Bosanski, riječki i norveški (i slovenački, i zagrebački, i beogradski, novosadski...) vagabund, po mišljenju mnogog zainteresovanog ženskinja „najbolji frajer među piscima u ex Jugi“, kao da uvek piše jednu te istu knjigu, onu o sebi i svojim lutanjima, od ranih jada i mladićkih trauma pa do ljubavnih zanosa i brodoloma, svakovrsnih poroka, sklonosti životu kao neprestanom putovanju koje cilj nema niti ga zaista traži. Tako je i sa novom knjigom, a opet, bez dosade i zasićenja, jer kome neko kao Bekim dosadi, tome je valjda i život dosadio.

Umberto Eco: Nulti broj (Vulkan)

Svetska je književnost ove godine ostala bez starog, lucidnog profesora, a njegov testamentarni roman govori, uglavnom, o tome kako je i zašto propalo novinarstvo: ubili su ga površnost i jeftinoća, kužne bolesti koje ne praštaju ničemu što dodirnu. Sumoran, a briljantan oproštaj sa svetom čoveka koji je postao „mlad pisac“ skoro u pedesetoj, s „Imenom ruže“.

Oya Baydar: Izgubljena reč (Dereta)

Gle muške svinje: preporučuje samo knjige muškaraca! Slučajno je tako ispalo, časna reč, ali završavam – ne zbog „političke korektnosti“ – izvanrednom knjigom Turkinje Oya Baydar (nedavno je gostovala u Srbiji), romanom o savremenoj Turskoj između Evrope i Azije, vere i sekularizma, patrijarhalnosti i seksualnih sloboda, kosmopolitizma metropole i turobne zatvorenosti palanke, između elita i plebsa, Turaka i Kurda... Ali i o teško savladivom jazu između supružnika, i između njih i njihovog sina, koji nije krenuo putem ostvarenja njihovih „visokoklasnih“ ambicija. Delikatno, promišljeno, pametno, a priča se razvija natenane, kao da se pripoveda uz pravu, dakle tursku kafu i rahat-lokum.

Tekst: Teofil Pančić

 

[Rayela]

Mrtve duše su jedna od onih knjiga koje nikome nisu "onako". Ljudi su ili potpuno oduševljeni (ja) ili im je totalno bezveze. Kad smo ih čitali na fakultetu, profesor ruske književnosti Zoran Božović (i sam je pisac http://www.zoranbozovic.com/bio.html ) nam je rekao da ako uspemo da pročitamo Mrtve duše, biće nam jedan od najdražih romana "ever". Rekao je u životu, ali sam morala da napišem ever zbog teksta u Ellu. I ja sam otprilike stigla dotle kao i Elefteria i odustala od daljeg čitanja.

E, pa nisam ni ja sa ljubavlju citala knjige koje sam morala tako da sam preskakala u sirokim lukovima na faksu, to sto je bilo pod " moralno",
a i dan danas sam jako odbojno raspolozena prema tim knjigama ili autorima.
( cenim da ni Quentin nije bio lud za Hamletom)

Ja sam Rusiju i sistem zivota u Rusiji ( dal carskoj, komunistickoj) bas iz ove knjige savrseno dobro razumela, a usput je autor beskrajno duhovit,
uskoro cu je i ponovo citati. Takvih spodoba, svejedno da li su proste, pametne, bogate ili siromashne " dushe", pa cak i mrtve, zaista ima samo
kod njega. Meni nije smetalo sto roman nije dovrsen, a i da je kao dovrsen, sta bi tu bilo drugacije?