Biblioteka 3

[Kanela]

A meni se cita ovo sto je Shade uzela iz biblioteke. I trazim pdf -nema, proveravam bazu biblioteke i nemaju u mojoj ali imaju u nekoliko drugih i samo u jednoj je na citanju, u svim ostalim dostupna i ceka me a ja ne mogu elektronski da zahtevam da je posalju u moj ogranak jer nemam neki pin koji je trebalo da mi daju u biblioteci (tj trebalo je ja da trazim ali mi nikada nije bilo potrebno do sada) Na stranu sto jos nisam zavrsilu nijednu od dve zapocete knjige.

A Lamar me preduhitrila sa linkom, zanimljiva lista

 

[Mrs.Bi]

Da zanimljiva lista. Mada mislim da su malo preuranili sa romanima koji su obeležili 21. vek, koji je tek počeo.
Neke smo čitali, a za neke nismo ni čuli

Midlseks i Korekcije su opravdano na listi, imam i Pola žutog sunca i Galad nepročitane (hvala na preporuci), a Pokajanje sam gledala film, super je.

Midlseks nam se svideo, a i Pola žutog sunca, ko je čitao, mada ja prednost dajem Purpurnom hibiskusu iste Čimamande Ngozi Adiči

Danas sam ozbiljnije počela da čitam Skandalozno, Tili Bagšo, neki teški čiklit koji sam dobila od ćerke za rodjendan. Moram da je ispoštujem.

 

[Linejna]

Ma polako, ce objavi ona pismo koje je jel pisala iz zvezdica

Rayela, hocu zivota mi moga, samo da me pozovu na razgovor.
Ako me i ne pozovu, napravice veliku gresku.
Sta da radim, mozda se nekom ne dopadne sto sam ovo gore napisala, nisam prepotentna, ali znam sta znam.
Sto se mojih sposobnosti tice, tu nemam mane, kad radim onda dajem srce i dusu poslu.
Ne mogu da budem lazno skromna.
Treba sebe postovati i voleti da bi te i drugi postovali i voleli.
A sto se rada tj. obavljanja radnih obaveza tice, uvek sam bila i vise nego odgovorna.
Ali zato na porodicnom planu padam, tj. nisam omiljen lik majci.
O tome sam pisala i pisem na Rupi.
O temi:
Procitala sam onaj prosecni triler, nije za preporuku, nisam za neko teze stivo, ovih dana.
Sad mi je na redu Goran Skrobonja i Nakot. Bas da vidim kako pise sjajan prevodilac.
Pozdrav za sve moje prijateljice sa teme.
Mnogo vas volim i mnogo mi je drago sto ste u mom srcu.

 

[**Freya**]

Linejna...ja bih dala jedan predlog ako ne zameras, zasto ne probas da pises, vrlo si osetljiva, tanana dusa, slikovito prikazujes sta se u tvom zivotu desava, mozda bi mogla da se latis pera i napises knjigu upravo o tome, duboko verujem da ljudi skrivaju ono sto ih boli i da bi se ogroman procenat nasih ljudi, narocito srednjih godina, pronaslo u stivu koje obradjuje porodicne konflikte, nedostatak sredstava, osecaj otpisanosti, potragu za poslom uz stalni kamen u stomaku gotovo bez nade a sa nadom u srecu da se nesto moze i hoce promeniti. Ne moraju knjige da nam budu zabavne, mogu samo da nam pomognu da se ne osecamo u zivotu potpuno sami.

To je nesto o cemu bih ja razmislila, pisanje iz iskustva je obicno licno i duboko.

 

[Linejna]

Linejna...ja bih dala jedan predlog ako ne zameras, zasto ne probas da pises, vrlo si osetljiva, tanana dusa, slikovito prikazujes sta se u tvom zivotu desava, mozda bi mogla da se latis pera i napises knjigu upravo o tome, duboko verujem da ljudi skrivaju ono sto ih boli i da bi se ogroman procenat nasih ljudi, narocito srednjih godina, pronaslo u stivu koje obradjuje porodicne konflikte, nedostatak sredstava, osecaj otpisanosti, potragu za poslom uz stalni kamen u stomaku gotovo bez nade a sa nadom u srecu da se nesto moze i hoce promeniti. Ne moraju knjige da nam budu zabavne, mogu samo da nam pomognu da se ne osecamo u zivotu potpuno sami.


.
To je nesto o cemu bih ja razmislila, pisanje iz iskustva je obicno licno i duboko.

Freyo, srce moje dobro, mnogi prijatelji su mi to predlagali.
Cak sam i pisala dnevnike do svoje 25-te.
Tada sam prestala jer sam se zaposlila, posle je doslo materinstvo i ostale stvari za koje znaju oni kojima sam pricala o mom zivotu.
Jedna moja davnasnja prijateljica mi je jednom rekla da kada bih napisala roman - da bi smesta usledila ekranizacija.

 

[lamar]

Meni lično je odbojna kako prepotentnost tako i lažna skromnost.
A iz svega što pišeš provejava da si jako odgovorna.

Zato ne brini za pogrešne zaključke.
Svako ko ne čita površno sve ove naše postove može sa tačnošću od 90% da zaključi kakva je koja od nas.

Za posao ti držim 100 palčeva.
Ako ga je ko zaslužio, ti jesi

- - - - - - - - - -

Čitam neki stari triler.

 

[lamar]

Jao, kakav Raj!

Spojler

[/IMG]

 

[Rayela]

Imala sam jednu prijateljicu Olju za vreme studija, Ona je studirala svetsku knjizevnost i pisala je poeziju. Jednog dana je sretnem na ulici
( avgust +40 , asfalt se topi) pitam je da li pishe. Ona odgovori da kad te cipele zuljaju i svuda ti traze neke stambilje ne mozes da pises.
Ako stambilje zamenis sa neplacenim racunima onda tu od pisanja nema nista.

 

[**Freya**]

Freyo, srce moje dobro, mnogi prijatelji su mi to predlagali.
Cak sam i pisala dnevnike do svoje 25-te.
Tada sam prestala jer sam se zaposlila, posle je doslo materinstvo i ostale stvari za koje znaju oni kojima sam pricala o mom zivotu.
Jedna moja davnasnja prijateljica mi je jednom rekla da kada bih napisala roman - da bi smesta usledila ekranizacija.

...pokusaj mako za svoju dusu kao hobi, ne treba ti jos i time da se opterecujes...iskreno mislim da nam nedostaje takva ponuda u knjizarama.
...necu da vas davim, samo kratko, polarizovani smo, polovina ima probleme koji su poput tvojih, poznajem puno ljudi u nezavidnoj, psihicki nezavidnoj poziciji dok se po glavnim ulicama i soping centrima tako upinjemo da ostavimo utisak belog sveta, bogatog, globalizovanog, samouverenog...takve su nam i knjizare, ne kazem, imamo sjajne pisce ali zene koje izdaju knjige se drze mahom proverenih sablona, ljubav, filmske price i sada moderan stav "ja sposobna, samostalna, ostvarena a imam neki sitan problemcic zvani muskarac takodje sposoban, mocan, samostalan"...bas se niko ne obraca ogromnom procentu ljudi koji imaju prave tranzicione probleme a u godinama su kada se ne mogu adaptirati tako lako...zato mi se dopada Veronika je odlucila da umre koju sam pomenula, neko se obratio generacijama koje su tokom adolescencije sklone da vide svet bez smisla i razloga...tako neko treba da se obrati zenama tu oko klimaksa koje nisu mlade ali nisu ni stare a sve ih more slicne misli...

 

[Linejna]

Imala sam jednu prijateljicu Olju za vreme studija, Ona je studirala svetsku knjizevnost i pisala je poeziju. Jednog dana je sretnem na ulici
( avgust +40 , asfalt se topi) pitam je da li pishe. Ona odgovori da kad te cipele zuljaju i svuda ti traze neke stambilje ne mozes da pises.
Ako stambilje zamenis sa neplacenim racunima onda tu od pisanja nema nista.

Ovo je apsolutno tacno.
Ne znam da li ste primetili npr. u Kroninovim delima koliko instistira da opisuje hranu koju njegovi junaci jedu, da prosto pozelite da ste i vi tamo i da mozete da jedete te krasote koje je opisivao do u tancine.

 

[kamenita]

Linejna, super je da si se vratila na temu, jer ove stranice i ovo društvo su definitivno lekoviti.

Suze ove devojke na tvom avataru mi dadoše ideju za anketu.

Dakle: koja vam je knjiga izvukla najviše suza, bukvalno? Ne pika se da ste se rastužile, moralo je lice da bude mokro. Ili uopše ne plačete nad sudbinom papirnih junaka?

Ja moram da priznam da sam u stvarnom životu vrlo laka na suze, naročito ako je nešto vezano za teške dečije sudbine.Kod knjiga je nekako drugačije. A najviše sam plakala, to su bili pravi potoci za Nemečekom iz Dečaci Pavlove ulice. Sećam se da mi je moja pokojna nana posle višesatnog (bukvalno, ne figurativno) plakanja govorila: ne plači više, čuvaj suze, žensko si, trebaće ti još u životu, da olakšaš sebi.

Sad vas da čujem, računaju se sve i dečije i tinejdžerske, sve knjige i sve suze.

 

[snežna pahuljica]

I ja sam u stvarnom životu laka na suze, svašta me potrese, ali moram da priznam da sa knjigama nije baš tako. Mislim da se nikad nisam baš isplakala, ali ono što mi sada pada na pamet je jedna scena iz Kradljivice knjiga (kada bacaju hleb pred kolonu koja ide u logor) da su mi zasuzile oči ali nije bilo plakanje u pravom smislu te reči.
(Plakala sam kao kiša kad sam kao dete gledala crtani Dambo.)

 

[krasuljak]

Uuu, plačem ja stalno... Ono čega mogu da se setim trenutno je Ode žena kod doktora, Tajni zapis, Kako je nestajala Esmi Lenoks, Mostovi okruga Medison, Beležnica, Stojanka majka Knežopoljka, Umetnost vožnje po kiši... Ne mogu da se setim svega...

 

[Mrs.Bi]

Ovako na brzinu, bez mnogo prisećanja i preispitivanja, Mostovi okruga Medison.

 

[krasuljak]

Bi, zrele smo ti i ja za avanturu pod stare dane..

 

[Mrs.Bi]

Hahaha, pa što da ne. Kako je to bilo romantično u Mostovima. Samo da nam muževi odu na neki stočni sajam, a nama pored dvorišta (koje nemamo) prodje izgubljeni stranac.

 

[krasuljak]

Ovo pismo me je uvek rasplakalo...

Spojler

"Pismo gospodji Helgi"

Nepoznata gospođo Helga,
Piše Vam Živana, domaćica iz Kragujevca
Vaš sin je gospođo Helga streljao moga sina.
Ni mrava nije zgazio ni ružnu reč rekao,
a moga sina više nema...
Vaš sin je ubio moga sina.

Treba znati mnogo pravih reči
da bi se opisala cela istina
istina velika ko zvezdani prostor
moj sin, tek 16 godina...

Moga sina više nema.

Njegov život bio je tren,
a smrt njegova traje.
Evo već niz godina traje njegova smrt.

Treba li sve majke da izgube po sina
pa da se onda u bolu razumemo?

Je li rat moranje?
Je li rat posao za čoveka?
Može li se živeti bez rata?

Nikad se rat ne završava
ni za pobednike , ni za pobeđene.

Za majke rat traje sve dok ima pamćenja.
Njima je ubijeno rađanje
ubijena krv krvi
ubijen očinji vid.

Zaustavimo ubijanje.
Nepoznata gospođo Helga
ne šalji sinove ubice koji će ubijati naše sinove
Ne šalji, ne šalji.



- - - - - - - - - -

Hahaha, pa što da ne. Kako je to bilo romantično u Mostovima. Samo da nam muževi odu na neki stočni sajam, a nama pored dvorišta (koje nemamo) prodje izgubljeni stranac.

Mog stoka ne zanima. On može na olimpijadu...

- - - - - - - - - -

Plačem kad čujem pesmu Janičar,,,

 

[Shade]

Plakala sam jedino od smeha kad sam čitala Autostoperski vodič i O kupusu i kraljevima.
Poneki film zna da mi malo zamagli pogled ali nad knjigom nisam plakala.

Zbog Devojčice sa šibicama sam ridala i danima bila u depresiji, jedva su me utešili.

 

[lamar]

Ovako na blic i da Kamenita nije spomenula Dečake Pavlove ulice i Nemečeka, ja bih tu knjigu navela.
Plakala sam skoro koliko i ona. Ridala, i dan danas se sećam.

I Marli i ja. Film mi je bio neubedljiv, ali uz knigu sam proplakala baš.

Onda sećam se jedne priče Zorana Ćirića. Tu sam se takođe dobro rasplakala.
I sad nisam za svojim kompom pa nemam spisak knjiga, ali znam da sam se u skorije vreme uz jednu dobro rasplakala.
Kasnije ako nađem, dopisaću.

- - - - - - - - - -

A Devojčica sa šibicama je možda prva u ovom nizu.

 

[Mrs.Bi]

I ja sam se setila još jedne - Pesma o keruši, Sergeja Jesenjina. Ne znam koliko sam mogla da imam godina, verovatno niži razredi osnovne škole. Mama kupila knjiga i čitala nam. A ja..... sva se zarozala, nisam mogla da se zaustavim.

Spojler

Posle su je ismejali onoj Audiciji: Tužna pesma o keruši i njenih sedam malih kučića
ne mogu da nadjem na jutubu, ima samo cela predstava

 

[krasuljak]

Keruša i mene rasplače...

- - - - - - - - - -

Plakala sam i kad nepoznati ljudi prate vojnika... Na stanici, plaču oni, plačem ja...

 

[kamenita]

Šta sam ja zaboravila, ne mogu da verujem. Plačem kao kiša na Smrt majke Jugovića. Pre par godina deca su me nešto pitala, ne mogu da se setim kako je počelo, oni još nisu radili u školi. Počnem da im prepričavam pesmu (ala ovo glupo zvuči) i tako se strašno rasplačem. Nisam mogla da se smirim dugo. A Jetrvica adamsko koleno me ne rasplače, nego mi mozak pomeri, tu ridam, ne plačem.

 

[**Freya**]

Devojcica sa zizicama, Kerusa, Bambi, Desetica, Kasika, Svabica, Mala sirena, Orkanski visovi, neke pesme Branka Radicevica...taj deciji repertoar je mahom brutalan...sestricini menjam pola bajke kada joj pricam...uzas...princeza vazda neko siroce bez majke...

 

[krasuljak]

A kad sam bila mala, na jednu pesmu sam se razbijala od suza. Upravo je ilustracija tih najtužnijih bajki...

Spojler

 

[Waterfall]

Dobro vece svima

I Marli i ja. Film mi je bio neubedljiv, ali uz knigu sam proplakala baš.

I ja isto..Skoro sam kupila Marlija, i kada sam letimicno listala knjigu i dosla do zadnjih strana, samo bacila pogled, odmah su mi oce zasuzile...
Bas sam plakala ko kisha kad sam citala knjigu

Za druge se ne secam da sam plakala..Bilo je knjiga koje su me skoro pa dovele do suza - Svetlo izmedju okeana, Beleznica..ima jos neka sigurno,
ali zbog Marlija sam bas plakala.

Inace, citam Zamak u mom srcu, zanimljiva je, ali ja zadnjih par dana nikako da nadjem neko posteno vreme da citam nego ili ga nemam
ili ga malo posvetim citanju..