Biblioteka 2

[lamar]

Tri dana sam bez interneta, evo javljam se iz škole, a niko i ne primećuje da me nema.

Ma kako ti je to samo palo na pamet

 

[danasc80]

Inace ova beba pretstavlja Dunju, Nikolu i Jovana.
Mislim da su svi slicni

Uuuuu, Dunja je sad velika cura, svasta zna, garant bi mogla da pojede nase decake za dorucak

 

[Elefteria]

Svet pre nje, Debora Vajzgal (Mono I Manjana). Esteriti se mnogo dopala, verujem da bi I vecini vas, mene je smorila I jedva je zavrsih. Opet mislim razlika u senzibilitetima I trenutku. Mojoj mami se takodje dopala.

I meni je bila smor, samo što nisam bila tako uporna kao ti, batalila sam je na pola. Stoji mi u ormaru, ako je neko zainteresovan.

 

[lamar]

Hahaha, ma razmenite, žene tj. Lamar uzmi knjigu, ne putujem ja još. Načula sam da će Čola pevati u Budvi za Novu godinu pa bih išla tada.
Ili mi je možeš vratiti kad dođem. Znam ja da ste vi pouzdane i da nećete nauditi mojoj knjizi. Samo nemoj da je posle daješ nekoj koleginici itd. koju ne poznajem.

Hvala ti puno ali posto je moja biblioteka ima, sacuvacu tvoju dobru volju za neku knjigu koju ne budu imali

 

[danasc80]

Hajde onda da zavrsim spisak, pa da mozete da se azurirate, dok smo tu, a bebac mi izasao u zivor na sat I po

Gvozdeno doba, Dz. M. Kuci (Paideia). Ovo je cetvrta njegova knjiga koju citam I uvek mi je utisak isti: pise nekako sterilno, pise o ozbiljnim I teskim stvarima ali opet lepo I pitko, neveliko obimom a posle moras da se odmoris. Stvarno lepo pise. Podseca me stil na Doris Lesing. Ovo je prica o zeni koja u jeku aparthejda saznaje da boluje od nekog teskog raka I na povratku kuci zatice u dvoristu skitnicu koji je resio tu da se skuci na kartonima, sa sve kucetom I nema nameru da ode. Njena cerka se odselila u Ameriku I nece se vracati I ova pocinje da se oslanja na tog coveka. Da nije Kuci, to bi bila neka sentimentalna drama, tip bio bio dobar a bez srece I slicno. Ovako bogme, tip nije nimalo naivan (mada nije ni razbojnik), vremena su teska, ona treba istovremeno da se bori sa staroscu, samocom, umiranjem I rasnim neredima svuda okolo I da mirno ode sa ovog sveta. Odlicna knjiga ali mucna.
Ni rod ni pomoz Bog, Ameli Notomb (Paideia). Ova I naredna knjiga su od strane stvarno najpopularnijih autorki u Francuskoj I znam I zasto. Obe imaju pitak stil, pisu svakodnevnim jezikom, zanimljive su, urbane I nisu njanjave. Lako se I lepo citaju. Ova knjiga bi mogla da bude zanimljiva Vanki (doduse, ne znam da li bi joj se obavezno dopala ali mozda bi joj bila zanimljiva) jer se dogadja u Japanu, autobiografska je, I govori o njenom odlasku tamo da uci I radi jer obozava japansku kulturu I tamo je zivela do pete godine. Tu je veliki deo price I njena veza sa jednim mladicem Japancem, pravim idealistom, ali meni je bila interesantna zbog te kulturoloske slike Japana, a I lepo mi je sela, onako sam se opustila uz nju.
Zeleo bih da me neko negde ceka, Ana Gavalda (Paideia). Zbirka prica. Za autorku vazi ovo sto sam gore rekla za Ameli Notomb – fine pricice za opustanje, kao iz nekog Elle-a ili slicnih novina.
Devojcice, Ljudmila Ulicka (Paideia) I Ljudi naseg cara, Ljudmila Ulicka (Paideia). Obe zbirke prica. Ulicka je jako cenjeni ruski autor I mnogo mi se dopada. Nastavlja tu lepu tradiciju ruske maniristicke price, obicni ljudi, mali dogadjaji koji su ipak vazni, u ne mnogo stranica a opet citavi romani su tu. “Devojcice” prate neke kljucne epizode iz odrastanja grupe devojcica, kljucne u smislu otreznjenja, naglog sazrevanja, kako hocete. Ali ova “Ljudi naseg cara” me je odusevila potpuno I sasvim sam zavolela tu Ulicku. Sve na mestu, razni ljudi I sudbine, savremena Rusija bez postede ali I bez preteranog kudjenja, prosto takva kakva jeste. Zbirka je bombona I po. Topla preporuka narocito za Bi, Lamar I Kanelu (mozes uz Jovana, kratke su price a efektne)
Piti kafu na nekom drugom mestu, Zizi Peker (Samizdat B92). Jos jedna lepa zbirka prica. Afroamerikanka, takvi su joj svi likovi, isto tako neke obicne-neobicne situacije I sudbine, lepo I tecno napisano.
Opusteli raj, Ana Marija Matute (Laguna). Prica o devojcici koja je I pored velike porodice usamljena jer je sanjar, treba joj vise ljubavi nego sto joj oni pruzaju I bezi u mastanja I u knjige. Sprijatelji se sa deckom iz susedstva koji je sin balerine koja zivi sa ljubavnikom pa to ne nailazi na odobravanje njene porodice koji su bogatiji I “finiji”. Inace desava se pred sam gradjanski rat u Spaniji I tu I tamo se provlaci nesto na tu temu, vidjeno njenim ocima (prica u prvom licu). MI zapravo kroz roman tacno pratimo kako je odrasla I sazrela, od sedme do dvanaeste godijne. Vrlo je poetno ispricano, nostalgicno I verno decije (ili sam se bar ja jako prepoznala) – autorka je imala 80 godina kad je ovo napisala, valjda je tacno da su stariji ljudi blizi deci. Malo je spora, ne znam da li bi se svakome dopala ali meni jeste na neki nezan, setan nacin.

 

[lamar]

Spojler

Cao devojke! :mah-mah:

Spojler

Nema me sto godina znam, ali vas citam, nego ne stizem da pisem, sve kao hocu lepo i dugacko pa nikako... Bebac i ja smo nesto sad kijavicavi, ali inace dobri i veseli Nemamo temu za decje knjige inace mogu da referisem i sta beba cita, nego to kod njega ne ide u folder procitane knjige - svakog dana im se ponovo raduje Lepo je biti mali...
Elem, ja se od poslednjeg javljanja nacitala svega i svacega pa cu sad koliko stignem, a posle jos koliko stignem
LJuljaska daha, Herta Miler (Laguna). Dopala mi se ali sam je mnogo sporo i tesko citala. Taj njen prepoetican jezik, kratke recenice, ponavljanja, sve mi je to bilo zamorno ali i lepo. I naravno, tema - teska ali opet mi se dopalo sto ju je obradila na drugaciji nacin iako se cini da je o logorima sve receno. I sto rece Lamar kad ju je citala, korica je predivna u kontekstu knjige. Veoma sam zadovoljna sto sam je procitala, ali nemam nesto preteranu zelju da se vratim Herti Miler. Morala bi da me nesto zesce kupi tematikom ili d ami se poklopi raspolozenje.

Strah i njegov sluga, Mirjana Novakovic (Laguna, a pre toga Narodna knjiga). Ovo mi je jedna od najboljih knjiga ove godine i poslednjih godina. Potpuno sam njome odusevljena. Volim i Petrovicevu "Sitnicarnicu" ali i d aje ova knjiga dobila NIN-a te godine ne bi bilo nezasluzeno, naprotiv. Ima svega - puno puno puno zaista dobrog humora (ne povrsnog, ali sam se glasno smejala maltene na svakoj drugoj strani), inteligentnog komentara sadasnjosti u kontekstu proslosti, triler-fantasticni-ironicni size... ma svasta. Ukratko, dogadja u vreme kad je Beograd nakratko presao iz ruku Turaka u ruke Austrougarske, ali sve se prica da samo sto ih nece vratiti Turcima u zamenu za nesto drugo. Na pojavu glasina da su se u Srbiji javili vampiri, Djavo (jeste, bas taj) sa svojim slugom, Srbinom dabome, se upucuje da ispita stvar jerbo ako jesu vampiri mozda je to znak smaka sveta i Strasnog suda a to bi po njega imalo strahotne implikacije. Inace taj odnos Djavola i sluge vam je kao Crni Gruja i Bole, fenomenalno. Svaka Djavolova recenica, komentar, vidjenje Biblije, pravde i nepravde, Srbije izmedju Turske (proslosti) i Austrougarske, tj. Evrope (moguce, prizeljkivane, mada daleke buducnosti) je zlata vredna - i tacna i duhovita. NIkad ne bih mislila da bi se knjiga sa ovakvim sadrzajem kupila ali sam se od prve stranice zalepila i nisam se smirila dok je nisam procitala skoro u dahu. Ujedno, ovo je preporuka i za Moonlight, mislim da je ona pitala.

Spojler

Keltov san, Mario Vargas Ljosa (Laguna). Isto knjiga koja me ne bi mozda sadrzajem zainteresovala, ali sam veoma zadovoljna sto sam je procitala. Nije tako univerzalna tema kao “Avanture nevaljale devojcice” ali je dobra, spada u one njegove “politicke” (“Jarcev san”, “Razgovor u Katedrali”...) a ne “nevaljale” romane (“Pantaleon”, “Pomajka”, “Don Rigoberto” I sl). Dogadja se s kraja 19. I pocetka 20.veka I govori o istorijskoj licnosti, Ircu koji je ceo zivot ulozio u jurenje ideala – u oslobodjenje robova u Africi I Amazoniji I ljudsko tretiranje radne snage, ispravljanje drustvenih nepravdi I na kraju, za samostalnost Irske od Britanije zbog cega je optuzen za izdaju I osudjen na smrt. Taj njegov zivotni put, nacin borbe, motivi, sve je to vrlo lepo opisano, cak I previse dokumentarno, na momente kao da se ne cita roman. Tema je teska, narocito kada govori o sakacenju ljudi u Africi I Amazoniji I svakojaka nedela koje su pocinili vlasnici, ali izrazito je informativna I puno sam razmisljala o njoj. NE znam da li bi se vama svidela ali meni jeste, mada sad moram opet da se malo odmorim od Ljose.
Koka-kola socijalizam, Radina Vucetic (Sluzbeni glasnik). Znam da nije beletristika ali ja sam je procitala kao da jeste. Mnogo je interesantna knjiga – o uticaju americke popularne kulture na kulturu Jugoslavije sezdesetih godina – film, pozoriste, popularna knjizevnost, stripovi, decje igre, mora... Veoma je dobro argumentovano, ozbiljnom istrazeno, nije sladunjavo nostalgicno, ali nije ni osudjujuce, pravo pogodjen ton I naravno zanimljiva tematika. Uzgred, jeste li znali (mozda sam to ovde vec pisala) da je ona cuvena decja razbrajalica em-a-esesa... zapravo iskrivljeno, decje, spelovanje reci Misisipi – to su klinci pogresno culi od americkih vojnika posle rata.
Timor mortis, Slobodan Selenic. Joj, volim Selenica ali me uvek ubije u pojam. Ova mi nije bila potrebna. Ostale su mi jos “Prijatelji” I “Pismo/glava” I zavrsavam njegov opus.
Kako upokojiti vampira, Borislav Pekic. E ovo mi je najbolja knjiga ove godine, definitivno I jedna od vrhunaca mojih citalackih iskustava uopste. Nije za svakoga ali ja sam uzivala u svakoj njegovoj recenici, u njegovoj cini se bezgranicnoj erudiciji, ironiji, umesnosti da vesto hoda po tankim zicama... ma u svemu. Malo je takvih knjiga koje mozes da citas na mnogo nivoa I uzivas u svakom a da opet nije mucno citanje. Ovo mi je prvi Pekicev roman, dosad sam citala I volela “Sentimentalnu povest Britanskog carstva” I “Pisma iz tudjine” (preporucujem Vanki) ali sa ovim sam se nepovratno odusevila Pekicem I odlucila da svake godine procitam bar jednu njegovu knjigu I nasladim se.
Zemljomorje, tetralogija, Ursula le Guin (Familet): Preporuka za Elefteriu I ko jos cita epsku fantastiku. Klasik tog zanra I ja sam mnogo uzivala. Imam I u digitalnom formatu na engleskom, ko hoce.

E ajde da vas ne smaram dalje, iscitajte ovo koga ne mrzi, pa cu sutra da nastavim.

Svasta cu ja iz tvojih postova da ubacim na svoj spisak, ali zbog boldovanog ovu jedva cekam da uzmem

Nego resila sam da procitam jos par manjih knjiga, pa se definitivno bacam na Carobni breg
Pravim Biicki drustvo za Tomasa Mana

 

[danasc80]

Svasta cu ja iz tvojih postova da ubacim na svoj spisak, ali zbog boldovanog ovu jedva cekam da uzmem

Nego resila sam da procitam jos par manjih knjiga, pa se definitivno bacam na Carobni breg
Pravim Biicki drustvo za Tomasa Mana

Ma draga, to je prava knjiga za tebe, em je pametna, em ti volis domace, em je duhovita taman kako i koliko treba.
A Carobni breg je meni bio otkrice u srednjoj skoli, progutala sam ga jednog leta i duuugo bila pod utiskom. Posle kad sam citala "Tonija Kregera" i "Smrt u Veneciji" nisu mi ostavile takav utisak vauuu! NIsam citala "Budenbrokove" a trebalo bi i volela bih, to cu verovatno kad odem u penziju

 

[lamar]

Eto, a ja obrnuto.
Citala daaaaavno Budenbrokove (bili su mi super!), a Carobni breg cu sada

 

[krasuljak]

Opusteli raj, Ana Marija Matute (Laguna). Prica o devojcici koja je I pored velike porodice usamljena jer je sanjar, treba joj vise ljubavi nego sto joj oni pruzaju I bezi u mastanja I u knjige. Sprijatelji se sa deckom iz susedstva koji je sin balerine koja zivi sa ljubavnikom pa to ne nailazi na odobravanje njene porodice koji su bogatiji I “finiji”. Inace desava se pred sam gradjanski rat u Spaniji I tu I tamo se provlaci nesto na tu temu, vidjeno njenim ocima (prica u prvom licu). MI zapravo kroz roman tacno pratimo kako je odrasla I sazrela, od sedme do dvanaeste godijne. Vrlo je poetno ispricano, nostalgicno I verno decije (ili sam se bar ja jako prepoznala) – autorka je imala 80 godina kad je ovo napisala, valjda je tacno da su stariji ljudi blizi deci. Malo je spora, ne znam da li bi se svakome dopala ali meni jeste na neki nezan, setan nacin.

E, ovo imam.

 

[krasuljak]

Ma kako ti je to samo palo na pamet

Ma, učinilo mi se, dušo.

 

[danasc80]

E, ovo imam.

Zasto me to ne cudi kad si poharala celu Laguninu knjizaru u Nis

 

[krasuljak]

 

[ESTERITA]

oh, što se čini ovdje

meni dan u sekund prođe, samo sam došla da vam svima izjavim ljubav, pa ču kasnije da isčitam i da se javim

 

[VanZandt]

Dano hvala na preporukama. Pekica sam citala davno, tj Pisma iz tudjune u vise nastavaka.Koliko se secam to je on citao na nekom radiju (BBC? ). Ameli Notomb sam bas skoro citala, nesto unazad sam i pisala o te dve knjige o Japanu. I meni je delovalo da je bas za mene, i tema je bas interesantna, na zalost mi se nije dopalo kako pise, a kao sto rekoh mozda je i do prevoda ili loseg trenutka. Uzecu (jednom) jos nesto njeno, mozda bude bolji momenat.
Meni deluje sa tvog spiska interesantna ta knjiga o ostareloj majci koja se izgubi (Molim te pazi na mamu), to cu bas da potrazim. Prosle godine (ili pretprosle) sam gledala divan japanski film "Chronicle of my mother", slicna je tema, i naravno kupila sam knjigu cim sam je videla ali nisam je jos procitala. Pisac je Yasushi Inoue.

 

[VanZandt]

E a sad ja Jos se mucim sa onim Nobelovcem, tj on jadan sa mnom, ne citam posto ne nosim tu knjigu sa sobom, ali cim mi prodje guzva (jednom) pocecu da teglim i tu knjizurinu pa cu da zavrsim. Nije lose, steta sto sam razvukla posto onda ni utisci nisu isti kao kad se cita brze. (meni bar)

"The frequeny of souls", Mary Kay Zukavleff. Prica o inzinjeru koji dizajnira frizidere, stariji kolega odlazi u penziju i dolazi nova mladja koleginica koja ima interesantnan hobi - u svojoj (privatnoj) laboratoriji nagomilala je stare uredjaje pomocu kojih trazi da cuje poruke umrlih...itd. Meni je bilo interesantno.

Sabine Durrant, "The great indors", tralalajka. Onako.

Walter Kirn, "Up in the air". O poslovnom coveku koji vreme provodi u avionima i po aerodromima sirom Amerike, deli svoja razmisljanja i strahove (jao mislila sam da samo ja imam neke misli i srahove, kad ono ) i tako, pronasla sam se u mnogim stvarima, a interesantno mi je bilo i kako usput onako daje neke komentare o americkom drustvu. Nije lose, malo pred kraj je prica poprimila drugaciji tok, ali prva polovina je super. E da, ima i film, sa Klunijem, nisam gledala a kazu i da je prica malo izmenjena za film (dobro to nije cudno).

I sad citam "The world to come", Dara Horn. Prica pocinje kradjom Sagalove slike iz muzeja, a lopov je mlad covek cija porodica (ruska jevrejska porodica izbegla u Ameriku) je nekada posedovala bas tu sliku. Jako mi se dopada za sada, Sagal je isto jedan od likova (bar je bio u jednom poglavlju ne znam za kasnije). Sad trenutno je potraga za slikom, videcemo kako ce se zavrsiti. Lepo pise ova Dara.

Uzecu posel Sagalovu autobiografiju "My Life", kad sam vec kod njega

 

[danasc80]

E a sad ja Jos se mucim sa onim Nobelovcem, tj on jadan sa mnom, ne citam posto ne nosim tu knjigu sa sobom, ali cim mi prodje guzva (jednom) pocecu da teglim i tu knjizurinu pa cu da zavrsim. Nije lose, steta sto sam razvukla posto onda ni utisci nisu isti kao kad se cita brze. (meni bar)

"The frequeny of souls", Mary Kay Zukavleff. Prica o inzinjeru koji dizajnira frizidere, stariji kolega odlazi u penziju i dolazi nova mladja koleginica koja ima interesantnan hobi - u svojoj (privatnoj) laboratoriji nagomilala je stare uredjaje pomocu kojih trazi da cuje poruke umrlih...itd. Meni je bilo interesantno.

Walter Kirn, "Up in the air". O poslovnom coveku koji vreme provodi u avionima i po aerodromima sirom Amerike, deli svoja razmisljanja i strahove (jao mislila sam da samo ja imam neke misli i srahove, kad ono ) i tako, pronasla sam se u mnogim stvarima, a interesantno mi je bilo i kako usput onako daje neke komentare o americkom drustvu. Nije lose, malo pred kraj je prica poprimila drugaciji tok, ali prva polovina je super. E da, ima i film, sa Klunijem, nisam gledala a kazu i da je prica malo izmenjena za film (dobro to nije cudno).

I sad citam "The world to come", Dara Horn. Prica pocinje kradjom Sagalove slike iz muzeja, a lopov je mlad covek cija porodica (ruska jevrejska porodica izbegla u Ameriku) je nekada posedovala bas tu sliku. Jako mi se dopada za sada, Sagal je isto jedan od likova (bar je bio u jednom poglavlju ne znam za kasnije). Sad trenutno je potraga za slikom, videcemo kako ce se zavrsiti. Lepo pise ova Dara.

Meni ove tri deluju interesantno nego me nervira kad pocnem da skidam elektronske knjige (na engleskom mogu samo tako, skupe su mi stampane) sto se mislim kad cu i ove papirne sve da procitam, a sve mi se hoce )) Kako ti biras knjige, recim oove tri? Neko ti preporucio ili ti se ucinile zanimljive u biblioteci onako nasumce?
Ja pocela Mo Jana "Velika nedra i siroka bedra" (Big breasts and wide hips) ali sam stala posle jednog poglavlja zbog objektivnih okolnosti, a vuce da citas iako su mi svi likovi nekako nesimpaticni, mora da je do mene. I u pravu si za ovo da utisci nisu isti kad razvuces knjigu, tako da sam ovu pauzirala dok ne budem imala vremena da je onako lepo procitam. Ti javi utiske te tvoje, meni se cini zanimljiva na osnovu komentara na netu i opisa, ali vise verujem tebi

 

[danasc80]

Dano hvala na preporukama. Pekica sam citala davno, tj Pisma iz tudjune u vise nastavaka.Koliko se secam to je on citao na nekom radiju (BBC? ). Ameli Notomb sam bas skoro citala, nesto unazad sam i pisala o te dve knjige o Japanu. I meni je delovalo da je bas za mene, i tema je bas interesantna, na zalost mi se nije dopalo kako pise, a kao sto rekoh mozda je i do prevoda ili loseg trenutka. Uzecu (jednom) jos nesto njeno, mozda bude bolji momenat.
Meni deluje sa tvog spiska interesantna ta knjiga o ostareloj majci koja se izgubi (Molim te pazi na mamu), to cu bas da potrazim. Prosle godine (ili pretprosle) sam gledala divan japanski film "Chronicle of my mother", slicna je tema, i naravno kupila sam knjigu cim sam je videla ali nisam je jos procitala. Pisac je Yasushi Inoue.

A sta te nerviralo kod Ameli? Meni se ona cini onako jedna prepotentna lucprdasta Francuskinja koja pritom nije glupa pa mi je bilo zabavno. Nije to ne znam kakva literatura ali mi je bilo zanimljivo. Koja je druga njena o Japanu? Je li isto autobiografska?

 

[Mrs.Bi]

Svasta cu ja iz tvojih postova da ubacim na svoj spisak, ali zbog boldovanog ovu jedva cekam da uzmem

Nego resila sam da procitam jos par manjih knjiga, pa se definitivno bacam na Carobni breg
Pravim Biicki drustvo za Tomasa Mana

super!

Ma draga, to je prava knjiga za tebe, em je pametna, em ti volis domace, em je duhovita taman kako i koliko treba.
A Carobni breg je meni bio otkrice u srednjoj skoli, progutala sam ga jednog leta i duuugo bila pod utiskom. Posle kad sam citala "Tonija Kregera" i "Smrt u Veneciji" nisu mi ostavile takav utisak vauuu! NIsam citala "Budenbrokove" a trebalo bi i volela bih, to cu verovatno kad odem u penziju

Znači, da ne očekujem bogznašta od Tonija Kregera. Bar nije obimno delo kao Čarobni breg, a posebno Budenbrokovi. Ma ne moraš da čekaš penziju. Meni se sve čini da se Budenbrokovi brzo čitaju.
Sve se brže čitalo kad sam bila mladja i imala manje obaveza (i nije postojalo 50 kanala na TV ni internet).

 

[danasc80]

Znači, da ne očekujem bogznašta od Tonija Kregera. Bar nije obimno delo kao Čarobni breg, a posebno Budenbrokovi. Ma ne moraš da čekaš penziju. Meni se sve čini da se Budenbrokovi brzo čitaju.
Sve se brže čitalo kad sam bila mladja i imala manje obaveza (i nije postojalo 50 kanala na TV ni internet).

Ma ne smeta meni ni internet ni tv (i nemam ga) nego sitno dete i jos vise, nepregledne mogucnosti savremene literature pa k'o velim, nece nista biti ako ovi mrtvi pisci jos malo popricekaju na mene

 

[danasc80]

I meni je bila smor, samo što nisam bila tako uporna kao ti, batalila sam je na pola. Stoji mi u ormaru, ako je neko zainteresovan.

Meni se citala posle "Vodenice na Flosi" koja mi je bila predivna, a ova je pola o Dzordz Eliot ali nekako me nije dojmila. Ma jednostavno nije za mene, nista knjizi ne fali.

 

[Waterfall]

Mene je bas zaintrigirala Vodenica na Flosi kad sam pre neki dan gledala na netu... Kakva je dano?

zavrsih Carigradsku prorocicu..za one koji vole orijent, u doba Abdul Hamida II, prica o devojcici u tom svetu..

 

[danasc80]

Mene je bas zaintrigirala Vodenica na Flosi kad sam pre neki dan gledala na netu... Kakva je dano?

zavrsih Carigradsku prorocicu..za one koji vole orijent, u doba Abdul Hamida II, prica o devojcici u tom svetu..

Divna je, starinska, prava engleska, bas bas lepa knjiga. O sadrzaju ces lako naci na netu a i o znacaju. Ta Dzordz Eliot je bila nevidjena lafica.

 

[VanZandt]

A sta te nerviralo kod Ameli? Meni se ona cini onako jedna prepotentna lucprdasta Francuskinja koja pritom nije glupa pa mi je bilo zabavno. Nije to ne znam kakva literatura ali mi je bilo zanimljivo. Koja je druga njena o Japanu? Je li isto autobiografska?

Nisu mi se dopale njene recenice, tj stil mi bas nije legao. Dve knjige su povezane, jedna je o njenom prvom zaposlenju a druga o japanskom vereniku. Ne znam kakosu preveli kod nas, engleski prevod je Fear and Trembling' i "Tokyo Fiancee". Proporucila je wildchild na pdf knjizevnost - na temi o zenama piscima.

Meni ove tri deluju interesantno nego me nervira kad pocnem da skidam elektronske knjige (na engleskom mogu samo tako, skupe su mi stampane) sto se mislim kad cu i ove papirne sve da procitam, a sve mi se hoce )) Kako ti biras knjige, recim oove tri? Neko ti preporucio ili ti se ucinile zanimljive u biblioteci onako nasumce?
Ja pocela Mo Jana "Velika nedra i siroka bedra" (Big breasts and wide hips) ali sam stala posle jednog poglavlja zbog objektivnih okolnosti, a vuce da citas iako su mi svi likovi nekako nesimpaticni, mora da je do mene. I u pravu si za ovo da utisci nisu isti kad razvuces knjigu, tako da sam ovu pauzirala dok ne budem imala vremena da je onako lepo procitam. Ti javi utiske te tvoje, meni se cini zanimljiva na osnovu komentara na netu i opisa, ali vise verujem tebi

Kako kad, cesto sama izbunarim nesto po knjizarama i starinarnicama, onda preporuke (net i uzivo) a cesto i jedna knjiga dovede do sledece - ili po temi ili pisac ili zanr, kako kad. Ovu o frekveniji dusa sam narucila preko amazona posto sam vec citala jednu knjigu ove Mary Kay (The bowl is already broken, o muzeju i izlozbama itd mislim da sam pominjala ovde ranije) , a druge dve sam kupila u starinarnici.


Evo imaju u biblioteci "Please Look After Mom" uzimam danas.

 

[ESTERITA]

I meni je bila smor, samo što nisam bila tako uporna kao ti, batalila sam je na pola. Stoji mi u ormaru, ako je neko zainteresovan.

Svet pre nje...neka se ona meni mnogo dopala, jer ja trenutno pojma nemam i da mi se uopšte dopala i o čemu se radi
ovdje je neko o Svjetlosti sjevera dao detalje, pa sam se sjetila da sam čitala, inače sam se isto osjećala kao sa ovim gornjim primjerom

 

[ESTERITA]

i, da, ja sam prvo pročitala Budenbrokove jer su mi bili lektira, a Carobni breg to isto ljeto, vukla sam ga naplažu i znam da su me na sprdnju digli ovi iz komšiluka, đe to vučem...