Bespuća i stranputice zakona indogermanističke komparativne lingvistike

Mrkalj:
Kliknite za proširenje...
"Заборавио" је да је лагање грех, не сумњам да фино зарађује на неупућенима и лаковернима.

Тако нпр. человѣкъ (сложеница чел-о-вѣк-) везе нема с почети, зачети где у -чети заправо имамо етимолошко *чен-, глас [е] у њима потиче од прасловенскога назалнога ѧ [ен]. То се и данас види у презентима попут почнем и продуженој основи трајних глагола нпр. почињати (превој те основе имамо у речи конац, од кона до кона, на концу). То је потпуно прозирно у старословенским облицима попут начѧти, начьнѫ. Исто и у пољском począć, pocznę, poczęcie. У руском ѧ > я, и а иза палаталних сугласника, отуда начать, начинать, начну, начинаю, начало. Забога, он и попови код којих гостује могли су отворити први стих прве главе прве књиге Библије "В начАле сотворил Бог..."
 
Poslednja izmena:
ИгарЈ:
Тако нпр. человѣкъ (сложеница чел-о-вѣк-) везе нема с почети, зачети где у -чети заправо имамо етимолошко *чен-, глас [е] у њима потиче од прасловенскога назалнога ѧ [ен]. То се и данас види у презентима попут почнем и продуженој основи трајних глагола нпр. почињати (превој те основе имамо у речи конац, од кона до кона, на концу). То је потпуно прозирно у старословенским облицима попут начѧти, начьнѫ. Исто и у пољском począć, pocznę, poczęcie. У руском ѧ > я, и а иза палаталних сугласника, отуда начать, начинать, начну, начинаю, начало. Забога, он и попови код којих гостује могли су отворити први стих прве главе прве књиге Библије "В начАле сотворил Бог..."
Kliknite za proširenje...
Ovo sve stoji što si napisao, slažem se.

Međutim, ne slažem se s tvojim odnosom prema ljudima, doimaš se kano kakav selektivni mizantrop. I u tom svom pristupu gubiš širu sliku koju Jelić, bez obzira na greške, dohvata.
 
ИгарЈ:
То се и данас види у презентима попут почнем и продуженој основи трајних глагола нпр. почињати (превој те основе имамо у речи конац, од кона до кона, на концу).
Kliknite za proširenje...
Jel može ovde kratka elaboracija? - Nije mi jasno o kojoj osnovi govoriš.
 
Mrkalj:
Jel može ovde kratka elaboracija? - Nije mi jasno o kojoj osnovi govoriš.
Kliknite za proširenje...
О "че".

Уз превоје -че- (-čę-ti), -чин- (-čin-jati) и -чн- (-čьn-eši), у језику имамо и превој кон- у нпр. искон, након, конац, код (< кон).
 
Poslednja izmena:
ИгарЈ:
О "че".

Уз превоје -че- (-čę-ti), -чин- (-čin-jati) и -чн- (-čьn-eši), у језику имамо и превој кон- у нпр. искон, након, конац, код (< кон).
Kliknite za proširenje...
Ne shvatam o čemu govoriš. Od čega prevojem nastaje kon? Prikaži, molim te, prevoj o kojem govoriš u kon-, konac.
 
ИгарЈ:
"Заборавио" је да је лагање грех, не сумњам да фино зарађује на неупућенима и лаковернима.

Тако нпр. человѣкъ (сложеница чел-о-вѣк-) везе нема с почети, зачети где у -чети заправо имамо етимолошко *чен-, глас [е] у њима потиче од прасловенскога назалнога ѧ [ен]. То се и данас види у презентима попут почнем и продуженој основи трајних глагола нпр. почињати (превој те основе имамо у речи конац, од кона до кона, на концу). То је потпуно прозирно у старословенским облицима попут начѧти, начьнѫ. Исто и у пољском począć, pocznę, poczęcie. У руском ѧ > я, и а иза палаталних сугласника, отуда начать, начинать, начну, начинаю, начало. Забога, он и попови код којих гостује могли су отворити први стих прве главе прве књиге Библије "В начАле сотворил Бог..."
Kliknite za proširenje...
Очигледан је твој проблем не разумевања творбе речи.
Нема ЧЕ везе са почети, зачети, четник, честица... већ је обрнуто, оне имају везе са њим, из њега произилазе.
Све осатале разраде презенти, трајни глаголи, превоји, кхурци, палци су накнадна памет угуравања језика у тесно
одело граматичких правила. И то заснованих на претпоставкама о прасловенском.
А ту фолиражу са девијантним самогласницима лепо је објаснио Радован Дамјановић, учене елите када упадну у хедонистички
мод пожеле да се разликују од пука чак и језиком. Тако долази до девијантних фолиража градских аристократија које искривљеним
изговором одрећених самогласника стварају сопствено наречје који ће их издвајати.
Наставило се то кроз историју. па се данас још увек неке групације служе истим методама.
Сведоци смо икавизације украјински топонима до карикатуралности.
За стотинак година ће неки нови Игор узимати те случајеве као доказе о природном развоју језика.

Дотични професор не говори о прасловенском или црквенословенском, славеносрбском, српскохрватском већ о српском језику,
у коме је увек у НАЧЕЛУ.
Када смо писали о РУЖИ изводио си исте вратоломије доказујући да не постоји промена О у У.
Еј! Не постоји а управо је гледамо, користимо и изговарамо.
Да узмемо за тачну твоју тврдњу да је РУЖА дошла из туђине у облику РОСЕ, онда управо гледамо
прелазак О у У.
Језику је све могуће, само кад се постави у измишљена правила засновним на претпоставкама о прасловенском
тада не.
 
Mrkalj:
Ne shvatam o čemu govoriš. Od čega prevojem nastaje kon? Prikaži, molim te, prevoj o kojem govoriš u kon-, konac.
Kliknite za proširenje...
У -чети је *-ken-, у -чнем је *-kin- > -čьn-, у -чињати је *-kīn-, а *kon је у речима попут конац 'крај', искон, закон, напокон, након, коначно итд.
 
psmaniac:
Очигледан је твој проблем не разумевања творбе речи.
Нема ЧЕ везе са почети, зачети, четник, честица... већ је обрнуто, оне имају везе са њим, из њега произилазе.
Све осатале разраде презенти, трајни глаголи, превоји, кхурци, палци су накнадна памет угуравања језика у тесно
одело граматичких правила. И то заснованих на претпоставкама о прасловенском.
А ту фолиражу са девијантним самогласницима лепо је објаснио Радован Дамјановић, учене елите када упадну у хедонистички
мод пожеле да се разликују од пука чак и језиком. Тако долази до девијантних фолиража градских аристократија које искривљеним
изговором одрећених самогласника стварају сопствено наречје који ће их издвајати.
Наставило се то кроз историју. па се данас још увек неке групације служе истим методама.
Сведоци смо икавизације украјински топонима до карикатуралности.
За стотинак година ће неки нови Игор узимати те случајеве као доказе о природном развоју језика.

Дотични професор не говори о прасловенском или црквенословенском, славеносрбском, српскохрватском већ о српском језику,
у коме је увек у НАЧЕЛУ.
Када смо писали о РУЖИ изводио си исте вратоломије доказујући да не постоји промена О у У.
Еј! Не постоји а управо је гледамо, користимо и изговарамо.
Да узмемо за тачну твоју тврдњу да је РУЖА дошла из туђине у облику РОСЕ, онда управо гледамо
прелазак О у У.
Језику је све могуће, само кад се постави у измишљена правила засновним на претпоставкама о прасловенском
тада не.
Kliknite za proširenje...
Заиста запањујућа количина бедастоћа, овоме нема помоћи.
 
ИгарЈ:
У -чети је *-ken-, у -чнем је *-kin- > -čьn-, у -чињати је *-kīn-, а *kon је у речима попут конац 'крај', искон, закон, напокон, након, коначно итд.
Kliknite za proširenje...
Znači, kon ni po zvaničnoj ligvorekonstruktivistici ipak nije nastalo prevojem, kao što sam i mislio.
 
ИгарЈ:
У -чети је *-ken-, у -чнем је *-kin- > -čьn-, у -чињати је *-kīn-, а *kon је у речима попут конац 'крај', искон, закон, напокон, након, коначно итд.
Kliknite za proširenje...
Оде Шон Кен у четнике а Барбики ће иструлити дуња у фиоци.
 
ИгарЈ:
Заиста запањујућа количина бедастоћа, овоме нема помоћи.
Kliknite za proširenje...
Важи. Још ниси приложио случајеве забележеног старословенског.
Гледаш у промену О у У, изговараш је и пишеш а и даље тврдиш да не постоји.
 
ИгарЈ:
Мућни главом, с једног краја на други.
Kliknite za proširenje...
Зашто си упоран са руским наречјем?
Човек тумачи српски језик, мисаона творба речи нам није иста.
Уосталом да ли је конац, конец или енглеско нетц мисаоно је везана
за конац у смислу нити, мреже која има свој почетак и крај.
Тако да Руси као и сви словенски народи само асоцијативно говоре српски језик.
Почетак и крај су много старији од конца.
Ми смо за њих Сјерби а наводно смо исте керви.
 
psmaniac:
Зашто си упоран са руским наречјем?
Човек тумачи српски језик, мисаона творба речи нам није иста.
Уосталом да ли је конац, конец или енглеско нетц мисаоно је везана
за конац у смислу нити, мреже која има свој почетак и крај.
Тако да Руси као и сви словенски народи само асоцијативно говоре српски језик.
Почетак и крај су много старији од конца.
Ми смо за њих Сјерби а наводно смо исте керви.
Kliknite za proširenje...
Какав декубит сивих ћелија. Немаш знања, а нешто би мислио.

Значење 'нит' млађе је од 'крај', то је јасно из архаичних израза попут на концу, од кона до кона, из изведеница попут искон, након, напокон, коначно (и предлог код, од старосрпског кон, значи '(по)крај' некога, нечега), из других словенских језика те и из саме етимологије речи.
 
ИгарЈ:
Какав декубит сивих ћелија. Немаш знања, а нешто би мислио.

Значење 'нит' млађе је од 'крај', то је јасно из архаичних израза попут на концу, од кона до кона, из изведеница попут искон, након, напокон, коначно (и предлог код, од старосрпског кон, значи '(по)крај' некога, нечега), из других словенских језика те и из саме етимологије речи.
Kliknite za proširenje...
Тог напабирченог знања немам али оно је често варљиво и лажљиво.
Све набројане изведенице су млађег датума а неке, као рецимо коначно немају везе са концем, већ са турским конаком.
Како поКрај некога, нечега, ваљда поред или по твом поконцу некога или нечега.
Српски је препун синонима, прочитах цео Душанов законик и на налетих ни на један конац док га у житију Стефана Првовенчаног има.
У законику се користи израз свршетак и само једном се јавља 'крај' али у облику 'краиштник'. и односи се на властелу на границама царства.

Доста о крају и концу, човек због кога смо почели расправу говорио је о почетку, лукаво ти је било ово скретање.
Почетак нема ни један синоним. Превидио си да професор ковори о језику по преузимању хришћанства и његовом развоју
кроз исто и колико је утицало на развој језика. Дакле није говорио о прасловенском, и осталим маштаријама.

Видиш где те одведе твоја сигурност у сопствено напабирчено знање, потпуно си промашио тему о којој је професор зборио.(опет асоцијативни синоним)

А говорио је о вери у језику, пошто се ради о хришћанству никакви старословенски и прасловенски немају потребе да се помињу.
 
Пилипенда:
Везиље везу концем, а кад свој кончани рад на концу заврше, онда је то кончано коначно окончано. ;)
Kliknite za proširenje...
Или кад јашеш цео дан утрнулог дупета и коначно у сумрак стигнеш до конака на коначиште.
 
psmaniac:
Тог напабирченог знања немам али оно је често варљиво и лажљиво.
Све набројане изведенице су млађег датума а неке, као рецимо коначно немају везе са концем, већ са турским конаком.
Како поКрај некога, нечега, ваљда поред или по твом поконцу некога или нечега.
Српски је препун синонима, прочитах цео Душанов законик и на налетих ни на један конац док га у житију Стефана Првовенчаног има.
У законику се користи израз свршетак и само једном се јавља 'крај' али у облику 'краиштник'. и односи се на властелу на границама царства.

Доста о крају и концу, човек због кога смо почели расправу говорио је о почетку, лукаво ти је било ово скретање.
Почетак нема ни један синоним. Превидио си да професор ковори о језику по преузимању хришћанства и његовом развоју
кроз исто и колико је утицало на развој језика. Дакле није говорио о прасловенском, и осталим маштаријама.

Видиш где те одведе твоја сигурност у сопствено напабирчено знање, потпуно си промашио тему о којој је професор зборио.(опет асоцијативни синоним)

А говорио је о вери у језику, пошто се ради о хришћанству никакви старословенски и прасловенски немају потребе да се помињу.
Kliknite za proširenje...
Настављаш лупетати, читај мало више:

"бесконьчние вѣкы"
"бесконьчнаго отьца"

"просвѣщае коньце всее срьбьскые земле"
"да држимо до конца свиета непомачно"
"изьгнань бысть на Оугрѣ, а тамо коньць прïемлеть"
"блажени коньць постизаеть"
"коньць житию прïемлет"
"постизаеть коньць цара Оуроша"

"опустѣние коньчьное"
"коньчнее паденïе"
"ода дне кои би пришло слугамь нашимь коначьне до три мисеце"
"тадаи коначно би речено"

"ис кони сьтвори бог небо и землю"
"не упвае на силоу свою соущоу ис кони"
"отьцоу своемоу ис кони сы сьбезначельнь"
"срьпьскаго стола самодрьжателе от кони"
"како се е имало од искони"
"iакоже и оть искони имают"
 
Poslednja izmena:
1715768617657.png

Stalj

Evo jedne reči za koju sam mislio da je germanskog porekla, a to je reč eng. steel tj. nem. Stahl (čelik).
1715768360924.jpeg

Reč je očigledno stara slovenska; s+tal(j) - nešto što je staljeno (v. taliti), i u osnovnoj semantičkoj logici predstavlja leguru u opštem smislu.

Zvanična švapska etimologija ne nudi ubedljivo objašnjenje semantike:

steel (n.)

modified form of iron produced with a small portion of carbon, not found in nature but known in ancient times, Middle English stele, from Old English style "steel," from noun use of Proto-Germanic adjective *stakhlijan "made of steel" (source also of Old Saxon stehli, Old Norse, Middle Low German stal, Danish staal, Swedish stål, Middle Dutch stael, Dutch staal, Old High German stahal, German Stahl).

This is said to be related to *stakhla "standing fast," from PIE *stek-lo-, from root *stak- "to stand, place, be firm" (see stay (n.1)). The notion is perhaps "that which stands firm." No corresponding word exists outside Germanic languages except those likely borrowed from them.

Figurative of hardness at least from c. 1200. As an adjective from c. 1200 (Old English used stylen (Middle English steelen). Steel wool "fine, matted strands of steel for scouring, etc." is attested from 1896. Steel drum as a West Indies percussion instrument is from 1952. A steel trap, one with springs and teeth of steel, is attested by 1735; as figurative of a quick, sure mind, by 1910.
 

Prilozi

  • 1715768391975.jpeg
    1715768391975.jpeg
    2,2 KB · Pregleda: 0
S tim u vezi, engleska izvedenica thaw (taliti) ne navodi slovensku paralelu tal- jer im se ne uklapa u njihova "pravila" već daje udaljeniji oblik tajati, koje je očigledno izvedeno iz starijeg *talati, tj. taliti up. delati - dejati:

thaw (v.)

Middle English thauen, from Old English þawian (transitive) "reduce from a frozen to a liquid state," from Proto-Germanic *thawon- (source also of Old Norse þeyja, Middle Low German doien, Dutch dooien, Old High German douwen, German tauen "to thaw"), according to Watkins, from PIE root *tā- "to melt, dissolve" (source also of Sanskrit toyam "water," Ossetic thayun "to thaw," Welsh tawadd "molten," Doric Greek takein "to melt, waste, be consumed," Old Irish tam "pestilence," Latin tabes "a melting, wasting away, putrefaction," Old Church Slavonic tajati "to melt").

The intransitive sense of "pass from a frozen to a liquid state" is attested from early 14c. Figuratively, "be released from any condition resembling frozenness, become supple or warm." Related: Thawed; thawing.
 
*čelověkъ

from Proto-Balto-Slavic *kelawaikas, originally a compound meaning "child of a clan". The first part is from Proto-Indo-European *(s)kelH- (“crowd, people”), from *kʷel- (“to turn, roll > to travel, settle, cultivate; town”). Cognates include Sanskrit कुल (kula), Ancient Greek τέλος (télos), and Old Englishscolu. The latter part is akin to Lithuanian vaĩkas (“child”), Latvian vaiks (“boy”) and Old Prussian waiх (“manservant”) (i.e. waiks, with x due to German orthography), possibly ultimately from Proto-Indo-European *weyk-.

Noun​

*čelověkъ m[2][3]

  1. man, human

Declensionedit​

show ▼Declension of *čelověkъ (hard o-stem)

Derived termsedit​

Related termsedit​

Descendantsedit​


Further readingedit​

  • Gluhak, Alemko (1993) “Proto-Slavic/čelověkъ”, in Hrvatski etimološki rječnik[Croatian Etymology Dictionary] (in Serbo-Croatian), Zagreb: August Cesarec, →ISBN, page 181
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Živorad Drugi
Profesori istorije i Služba
Odgovora
17
Pregleda
253
Scott Isle
Scott Isle
Živorad Drugi
  • Zatvorena
Profesori istorije i Služba
Odgovora
2
Pregleda
190
Lagerta
Lagerta
Лекизан
Ускоци и ускочке харамбаше
2 3 4
Odgovora
88
Pregleda
1.757
pilatovic
P

Back
Top