"Заборавио" је да је лагање грех, не сумњам да фино зарађује на неупућенима и лаковернима.
Тако нпр. человѣкъ (сложеница чел-о-вѣк-) везе нема с почети, зачети где у -чети заправо имамо етимолошко *чен-, глас [е] у њима потиче од прасловенскога назалнога ѧ [ен]. То се и данас види у презентима попут почнем и продуженој основи трајних глагола нпр. почињати (превој те основе имамо у речи конац, од кона до кона, на концу). То је потпуно прозирно у старословенским облицима попут начѧти, начьнѫ. Исто и у пољском począć, pocznę, poczęcie. У руском ѧ > я, и а иза палаталних сугласника, отуда начать, начинать, начну, начинаю, начало. Забога, он и попови код којих гостује могли су отворити први стих прве главе прве књиге Библије "В начАле сотворил Бог..."
Очигледан је твој проблем не разумевања творбе речи.
Нема ЧЕ везе са почети, зачети, четник, честица... већ је обрнуто, оне имају везе са њим, из њега произилазе.
Све осатале разраде презенти, трајни глаголи, превоји, кхурци, палци су накнадна памет угуравања језика у тесно
одело граматичких правила. И то заснованих на претпоставкама о прасловенском.
А ту фолиражу са девијантним самогласницима лепо је објаснио Радован Дамјановић, учене елите када упадну у хедонистички
мод пожеле да се разликују од пука чак и језиком. Тако долази до девијантних фолиража градских аристократија које искривљеним
изговором одрећених самогласника стварају сопствено наречје који ће их издвајати.
Наставило се то кроз историју. па се данас још увек неке групације служе истим методама.
Сведоци смо икавизације украјински топонима до карикатуралности.
За стотинак година ће неки нови Игор узимати те случајеве као доказе о природном развоју језика.
Дотични професор не говори о прасловенском или црквенословенском, славеносрбском, српскохрватском већ о српском језику,
у коме је увек у НАЧЕЛУ.
Када смо писали о РУЖИ изводио си исте вратоломије доказујући да не постоји промена О у У.
Еј! Не постоји а управо је гледамо, користимо и изговарамо.
Да узмемо за тачну твоју тврдњу да је РУЖА дошла из туђине у облику РОСЕ, онда управо гледамо
прелазак О у У.
Језику је све могуће, само кад се постави у измишљена правила засновним на претпоставкама о прасловенском
тада не.