Bespuća i stranputice zakona indogermanističke komparativne lingvistike

Mrkalj:

Ko je glup, neka stavi cerekalo.
Kliknite za proširenje...
CR5fnC9_d.webp
 
NickFreak:
Pogledajte prilog 1569848
Не гледајте сисе већ учите речи.
Kliknite za proširenje...
У почетку беше Ч, као 4

https://translate.google.com/?sl=bs&tl=hi&text=four&op=translate

Српско Ч, као ЧЕТИРИ (видети санскрт, хинди и персијски) дало је

- германско F (four, vier),
- романско Q (quattro)
- грчко Т (tésseris)

... по принципу "снађи се, друже" кад не можеш да изговориш како треба.

Германски лингвисти су ову упадљиву чињеницу прво открили као законитост, па су се из пропагандних разлога одлучили да је занемаре и да уместо ње исфорсирају сатемско-кентумску поделу (на основу изговора броја сто) ИЕ језика која значајне везе с научном логиком нема и оставља компаративну лингвистику у научном ћорсокаку.
 
Da se podsetimo

Imali smo do sada nekoliko reči koje upućuju na slovenski iskon i preuzimanje u romanski, grčki i germanski jezik, a ne obrnuto kako se smatra u psudolingvistici koja je na snazi. To su bile sledeće reči:
  • RODA (roditi) - ardea "čaplja";
  • JARO (Jahr, year) "godina" tj. "leto", up. sa jarko, jarost, razjariti;
  • POGAN, lat. paganus : pogan, govno (nečist, prljavština) u značenju prostog naroda, pučana;
  • VINO, lat. vino : vina, (sa)vinuti u značenju vinove loze (loza, takođe od laziti, puzati, plaziti);
  • VENAC, viktor od vincere od venac od viti;
  • RAT, ratnica (metatezom dobijeno - grč. Artemis, Artemida, boginja rata);
  • VRT (od "vrteti, prevrtati zemlju") daje latinski oblik hort(us), vrt ima semantičk-etimološku osnovu, a hortus nema; vrt dolazi od vrteti zemlju, prevrtati zemlju i stoji u soprotnosti sa pojmom ledina;
  • LEDINA ledina (Land) koja označava neobrađivanu zemlju (koja je ledina - tvrda poput leda);
  • GRADINA od ograditi (prostor za uzgoj povrća, voća i žitarica) daje metatezom ital. giardino i germ. garden/Gerten;
  • BLATO od koga je mesatezom nastalo germansko Baltic i pleofonijom mađ. Balaton, a sakođe i grčka reč za asfalt od slovenskog *zblat;
  • ROB, RAB, RABOTA - Rb, (rob, rabota, Rab) metatezom daje nemačko > arb, Arbeit, odnosno latinsko Arb za ostrvo Rab;

i još neke za koje smo videli da imaju objašnjenje preko slovenskog etimološkog gnezda, dok etimologija tih reči izostaje u jeziku koji je kao izvornik prihvaćen od strane zvanične psudolingvistike.

U nastavku, obradićemo reči crkva i bukva koje su pozajmljene u germanski jezik gde su dale poznate oblike curch/Kirche i book/Buch.
 
Mrkalj:
У почетку беше Ч, као 4

https://translate.google.com/?sl=bs&tl=hi&text=four&op=translate

Српско Ч, као ЧЕТИРИ (видети санскрт, хинди и персијски) дало је

- германско F (four, vier),
- романско Q (quattro)
- грчко Т (tésseris)

... по принципу "снађи се, друже" кад не можеш да изговориш како треба.

Германски лингвисти су ову упадљиву чињеницу прво открили као законитост, па су се из пропагандних разлога одлучили да је занемаре и да уместо ње исфорсирају сатемско-кентумску поделу (на основу изговора броја сто) ИЕ језика која значајне везе с научном логиком нема и оставља компаративну лингвистику у научном ћорсокаку.
Kliknite za proširenje...
Мркаљ омашио цео фудбал, као и увек.

- ПИЕ број 'четири' реконструише се као *kʷetwóres. Лабиовеларно *kʷ у кентумским језицима очувано је одвојено од обичнога велара *k, док се у сатемским језицима *kʷ стопило с *k (премда је понегде оставило трагове), тако пие заменица *kʷos 'ко' даје прасловенско kъ(to), санскритско ka, авестанско ka, литванско kàs, летонско kas. Исти веларни одраз налазимо у литванском ketūri 'четири' и старопруском keturjāi 'четири'. У прасловенском, праиндоиранском и летонском видимо деловање каснијих палатализација велара испред гласа /e/.

Из овога је јасно да Мркаљ појма нема шта значи и подразумева подела на кентумске и сатемске језике, те погрешно мисли да се то односи на словенско и индоиранско *č настало палатализацијом велара. Отуда пробира примере који, тобоже, потврђују његове измишљотине, док изоставља оне који јасно показују да греши.

- У германским језицима лабиовеларно *kw очекивано даје *hw (Гримов закон, нпр. староенглеско hwā 'ко'), но у броју 'четири' лабиовелар је замењен гласом *p, по свој прилици аналогијом према броју *pénkʷe 'пет', а даље према Гримовом закону *p > *f. Мркаљу је све ово очито потпуна непознаница, но то нимало не изненађује.

- Мркаљево "романско Q" дословно ништа не значи. Очито појма нема како и када се то слово писало у латинском (qu = [kw]) нити шта значи придев 'романски', тек ће се погубити када открије постојање италске гране ИЕ језикâ.


Колега, видимо се у следећем року.
 
Poslednja izmena:
ИгарЈ:
- ПИЕ број 'четири' реконструише се као *kʷetwóres.
Kliknite za proširenje...
Krivo rekonstruiše, što sam gore i rekao. Ti baš imaš probelm da razumeš šta se priča?

ИгарЈ:
Мркаљ ... подразумева подела на кентумске и сатемске језике, те погрешно мисли да се то односи на словенско и индоиранско *č настало палатализацијом велара.
Kliknite za proširenje...
Ne. Zašto tumačiš nešto što ne razumeš? Ah, da. Praviš straw man argument jer drugog i nemaš.

Dalje da i ne čitam.
 
Mrkalj:
Krivo rekonstruiše, što sam gore i rekao. Ti baš imaš probelm da razumeš šta se priča?
Kliknite za proširenje...
Ниси нигде показао како и зашто је та реконструкција крива. Изнео си тврдњу коју, по обичају, ничим ниси поткрепио, нећемо се претварати да је ишта више од измишљотине. Објасних ти је у чему грешиш, седи и научи.

Када би иоле познавао научни метод и ишта знао о поредбеноисторијском језикословљу приметио би да твоја измишљотина ништа не објашњава, explanatory power - не нула, него минус. На пример:

-зашто твоје прекамбријскосрпско "Ч" налазимо само испред *e/ē, *i, *ey/ēy, *ew/ēw, тј. у положајима који су потпуно јасно доводили до палатализацие (нпр. пие вокатив *wĺ̥kʷe > псл. *wilke > *vьlče > што. вуче)?
- зашто словенски обични велар /k/ налазимо само у положајима у којима није могао бити палатализован?
- зашто на месту словенскога обичнога велара у кентумским језицима имамо одразе и обичнога *k и лабиовеларнога *kʷ?
 
ИгарЈ:
Ниси нигде показао како и зашто је та реконструкција крива.
Kliknite za proširenje...
Ja sam pokazao ali nema ko da vidi. Doboko si u nerazumevanju problematike, a znanje ti je površno i diskretno. Prvo, nema potrebe dokazivati zašto je rekonstrukcija zvanične psudolingvistike kriva jer ni oni nisu dokazali da je prava - jer u pitanju je teorija kojom se služe da nešto objasne i ona sama po sebi nije dokazana već se koristi kao model za objašnjenje nečega. Dakle teorija se i ne dokazuje već je upotrebljiva za objašnjenje nečega. A drugo, kao što si imao prilike da vidiš (premda ne i razumeš) ja sam pokazao primere gde njihova etimologija i postavka slovenskog jezika kao kulturološki najmlađeg jezika pada u vodu i doveo u pitanje, takoreći osporio njihovu teoriju, najpreciznije rečeno - pokazao sam zašto njihova teorija nije upotrebljiva ili, tvojim jezkom, upravo "ja jesam pokazao zašto je ta rekonstrukcija kriva".
 
ИгарЈ:
- У германским језицима лабиовеларно *kw очекивано даје *hw (Гримов закон, нпр. староенглеско hwā 'ко'), но у броју 'четири' лабиовелар је замењен гласом *p, по свој прилици аналогијом према броју *pénkʷe 'пет', а даље према Гримовом закону *p > *f. Мркаљу је све ово очито потпуна непознаница, но то нимало не изненађује.
Kliknite za proširenje...

ИгарЈ:
На пример:

-зашто твоје прекамбријскосрпско "Ч" налазимо само испред *e/ē, *i, *ey/ēy, *ew/ēw, тј. у положајима који су потпуно јасно доводили до палатализацие (нпр. пие вокатив *wĺ̥kʷe > псл. *wilke > *vьlče > што. вуче)?
- зашто словенски обични велар /k/ налазимо само у положајима у којима није могао бити палатализован?
- зашто на месту словенскога обичнога велара у кентумским језицима имамо одразе и обичнога *k и лабиовеларнога *kʷ?
Kliknite za proširenje...

Da zaista razumeš šta si ovde napisao, shvatio bi da je to analogno izjavi da se voda Dunavom kreće od Crnog mora prema Beogradu jer se turbine u hidroelektranama okreću zahvaljujući tome što mi u svojim kućama i stanovima uključujemo proizvođače struje u utičnice. Dakle, teorijski je moguće, ali nije praktično.

Ili, ja ti miniram temelj, a ti objašnjavaš kako krov i dalje stoji.
 
Intuicija me nije prevarila::zeek:
https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-38579585

E sad, da vidim objašnjenje zašto se kod nas na isti ovaj način deca igraju?

1733310919087.png

Samo su reči vremenom izmenjene u Okoš bokoš prdne kokoš itd.

Znači, Kašimir i Srbija - ista pesma ista dečja igra.

hocus-pocus (interj.)

magical formula used in conjuring, 1630s, earlier Hocas Pocas, common name of a magician or juggler (1620s); a sham-Latin invocation used by jugglers, perhaps based on a perversion of the sacramental blessing from the Mass, Hoc est corpus meum "This is my body." The first to make this speculation on its origin apparently was English prelate John Tillotson (1630-1694).
I will speak of one man ... that went about in King James his time ... who called himself, the Kings Majesties most excellent Hocus Pocus, and so was called, because that at the playing of every Trick, he used to say, Hocus pocus, tontus tabantus, vade celeriter jubeo, a dark composure of words, to blinde the eyes of the beholders, to make his Trick pass the more currantly without discovery. [Thomas Ady, "A Candle in the Dark," 1655]
Kliknite za proširenje...
Compare hiccus doccius or hiccus doctius, "formula used by jugglers in performing their feats" (1670s), also a common name for a juggler, which OED says is "conjectured to be a corruption of" Latin hicce es doctus "here is the learned man," "if not merely a nonsense formula simulating Latin." Also compare holus-bolus (adv.) "all at a gulp, all at once," which Century Dictionary calls "A varied redupl. of whole, in sham-Latin form." As a noun meaning "juggler's tricks," hocus-pocus is recorded from 1640s.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
U nastavku, obradićemo reči crkva i bukva koje su pozajmljene u germanski jezik gde su dale poznate oblike curch/Kirche i book/Buch.
Kliknite za proširenje...
Da kažemo za crkvu i damo dokaz da je reč slovenskog (starosrpskog) postanja.
Quercus-cerris-2_o.jpg

Reč crkva dokazi od stare reči za planinski hrast, cer tj. iz starijeg oblika cerk (up. sa lat. querqus). Hrast kao drvo-zapis služio je kao svetilište ili svojevrsna pra-crkva ali i u skorije vreme služi kao sveto mesto za molitvu u odsustvu sagrađene crkve. Kako je slovenska kultura proširena nakon velike poplave Trojanske Panonije u mlađem kamenom dobu, tako se i naziv za crkvu proširio u germanske jezike dok romanski koriste varijante latinskog ecclesia.

Cer (Quercus cerris) je vrsta hrasta koja je veoma rasprostranjena na Balkanu i u Srbiji. To je dugovečno, snažno drvo koje može da dostigne visinu i do 35–40 metara. Kora mu je tamna i debela, duboko ispucala, dok su listovi krupni, duguljasti i krpasti, sa karakterističnim „šiljatim“ režnjevima. Plod – žir – prepoznatljiv je po kupuli obrasloj bodljikavim ljuskama. Cer se odlikuje velikom otpornošću na sušu i siromašna zemljišta, pa često raste i tamo gde druge vrste ne uspevaju. Drvo mu je tvrdo, teško i dugotrajno, pa se tradicionalno koristilo za grejanje, u građevinarstvu i za železničke pragove. U narodnoj kulturi Srbije, cer se smatrao i simbolom izdržljivosti i snage.


Suludo objašnjenje na Etymonline:
https://www.etymonline.com/word/church


church (n.)​


Middle English chirche, od Old English cirice, circe “mesto okupljanja određeno za hrišćansko bogosluženje; telo hrišćanskih vernika, hrišćani u celini; crkvena vlast ili moć,” od Proto-Germanic *kirika (izvor takođe Old Saxon kirika, Old Norse kirkja, Old Frisian zerke, Middle Dutch kerke, Dutch kerk, Old High German kirihha, German Kirche).


Ovo je verovatno [videti opširnu napomenu u OED] pozajmljeno preko nezabeležene gotske reči iz Greek kyriakē (oikia), kyriakon doma “Gospodnja (kuća),” od kyrios “vladar, gospodar” (od PIE korena *keue- “nabujati, nadimati se,” koji takođe gradi reči za “jak, moćan”).


Greek kyriakon (adj.) “od Gospoda” korišćen je u vezi sa hrišćanskim bogomoljama još oko 300. godine, naročito na Istoku, mada je u tom značenju bio ređe upotrebljavan od ekklesia ili basilikē. Primer je direktnog prenosa mnogih hrišćanskih reči iz grčkog u germanske jezike, posredstvom Gota; verovatno su ga koristili zapadni Germani još u svom predhrišćanskom periodu.


Reč je takođe preuzeta u slovenske jezike, verovatno preko germanskih (Old Church Slavonic criky, Russian cerkov). Finnish kirkko, Estonian kirrik potiču iz skandinavskih jezika. Romanski i keltski jezici koriste varijante latinskog ecclesia (kao što je francusko église, 11c.).


Savremeni oblik u engleskom potvrđen je od oko 1200, a ustaljen u 16. veku. Za evoluciju vokala uporediti bury. Posle Reformacije, church je korišćena za svaku pojedinačnu hrišćansku denominaciju koja se slaže u doktrini i formama bogosluženja.


Kao pridev, “koji se odnosi na crkvu,” od 1570-ih. Church-bell postojao je u kasnom Old English. Church-goer datira iz 1680-ih. Church-key “ključ crkvenih vrata” je iz ranog 14. veka; žargonska upotreba za “otvarač konzervi ili flaša” pojavila se 1954, verovatno prvobitno u studentskom američkom slengu. Church-mouse (1731) “miš za koga se smatralo da živi u crkvi” (gde nema ničega čime bi se hranio) poslovica je u mnogim jezicima za siromaštvo.


 
Mrkalj:
Da kažemo za crkvu i damo dokaz da je reč slovenskog (starosrpskog) postanja.
Quercus-cerris-2_o.jpg

Reč crkva dokazi od stare reči za planinski hrast, cer tj. iz starijeg oblika cerk (up. sa lat. querqus). Hrast kao drvo-zapis služio je kao svetilište ili svojevrsna pra-crkva ali i u skorije vreme služi kao sveto mesto za molitvu u odsustvu sagrađene crkve. Kako je slovenska kultura proširena nakon velike poplave Trojanske Panonije u mlađem kamenom dobu, tako se i naziv za crkvu proširio u germanske jezike dok romanski koriste varijante latinskog ecclesia.

Cer (Quercus cerris) je vrsta hrasta koja je veoma rasprostranjena na Balkanu i u Srbiji. To je dugovečno, snažno drvo koje može da dostigne visinu i do 35–40 metara. Kora mu je tamna i debela, duboko ispucala, dok su listovi krupni, duguljasti i krpasti, sa karakterističnim „šiljatim“ režnjevima. Plod – žir – prepoznatljiv je po kupuli obrasloj bodljikavim ljuskama. Cer se odlikuje velikom otpornošću na sušu i siromašna zemljišta, pa često raste i tamo gde druge vrste ne uspevaju. Drvo mu je tvrdo, teško i dugotrajno, pa se tradicionalno koristilo za grejanje, u građevinarstvu i za železničke pragove. U narodnoj kulturi Srbije, cer se smatrao i simbolom izdržljivosti i snage.


Suludo objašnjenje na Etymonline:
https://www.etymonline.com/word/church


church (n.)​


Middle English chirche, od Old English cirice, circe “mesto okupljanja određeno za hrišćansko bogosluženje; telo hrišćanskih vernika, hrišćani u celini; crkvena vlast ili moć,” od Proto-Germanic *kirika (izvor takođe Old Saxon kirika, Old Norse kirkja, Old Frisian zerke, Middle Dutch kerke, Dutch kerk, Old High German kirihha, German Kirche).


Ovo je verovatno [videti opširnu napomenu u OED] pozajmljeno preko nezabeležene gotske reči iz Greek kyriakē (oikia), kyriakon doma “Gospodnja (kuća),” od kyrios “vladar, gospodar” (od PIE korena *keue- “nabujati, nadimati se,” koji takođe gradi reči za “jak, moćan”).


Greek kyriakon (adj.) “od Gospoda” korišćen je u vezi sa hrišćanskim bogomoljama još oko 300. godine, naročito na Istoku, mada je u tom značenju bio ređe upotrebljavan od ekklesia ili basilikē. Primer je direktnog prenosa mnogih hrišćanskih reči iz grčkog u germanske jezike, posredstvom Gota; verovatno su ga koristili zapadni Germani još u svom predhrišćanskom periodu.


Reč je takođe preuzeta u slovenske jezike, verovatno preko germanskih (Old Church Slavonic criky, Russian cerkov). Finnish kirkko, Estonian kirrik potiču iz skandinavskih jezika. Romanski i keltski jezici koriste varijante latinskog ecclesia (kao što je francusko église, 11c.).


Savremeni oblik u engleskom potvrđen je od oko 1200, a ustaljen u 16. veku. Za evoluciju vokala uporediti bury. Posle Reformacije, church je korišćena za svaku pojedinačnu hrišćansku denominaciju koja se slaže u doktrini i formama bogosluženja.


Kao pridev, “koji se odnosi na crkvu,” od 1570-ih. Church-bell postojao je u kasnom Old English. Church-goer datira iz 1680-ih. Church-key “ključ crkvenih vrata” je iz ranog 14. veka; žargonska upotreba za “otvarač konzervi ili flaša” pojavila se 1954, verovatno prvobitno u studentskom američkom slengu. Church-mouse (1731) “miš za koga se smatralo da živi u crkvi” (gde nema ničega čime bi se hranio) poslovica je u mnogim jezicima za siromaštvo.


Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
3
Pregleda
255
Лекизан
Лекизан
M
Sličnosti i razlike između Bandere i Draže Mihailovića
3 4 5
Odgovora
123
Pregleda
1.769
pilatovic
P
S
Genetička Struktura Srba i Hrvata
17 18 19
Odgovora
459
Pregleda
7.468
FDDD
FDDD

Back
Top