gost 401905
Elita
- Poruka
- 19.065
Слављење Славе у прошлости
И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,
I zasto me pitas, slep si kod ociju i gluv kod usiju.
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Слављење Славе у прошлости
И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,
Kada se istrgne iz konteksta , ali kada se procita celina te recenice , onda se dodje do neceg sto sagledava sustinu :
" ...Слављење Славе у прошлости
И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо, и као што наши свети манастири и цркве данас славе: после завршене Свете Литургије у храму, сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето жито и преломи и прелије вином свети колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитање, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божију и у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.
Слављење Бога и Његових Светитеља и у древној хришћанској Цркви и данас у читавом православљу, неодвојиво је од заједничке Свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божије и што је од Бога благословено: у заједници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божија Православна и није друго, до заједница свих у Христу Богочовеку. У Њему који је Првенац међу многом Браћом, а Браћа су Његова, пре свега, Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и сабраћа Христова, синови Божији по благодати у Сину Божијем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.
Света Крсна Слава управо и има тај смисао и значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у Свету Цркву као Сабор Божији, као сабрање деце Божије и у част Светих, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом..."...
Sa:
https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=78
Dakle :
"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."...
"...И први хришћани су на сличан начин славили славу.." , pa ponda sledi objasnjenje i povezivanje te slicnosti u daljem tekstu sa sajta ...!
Kada se istrgne iz konteksta , ali kada se procita celina te recenice , onda se dodje do neceg sto sagledava sustinu :
" ...Слављење Славе у прошлости
И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо, и као што наши свети манастири и цркве данас славе: после завршене Свете Литургије у храму, сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето жито и преломи и прелије вином свети колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитање, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божију и у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.
Слављење Бога и Његових Светитеља и у древној хришћанској Цркви и данас у читавом православљу, неодвојиво је од заједничке Свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божије и што је од Бога благословено: у заједници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божија Православна и није друго, до заједница свих у Христу Богочовеку. У Њему који је Првенац међу многом Браћом, а Браћа су Његова, пре свега, Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и сабраћа Христова, синови Божији по благодати у Сину Божијем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.
Света Крсна Слава управо и има тај смисао и значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у Свету Цркву као Сабор Божији, као сабрање деце Божије и у част Светих, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом..."...
Sa:
https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=78
Dakle :
"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."...
"...И први хришћани су на сличан начин славили славу.." , pa ponda sledi objasnjenje i povezivanje te slicnosti u daljem tekstu sa sajta ...!
Mozda i gresim, evo razuveri me.Procitaj Ti ovo jos koji put , ali polako i pazljivo i videces da je rec o ovome :
"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."... , a onda u izvornom tekstu sa sajta SPC sledi i objasnjenje za one koji su istinski zainteresovani za cinjenice .
Hajde jos jedanput procitaj ovo :
"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."... , a onda u izvornom tekstu sa sajta SPC sledi i objasnjenje za one koji su istinski zainteresovani za cinjenice .
Zanemari , bar ovom prilikom Ruse , Bugare , Grke i koncentrisi se na ono sto je boldovano , a posebno na reci i njihovo znacenje u recenici i objasnjenje koje je dato u nastavku citiranog dela sa gore navedenog sajta ...
Hajde jos jedanput procitaj ovo :
"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."... , a onda u izvornom tekstu sa sajta SPC sledi i objasnjenje za one koji su istinski zainteresovani za cinjenice .
Zanemari , bar ovom prilikom Ruse , Bugare , Grke i koncentrisi se na ono sto je boldovano , a posebno na reci i njihovo znacenje u recenici i objasnjenje koje je dato u nastavku citiranog dela sa gore navedenog sajta ...
Hajde jos jednom pokusaj da pazljivo procitas ...
Kada se istrgne iz konteksta , ali kada se procita celina te recenice , onda se dodje do neceg sto sagledava sustinu :
" ...Слављење Славе у прошлости
И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо, и као што наши свети манастири и цркве данас славе: после завршене Свете Литургије у храму, сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето жито и преломи и прелије вином свети колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитање, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божију и у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.
Слављење Бога и Његових Светитеља и у древној хришћанској Цркви и данас у читавом православљу, неодвојиво је од заједничке Свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божије и што је од Бога благословено: у заједници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божија Православна и није друго, до заједница свих у Христу Богочовеку. У Њему који је Првенац међу многом Браћом, а Браћа су Његова, пре свега, Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и сабраћа Христова, синови Божији по благодати у Сину Божијем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.
Света Крсна Слава управо и има тај смисао и значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у Свету Цркву као Сабор Божији, као сабрање деце Божије и у част Светих, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом..."...
Sa:
https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=78
Dakle :
"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."...
"...И први хришћани су на сличан начин славили славу.." , pa ponda sledi objasnjenje i povezivanje te slicnosti u daljem tekstu sa sajta ...!
Hajde iz pocetka i polako citaj ...
Upravo to i pise u onom citiranom i ne dovodi se u vezu na nacin "da to ima veze sa Krsnom slavom" , vec da je to jedan od nacina Proslavljana Boga kroz slavljenje Sveca tog dana , koji je uzet za slavljenje u nekoj od Pravoslavnih porodica SPC :
" ...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо, и као што наши свети манастири и цркве данас славе: после завршене Свете Литургије у храму, сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу,..." , a nastavak je opis proslave Boga na nacin kako se to radi u Pravoslavlju i nigde ne pise da je to "zajednicki nacin kod svih Hriscana ili kod svih Pravoslavaca u Svetu" .
U celokupnom tekstu je delimicno objasnjeno u cemu su neke od razlicitosti i i kako je do njih doslo , tako da sada ne kopiram i ne postavljam kompletan tekst , jer je to moguce svakom zainteresovanom da ga procita na sajtu SPC koji je prilozen uz Poruku . :
https://forum.krstarica.com/showthr...-poniženje?p=35252476&viewfull=1#post35252476
https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=78
Pocinje sa :
"Ово древно хришћанско Свето предање о слављењу Бога и славе Божије у Светима, примили смо и ми Православни Срби од светог Ћирила и Методија и од Светог Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богомајку и свете анђеле и Светитеље Божије. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божијом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква или наш манастир слави храмовну славу, то јест свога Светитеља као свога Небеског заштитника, кога истога дана славе и сви православни хришћани у свету. Отуда, света слава, као општехришћанско и свецрквено слављење Бога и Божијих Светаца, није само српски обичај, јер славу славе и сви остали православни у свету. "Али Свети Отац Српски, Сава Равноапостолни, " дао је нама Србима и једну посебну Српску домаћу славу - наше Крсно Име, то јест благословио је нашу српску породичну славу: да свака српска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши преци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице". То је дакле наша Српска Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ с правом каже:"Ко Крсно Име слави, оно му и помаже"!...
Dakle , ovo je jedan od nacina Proslavljanja Svete Trojice i slave Bozije u Svetima i on je , sto bi rekli - imanentan Srbima , a ne i svim Hriscanima i ne svima Pravoslavnima u Svetu .
Da li bi to neko zeleo da nam uskrati i ako bi , sa kojim pravom ?
Pravom veceg broja u brojanju vernih ili veceg broja u materijalnom smislu ili vojnickom ...?
Mi svoje pravo ne naturamo drugima i ne zelimo ni da drugi nama naturaju svoje obicaje u proslavljanju Boga i Njegovih Svetih .
Vera Pravoslavna danas nije vera agresivna ni na kakav nacin , pa cak ni na nacin "kucanja od vrata do vrata ili mediskim upadanjima u domove gradjana " , po najmanje "ognjem i macem"e, vec je Vera licnog izbora da se njoj pridje ili od nje odstupi bez ma kakvih fizickih ili psihickih sankcija ili ma kakvog proganjanja , pa ni Internetskog .
Da li su , po tom kriterijumu , "Rani Hriscani" samo oni koji su bili savremenici Isusa Hrista i oni koji su i bukvalno isli sa Njim po Judeji ?
БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА СИРОМАХА
Не знам годину када сам рођен
Не знам ни месец
Ни сат ни дан
Стог' једино за Божић
Сам себи кажем:
Срећан ми Исусе
Твој рођендан!
U tekstu se i ne pise da su "rani hriscani (ko god oni bili) nisu slavili slavu kao mi, jer nam je "dao" Sv.Sava." , vec da su proslavljali Boga , ali ne na nacin kako Ga proslavljaju Srbi kroz Krsnu slavu , vec da nam je zajednicko upravo to - slavljenje Boga , oni na svoj nacin , a mi Srbi na svoj , sto se upravo na ponudjenom linku moze procitati .
Ako to nekom ne smeta ?
A i ako smeta , to je njihovo pravo , kao sto je i nase pravo da slavimo Boga na nacin kako Ga mi , Srbi , slavimo koliko god to nekome smetalo .
Ja sam upravo pre mesec dana 3x citao jedan komentar na Dela apostolska i moje razumevanje je da su rani hriscani oni hriscani koji su ziveli u 1. eventualno 2. i 3. veku... Rastko Nemanjic je ziveo krajem XII i pocetkom XIII veka... Daleko je to od ranog hriscanstva... Do tada su se hriscanskoj crkvi desili i Konstantin i Velika sizma...
Mislim da se moze reci da svi hriscani slave Boga, zar ne?
Cemu onda pominjati rane hriscane, koji nisu slavili nasu krsnu slavu?
Lepo reci, dosao Sv.Sava i izmislio obicaj za Srbe, koji u tom obliku ne postoji u pravoslavlju.
- - - - - - - - - -
....
Da li im to daje "eksluzivu" ?
Da li se na taj naicn , ako daje , ne umanjuje znacaj i doprinos Hrsicanstvu potonjih narastaja i daje "dusevna hrana " oponentima Hriscanstva ?