BEOGRAĐANKA JE NA ARANĐELOVDAN OTIŠLA NA SEČENJE SLAVSKOG KOLAČA - najveće poniženje

Kada se istrgne iz konteksta , ali kada se procita celina te recenice , onda se dodje do neceg sto sagledava sustinu :

" ...Слављење Славе у прошлости

И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,
и као што наши свети манастири и цркве данас славе: после завршене Свете Литургије у храму, сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето жито и преломи и прелије вином свети колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитање, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божију и у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.


Слављење Бога и Његових Светитеља и у древној хришћанској Цркви и данас у читавом православљу, неодвојиво је од заједничке Свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божије и што је од Бога благословено: у заједници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божија Православна и није друго, до заједница свих у Христу Богочовеку.
У Њему који је Првенац међу многом Браћом, а Браћа су Његова, пре свега, Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и сабраћа Христова, синови Божији по благодати у Сину Божијем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.


Света Крсна Слава управо и има тај смисао и значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у Свету Цркву као Сабор Божији, као сабрање деце Божије и у част Светих, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом...
"...

Sa:
https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=78


Dakle :

"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."...

"...И први хришћани су на сличан начин славили славу.." , pa ponda sledi objasnjenje i povezivanje te slicnosti u daljem tekstu sa sajta ...!
 
Poslednja izmena:
Kada se istrgne iz konteksta , ali kada se procita celina te recenice , onda se dodje do neceg sto sagledava sustinu :

" ...Слављење Славе у прошлости

И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,
и као што наши свети манастири и цркве данас славе: после завршене Свете Литургије у храму, сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето жито и преломи и прелије вином свети колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитање, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божију и у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.


Слављење Бога и Његових Светитеља и у древној хришћанској Цркви и данас у читавом православљу, неодвојиво је од заједничке Свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божије и што је од Бога благословено: у заједници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божија Православна и није друго, до заједница свих у Христу Богочовеку.
У Њему који је Првенац међу многом Браћом, а Браћа су Његова, пре свега, Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и сабраћа Христова, синови Божији по благодати у Сину Божијем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.


Света Крсна Слава управо и има тај смисао и значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у Свету Цркву као Сабор Божији, као сабрање деце Божије и у част Светих, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом...
"...

Sa:
https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=78


Dakle :

"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."...

"...И први хришћани су на сличан начин славили славу.." , pa ponda sledi objasnjenje i povezivanje te slicnosti u daljem tekstu sa sajta ...!

Vidi, jasno mi je gutas sve sto ti se ponudi, ali ovo je uobicajeni nacin povezivanje izolovanih tradicija sa orginalnom tradicijom i validacija prakse.
Zato se pocinje od "prvih hriscana", za obicaj koji je specifican samo za nas.

Iz toga sledi ili tekst laze ili su drugi pravoslavci otpali od vere ili sto zaista i jeste, slava je hristijanizovani ostatak nase paganske vere.
 
Kada se istrgne iz konteksta , ali kada se procita celina te recenice , onda se dodje do neceg sto sagledava sustinu :

" ...Слављење Славе у прошлости

И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,
и као што наши свети манастири и цркве данас славе: после завршене Свете Литургије у храму, сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето жито и преломи и прелије вином свети колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитање, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божију и у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.


Слављење Бога и Његових Светитеља и у древној хришћанској Цркви и данас у читавом православљу, неодвојиво је од заједничке Свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божије и што је од Бога благословено: у заједници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божија Православна и није друго, до заједница свих у Христу Богочовеку.
У Њему који је Првенац међу многом Браћом, а Браћа су Његова, пре свега, Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и сабраћа Христова, синови Божији по благодати у Сину Божијем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.


Света Крсна Слава управо и има тај смисао и значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у Свету Цркву као Сабор Божији, као сабрање деце Божије и у част Светих, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом...
"...

Sa:
https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=78


Dakle :

"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."...

"...И први хришћани су на сличан начин славили славу.." , pa ponda sledi objasnjenje i povezivanje te slicnosti u daljem tekstu sa sajta ...!

Procitaj Ti ovo jos koji put , ali polako i pazljivo i videces da je rec o ovome :


"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."... , a onda u izvornom tekstu sa sajta SPC sledi i objasnjenje za one koji su istinski zainteresovani za cinjenice .
 
Procitaj Ti ovo jos koji put , ali polako i pazljivo i videces da je rec o ovome :


"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."... , a onda u izvornom tekstu sa sajta SPC sledi i objasnjenje za one koji su istinski zainteresovani za cinjenice .
Mozda i gresim, evo razuveri me.
Koje slave slave Rusi, Bugari ili Grci?
 
Hajde jos jedanput procitaj ovo :


"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."
... , a onda u izvornom tekstu sa sajta SPC sledi i objasnjenje za one koji su istinski zainteresovani za cinjenice .

Zanemari , bar ovom prilikom Ruse , Bugare , Grke i koncentrisi se na ono sto je boldovano , a posebno na reci i njihovo znacenje u recenici i objasnjenje koje je dato u nastavku citiranog dela sa gore navedenog sajta ...
 
Hajde jos jedanput procitaj ovo :


"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."
... , a onda u izvornom tekstu sa sajta SPC sledi i objasnjenje za one koji su istinski zainteresovani za cinjenice .

Zanemari , bar ovom prilikom Ruse , Bugare , Grke i koncentrisi se na ono sto je boldovano , a posebno na reci i njihovo znacenje u recenici i objasnjenje koje je dato u nastavku citiranog dela sa gore navedenog sajta ...

Ok, utvrdili smo da su ostali pravoslavci otpali od vere, a mi smo jedini pravi.

Da li postoji neki konkretan primer da su rani hriscani slavi slavu na slican nacin kao mi? U porodicnom okruzenju, sa svecom, kolacem i zitom? Da li postoji dokaz o pripadnost slave familiji ili selu? Uz sve one stare obicaje koji se vrse van crkve, a delom su zaboravljeni urbanizacijom? npr. odlazak do svetog drveta ili nekog posebnog mesta i odradjivanje nekog malo rituala.
 
Hajde jos jedanput procitaj ovo :


"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."
... , a onda u izvornom tekstu sa sajta SPC sledi i objasnjenje za one koji su istinski zainteresovani za cinjenice .

Zanemari , bar ovom prilikom Ruse , Bugare , Grke i koncentrisi se na ono sto je boldovano , a posebno na reci i njihovo znacenje u recenici i objasnjenje koje je dato u nastavku citiranog dela sa gore navedenog sajta ...

Hajde jos jednom pokusaj da pazljivo procitas ...
 
Kada se istrgne iz konteksta , ali kada se procita celina te recenice , onda se dodje do neceg sto sagledava sustinu :

" ...Слављење Славе у прошлости

И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,
и као што наши свети манастири и цркве данас славе: после завршене Свете Литургије у храму, сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето жито и преломи и прелије вином свети колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитање, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божију и у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.


Слављење Бога и Његових Светитеља и у древној хришћанској Цркви и данас у читавом православљу, неодвојиво је од заједничке Свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божије и што је од Бога благословено: у заједници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божија Православна и није друго, до заједница свих у Христу Богочовеку.
У Њему који је Првенац међу многом Браћом, а Браћа су Његова, пре свега, Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и сабраћа Христова, синови Божији по благодати у Сину Божијем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.


Света Крсна Слава управо и има тај смисао и значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у Свету Цркву као Сабор Божији, као сабрање деце Божије и у част Светих, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом...
"...

Sa:
https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=78


Dakle :

"...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо,..."...

"...И први хришћани су на сличан начин славили славу.." , pa ponda sledi objasnjenje i povezivanje te slicnosti u daljem tekstu sa sajta ...!

Hajde iz pocetka i polako citaj ...
 
Upravo to i pise u onom citiranom i ne dovodi se u vezu na nacin "da to ima veze sa Krsnom slavom" , vec da je to jedan od nacina Proslavljana Boga kroz slavljenje Sveca tog dana , koji je uzet za slavljenje u nekoj od Pravoslavnih porodica SPC :

" ...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо, и као што наши свети манастири и цркве данас славе: после завршене Свете Литургије у храму, сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу,..."
, a nastavak je opis proslave Boga na nacin kako se to radi u Pravoslavlju i nigde ne pise da je to "zajednicki nacin kod svih Hriscana ili kod svih Pravoslavaca u Svetu" .

U celokupnom tekstu je delimicno objasnjeno u cemu su neke od razlicitosti i i kako je do njih doslo , tako da sada ne kopiram i ne postavljam kompletan tekst , jer je to moguce svakom zainteresovanom da ga procita na sajtu SPC koji je prilozen uz Poruku . :

https://forum.krstarica.com/showthr...-poniženje?p=35252476&viewfull=1#post35252476

https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=78

Pocinje sa :

"Ово древно хришћанско Свето предање о слављењу Бога и славе Божије у Светима, примили смо и ми Православни Срби од светог Ћирила и Методија и од Светог Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богомајку и свете анђеле и Светитеље Божије. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божијом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква или наш манастир слави храмовну славу, то јест свога Светитеља као свога Небеског заштитника, кога истога дана славе и сви православни хришћани у свету. Отуда, света слава, као општехришћанско и свецрквено слављење Бога и Божијих Светаца, није само српски обичај, јер славу славе и сви остали православни у свету. "Али Свети Отац Српски, Сава Равноапостолни, " дао је нама Србима и једну посебну Српску домаћу славу - наше Крсно Име, то јест благословио је нашу српску породичну славу: да свака српска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши преци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице". То је дакле наша Српска Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ с правом каже:"Ко Крсно Име слави, оно му и помаже"!...

Dakle , ovo je jedan od nacina Proslavljanja Svete Trojice i slave Bozije u Svetima i on je , sto bi rekli - imanentan Srbima , a ne i svim Hriscanima i ne svima Pravoslavnima u Svetu .

Da li bi to neko zeleo da nam uskrati i ako bi , sa kojim pravom ?

Pravom veceg broja u brojanju vernih ili veceg broja u materijalnom smislu ili vojnickom ...?

Mi svoje pravo ne naturamo drugima i ne zelimo ni da drugi nama naturaju svoje obicaje u proslavljanju Boga i Njegovih Svetih .

Vera Pravoslavna danas nije vera agresivna ni na kakav nacin , pa cak ni na nacin "kucanja od vrata do vrata ili mediskim upadanjima u domove gradjana " , po najmanje "ognjem i macem"e, vec je Vera licnog izbora da se njoj pridje ili od nje odstupi bez ma kakvih fizickih ili psihickih sankcija ili ma kakvog proganjanja , pa ni Internetskog .
 
Poslednja izmena:
Upravo to i pise u onom citiranom i ne dovodi se u vezu na nacin "da to ima veze sa Krsnom slavom" , vec da je to jedan od nacina Proslavljana Boga kroz slavljenje Sveca tog dana , koji je uzet za slavljenje u nekoj od Pravoslavnih porodica SPC :

" ...И први хришћани су на сличан начин славили славу, као што и ми данас славимо, и као што наши свети манастири и цркве данас славе: после завршене Свете Литургије у храму, сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу,..."
, a nastavak je opis proslave Boga na nacin kako se to radi u Pravoslavlju i nigde ne pise da je to "zajednicki nacin kod svih Hriscana ili kod svih Pravoslavaca u Svetu" .

U celokupnom tekstu je delimicno objasnjeno u cemu su neke od razlicitosti i i kako je do njih doslo , tako da sada ne kopiram i ne postavljam kompletan tekst , jer je to moguce svakom zainteresovanom da ga procita na sajtu SPC koji je prilozen uz Poruku . :

https://forum.krstarica.com/showthr...-poniženje?p=35252476&viewfull=1#post35252476

https://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=64&Itemid=78

Pocinje sa :

"Ово древно хришћанско Свето предање о слављењу Бога и славе Божије у Светима, примили смо и ми Православни Срби од светог Ћирила и Методија и од Светог Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богомајку и свете анђеле и Светитеље Божије. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божијом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква или наш манастир слави храмовну славу, то јест свога Светитеља као свога Небеског заштитника, кога истога дана славе и сви православни хришћани у свету. Отуда, света слава, као општехришћанско и свецрквено слављење Бога и Божијих Светаца, није само српски обичај, јер славу славе и сви остали православни у свету. "Али Свети Отац Српски, Сава Равноапостолни, " дао је нама Србима и једну посебну Српску домаћу славу - наше Крсно Име, то јест благословио је нашу српску породичну славу: да свака српска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши преци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице". То је дакле наша Српска Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ с правом каже:"Ко Крсно Име слави, оно му и помаже"!...

Dakle , ovo je jedan od nacina Proslavljanja Svete Trojice i slave Bozije u Svetima i on je , sto bi rekli - imanentan Srbima , a ne i svim Hriscanima i ne svima Pravoslavnima u Svetu .

Da li bi to neko zeleo da nam uskrati i ako bi , sa kojim pravom ?

Pravom veceg broja u brojanju vernih ili veceg broja u materijalnom smislu ili vojnickom ...?

Mi svoje pravo ne naturamo drugima i ne zelimo ni da drugi nama naturaju svoje obicaje u proslavljanju Boga i Njegovih Svetih .

Vera Pravoslavna danas nije vera agresivna ni na kakav nacin , pa cak ni na nacin "kucanja od vrata do vrata ili mediskim upadanjima u domove gradjana " , po najmanje "ognjem i macem"e, vec je Vera licnog izbora da se njoj pridje ili od nje odstupi bez ma kakvih fizickih ili psihickih sankcija ili ma kakvog proganjanja , pa ni Internetskog .

Nivo dokaza potreban verniku da poveruje u nesto, je izuzetno nizak. Ovakva "obrazlozenja" su standardna praksa kada neki obicaj ili tradicija traze legitimitet.

Iz teksta se ipak moze videti sledece, rani hriscani (ko god oni bili) nisu slavili slavu kao mi, jer nam je "dao" Sv.Sava.

I cela tvoja prica pada u vodu.
 
U tekstu se i ne pise da su "rani hriscani (ko god oni bili) nisu slavili slavu kao mi, jer nam je "dao" Sv.Sava." , vec da su proslavljali Boga , ali ne na nacin kako Ga proslavljaju Srbi kroz Krsnu slavu , vec da nam je zajednicko upravo to - slavljenje Boga , oni na svoj nacin , a mi Srbi na svoj , sto se upravo na ponudjenom linku moze procitati .

Ako to nekom ne smeta ?

A i ako smeta , to je njihovo pravo , kao sto je i nase pravo da slavimo Boga na nacin kako Ga mi , Srbi , slavimo koliko god to nekome smetalo .
 
БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА СИРОМАХА


Не знам годину када сам рођен
Не знам ни месец
Ни сат ни дан

Стог' једино за Божић
Сам себи кажем:
Срећан ми Исусе
Твој рођендан!

hvala kolega Proko što si došao na pdf religija vernicima da čestitaš Božić
pravi primer "dobrog moderatora" :)
 
Poslednja izmena:
U tekstu se i ne pise da su "rani hriscani (ko god oni bili) nisu slavili slavu kao mi, jer nam je "dao" Sv.Sava." , vec da su proslavljali Boga , ali ne na nacin kako Ga proslavljaju Srbi kroz Krsnu slavu , vec da nam je zajednicko upravo to - slavljenje Boga , oni na svoj nacin , a mi Srbi na svoj , sto se upravo na ponudjenom linku moze procitati .

Ako to nekom ne smeta ?

A i ako smeta , to je njihovo pravo , kao sto je i nase pravo da slavimo Boga na nacin kako Ga mi , Srbi , slavimo koliko god to nekome smetalo .

Mislim da se moze reci da svi hriscani slave Boga, zar ne?
Cemu onda pominjati rane hriscane, koji nisu slavili nasu krsnu slavu?

Lepo reci, dosao Sv.Sava i izmislio obicaj za Srbe, koji u tom obliku ne postoji u pravoslavlju.

- - - - - - - - - -

Ja sam upravo pre mesec dana 3x citao jedan komentar na Dela apostolska i moje razumevanje je da su rani hriscani oni hriscani koji su ziveli u 1. eventualno 2. i 3. veku... Rastko Nemanjic je ziveo krajem XII i pocetkom XIII veka... Daleko je to od ranog hriscanstva... Do tada su se hriscanskoj crkvi desili i Konstantin i Velika sizma...

Rani hriscani se obicno dele na Jerusalimsku Crkvu koju cine direktni ucenici Isusovi i njihovi ucenici. Ona je vecim delom unistena razaranjem Jerusalima i proterivanjem Jevreja.
I ucenici ap. Pavla, sirom rimskog carstva.
Neki smatraju da su to dve odvojene tradicije, neki da su zajednicke...
 
Mislim da se moze reci da svi hriscani slave Boga, zar ne?
Cemu onda pominjati rane hriscane, koji nisu slavili nasu krsnu slavu?

Lepo reci, dosao Sv.Sava i izmislio obicaj za Srbe, koji u tom obliku ne postoji u pravoslavlju.

- - - - - - - - - -



....


Ako sam dobro razumeo ono sa sajta o Slavi i proslavljanju Boga , upravo je tako o "...da svi Hriscani slave Boga..." , doduse ne na istovetan nacin , sto je , mozda i razumljivo imajuci u vidu i izvesne razlike i u stepenu saznanja , spoznanja Boga , izvesne specificne kulture svakog naroda , istorijske distance od "Nulte vremenske tacke Centralnog dogadjanja " , pa po meni , na sve to imaju pravo svaki od onih koji proslavljaju Boga , a ove razlike medju nama ne bi trebalo da nas zavadjaju u meri da se zameramo medjusobno i istrebljujemo , jer na taj nacin se ne postuje ono :

"Mir vam..." , a samim tim ni Onaj koji je to rekao ...

Sto se tice Svetog Save , njemu svaka slava i cast i ne smatram sebe za nekog ko bi i pomislio da mu "trazi zamerke" , a kamo li da ih iznosim u ma kakvom vidu , vec kao pripadnik i clan SPC da prihvatim ono sto je i on ostavio u Amanet nama pripadnicima Pravoslavlja kroz SPC i da nastojim sto mogu bolje da se toga i pridrzavam i da ne ometam druge u proslavljanju Boga .
 
Da li im to daje "eksluzivu" ?
Da li se na taj naicn , ako daje , ne umanjuje znacaj i doprinos Hrsicanstvu potonjih narastaja i daje "dusevna hrana " oponentima Hriscanstva ?

Pa oni nisu slavili slavu, cime se vidi da je recenica na sajtu pomenute crkve proiyvoljna a ne istorijski utvrdjena.
I da ne bude yabune. Nemam ja nista protiv slave i sl. ali to je ipak deo svetosavskog pravoslavlja a ne ranohriscanski obicaj.
 
Rec je o proslavljanju Boga na taj nacin , a ne o tome da li su ili nisu nekada neki ljudi slavili slavu , a posto je "opste poznato" :) da ljudi jos od Postanja ni na mnogo bitnije stvari iz Biblije nemaju iste poglede i tumacenja , a o primeni da i ne govorim , smatram da ovo o cemu mi ovde kuckamo nije nesto sto ce razresiti ta visevekovna razmimolilazaenja , a da li je bas na nama da damo "konacne odgovore" , o tome izvolite Vi :) .
 

Back
Top