„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Kole11]

I čemu onda ovo cela plejada pitanja, molbi, itd...koje mi stalno po različitim temam upućuješ, uporno i duži vremenski period?

Pitam te da komentarises zakjucke i cinjenice. Ti ne zelis i to je to ukratko

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pitam te da komentarises zakjucke i cinjenice. Ti ne zelis i to je to ukratko

Da ne želim, to si sad vrlo jasno slagao. Da je tako, ne bih iznova i iznova svaki put, iako uglavnom ignorišem tvoje objave na ovom forumu, izlazio ti u susret. To sam učinio i sada, nazvavši to što je dotični napisao apsurdom, to sam učinio i kada si me 3 puta na različitim temama pitao da se oglasim povodom tumačenja teksta iz Jovana Lidijskog. Ušao sam u potpunu dubinu i obrazložio vrlo detaljno moje mišljene, ovde. U 8 tačaka analizirao sam i preneo sve što si ti tvrdio, po tvom vrlo izričitom zahtevu.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1) Uzeo je najstarije moguće (sic!) izdanje izvora (iz 1812. godine, Fusovo) i, bez ikakvog poređenja sa rukopisom, te uopšte apsolutno ikakvog razloga, proglasio ga autentičnim
2) Nije konsultovao ni jednu jedinu stranicu literature o Fusu, što reći da manje-više nema pojma niša o njegovom izdanju Jovana Lidijskog i kritikama
3) Nije pogledao čak ni u fusnotu, osim što nije konsultovao ni pregovor niti propratni stručni tekst prevoda Anastasija Bandija (najnovije, kriitčko izdanje, eng.) ne uviđajući da je ono rađeno po rukopisu koji se čuva u arhivskoj građi, te da je razlika koje se uhvatio Fusova inovacija
4) Proglasio je razliku u toj reči između Fusovog i Bandijevog izdanja ni manje ni više no Bandijevim falsifikatom iako se korekcija našla još u izdanju iz 1903. godine, dosta pre Bandijevog rođenja (tako da Bandi ne može biti uopšte falsifikator, bez obzira na to šta piše u izvorniku)
5) Uzimajući iz nikome poznatih razloga Fusovo izdanje, napravio je svoje amatersko tumačenje teksta i predložio alternativni prevod a da ni ne zna grčki, niti je konsultovao ikoji stručni prevog teksta (!)
6) Tom prilikom, analizirajući Fusovo izdanje (i Bekerov reprint, 1837) nije se uopše ni osvrnuo na Fusov latinski prevog teksta, koje je potpuno identično kao i u svim dosadašnjim izdanjima, od editio princeps do naših dana. Što znači da, izgleda, smatra da su apsolutno svi proučavaoci Jovana Lidijskog loše preveli, uključujući i onog za kojeg smara da je autentično preneo tekst!
7) Svoj izmišljeni prevod, koji predstavlja kao činjenicu pokušao odbraniti nekakvim logičkim načelima, a da je istrgnuo iz konteksta tu jednu rečenicu, ne potraživši uopšte bilo gde u delu ima li bilo kakve slične rečenične konstrukcije...kao što i ima, svega nekoliko stranica docnije, kada upravo slične reči koristi da opiše poharu Lidije za koju optužuje Jovana Kapadokijskog, što, čak i kada bismo na neki način strmoglavo prešli preko prethodnih 6 tačaka (a ne možemo ni na jedan način) ruši i unutrašnju argumentaciju potpuno besmislenog pokušaja da se opravda krivotvorenje izvora, dok se u isto vreme to kritikuje!
8) Suočen sa svim ovim potpuno nespornim činjenicama, jedini argument je da ovo u 7 gornjih tačaka vređa inteligenciju, da je drsko, bezobrazno, bezobzirno, najveća glupost, fanatično, da podseća na Iliju Čvorovića, da predstavlja nekakvu dogmu ili odbranu iste i da je to što piše posledica jer je neko plaćen da tako kristalno nabroji 1-7 sve probleme u celom procesu, nemajući nikakve kontraargumente na jednu jedinu stvar predstavljenu u pređašnjih sedam tačaka van taktike argumentum ad hominem?

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ono što je istina, zapravo, jeste da postoji jedan šablon u tvojem obraćanju meni, koji se potvrđuje iznova i iznova. Ti pokreneš jednu temu i onda sa nje pobegneš glavom bez obzira. Ignorišeš u potpunosti bukvalno sve što se piše na nju, praveći se lud, kao da ništa uopšte nije ni napisano. Šta je uzrok takvog ponašanja, ne znam; ako bi me neko pitao rekao bih da i sam shvatiš kakvu si glupost izjavio i kako nemaš nikakvih argumenata u svoju korist, ali ti tvoj ego ne dozvoljava da priznaš grešku, posebno nekome prema kome gajiš antipatije. Tako da je jedina taktika koju upotrebljavaš da sakriješ kao da temu koju si sam načeo uopšte nisi ni otvorio. To bi bilo dovoljno vrlo bezobrazno samo posebi, ali ti ideš potom i korak dalje, a to je i da lažeš kako ne želim navodno, iako sam uložio strašno mnogo vremena da ti posvetim pažnje i odgovaram na nebrojeno mnogo tvojih pitanja, a što su sve potpuno nesporne činjenice koje se mogu i vrlo jasnim dokazima (linkovima) potkrepiti. Ne znam kako ovo tvoje ponašanje da opišem sem rečima koje je, ali vezano za nekog drugog, @Видак skoro bio upotrebio: kao da se radi o 1984; o pokušaju stvaranja „nove istine” tako što je ti otkucaš...

 

[Kole11]

Da ne želim, to si sad vrlo jasno slagao. Da je tako, ne bih iznova i iznova svaki put, iako uglavnom ignorišem tvoje objave na ovom forumu, izlazio ti u susret. To sam učinio i sada, nazvavši to što je dotični napisao apsurdom, to sam učinio i kada si me 3 puta na različitim temama pitao da se oglasim povodom tumačenja teksta iz Jovana Lidijskog. Ušao sam u potpunu dubinu i obrazložio vrlo detaljno moje mišljene, ovde. U 8 tačaka analizirao sam i preneo sve što si ti tvrdio, po tvom vrlo izričitom zahtevu.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1) Uzeo je najstarije moguće (sic!) izdanje izvora (iz 1812. godine, Fusovo) i, bez ikakvog poređenja sa rukopisom, te uopšte apsolutno ikakvog razloga, proglasio ga autentičnim
2) Nije konsultovao ni jednu jedinu stranicu literature o Fusu, što reći da manje-više nema pojma niša o njegovom izdanju Jovana Lidijskog i kritikama
3) Nije pogledao čak ni u fusnotu, osim što nije konsultovao ni pregovor niti propratni stručni tekst prevoda Anastasija Bandija (najnovije, kriitčko izdanje, eng.) ne uviđajući da je ono rađeno po rukopisu koji se čuva u arhivskoj građi, te da je razlika koje se uhvatio Fusova inovacija
4) Proglasio je razliku u toj reči između Fusovog i Bandijevog izdanja ni manje ni više no Bandijevim falsifikatom iako se korekcija našla još u izdanju iz 1903. godine, dosta pre Bandijevog rođenja (tako da Bandi ne može biti uopšte falsifikator, bez obzira na to šta piše u izvorniku)
5) Uzimajući iz nikome poznatih razloga Fusovo izdanje, napravio je svoje amatersko tumačenje teksta i predložio alternativni prevod a da ni ne zna grčki, niti je konsultovao ikoji stručni prevog teksta (!)
6) Tom prilikom, analizirajući Fusovo izdanje (i Bekerov reprint, 1837) nije se uopše ni osvrnuo na Fusov latinski prevog teksta, koje je potpuno identično kao i u svim dosadašnjim izdanjima, od editio princeps do naših dana. Što znači da, izgleda, smatra da su apsolutno svi proučavaoci Jovana Lidijskog loše preveli, uključujući i onog za kojeg smara da je autentično preneo tekst!
7) Svoj izmišljeni prevod, koji predstavlja kao činjenicu pokušao odbraniti nekakvim logičkim načelima, a da je istrgnuo iz konteksta tu jednu rečenicu, ne potraživši uopšte bilo gde u delu ima li bilo kakve slične rečenične konstrukcije...kao što i ima, svega nekoliko stranica docnije, kada upravo slične reči koristi da opiše poharu Lidije za koju optužuje Jovana Kapadokijskog, što, čak i kada bismo na neki način strmoglavo prešli preko prethodnih 6 tačaka (a ne možemo ni na jedan način) ruši i unutrašnju argumentaciju potpuno besmislenog pokušaja da se opravda krivotvorenje izvora, dok se u isto vreme to kritikuje!
8) Suočen sa svim ovim potpuno nespornim činjenicama, jedini argument je da ovo u 7 gornjih tačaka vređa inteligenciju, da je drsko, bezobrazno, bezobzirno, najveća glupost, fanatično, da podseća na Iliju Čvorovića, da predstavlja nekakvu dogmu ili odbranu iste i da je to što piše posledica jer je neko plaćen da tako kristalno nabroji 1-7 sve probleme u celom procesu, nemajući nikakve kontraargumente na jednu jedinu stvar predstavljenu u pređašnjih sedam tačaka van taktike argumentum ad hominem?

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ono što je istina, zapravo, jeste da postoji jedan šablon u tvojem obraćanju meni, koji se potvrđuje iznova i iznova. Ti pokreneš jednu temu i onda sa nje pobegneš glavom bez obzira. Ignorišeš u potpunosti bukvalno sve što se piše na nju, praveći se lud, kao da ništa uopšte nije ni napisano. Šta je uzrok takvog ponašanja, ne znam; ako bi me neko pitao rekao bih da i sam shvatiš kakvu si glupost izjavio i kako nemaš nikakvih argumenata u svoju korist, ali ti tvoj ego ne dozvoljava da priznaš grešku, posebno nekome prema kome gajiš antipatije. Tako da je jedina taktika koju upotrebljavaš da sakriješ kao da temu koju si sam načeo uopšte nisi ni otvorio. To bi bilo dovoljno vrlo bezobrazno samo posebi, ali ti ideš potom i korak dalje, a to je i da lažeš kako ne želim navodno, iako sam uložio strašno mnogo vremena da ti posvetim pažnje i odgovaram na nebrojeno mnogo tvojih pitanja, a što su sve potpuno nesporne činjenice koje se mogu i vrlo jasnim dokazima (linkovima) potkrepiti. Ne znam kako ovo tvoje ponašanje da opišem sem rečima koje je, ali vezano za nekog drugog, @Видак skoro bio upotrebio: kao da se radi o 1984; o pokušaju stvaranja „nove istine” tako što je ti otkucaš...

Jel si kupio kompas? Na mapi sever je gore a jug dole, tu ne smes da gresis

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jel si kupio kompas? Na mapi sever je gore a jug dole, tu ne smes da gresis

@Aranko evo ti još primera.

 

[Kole11]

@Aranko evo ti još primera.

Za paljenje biblioteka je kasno. Ne znam kako unistiti servere, razmisli, visi ciljevi su u pitanju

 

[Pumpaj Dinstanović]

Za paljenje biblioteka je kasno. Ne znam kako unistiti servere, razmisli, visi ciljevi su u pitanju

Dobro je; samo ti piši, čisto da razbijemo Arankou iluzije, i da se sve lepo vidi.

Zamolio bih moderaciju da ne briše ovo spamovanje...neka svi imaju priliku da vide. Možda tako neće neki dolaziti na pogrešne zaključke u budućnosti...

 

[Kole11]

Dobro je; samo ti piši, čisto da razbijemo Arankou iluzije, i da se sve lepo vidi.

Zamolio bih moderaciju da ne briše ovo spamovanje...neka svi imaju priliku da vide. Možda tako neće neki dolaziti na pogrešne zaključke u budućnosti...

Haha, zamolio bi moderaciju.

Mislis da smo budale bas svi?

Jel te placaju na kolicinu slova ili reci, ili prosto postova? Ako je na postove, tu gubis, postovi su ti masivni. Sledecim ugovorom dogovori na slova ili reci, bolje ces da prodjes.

 

[Scott Isle]

Car Konstantin VII ne laze. Lazu Corovic, i Zivkovic, i Saric, i Sargic, i Deretic, i Mitic, i FF, svi oni lazu sta pise Car Konstantin VII.

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Aranko]

@Aranko evo ti još primera.

Примери за шта? Коле само одговара на твоје поруке.
Сасвим је друга прича да си ти рецимо нашао неки научни рад и да сте почели да га коментаришете па да је остао без аргумената и онда почео да пише о призреноској енигми, или да се сетио шта је неко негде на форуму поменуо пре 3 месеца, и да покрене још неколико других паралелних прича само да покрије недостатак аргумената...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Примери за шта? Коле само одговара на твоје поруке.
Сасвим је друга прича да си ти рецимо нашао неки научни рад и да сте почели да га коментаришете па да је остао без аргумената и онда почео да пише о призреноској енигми, или да се сетио шта је неко негде на форуму поменуо пре 3 месеца, и да покрене још неколико других паралелних прича само да покрије недостатак аргумената...

A da li si pročitao Koletove objave, na ovim stranicama?

Jel si kupio kompas?

Za paljenje biblioteka je kasno. Ne znam kako unistiti servere, razmisli, visi ciljevi su u pitanju

Pogledaj ovu, primera radi.

Šta tačno zači, samo odgovara na moje poruke?

Kakve veze imaju sa bilo čime, bilo da se radi o nečemu što sam ja napisao, bilo da je reč o ovoj temi?

Ti ovakav vid komunikcije ni najmanje ne osuđuješ i ne smatraš ga trolovanjem i spamovanjem teme (propraćenu ignorisanjem)?

I ovo je, da podvučem, samo šlag na tortu. Stalno mi se ovako obraća, nebitno da li Khal Droga naziva mojim kerom koga napujdavam protiv njega, optužuje me, redom, za sve i svašta...od toga da imam još neke dodatne naloge, preko toga da mene neko plaća da kucam ovde, do pisanja celih tirada koje ne konstituišu apsolutno ništa konstruktivno ni u kakvom formatu, već samo napade na ličnoj osnovi (ad hominem).

Prelistao sam malopre tvoj istorijat poruka; bukvalno nisam niti na jednu jedinu naišao da si osudio ili oštro kritikovao Koleta. Štaviše, naišao sam (sic!) ni manje ni više no na više primera u kojima istupaš apologetski.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Милан Миленковић: Записи из земље Шарлатаније​

„Ко има разлог да бежи од стварности?

Онај ко трпи од ње.“

Фридрих Ниче, „Антихрист“

Они, који су довољно стари да се сећају деведесетих, добро памте коцкарнице на сваком ћошку, стриптиз барове, порниће у рано поподне, затим пророка, пророчица, исцелитеља и свог осталог шљама, који је нужни пратилац сваке друштвене кризе. До тих, сада већ кварат века удаљених деведесетих, имали смо релативно стабилан систем, друштво са незнатним потресима и, изнад свега, личну и имовинску сигурност. У само неколико месеци, Дизниленд је затворен, а сигурност и релативну материјалну довољност су заменили стрепња, неизвесност, сиромаштво и ратна психоза. Један број људи се тренутно сломио[1] и побегао у пиће и бенседине, у коцку и буран ноћни живот. Док су једни Срби гинули на само 150 километара од престонице, у њој се веселило и шенлучило више него у мирна времена. Бекство (на срБском: беГство) од стварности, почело је да односи данак: пророци и коцакрнице су радили у три смене, пирамидалне банке[2] су нагониле људе да продају станове и ставе паре на штедњу, а прва права, модерна, бубњарска ватра медија се обрушила на нас.

Још oсамдесетих слабо примећене теорије о Србима, као народу најстаријем, нагло су се разбуктале и задoбиле интересовање јавности, којој увелико није било до стварности. Кад се нису тражили докази од пророчица, што би од историчара? Нагло се разгоревао, попут откровења, антикомунизам, који нас је учио да су рат и распад СФРЈ последица комунистичког система владавине, а не директног уплитања Запада.[3]

Уопште узев, први су поклекли (баш због недостатка смисла за апстрактно мишљење, односно недостатка смисла за хумор) они на дну друштвене лествице – слабо образовани и сиромашни. Пошто ово није научни рад, дозволићу себи да кажем да су Клеопатра или Видовита Зорка, имали далеко више смисла за хумор, него конзументи њихових услуга. Савршено су се забављали и још трпали шушку у џепове. Са ове временске удаљености, очигледно је да су се и Вук Драшковић, као и његов кум Шешељ, приватно смејуцкали, док су гледали како њихове присталице одлазе у смрт, или у тучу с полицијом, док су они куповали станове и пунили рачуне у банкама, наравно, не оним пирамидалним.

После несрећног Петог октобра, народ, добрано угњечен деценијом рата и санкција, а још боље анестезиран лажима челника ДОС-а, гласа од себе није дао кад су му распродали имовину, кад су га разбојнички опљачкали и кад су му инсталирали окупациони апарат. Дозлабога наивна прича о томе да је српско питање демократско питање, те да ће нова епоха донети једнаке шансе за све, најбоље се примила опет у оном делу друштва које је било ниско у ланцу исхране и које није капирало да је ту због својих недовољности, а не због система.[4] Тај слој, слабо образован, са веома површним интересовањима, у распону од Цеце Ражнатовић до Мале невесте, веома је спор у размишљању, али веома брз на биралиштима, па и данас радо и гадно гласа за своје упропаститеље, а, како ствари стоје, наставиће и даље да се влада по истом обрасцу.

Услед мука, заправо две и по деценије мука, стопила су се два друштвен слоја – средња и нижа класа и вредности тих друштвених група су се измешале. Мали број срећника, који су из најнижег сталежа, прескочивши средњу класу, захватили виле по Дедињу, бавећи се транге-франге економијом и криминалом, још је додатно депресирао претходне друштвене вредности, представљајући себе као хероје Новог доба. Ни Запад није лењствовао: преко наше политичке номенклатуре, коју он доводи путем наших избора на власт, кренуо је да нас цивилизује и извлачи из варварства, превреднујући све наше вредности. У савршеној конфузији, у потпуно слуђеној нацији, појавила су се разна езотерична учења, с оне стране здравог разума. И – широко су прихваћена од пауперизованих слојева становништва. Богати се и даље цинично смејуцкају, не верујући да крдо и даље гура приче које они причају, а да сами, наравно, у њих не верују.

Појавио се читав нови бизнис: продаја магле. Данас Србијом – и не само Србијом, већ и по расејању – шестаре опскурни ликови, који им продају приче о светској завери, илуминатима, Билдерберг групи, Србима – народу најстаријем и сличним глупостима. Поражена нација лако гута све, а творци бајки гомилају лову на рачунима. Још је народу мало што гута папазјанију, него и вапи: „Зовите нам (тог и тог шарлатана) да нам објасни (то и то)“. Не схватају да само траже неког ко ће да потврди све њихове већ стечене ставове и предрасуде. Ако неко и устане против шарлатана, одмах се воздигну гласови: „Ко сте ви да оспоравате господина академика (тог и тог)“!?

Као што рекох, поражена нација се само још за маглу држи. И то није – да се разумемо – апстрактум, јер поражена нација је, заправо, скуп поражених појединаца, који су се, услед околности, одали алкохолу, навукли на бенседине, који нису успели да заснују породице, који су усамљени и остављени од заједнице. Све су у животу промашили, само нацију нису могли. Она је њихово последње прибежиште и утеха. То није делатни, активистички национализам, већ је депресиван, бајковит и битно пасиван. Они хоће бајку, а не збиљу, што је идеална подлога за развој разних деретићоида и осталих паразита. Што је слава њиховог народа већа – макар та слава била и умишљена – то су и они већи, док седе, тужни, испред монитора и гурају магнум кримен нашег доба – Велику лаж. Будући слабо образовани, ненаучени на критичко разумевање, без икаквих знања о методологији друштвени наука[5], они лаж ишту и она им се даје. Што би рекао Ниче – трпе од стварности, па беже од ње.

Посебно су карикатурални неоправославци, псеудорелигиозни типови, који се за православље држе много чвршће него што је то потребно. Оно их, на неки начин, шпрајцује, то јест, више вера држи њих, него што они држе до ње. Срећом, све то се решава осредњим сумама новца, које их враћају у њихово природно станиште – атеизам.

Данас је већ прилично очигледно да се, услед гњечења оног што је у човеку метафзичко, од стране оног што је материјално, као и захваљујући крајње дилетантском одговору на питања епохе од стране традиционалних верских заједница, кроз езотерију и псеудоисторијска лупетања, рађа једна нова, другачија религиозност – религиозност очаја и јада, која више и не тражи одговоре, већ утеху. Више не тражи ни наду, него само тајну. И чудо.[6]

Један део националног корпуса, ти национал-романтичари слабог образовања и без прихода, усамљени и препуштени себи, лумпен-националисти, су, бар се ја бојим, трајно изгубљени за српство. Они су способни да чују још само лаж и обману и баш од њих живе. Њихове реакције на отрежњење веома личе на грозничава стања у која упадају нервни болесници по наглом прекиду терапије. Најбољи пример су антикомунисти: време је показало да је социјализам, бар у неким аспектима живота, био Ел Дорадо за ово што сада живимо, што ће рећи да је време обесмислило њихове приче. Немоћни да се, у душевном смислу, одмакну од опсене на којој су се подигли, могу још једино да појачавају гас, односно да на пад антикомунистичких расположења, одговоре новим и новим таласима антикомунизма. То је као кад би се у Црвенкапу, као нови лик, увео и други вук. Тиме бајка не би била мање бајка, али би, свакако, била далеко будаластија.

Свако има право на своју ирационалност, али се на њеним темељима не да ништа градити. Србију, од Турака, нису ослобађали гуслари, него људи чињеница и историје: Милош и Карађорђе. Историјске околности, какве год биле, траже рационалан одговор и траже чињенице, а не истине.[7] Наћи, не истину и правду, већ чињенице помоћу којих можемо оборити туђе чињенице, најважнији је – не и извесни – политички задатак за данашњу генерацију Срба. Истина и правда, ма колико „лепљиво“ деловале на наше умове, неће обуставити окупацију Србије, као ни примену Бриселског споразума. Истина и правда ишту чудо, Бога и Русе, а рационалан приступ захтева размишљање, рад и прегнуће сваке врсте. Можда и жртву.

Тренутно смо сасвим далеко од разумевања а, како ствари стоје, нисмо толико далеко од делања без разумевања, што ће нас одвести у репризу Петог октобра, ако се брзо не формира недогматска и неидеолошка елита, која оперише чињеницама и која је спремна да, без великих, родољубних фраза, подметне грбачу за нацију. Питања „ко је крив за ово“, „зашто се крије истина о пореклу Срба“, „зашто се ћути о Јасеновцу“ nикада неће довести до позитивног помака. То су питања и размишљања која конзервирају агонију. Исто тако, већ помало болесни фокус на Вучића, уместо на окупацију, не да не доприноси, него озбиљно штети сваком напору да се из чабра изађе.

Ово су питања која ће, за дуги низ година, одредити нашу будућност:

Како се ослободити окупације, као заједничког именитеља свих наших проблема?

Ко може да изведе ову операцију и како?

С чим рачунамо у тој борби, а кога отписујемо као баласт?

Сва остала питања су данас беспредметна и никакву тежину немају, осим за дебату која краја нема.

[1] Војин Димитријевић, у својој књизи „Страховлада“, наводи резултате истраживања који су вршени над заробљеницима у рату у Вијетнаму и ти резултати показују да се најпре урушавају људи који немају смисла за хумор и интроверти. Као сведок епохе, могу само да изнесем свој лични утисак да су резултати тих истраживања подударни са оним што се код нас десило почетком Деведесетих.

[2] Оне, иако су оперисале цифрама, заправо јесу ирационална творевина која се није обраћала рационалној предузетничкој страни личности, већ оној халапљивој, која одбија да узме дигитрон у руке. Мој другар Сале Д. и ја смо, на салвети, у кафани, срачунали да на свету нема толико новца, колико би нека пирамидална банка требало да исплаћује клијентима после десет година. Ако бисте, рецимо, под ондашњом каматом од 15% месечно, ставили само 1000 марака на штедњу и обнављали уговор сваке године, десете године бисте добили 245 000 марака. У најбољем случају би се могло рећи да је такав вид штедње био коцка, која се базирала на трци са временом: хоћете ли пре повући новац, или ће банка пре банкротирати.

[3] Антикомунизам је једанко ирационалан као и Дафимент банка, или Њена Светлост Клеопатра, водећа пророчица Деведесетих. Кад кућа гори – то би био рационалан одговор – чељад не расправља о томе ко је крив за паљевину, него хвата кофе. Кад се кућа угаси, нађе се кривац и ствар се оконча. То што антикомунизам никако не умире, 34 године после Титове смрти, само показује ирационалност твораца приче. Сервантесу би пошла вода на уста да може да види ове горде борце против ветрењача.

[4] У, иначе, инертном социјализму, постојала је друштвена проходност, али и хијерархијска структура, у којој је било незамисливо да неко ко није био у стању да заврши средњу школу, може да води фабрику, или предузеће. Слабо образовани су, одувек, носили фрустрацију због мањка знања и грдно су се обрадовали систему који ће, наводно, фаворизовати способност, а не знање. То ће бити њихова слатка освета свим паметњаковићима и штреберима, који су им солили памет годинама! Сиромаси нису разумели (а и данас не разумеју) да их је само социјализам чувао од тога да остану без посла и наставе каријеру испијањем пива пред продавницама. Капитализам им је ту каријеру омогућио, лажући их, онако лаковерне и незаинтересоване да се удубе у ма шта, да у капитализму постоје само капиталисти и они који е то тек бити. И – прогутали су причу. Наравно, опет ће им крив бити неко други (Вучић, Бог, или макар Синиша Мали), али себе и своју ирационалност никад оптужити неће. Таква је природа лумпенпролетеријата и на њу приговора нема.

[5] Чак и без знања да тако нешто уопште постоји

[6] Има нечег дубоко религиозног, чак дирљивог, у томе што неко седи поред празног тањира, и слуша бајку о томе да је Александар Македонски Србин. И баш то сазнање му замењује хлеб.

[7] „Истине“ су само тумачење чињеница и ни мало не утичу на њих. Гравитација постоји без обзира како је тумачили, па чак и ако одустаљнемо од било каквих тумачења. Таоци, од чињеница ослобођених истине и правде, веома су неупотребљиви за политички живот, ма шта они о себи мислили.

http://milanmilenkovic.com/milan-milenkovic-zapisi-iz-zemlje-sarlatanije/

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pseudonauka i antinaučna paranoja​

Uvod A crank is defined as a man who cannot be turned.– Nature, 8 Nov 1906, 25/2 Dobru ilustraciju problema kojim se bavi ovaj tekst možemo naći u anegdoti koju je na forumima starog Sezama jednom preneo Dejan Ristanović. Dejan je dugo bio urednik i dopisnik časopisa "Galaksija", koji je dugo bio jedan od retkih izvora informacija o nauci i tehnologiji; između ostalog, povremeno su bili prisutni kratki tekstovi o matematici, sa problemima i rešenjima. Tako su jednom objavili matematički dokaz u vezi kvadrature kruga, i njene matematičke nemogućnosti. Rezultat? Redakcija je primila gomilu besnih pisama od raznih "teoretičara" koji su imali svaki svoju ideju kako izvesti kvadraturu. Dejan je najveći broj njih ignorisao, ali je odlučio da odgovori jednom - čovek je po svemu izgledao veoma iskreno, a greška u njegovom "dokazu" je bila veoma jednostavna. Nakon odgovora, prošlo je nekoliko meseci, i Dejan je zaboravio na celu stvar...kada mu je odjednom stigao paket. U propratnom pismu, "teoretičar" mu je objasnio da je prethodna "ideja" bila samo "test"; čestitamo, Dejane, prošao si test, i sada mogu da ti pokažem moju pravu teoriju kvadrature kruga - koja se sastojala od debele gomile sitno ispisanih stranica teksta... Ovo je standardna ilustracija ponašanja pseudonaučnog "krenka" - čoveka koji iskreno veruje da je neki aspekt "zvanične" nauke potpuno netačan, i da je on pronašao rešenje. U okviru ovog teksta, moj cilj je da obradim neke od poznatih karakteristika krenkova, situacije u kojima krenkovi mogu postati veoma važni u opštoj shemi događaja (proizvodeći dugoročnu, katastrofalnu štetu za društvo), i mehanizme kojima teorije krenkova prelaze u širu javnost. Potrebno je dati jednu napomenu u vezi terminologije. Bitka između nauke i pseudonauke se mnogo duže vodi na engleskom govornom području nego na našem, što je možda najlepše vidljivo ako uporedimo terminologiju. U okviru engleskog, postoji čitav niz suptilno različitih naziva za pseudonaučnike. Recimo, pseudonaučnici iz oblasti fizičkih nauka se zovu "crank" (krenk, "obrtaljka", "čekrk", simbol za uvrnutost), ili za one koji su udaljeniji od stvarnosti, "crackpot" (krekpot, "napukla posuda"). Mnogi fizičari se bave "psihokeramikom", naukom o napuklim posudama, kao hobijem - analiza motivacije i ponašanja crackpota je beskonačno fascinantna oblast. Istovremeno, u medicini se pseudonaučni i natprirodni pristupi obično zovu "woo-woo" (vuvu), a ljudi koji ih zastupaju su "woomeisters". U okviru srpskog jezika, na žalost, izbor reči je veoma ograničen - možemo da koristimo apstraktnu reč "pseudonaučnik", ili da pređemo na direktno uvredljive termine (budala, neznalica, itsl.). Radi distinkcije važnih termina u daljoj diskusiji (reč "pseudonaučnik" sadrži u sebi reč "naučnik" i otud ne nosi dovoljnu težinu), uvešću anglicizam "krenk" kao oznaku za pseudonaučnike. Ako neko ima predlog za bolji termin - javite! Ovaj termin ću koristiti univerzalno, da označim pseudonaučnike svih boja, oblika i veličina. 2. Opšte karakteristike krenkova. Prosečnom čoveku fenomen krenkova može izgledati bezopasno ili nevažno. Međutim, krenkovi su veoma iritirajući faktor za mnoge naučnike (odeljenja za matematiku i fiziku dobijaju gomile krenk teorija, a krenkovi povremeno aktivno proganjaju profesore); a još važnije za opšte ljudsko društvo, krenkovi često predstavljaju (kao što će biti pokazano u daljem tekstu) izvor ili podršku mnogih veoma destruktivnih društvenih pokreta. Otud, ne treba da nas čudi da je o psihologiji i ponašanju krenkova napisano mnogo knjiga, i urađeno dosta studija. Iz ove oblasti istraživanja, možemo da izvučemo neke osnovne zajedničke karakteristike krenkova (koje su praktično univerzalne): 1. Krenkovi precenjuju svoje znanje i sposobnosti, i potcenjuju znanje i sposobnosti eksperata na datom polju. U razgovoru sa stručnjacima, krenku nikada ne pada na pamet da on nešto nedovoljno razume; naprotiv, svi eksperti su propustili da primete problem koji je krenku očigledan. 2. Teorije krenkova uvek napadaju najosnovnije, centralne koncepte u nauci. Krenkovi nikada ne napadaju male probleme, već uvek pokušavaju da uzdrmaju temelje moderne nauke. Njihove teorije predlažu zamenu za teoriju relativiteta, drugačiju kosmologiju, novu strukturu atoma, novu ujedinjenu teoriju materije i energije, itsl. Čak i u slučaju krenkova koji se manje bave zastupanjem neke teorije nego što se bave napadima na postojeće (kategorija u koju spada većina kreacionista), predmet napada je uvek nešto centralno u nauci. U skladu sa tačkom 1, krenku izgleda sasvim razumno da su svi eksperti slučajno propustili da primete problem koji obara centralnu teoriju njihove nauke iz samog temelja, iako je opis tog problema obično moguće objasniti i šestogodišnjem detetu. 3. Krenkovi retko priznaju bilo kakvu grešku u svojim stavovima ili računicama, bez obzira koliko ta greška bila trivijalna. 4. Krenkovi neprestano pričaju o svojim idejama, koristeći bilo koju mogućnost da počnu razgovor o njima. Istovremeno, krenk nije spreman da sluša ili razume šta bilo ko drugi govori. Iz ovog razloga, potrebna je velika upornost i strpljenje u razgovoru sa bilo kojim krenkom; razgovor često najvećim delom izgleda kao razgovor sa zidom. Iz ovoga sledi i izvod: 4a. Krenkovi ignorišu druge krenkove. Činjenica da hiljadu drugih krenkova daje potpuno drugačije "teorije" na istom polju nema nikakvog uticaja. Na kraju krajeva, krenk vidi da svi eksperti greše i da je samo njemu jasna istina; otud, uopšte nije začuđujuće što ima drugih ljudi koji greše na druge načine. (Primer ovoga imamo u duelu marko3/galet; Marku je jasno da Galetova hipoteza nije tačna, ali pritom zastupa balističku teoriju svetlosti, dok je Galetu očigledno da balistička teorija nije tačna, ali pritom zastupa svoju hipotezu bez pauze.) Pored ovih osnovnih osobina, postoje i dodatne česte karakteristike koje se pojavljuju među krenkovima. Stav o naučnoj literaturi je podeljen. Veliki deo krenkova je veoma slabo obrazovan, u kom slučaju su njihove teorije često ispunjene tvrdnjama da prethodno znanje ne samo što nije potrebno za nova otkrića, već da aktivno "truje mozak" protiv istine. Ovo je često praćeno verom u razne teorije zavere. Drugi krenkovi imaju težnju da preuveličavaju svoje kredencijale i lična postignuća, ili uzimaju neko postignuće u nepovezanoj grani kao dokaz da je njihova naučna teorija ozbiljna (po ovom principu imamo, recimo, više desetina zubara koji su potpisnici "Discovery Institute" peticije protiv evolucije, kao "stručnjaci"). Krenkovi retko poseduju realno razumevanje oblasti koju napadaju. Diskusija sa praktično bilo kojim krenkom ubrzo pokaže da krenk veoma slabo poznaje oblast protiv koje se bori, ili teoriju koju pokušava da obori. U ređim slučajevima kada krenk poseduje relativno dobro generalno znanje oblasti, on ne poznaje finije distinkcije ili rezultate koji su neophodni za pravilno razumevanje predmeta. Posebno značajan u ovom smislu je problem udžbeničkog obrazovanja. Naime, među obrazovanijim krenkovima u oblasti fizike, skoro svi (preko 95%) su inženjeri; slično, među obrazovanijim krenkovima u biološkim naukama, skoro svi su zubari ili lekari. O čemu se ovde radi? Uzmimo kao primer fizičke krenkove koji napadaju teoriju relativiteta. Najveći deo takvih napada je zasnovan na komentarima Majklson-Morli eksperimenta, ili analizama obzervacija zakrivljenja svetlosti iz 1919-te godine. Silne stranice na Internetu su posvećene analizama raznih mogućih grešaka u ovim eksperimentama, i alternativnim interpretacijama koji logički mogu da se uklope u njih. Naravno, ovi eksperimenti su potpuno nebitni za današnju fiziku, ali se skoro uvek nalaze u udžbenicima radi najjednostavnijeg mogućeg objašnjenja. Pošto je krenk naučio sve što zna o fizici upravo iz udžbenika, bez poznavanja moderne fizičke literature ili novijih eksperimenata, ovo mu izgleda kao sasvim razumna meta; krenk onda ozbiljno misli da niko nikada nije proverio ove rezultate tokom zadnjih sto godina, i da nikakvih daljih eksperimenata nije bilo. Krenk teorije su uvek jednostavnije i intuitivnije. Alternative teoriji relativnosti uvek zaobilaze neintuitivne rezultate, kao što je dilatacija vremena (ovi rezultati se čak uzimaju kao dokaz da osnovna teorija nije tačna, ignorišući činjenicu da se u stvari radi o uspešnom predviđanju obzerviranih rezultata). Takođe, tenzorni račun, teorija polja, i ostala kompleksna matematika prosto nestaje; u krenk teorijama, sve u univerzumu može da se objasni osnovnim integralnim računom ili (mnogo češće) osnovnom algebrom. Možemo primetiti da su skoro svi krenkovi muškarci. Iz nekog razloga (ovde nemam čak ni hipotezu, u stvari, zašto je tako) žene su česte među pratiocima i vernicima u krenk teorije, ali su veoma retko na čelu takvih ideja. Konačno, mnogi krenkovi pokazuju izraženo smanjenu sposobnost razumevanja humora, pogotovo u vezi teorije o kojoj razgovaraju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

3. Psihološka podloga krenk fenomena Psihologija i motivacija krenkova je višedimenzionalna, i iza nje ne stoji jedan centralni uzrok. Svakako, na površnom nivou, možemo videti neke osobine koje se često pojavljuju kod mnogih krenkova - želja za slavom, potraga za dubljim smislom, ili prosto patološka samovažnost i samouverenost. Ali ovakve stvari se mogu nedvosmisleno identifikovati samo kod jednog malog dela krenkova, i postoje neki drugi, univerzalni efekti koje vredi razmotriti. Daning-Kruger efekt Seminalna studija koju su 1999-te godine objavili Dejvid Daning i Džastin Kruger (psiholozi sa Kornel univerziteta) objašnjava deo krenk fenomena, kao i mnoge druge slične fenomene u društvu. Radi se o veoma jednostavnom eksperimentu. (Celu studiju možete naći na ovom linku.) Odavno je poznato da većina ljudi smatra sebe makar "prosečnim ili malko iznad proseka" u svakoj oblasti u kojoj im se postavi pitanje. Očigledno iz same definicije reči "prosek", ovo ne može biti istinito. Daning i Kruger su odlučili da ovo pitanje dublje ispitaju. Okupili su grupe ljudi (oko 40-50 učesnika u svakoj pojedinačnoj studiji), i pitali ih da na skali od 0 do 100 procene svoju sposobnost iz određene oblasti (pitanja su postavljana za matematiku, logičko razmišljanje, poznavanje gramatike, itsl.). Zatim su im dali test, i pitali ih koliko pitanja misle da će moći da tačno reše. Zatim su ljudi pokušali da reše test. Rezultat? Crne kružne tačke povezane sivom linijom pokazuju rezultat na testu. Neki ljudi su rešili jedva 10% pitanja, dok su drugi rešili preko 90%, i ovo je graf koga dobijamo kada njihove rezultate poređamo po veličini. Ali šta kada na ovaj isti graf dodamo njihova predviđanja o sopstvenoj sposobnosti? Spostvena procena sposobnosti je označena kvadratima, a procena "kako će proći na testu" je označena trouglovima. Kao što možemo da vidimo, ljudi koji su dobili najbolje rezultate na testu - oni koji su tačno rešili najveći broj pitanja - su prethodno mislili da se nalaze oko 70%, i potcenili su svoju sposobnost. Ljudi koji imaju osrednje poznavanje su veoma precizno procenili svoju sposobnost, i njihovi predviđeni rezultati se poklapaju sa stvarnim rezultatima koje su dobili. Ali šta sa onima koji su dobili najgore ocene? Oni su procenili svoju sposobnost na prosečno istom nivou kao i ljudi koji su dobili najbolje! Iako su u stvari mogli da reše manje od 10% problema, mislili su da će moći da reše preko 70%! Praktično identični rezultati su dobijeni u svim oblicima koje su Daning i Kruger ispitali. Ljudi koji su u najnižih 25% po znanju matematike, logike, gramatike...univerzalno smatraju da su "negde oko 70-75%". Kao dodatak na ove studije, Daning i Kruger su uradili još jednu. Učesnike su pitali da procene svoje znanje (kao i ranije), ali su im nakon toga dali da pogledaju rešene primerke prethodnih testova. Zatim su ih ponovo pitali da daju procenu svog znanja i sposobnosti, pa su im nakon svega toga dali da urade novi test. Rezultati? Ljudi sa najboljom sposobnošću su povećali svoju procenu: pogledali su test i videli su da znaju kako da reše mnoga pitanja na testu. Ali ljudi sa najmanjom sposobnošću? Oni ne samo što nisu smanjili svoju percepciju, već su je i u mnogim slučajevima čak i povećali! Iako su videli pitanja na koja ne znaju odgovor, oni su prosto podrazumevali da niko drugi ne zna odgovor, i da je otud njihovo znanje i dalje natprosečno!. Drugim rečima, ljudi koji ne znaju ništa o nekoj oblasti nemaju ni sposobnost da procene znanje drugih, niti ideju koliko toga u stvari ne znaju. Kao što je jedan komentator studije rekao, "ljudi koji ne poznaju matematiku na višem nivou od množenja misle da je trigonometrija primer najkompleksnijeg i najtežeg dela matematičke teorije". Kada ne znamo koliko ne znamo, mi težimo da smatramo da su drugi bliski nama po znanju. Ljudi koji su svesni koliko toga ne znaju teže da budu mnogo ponizniji, i da potcene svoju sposobnost i znanje. Korelacija sa većinom krenkova je veoma očigledna. Njima veoma osnovne informacije o obzervacijama, činjenicama i idejama nauke koju napadaju dolaze kao potpuno iznenađenje. Međutim, ovo je samo deo krenk psihologije; mada je precenjivanje sopstvene sposobnosti neophodno, ono nije dovoljno. Ljudi koji ne poznaju određenu oblast teže da promene ili bar umere svoje mišljenje nakon što se susretnu sa činjenicama i objašnjenjima; istinski krenk, međutim, ne odustaje - čak i ako se specifičan argument (nakon velikog napora i borbe) pokaže netačnim, krenku je i dalje očigledno da tu i dalje nešto ne štima. Mi protiv njih Iako ne želimo da to sebi priznamo, Daning-Kruger efekt teži da kači sve nas, osim ako specifično ne uvežbamo sami sebe da mu se usprotivimo. Ali postoje i mnogi drugi primeri krenk psihologije koji su prisutni kod većine ljudi. Veliki deo ljudske psihologije je zasnovan na strategijama koje maksimizuju koheziju grupe. Između ostalih, jedan od osnovnih mehanizama na osnovu kojih se grupa drži na okupu je zajedničko verovanje. Ovo je verovatno najznačajnija stvar za održanje bilo koje ljudske grupe: što je cena zajdničkog verovanja veća, to je veća i grupna kohezija. Šta ovo znači? Ako imamo klub ljudi koji uzgajaju kaktuse, radi se o grupi koju okuplja verovanje niske cene: kaktusi su lepe biljke koje je zanimljivo gajiti. Otud, članovi ove grupe nisu duboko uvreženi u grupu, i neće preterano patiti ako moraju da je napuste (niti će ideja o napuštanju biti teška). Na drugom ekstremu, ako imamo religioznu organizaciju koja veruje da čovek svoje prihode mora da daje vođi kulta, to je verovanje sa veoma visokom cenom. Čovek koji prihvati to verovanje neće lako odustati od njega, i biće spreman da u slučaju potrebe uloži i još veću cenu (recimo, da da svoj život u odbranu kulta) radije nego da ga napusti i odustane od svog ulaganja. Drugim rečima, što više uložimo u članstvo u nekoj zajednici, to je teže iz nje istupiti. Ovo izgleda kao sasvim očigledna stvar, ali ima jednu neočiglednu neuropsihološku posledicu. Ako naša pripadnost grupi zavisi od određenog verovanja, i ako je cena tog verovanja visoka, mi nećemo biti spremni da uzmemo u razmatranje činjenice koje se protive datom verovanju. Primeri za ovo su sveprisutni, ali je možda najbolji anegdota. Pripadnici jednog plemena u Amazonu su verovali da se ljudi mogu pretvoriti u veštice koje uđu u stabla drveća, i odatle otrovnim strelicama gađaju ljude, i time proizvode bolest. Pripadnici drugog plemena, u Indoneziji, veruju da su uzrok bolesti duhovi mrtvih koji nastavljaju da se svete nakon smrti. Kada je jedan antropolog opisao Indonežanima verovanja Amazonaca, oni su umrli od smeha - kako su naivni ti Amazonci, u kakve sve gluposti veruju. Kada je opisao Amazoncima verovanja Indonežana, dobio je isti efekt - kako su naivni ti Indonežani, u kakve sve gluposti veruju. Kao šlag na tortu, antropolog je ovu anegdotu jednom pričao u prisustvu lokalnog pentekostalnog sveštenika, koji doslovno veruje u postojanje veštica i demona, redovno "leči" ljude tako što isteruje demone iz njih, i često u svojim propovedima upozorava na mračnu magiju kojom "satanisti" napadaju vernike. Propovednik se, naravno, grohotom smejao naivnim i glupim ljudima iz oba plemena...eto, u kakve sve gluposti oni veruju... Pre nego što se čitaoci ovog teksta osete superiornim nad svima ovima, vredi reći da nijedan čovek nije potpuno imun na ovaj efekt. Trivijalan primer: sećam se razgovora iz srednje škole, kada smo razmatrali superiornost srpskog jezika nad engleskim po pitanju hemije. Zašto? Pa, srpski jezik kaže kalijum za element K, a natrijum za Na, tačno kao što treba; engleski, s druge strane, koristi "potasijum" za K i "sodijum" za Na. Pritom, uopšte nismo ni primetili obrnutu činjenicu da sprski element O naziva kiseonik, a element N naziva azot, dok engleski koristi mnogo tačnije oblike (oxygen, nitrogen). Svi mi patimo od kognitivne disonance povremeno, svi težimo da posmatramo svoju grupu i svoje razmišljanje kao automatski ispravno (a sva druga kao manje tačna), i svi imamo težnju ka Daning-Kruger efektu. I ovo nas, u proseku, čini podložnim žrtvama za širenje pseudonaučnih ideja, kao što ćemo videti u daljem tekstu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

4. Zbog čega su krenkovi važni, i zašto ih ne možemo (uvek) ignorisati? Na prvi pogled, krenkove je najbolje ignorisati. Ovo je princip mnogih naučnika, koji misle da krenkovi prosto nisu vredni vremena i truda; a to je i princip iza često veoma uspešnih forumskih pravila (pod kojima se krenkovi često stavljaju u kategoriju trola; i onda se "ne hrane trolovi"). I ovo nije potpuno nerazuman stav. Mnogi krenkovi zastupaju teorije koje su toliko van svake pameti da je zaista bespredmetno razgovarati sa njima (teorije o ljudima-gušterima, ili "piramidologija"). Takođe, potrebna je ogromna količina truda eda bi se jedan krenk makar delimično razuverio od svoje teorije, a dobitak od takvog razuverenja je najčešće praktično nikakav. Takođe, krenkovi retko dođu do pozicije u kojoj mogu da načine vidljivu štetu - mada u slučajevima kada se to dogodi, šteta ume da bude katastrofalnih razmera. (Klasičan primer ovde je Trofim Lisenko, sa svojom krenk alternativom teoriji evolucije. Nakon što je postigao visoku poziciju u Staljinovoj Rusiji, Lisenko je doslovno istrebio Ruske genetičare i evolucione biologe; oni koji nisu postreljani su poumirali u gulazima. Ruska genetika se nije potpuno oporavila od ovoga sve do početka dvadeset prvog veka. Istovremeno, njegove tehnologije sađenja i selekcije su dovele do gladi od koje su stradali milioni ljudi.) Ono što ovaj pristup ignoriše je šteta koju koordinisane mreže krenkova mogu da učine u određenim okolnostima. Pogledajmo dva konkretna primera - jedan sa čijim odjecima se i danas borimo, i jedan koji preti užasnim posledicama u bliskoj budućnosti. Kreacionizam Mada je od samog početka postojao određen sukob između religije i Darvinove teorije evolucije, većina vernika ju je prosto ignorisala. To je bila nauka - nešto što je domen naučnika i stručnjaka, i što ih nije preterano zanimalo. Izuzetak od ovoga su bili adventisti, koji su na osnovu vizija svoje proročice Elen Vajt odredili da Biblija govori o doslovnih sedam dana, svaki dan po 24 sata. Njen učenik, Džordž Prajs, je zasnovao ideju o geologiji kao rezultatu Nojevog Potopa. Ovo nisu bile popularne ideje među ostalim Hrišćanima, koji su Adventiste smatrali veoma ekstremnom sektom. Čak i nakon nastanka organizovanog pokreta protiv evolucije, radilo se o čisto religioznoj reakciji. Viljem Dženings Brajan, poznat po svom učestu u "majmunskom suđenju" 1926-te godine, je počeo sa organizacijom antievolucionističkog pokreta, ali u veoma ograničenim okvirima. Početni kreacionisti su, recimo, priznavali veliku starost Zemlje, i trudili su se da se ne sukobljavaju sa naukom ako se to može izbeći; iz ovog pokreta, verovatno bi na kraju nastalo pomirenje teologije i nauke, kakvo vidimo u knjigama Francisa Kolinsa ili Džona Polkinghorna. Ali onda su se umešali krenkovi. Niz krenkova - koji se međusobno nisu slagali praktično ni po jednoj tački - je počeo sa napadima na različite pojedinačne aspekte teorije evolucije. Pamfleti sa "objašnjenima" starosti Zemlje ili napadima na pojedinačne biološke ideje su cirkulisani po crkvama, i među prijemčivom publikom. Ovo je proizvelo grupu pratilaca ovakvih ideja, spremnu da plati da čuje predavanja na temu kreacionizma, i da plati za knjige i pamflete. Katalitički korak se desio kada su se umešala dva krenka, Henri Moris i Džon Vitkomb, sa knjigom "The Genesis Flood". Ova dvojica su u svojoj knjizi sabrala argumente Adventista, zajedno sa naučnim "idejama" mnogih drugih krenkova. A pošto oni sami nisu bili Adventisti, njihov tekst je sada bio prihvatljiv za širu protestantsku javnost, a odatle se raširio i u katoličanstvo, islam, pa i u pravoslavlje (pošto je o. Serafim Rouz prihvatio krenk argumentaciju i opisao je u okviru pravoslavne teologije). Ovo je pokrenulo čitavu lavinu. Svaki krenk sa idejama protiv evolucije je odjednom imao veliku publiku kojoj ne samo što je mogao da priča o svojim argumentima, već je mogao i da ih prodaje. Nekonzistentnost nije bila problem: krenkovi su i dalje mogli da se potpuno ne slažu jedan sa drugim, ili da Nije uopšte bilo bitno što različiti krenkovi tvrde dijametralno suprotne stvari; dogod su njihovi argumenti napadali evoluciju, niko u ciljanoj publici neće ni primetiti da se oni međusobno ne slažu. (Ovo je situacija koja se odigrava i danas. Među članovima pokreta "Inteligentnog Dizajna" postoje ljudi koji prihvataju starost Zemlje i osnovne elemente evolucije, paralelno sa ljudima koji misle da je Zemlja par hiljada godina stara i da su sve mutacije uvek negativne. Nekonzistencija i dalje nije problem, a pošto je izmešana sa naučno-zvučećim jezikom, još je teža za primećivanje.) Morisovi krenk argumenti su preživeli njegovu smrt - i dan danas moramo sa njima da se povremeno borimo, a njihovi naslednici nose u sebi ogromne posledice po pitanju javnog obrazovanja, javne podrške prema nauci, odnosima religije i nauke, i mnogim drugim stvarima. Najreakcionarnije i najzaostalije struje u religiji teže da se veoma snažno kače za kreacionizam, i da na kreacionizmu zasnivaju svoju mržnju prema nauci, i svemu ostalom što čini moderni svet. A i dan danas, religiozna javnost je samo konačna meta kreacionizma. Same kreacionističke argumente i dalje proizvode moderni krenkovi, i onda ih zamotane u religiju (po uspostavljenom i proverenom receptu) prodaju religioznim laicima...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Antivakcionizam Protivljenje vakcinama nije nova stvar. Još u devetnaestom veku, serija krenk pamfleta je uspela da spusti nivo vakcinacije protiv velikih boginja ispod 20%; kao rezultat, desetine hiljada ljudi su poumirale u Engleskoj, dok je susedna Irska (sa nivoom vakcinacije iznad 80%) prošla bez žrtava. No, razvoj i širenje vakcina protiv smrtonosnih bolesti koje su ljudima bile pod nosom je bio nezaustavljiv. Ljudi prosto nisu mogli da ignorišu činjenicu da su pet godina ranije sahranjivali decu, a da danas više tih bolesti praktično i nema. Nivoi vakcinacija su svuda bili veoma visoki, i nivoi bolesti su pali. Velike boginje su istrebljene, bolesti poput polia i difterije svedene na endemsko prisustvo u najzabitijim krajevima sveta... Ali kako su se generacije smenile, i kako su polako nestajali ljudi koji su se sećali kako je bilo u starim vremenima, tako se sumnjičavost vratila. Polio, bolest koja je ubijala hiljade i paralizovala desetine hiljada, je skoro istrebljen - ali još uvek postoji u Nigeriji, gde javnost veruje da su ove vakcine deo Zapadne zavere protiv Islama i Nigerije, i da zapravo truju decu; otud, u Nigeriji su se razvili novi sojevi ovog virusa, koji danas prete celom svetu. (Situacija koja bi trebalo da bude tužno prepoznatljiva Srbima. Ako nekome nije, neka pogleda temu "Evolucija vs. Kreacija" u forumu Religija, gde neki članovi ne mogu da veruju da ijedna međunarodna inicijativa može biti dobronamerna, već uvek "tu mora biti nečega" i "neko to finansira" za zle ciljeve. Ovo je potpuno isti mentalitet.) Ali mnogo gora situacija preti iz Amerike. Nekoliko krenk lekara, koncentrisanih na mentalne bolesti detinjstva, je izdvojilo vakcine kao uzrok tih bolesti (pogotovo autizma). Krenkovi se naravno ne slažu jedni sa drugima po pitanju sastojka u vakcinama koji izazivaju autizam, niti po načinima na koji se to događa, niti po pitanju terapije. Neki krenkovi prodaju posebne dijete, ili biljne i vitaminske preparate, dok drugi savetuju opasne metode vezivanja žive ili tretmana antihormonskim supstancama. Međutim, svaki od njih je imao svoju grupu sledbenika, koji su se svi slagali po jednoj stvari - uzrok bolesti njihove dece su upravo vakcine. Galama je dostigla toliki nivo da su na kraju milioni dolara potrošeni na epidemiološke studije...koje su pokazale da vakcine nemaju nikakve veze sa autizmom. Neuronauke su, u međuvremenu, sve jasnije pokazale da je autizam plod kompleksne interakcije gena i okoline, nezavisan od vakcina. No, ovo nije odvratilo krenkove, koji su kroz niz poteza proizveli fanatičnu veru među svojim pristalicama. Jedan krenk, Endrju Vejkfild, je objavio studiju koja je autizam povezala sa MMR vakcinom (protiv malih boginja, zaušaka i rubele). Njegovi nalazi su objavljeni u regularnom naučnom časopisu, nakon čega su podigli ogromnu uzbunu u javnosti, pogotovo u Engleskoj. Nivoi vakcinacije su pali za 10-15% u roku od par godina. Nakon što niko drugi nije bio u stanju da ponovi Vejkfildove nalaze, urađena je njihova analiza. Ispostavilo se da je Vejkfild studiju uradio ilegalno, sa lošom metodologijom, koristeći ultraosetljiv test na potpuno pogrešan način, i da je ignorisao primedbe čak i od članova svog sopstvenog tima. Drugim rečima, objavio je rezultate za koje je znao da nisu tačni. Istovremeno, grupa krenkova koji su se iz različitih uglova koncentrisali na mikroskopski mali sadržaj žive u nekim vakcinama (gde se jedno jedinjenje koje sadrži živu koristilo kao konzervans). Ova grupa je podigla veliku uzbunu u Americi i u EU, sa pričom o "otrovu u vakcinama." Panika je dostigla toliki nivo da su proizvođači prosto uklonili taj konzervans, i počeli da koriste drugi - iako nije bilo nikakvog dokaza da je autizam povezan sa njime. Mada još uvek nije "umrla", ova hipoteza polako danas gubi snagu zbog činjenice da žive nema u vakcinama već godinama, a nivo autizma se pritom nije smanjio. Nakon svega ovoga, antivakcionistički pokret je danas otprilike u istom stanju kao i kreacionizam: niko ne može da kaže zašto i kako, ali gomile roditelja su ubeđene da su vakcine izazvale bolest njihove dece. Gomile drugih roditelja odbijaju da vakcinišu. Gomile nadrilekara i krenkova prodaju terapije (i povremno tim "terapijama" ubijaju decu) koje se zasnivaju na dijametralno različitim interpretacijama bolesti (nedavno sam imao prilike da vidim u lokalnom časopisu reklamu "lekara" koji "leči" autističnu decu dijetom koja izbegava sve tragove mlečnih proizvoda, pored reklame drugog "lekara" koji "leči" istu tu decu...dijetom zasnovanom isključivo na mlečnim proizvodima). Ali nivo panike, požrtvovanosti roditelja, i mržnje prema medicinskom sistemu je toliki da se njihova poruka sve više i više širi, i nivoi vakcinacije padaju. Ono što je najzanimljivije je da je najveći pad prisutan među decom obrazovanih roditelja - koji, kao obrazovani ljudi, misle da na osnovu svog ličnog istraživanja na Internetu mogu da razaznaju šta je najbolji medicinski pristup za njihovu decu. Nivoi vakcinacije za mnoge bolesti su pali ispod kritičnog nivoa. Mnoge bolesti koje su bile praktično nepoznate godinama su se vratile, i počele da ubijaju desetine i stotine dece u inače razvijenim zemljama (teški kašalj, pertussis, je pogotovo često viđen; influenza A se takođe nalazi u porastu). Ali pretnja nije ograničena na nevakcinisanu decu: izbegavanjem vakcinacije, ljudi postaju inkubatori za evoluciju novih varijacija virusa, koji prete svima. Takođe, oni postaju vektori za prenos infekcije do dece kod kojih je vakcinacija bila neuspešna (što se uvek događa kod par procenata vakcinisanih). U iznenadnom porastu smrti od pertusisa u Engleskoj, recimo, jedno od prvih žrtava je bilo vakcinisano dete - koje je infekciju dobilo od nevakcinisanog deteta. Povrh svega ovoga, nivo panike i količina tekstova napisanih protiv vakcina je ogroman i proizvodi strašan iluzorni efekt. Ako čovek danas potraži informacije o vakcinama preko Gugla ili sličnih izvora na Internetu, naći će na milione stranica sa najneverovatnijim glupostima i izmišljotinama. Ovo podiže nivo opšte sumnje u javnosti, koja nije sigurna u šta da veruje. Čak i među inače medicinski obrazovanim ljudima se stvara utisak nelagodnosti - ipak, ako ima toliko priče o opasnosti vakcina, u tome mora da bude nečega, zar ne? Otud onda svaka sumnja ili svaka vest o opasnosti vakcina postaje preuveličana ovom postojećom "pozadinskom sumnjom", i dobijamo efekte kakve smo videli sa vakcinom protiv svinjskog gripa. Bilo kakva glasina se uzima mnogo ozbiljnije, pošto je javnost "pipremljena" da takve glasine prihvati. Naravno, neetičko i pohlepno ponašanje farmaceutskih kompanija uopšte ne pomaže celoj stvari. Svojim ponašanjem, proizveli su situaciju u kojoj praktično bilo kakve optužbe na njihov račun izgledaju sasvim realno i ubedljivo. Uzimajući u obzir njihovo dokazano potiskivanje informacija u mnogim oblastima (recimo, selektivna publikacija rezultata istraživanja povodom efikasnosti antidepresanata), nije teško zamisliti da su takve stvari urađene i po drugim pitanjima - što proizvodi municiju za "artiljeriju" antivakcinacijskog i antimedicinskog pokreta. Ovakvih primera ima mali milion.Krenk otpor protiv fluoridizacije vode proizvodi značajan broj smrti i patnje (jer fluoridizacija ne sprečava samo karijes, već i infekcije koje sa zuba lako prelaze na srce i druge organe u telu). Krenk teorije o nauci i medicini smanjuju volju javnosti da uloži sredstva u istraživanja, i pored činjenice da se ta istraživanja uvek debelo isplate (Amerika je, na primer, uložila ukupno nekoliko stotina milijardi dolara u medicinska istraživanja tokom zadnjih pedeset godina; na osnovu tog ulaganja, Američka ekonomija ima profit od par triliona dolara...godišnje! Cena svih istraživanja iz fizike u celom svetu tokom zadnjeg veka je manja od profita koga na osnovu tih istraživanja čovečanstvo dobija svake dve nedelje dana. Itd.) A ovaj fenomen takođe mogu da iskoriste specijalni interesi, koji kroz finansiranje grupa krenkova mogu da manipulišu stavovima javnosti. Naftne kompanije, recimo, su za relativno mali novac uspešno iskoristili grupu od samo nekoliko stotina krenkova, koji su u javnosti proizveli ogromnu sumnju po pitanju uzroka i posledica globalnog zagrevanja. Bez obzira na činjenicu da se skoro svi klimatolozi slažu po ovom pitanju, i da su dokazi neopozivo na strani globalnog zagrevanja, nekolicina krenkova koja je ubedljivo napala neke minorne detalje u podacima, ili prosto izmislila "jednostavnija" objašnjenja za javnost je dovela do situacije u kojoj polovina ljudi veruje da je globalno zagrevanje samo prazna priča. Cena koju će čovečanstvo platiti za ovo je iznad moje sposobnosti procene. 5. Kada krenkovi postaju kritični Otud, mi krenkove možemo da ignorišemo samo uz značajan rizik. No, pokušaj da se svim krenkovima odogovori i da se njihove ideje poraze je očigledno osuđen na propast - svi naučnici bi svo svoje vreme morali da ulažu u neprestana pobijanja besmislenih ideja (pri čemu njihovo pobijanje ne bi imalo efekta, jer Daning-Kruger efekt sprečava krenkove da shvate da su njihove ideje pobijene). Šta onda raditi? Širenje tačnih informacija je jedna relativno uspešna strategija. Ovako se ne mogu razuveriti krenkovi ili njihovi sledbenici (koji takve informacije teže da ignorišu), ali se može donekle ograničiti dalje širenje njihovih ideja. Širenje anti-pseudonauke je takođe delimično uspešna strategija. Ako se ljudima objasne problemi koji slede iz antinaučnih sentimenata, stvara se šira motivacija u javnosti da se krenk ideje napadnu i odbace gdegod budu primećene. Naučnici sami nikada neće moći da budu uspešni u borbi protiv krenk teorija, potrebno je da se u bitku umešaju zainteresovani laici. Na kraju krajeva, zaista nije potrebno mnogo znanja iz bilo koje oblasti eda bi se oborio najveći broj "argumenata" prosečnog krenka. Potrebna je pažnja za nivo podrške koga neka krenk teorija uživa u javnosti. Biolozi su ignorisali kreacioniste sve do devedesetih, i u celom tom periodu, kreacionizam je cvetao. Naglim povećanjem učešća u diskusijama, nivo kreacionizma se nije još smanjio značajno, ali njegovi najagresivniji oblici (kao što je kreacionizam "Mlade Zemlje") su u naglom opadanju. Lekari su ignorisali antivakcioniste (ko će da veruje njima, na kraju krajeva, nemaju pojma o čemu pričaju) - i vidimo šta se desilo. Možemo se slobodno smejati piramidolozima ili ljudima-gušterima, mada to nije uvek produktivno - ako čovek bude percipiran kao arogantan i sklon ismejavanju protivnika, ljudi koji bi ga inače slušali po drugim pitanjima postanu sumnjičavi i odbojni. Ali ustanovljene krenk teorije moraju biti cilj fokusirane borbe, kao i krenk teorije koje prete da dostignu kritičan nivo u javnosti. Znaci na koje posebno treba obratiti pažnju su: - često prisustvo u sredstvima informisanja. Ako se određena pseudonaučna teorija počne pojavljivati mnogo češće, i u većim novinama ili televizijskim/radio emisijama, to znači da je vreme da se toj teoriji počne suprotstavljati. - podrška od strane popularnih ili uticajnih osoba. Značajan deo efektivnosti antivakcinacijskog pokreta je sadržan u pordšci od strane nekoliko "popularnih" ličnosti, kao što su Džim Keri, Dženifer MekKarti, Bil Maher, itd. - značajno širenje u određenoj pervarzivnoj subkulturi. Recimo, među kreacionistima se u zadnje vreme značajno širi antirelativizam. Mada ovo izgleda bezopasno - šta nas briga šta oni veruju - istorija pokazuje da ignorisanje ovakvih stvari može imati gadne dugoročne posledice. Kao završnu tačku na ovaj tekst, vredi istaknuti jedan osnovni princip. Borba protiv krenkova je besmislena, i ulaganje truda u njihovo "preobraćanje" je gubljenje vremena i energije. Cilj je uvek sprečavanje daljeg širenja njihovih pseudonaučnih ideja, i sprečavanje da one dostignu kritičnu tačku širenja u javnost.

https://sites.google.com/site/prekv...ampanja---zasto-treba-da-nas-bude-briga-za-to

 

[Видак]

Милан Миленковић: Записи из земље Шарлатаније​

Ко има разлог да бежи од стварности?
Онај ко трпи од ње.“
Фридрих Ниче, „Антихрист“
Они, који су довољно стари да се сећају деведесетих, добро памте коцкарнице на сваком ћошку, стриптиз барове, порниће у рано поподне, затим пророка, пророчица, исцелитеља и свог осталог шљама, који је нужни пратилац сваке друштвене кризе. До тих, сада већ кварат века удаљених деведесетих, имали смо релативно стабилан систем, друштво са незнатним потресима и, изнад свега, личну и имовинску сигурност. У само неколико месеци, Дизниленд је затворен, а сигурност и релативну материјалну довољност су заменили стрепња, неизвесност, сиромаштво и ратна психоза. Један број људи се тренутно сломио[1] и побегао у пиће и бенседине, у коцку и буран ноћни живот. Док су једни Срби гинули на само 150 километара од престонице, у њој се веселило и шенлучило више него у мирна времена. Бекство (на срБском: беГство) од стварности, почело је да односи данак: пророци и коцакрнице су радили у три смене, пирамидалне банке[2] су нагониле људе да продају станове и ставе паре на штедњу, а прва права, модерна, бубњарска ватра медија се обрушила на нас.

Још oсамдесетих слабо примећене теорије о Србима, као народу најстаријем, нагло су се разбуктале и задoбиле интересовање јавности, којој увелико није било до стварности. Кад се нису тражили докази од пророчица, што би од историчара? Нагло се разгоревао, попут откровења, антикомунизам, који нас је учио да су рат и распад СФРЈ последица комунистичког система владавине, а не директног уплитања Запада.[3]

Уопште узев, први су поклекли (баш због недостатка смисла за апстрактно мишљење, односно недостатка смисла за хумор) они на дну друштвене лествице – слабо образовани и сиромашни. Пошто ово није научни рад, дозволићу себи да кажем да су Клеопатра или Видовита Зорка, имали далеко више смисла за хумор, него конзументи њихових услуга. Савршено су се забављали и још трпали шушку у џепове. Са ове временске удаљености, очигледно је да су се и Вук Драшковић, као и његов кум Шешељ, приватно смејуцкали, док су гледали како њихове присталице одлазе у смрт, или у тучу с полицијом, док су они куповали станове и пунили рачуне у банкама, наравно, не оним пирамидалним.

После несрећног Петог октобра, народ, добрано угњечен деценијом рата и санкција, а још боље анестезиран лажима челника ДОС-а, гласа од себе није дао кад су му распродали имовину, кад су га разбојнички опљачкали и кад су му инсталирали окупациони апарат. Дозлабога наивна прича о томе да је српско питање демократско питање, те да ће нова епоха донети једнаке шансе за све, најбоље се примила опет у оном делу друштва које је било ниско у ланцу исхране и које није капирало да је ту због својих недовољности, а не због система.[4] Тај слој, слабо образован, са веома површним интересовањима, у распону од Цеце Ражнатовић до Мале невесте, веома је спор у размишљању, али веома брз на биралиштима, па и данас радо и гадно гласа за своје упропаститеље, а, како ствари стоје, наставиће и даље да се влада по истом обрасцу.

Услед мука, заправо две и по деценије мука, стопила су се два друштвен слоја – средња и нижа класа и вредности тих друштвених група су се измешале. Мали број срећника, који су из најнижег сталежа, прескочивши средњу класу, захватили виле по Дедињу, бавећи се транге-франге економијом и криминалом, још је додатно депресирао претходне друштвене вредности, представљајући себе као хероје Новог доба. Ни Запад није лењствовао: преко наше политичке номенклатуре, коју он доводи путем наших избора на власт, кренуо је да нас цивилизује и извлачи из варварства, превреднујући све наше вредности. У савршеној конфузији, у потпуно слуђеној нацији, појавила су се разна езотерична учења, с оне стране здравог разума. И – широко су прихваћена од пауперизованих слојева становништва. Богати се и даље цинично смејуцкају, не верујући да крдо и даље гура приче које они причају, а да сами, наравно, у њих не верују.
Појавио се читав нови бизнис: продаја магле. Данас Србијом – и не само Србијом, већ и по расејању – шестаре опскурни ликови, који им продају приче о светској завери, илуминатима, Билдерберг групи, Србима – народу најстаријем и сличним глупостима. Поражена нација лако гута све, а творци бајки гомилају лову на рачунима. Још је народу мало што гута папазјанију, него и вапи: „Зовите нам (тог и тог шарлатана) да нам објасни (то и то)“. Не схватају да само траже неког ко ће да потврди све њихове већ стечене ставове и предрасуде. Ако неко и устане против шарлатана, одмах се воздигну гласови: „Ко сте ви да оспоравате господина академика (тог и тог)“!?
Као што рекох, поражена нација се само још за маглу држи. И то није – да се разумемо – апстрактум, јер поражена нација је, заправо, скуп поражених појединаца, који су се, услед околности, одали алкохолу, навукли на бенседине, који нису успели да заснују породице, који су усамљени и остављени од заједнице. Све су у животу промашили, само нацију нису могли. Она је њихово последње прибежиште и утеха. То није делатни, активистички национализам, већ је депресиван, бајковит и битно пасиван. Они хоће бајку, а не збиљу, што је идеална подлога за развој разних деретићоида и осталих паразита. Што је слава њиховог народа већа – макар та слава била и умишљена – то су и они већи, док седе, тужни, испред монитора и гурају магнум кримен нашег доба – Велику лаж. Будући слабо образовани, ненаучени на критичко разумевање, без икаквих знања о методологији друштвени наука[5], они лаж ишту и она им се даје. Што би рекао Ниче – трпе од стварности, па беже од ње.
Посебно су карикатурални неоправославци, псеудорелигиозни типови, који се за православље држе много чвршће него што је то потребно. Оно их, на неки начин, шпрајцује, то јест, више вера држи њих, него што они држе до ње. Срећом, све то се решава осредњим сумама новца, које их враћају у њихово природно станиште – атеизам.
Данас је већ прилично очигледно да се, услед гњечења оног што је у човеку метафзичко, од стране оног што је материјално, као и захваљујући крајње дилетантском одговору на питања епохе од стране традиционалних верских заједница, кроз езотерију и псеудоисторијска лупетања, рађа једна нова, другачија религиозност – религиозност очаја и јада, која више и не тражи одговоре, већ утеху. Више не тражи ни наду, него само тајну. И чудо.[6]


Ово су питања која ће, за дуги низ година, одредити нашу будућност:

Како се ослободити окупације, као заједничког именитеља свих наших проблема?

Ко може да изведе ову операцију и како?

С чим рачунамо у тој борби, а кога отписујемо као баласт?

Сва остала питања су данас беспредметна и никакву тежину немају, осим за дебату која краја нема.

[1] Војин Димитријевић, у својој књизи „Страховлада“, наводи резултате истраживања који су вршени над заробљеницима у рату у Вијетнаму и ти резултати показују да се најпре урушавају људи који немају смисла за хумор и интроверти. Као сведок епохе, могу само да изнесем свој лични утисак да су резултати тих истраживања подударни са оним што се код нас десило почетком Деведесетих.

[2] Оне, иако су оперисале цифрама, заправо јесу ирационална творевина која се није обраћала рационалној предузетничкој страни личности, већ оној халапљивој, која одбија да узме дигитрон у руке. Мој другар Сале Д. и ја смо, на салвети, у кафани, срачунали да на свету нема толико новца, колико би нека пирамидална банка требало да исплаћује клијентима после десет година. Ако бисте, рецимо, под ондашњом каматом од 15% месечно, ставили само 1000 марака на штедњу и обнављали уговор сваке године, десете године бисте добили 245 000 марака. У најбољем случају би се могло рећи да је такав вид штедње био коцка, која се базирала на трци са временом: хоћете ли пре повући новац, или ће банка пре банкротирати.

[3] Антикомунизам је једанко ирационалан као и Дафимент банка, или Њена Светлост Клеопатра, водећа пророчица Деведесетих. Кад кућа гори – то би био рационалан одговор – чељад не расправља о томе ко је крив за паљевину, него хвата кофе. Кад се кућа угаси, нађе се кривац и ствар се оконча. То што антикомунизам никако не умире, 34 године после Титове смрти, само показује ирационалност твораца приче. Сервантесу би пошла вода на уста да може да види ове горде борце против ветрењача.

[4] У, иначе, инертном социјализму, постојала је друштвена проходност, али и хијерархијска структура, у којој је било незамисливо да неко ко није био у стању да заврши средњу школу, може да води фабрику, или предузеће. Слабо образовани су, одувек, носили фрустрацију због мањка знања и грдно су се обрадовали систему који ће, наводно, фаворизовати способност, а не знање. То ће бити њихова слатка освета свим паметњаковићима и штреберима, који су им солили памет годинама! Сиромаси нису разумели (а и данас не разумеју) да их је само социјализам чувао од тога да остану без посла и наставе каријеру испијањем пива пред продавницама. Капитализам им је ту каријеру омогућио, лажући их, онако лаковерне и незаинтересоване да се удубе у ма шта, да у капитализму постоје само капиталисти и они који е то тек бити. И – прогутали су причу. Наравно, опет ће им крив бити неко други (Вучић, Бог, или макар Синиша Мали), али себе и своју ирационалност никад оптужити неће. Таква је природа лумпенпролетеријата и на њу приговора нема.

[5] Чак и без знања да тако нешто уопште постоји

[6] Има нечег дубоко религиозног, чак дирљивог, у томе што неко седи поред празног тањира, и слуша бајку о томе да је Александар Македонски Србин. И баш то сазнање му замењује хлеб.

[7] „Истине“ су само тумачење чињеница и ни мало не утичу на њих. Гравитација постоји без обзира како је тумачили, па чак и ако одустаљнемо од било каквих тумачења. Таоци, од чињеница ослобођених истине и правде, веома су неупотребљиви за политички живот, ма шта они о себи мислили.

http://milanmilenkovic.com/milan-milenkovic-zapisi-iz-zemlje-sarlatanije/

Прво што сам помислио када сам видео и прочитао овај текст је било, побогу какве ово везе има са ПТФ историја.
Ово је нпр. за ПТФ политика, психолологоја или филозфија јер аутор са идеолошко-политичког становишта (конкретно код њега нека левичарска мешавина неокомунизма, југоносталгије итд.) износи на блогу своја размишљања и ставове о задњих четрдесетак година са социолошким освртом на неке појаве тог доба-што је сасвим легитиман став о којем се може расправљати али му никако није место овде.

Онда помислих, можда Славен дели у некој мери његове идеолошко-политчке ставове али опет, зашто би то било битно за овај ПТФ и конкретну тему.
На крају сам схватио зашто ово може бити врло битно.
Узмимо за пример ставове и тумачења историје о задњих 50-100 година и видећемо да се драстично разликују ставови, тумачења и наратив историчара у завистости којој од идеолошко-политичких идеја припадају. То и јесте највећи проблем са историјском науком јер све од чињеница, података, тумачења што не одговара неком идеолошко-политичком наративу се гура под тепих или острашћено напада. Ово може бити несвесно признање Славена да и он на тај начин поима историју, тј. да се историја тумачи кроз идеолошко призму (небитно коју) а све што се не уклапа то и не постоји.

Напомена: један део цитираног текста/поста сам морао избацити због броја допуштених карактера.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Прво што сам помислио када сам видео и прочитао овај текст је било, побогу какве ово везе има са ПТФ историја.
Ово је нпр. за ПТФ политика, психолологоја или филозфија јер аутор са идеолошко-политичког становишта (конкретно код њега нека левичарска мешавина неокомунизма, југоносталгије итд.) износи на блогу своја размишљања и ставове о задњих четрдесетак година са социолошким освртом на неке појаве тог доба-што је сасвим легитиман став о којем се може расправљати али му никако није место овде.

Онда помислих, можда Славен дели у некој мери његове идеолошко-политчке ставове али опет, зашто би то било битно за овај ПТФ и конкретну тему.
На крају сам схватио зашто ово може бити врло битно.
Узмимо за пример ставове и тумачења историје о задњих 50-100 година и видећемо да се драстично разликују ставови, тумачења и наратив историчара у завистости којој од идеолошко-политичких идеја припадају. То и јесте највећи проблем са историјском науком јер све од чињеница, података, тумачења што не одговара неком идеолошко-политичком наративу се гура под тепих или острашћено напада. Ово може бити несвесно признање Славена да и он на тај начин поима историју, тј. да се историја тумачи кроз идеолошко призму (небитно коју) а све што се не уклапа то и не постоји.

Напомена: један део цитираног текста/поста сам морао избацити због броја допуштених карактера.

Okačih ga zato što je na FB grupu odgovor deretićevcima okačio jedan čovek u kontekstu ove teme upravo, sa ovim propratnim pojašnjenjem:

ПСЕУДОНАУКА И КАКО СЕ БОРИТИ ПРОТИВ ЊЕ

Поштовани чланови групе,

Верујем да смо сви сагласни са тим да су псеудонауке, у крајњем, веома штетне, осим што су смешне, глупе, досадне,.. И да носе потенцијал друштвено опасне појаве јер се користе лукавштином у односу на "рањиве" групе као што су омладина и недовољно обавештени, образовани, просвећени људи. Људи који стасавају на таквим основама су подложни сваковрсној манипулацији јер не располажу са развијеним критичким мишљењем али и немају довољно знања (инстант друштво).

За време цензуре, једноумља,.. и сличних недемократских ограничења овакве појаве нису могле да бујају - што није нужно ни похвала ни одбрана недемокраских уређења. Ипак, чини се да смо неспремно дочекали Слободе, у свему, па су појаве попут псеудонаука набујале до стања елементарне непогоде. Друштво очигледно нема ни јасну свест о том проблему, па самим тим ни јасан одговор на такве изазове. Утолико су напори које улажу појединци на просвети, попут ове групе, искре наде да се нешто може променити. Ипак, домети таквог труда, и домети тих поука су, на жалост, веома ограничени. Како их учинити видљивијим?

Рад/-т против псеудонаука се може водити на два фронта. Први је непосредно сучељавање са бесмислицама које заступају кренкови, као што се то овде ради. Други је упоредан са привм и односи се на "дефинисање проблема". То је покушај да се разумеју мотиви за такво деловање, као и обрасци по којима кренкови функционишу. Када се једном направи "фоторобот" кренка, он постаје покуа по себи - лакше је упутити на такву систематичну и заокружену целину (пре свега оне који се тек упућују у "изворе сваколиког знања" на YT и сличним отровним врелима псеудонауке), него са сваким започињати "терапију".

На страници коју прилажем, писац је сасвим лепо анализирао кренковштину, пре свега ослањајући се на природне науке (и мени самом је та страна ближа), што не умањује универзалност поруке и поуке. Али, верујем да би се то могло надоградити, по сличном моделу, и за историјске науке. И, управо је то био основни моив да вам се обратим - позив онима који су упућени и спремни, да се направи нешто слично са историјске и лингвистичке стране. Ја сам нов у овој групи, али и за тако мало времена приметио сам да се често у коментарима нађу они који циљају на суштину, покушавајући да уоче и систематизују матрице, мантре, калупе,.. којима су склони кренкови, у тежњи да створе неку универзалну слику њиховог деловања. Верујем да би такав напор био лековит за ову друштвену (и националну) бољку.

У нади да је објава у складу са Правилима, али и у нади да ће Просвета победити Мрак комплексашке псеудонауке (осветлати тако Образи и Човека и Србије) позивам вас да нађемо начин како да Разум расејемо у мноштво. Нека овај светли пример буде пмоћ у томе.

Бранко Симоновић

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Osim toga, četiri glavne karakteristike „krenkova” itekako se mogu primeniti za slučaj naših novoromantičara.

Empirijski se to može i analizirati u diskusijama na ovoj temi, posebno na primeru tačke br. 1 i br. 3. Precenjivanje sopstvenog znanja, amaterskog, i potcenjivanje stručnjaka (npr. na primeru čitanja latinskih i grčkih tekstova bez poznavanja tih jezika, a u uverenju da se razume bolje od onih kojima je to struka). Ili treća, da se vrlo retko priznaje greška, koliko god trivijalna bila. To se, takođe, može primetiti u diskusiji na ovoj temi (i još nekim drugim, sličnim). Zastupnici novoromantičarskih interpretacija gotovo nikada ne priznaju nikakvu grešku, makar i ako su najdirektnije suočeni sa njom tj. uhvaćeni krvavih ruku. Svaki se narativ prilagođava novim činjenicama koje se iznose, kako bi se održala tvrdnja (tako primera radi spomenik postaje falsifikat, strugan, po potrebi, zato što se na njemu ne vidi ono što se tvrdi) a u situacijama kada bukvalno ne postoji apsolutno nikakva izlazna strategija, to se može videti na primeru kompletnog ignorisanja ili spinovanja, skrećući na neke nove teme.

Pomenuto je taktika koju Kole11 vrlo često koristi. Ni jedne jedine teme se ne pridržava, već skakuće sa jedne na drugu. Onog momenta kada se vidi da ne postoje argumenti za nešto, samo je napušta i pokreće drugu, bukvalno ignorišući sve objave koje se nje tiču. A onda pokušava moje pridržavanje starih tema da objasni kao nekakvu taktiku izbegavanja novih (što, potpuno nesporno, jeste, jerbo ja ne dopuštam da neko tako skakuće sa jedne teme na drugu iz manipulativnih razloga...ako želi da priča o nekoj sledećoj, ne dopuštam da se to radi pre nego što se prethodna zatvori). Ili, primera radi, jedan drugi forumaš je širio potpuno netačne tvrnje u vezi mene i jednog spomenika u Prizrenu. Iako sam ga vrlo direktno suočio sa tim šta je istina, njegova jedina taktika da se ponaša kao da se to uopšte nije dogodilo, u potpunosti, dakle, ignorišući. Ja i dan-danas čekam odgovor na to pitanje (kao i na celu plejadu drugih, koja se jednostavno ignorišu), ali cenim da je to eklatantni primer navoda iz tačke br. 3: Krenkovi retko priznaju bilo kakvu grešku u svojim stavovima ili računicama, bez obzira koliko ta greška bila trivijalna.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Узмимо за пример ставове и тумачења историје о задњих 50-100 година и видећемо да се драстично разликују ставови, тумачења и наратив историчара у завистости којој од идеолошко-политичких идеја припадају. То и јесте највећи проблем са историјском науком јер све од чињеница, података, тумачења што не одговара неком идеолошко-политичком наративу се гура под тепих или острашћено напада. Ово може бити несвесно признање Славена да и он на тај начин поима историју, тј. да се историја тумачи кроз идеолошко призму (небитно коју) а све што се не уклапа то и не постоји.

Ovo mi je promaklo pa odgovaram izdvojeno...šta znači nesvesno priznanje? Zašto nesvesno?

Govoriš o osnovnim, opšte poznatim činjenicama. Ima li nekog kome nije poznato da dnevno političke okolnosti utiču na sliku o prošlosti? Pa dovoljno je pogledati vrlo konkretno nastavni materijal, za škole. Školski udžbenici iz istorije drastično se menjaju. Sad ulazimo u raskid sa prošlošću jerbo prvi put prelazimo na tematski model, ako si čuo, ali nekada postoje i krupnije razlike u zavisnosti od izdavača. Posle 5. oktobra 2000. godine četnici su postali pozitivci, primera radi. Ma kakvih zadnjih 50-100 godina; idi kroz čitavu istoriju i videćeš da je sve prožeto vrlo jasno anahronizmom, preslikavanjem i projektovanjem važećih tumačenja.

To je nešto što se konstantno ponavlja na ovom forumu, a posebno na ovoj temi, ali ono što ostaje nerazjašnjeno jeste iz kog razloga se to čini. Kao da je to, zapravo, otkriće onih koji to ponavljaju, pa ga obelodanjuju. Još mi je urnebesnije da se kontinuirano provlači da, izgleda, neki smatraju da ja toga nisam svestan (sic!)?!

 

[Видак]

Okačih ga zato što je na FB grupu odgovor deretićevcima okačio jedan čovek u kontekstu ove teme upravo,

...дакле ФБ група(било која) где "један човек" окачи нешто, по твом мишљењу, у контексту ове теме је релевантно зашто? Не износи он никакве историјске чињенице ни податке већ позива на идеолошко политичку борбу са неистомишљеницима.
А о појму "кренкова" испрва нисам ни мислио коментарисати јер је то појам који се односи на природне науке(физика, биологија, математика итд), где је вечина чињеница лако проверљива и доказива али се овде неком магијом појам "кренка" протеже и на историју која је нажалост све али не и егзактна наука.
Или што би рекао твој "један човек":
"писац је сасвим лепо анализирао кренковштину, пре свега ослањајући се на природне науке" и даље наставља "Али, верујем да би се то могло надоградити, по сличном моделу, и за историјске науке."
Дакле, "један човек" нешто верује да може да се "надогради" на сасвим другу врсту научне, друштвене дисциплине и зашто то било нама релевантно?

 

[Pumpaj Dinstanović]

...дакле ФБ група(било која) где "један човек" окачи нешто, по твом мишљењу, у контексту ове теме је релевантно зашто? Не износи он никакве историјске чињенице ни податке већ позива на идеолошко политичку борбу са неистомишљеницима.
А о појму "кренкова" испрва нисам ни мислио коментарисати јер је то појам који се односи на природне науке(физика, биологија, математика итд), где је вечина чињеница лако проверљива и доказива али се овде неком магијом појам "кренка" протеже и на историју која је нажалост све али не и егзактна наука.
Или што би рекао твој "један човек":
"писац је сасвим лепо анализирао кренковштину, пре свега ослањајући се на природне науке" и даље наставља "Али, верујем да би се то могло надоградити, по сличном моделу, и за историјске науке."
Дакле, "један човек" нешто верује да може да се "надогради" на сасвим другу врсту научне, друштвене дисциплине и зашто то било нама релевантно?

Ne slažem se sa tvojim tumačenjem da je čovek pozvao na bilo kakvu ideološku i/ili političku borbu sa neistomišljenicima. Štaviše, deluje mi da je tvoje tumačenje oslonjeno na to radi otpisivanja u potpunosti ovoga što je on izneo, tj. da, svođenjem na nekakvu politizovanu manipulaciju, pokušavaš odbaciti bez razmatranja sve što piše.

A zašto bi bilo relevantno, pa svoje sam mišljenje izrazio vrlo jasno. Neke opšte crte mogu se primeniti i na primeru paraistoričara. Konkretno u slučaju 1-4 pobrojane tačke, nije teško potkrepiti i linkovima, da se vrlo transparentno vide primeri svega, uključujući i pristupa koje koriste u komunikaciji zastupnici nadriistoričarskih ideja ovde na forumu.

 

[Видак]

Ovo mi je promaklo pa odgovaram izdvojeno...šta znači nesvesno priznanje? Zašto nesvesno?

Govoriš o osnovnim, opšte poznatim činjenicama. Ima li nekog kome nije poznato da dnevno političke okolnosti utiču na sliku o prošlosti? Pa dovoljno je pogledati vrlo konkretno nastavni materijal, za škole. Školski udžbenici iz istorije drastično se menjaju. Sad ulazimo u raskid sa prošlošću jerbo prvi put prelazimo na tematski model, ako si čuo, ali nekada postoje i krupnije razlike u zavisnosti od izdavača. Posle 5. oktobra 2000. godine četnici su postali pozitivci, primera radi. Ma kakvih zadnjih 50-100 godina; idi kroz čitavu istoriju i videćeš da je sve prožeto vrlo jasno anahronizmom, preslikavanjem i projektovanjem važećih tumačenja.

To je nešto što se konstantno ponavlja na ovom forumu, a posebno na ovoj temi, ali ono što ostaje nerazjašnjeno jeste iz kog razloga se to čini. Kao da je to, zapravo, otkriće onih koji to ponavljaju, pa ga obelodanjuju. Još mi je urnebesnije da se kontinuirano provlači da, izgleda, neki smatraju da ja toga nisam svestan (sic!)?!

-"šta znači nesvesno priznanje? Zašto nesvesno?" или "Još mi je urnebesnije da se kontinuirano provlači da, izgleda, neki smatraju da ja toga nisam svestan (sic!)?!" ...дакле, ти свесно на тај начин поимаш историју, тј. историју тумачиш кроз идеолошку призму (небитно коју) а све што се не уклапа то и не постоји. То је оно што хоћеш да кажеш? Ако је тако, онда велико хвала што си нам растумачио твоје деловање овде.

 

[Pumpaj Dinstanović]

-"šta znači nesvesno priznanje? Zašto nesvesno?" или "Još mi je urnebesnije da se kontinuirano provlači da, izgleda, neki smatraju da ja toga nisam svestan (sic!)?!" ...дакле, ти свесно на тај начин поимаш историју, тј. историју тумачиш кроз идеолошко призму (небитно коју) а све што се не уклапа то и не постоји. То је оно што хоћеш да кажеш? Ако је тако, онда велико хвала што си нам растумачио твоје деловање овде.

Heh; ne, nisam to hteo da kažem, već da sam svestan uticaja koji svako doba donosi. Kao što rekoh, možeš sesti u biblioteku i videti da svaki list na neki način odiše duhom svog vremena.

Da li ja negde ponovim nešto što je više u duhu 21. veka, umesto da se adekvatno prebacim u neko prošlo vreme, nesumnjivo je. Nije namerno, već posledica neznanja, nedovoljnog razmišljanja u tom momentu, afekta, itd...naravno, kao što i skoro rekoh, da bi osoba uvidela grešku, potrebno je skrenuti joj pažnju gde je omaška napravljena. Pojedini učesnici foruma koji me prozivaju na konto toga nikada ne navode argumente; nikada ne izražavaju sa čim se konkretno što sam napisao ne slažu i iz kog razloga, već se oslanjaju gotovo isključivo na argumentum ad hominem — radi vređanja na ličnoj osnovi.

Niko ne kritiuje uopšte sadržaj mojih objava, već mene kao pojedinca. Možeš (ako možemo na ti? Ne znam je li to OK?) prelistati ovu temu malčice unatrag, ali i još neke, i videćeš da na svaki moj upit bivam najoštrije od strane istih napadan zašto sam se uopšte usudio da dovodim u pitanje njihove optužbe na moj račun. I onda se često kaže kako nisu u stanju da dostave veze ka mojim objavama, da ja cepidlačim ako tražim da svoje viđenje pokušaju odbraniti i drugima prbližiti, ili kako je to nekakav, verovao ti ili ne, „opšti utisak”. Dakle, niko uopšte nikada ni ne govori ni o čemu konkretnom i dokaze — čuda li čuda — niko video nije. Ali zato, iako apsolutno nikada ne vide za potrebno da staju iza sopstvene reči, već očekuju da je drugi bespogovorno i bez ikakvog preispitivanja usvoje, nemaju nikakav problem da iste optužbe na moj račun iznova i iznova ponavljaju. Pa onda kada posle 50 puta takvog spamovanja moderacija obriše u skladu sa Pravilnikom Foruma ono što je nekonstruktivni vid diskusije, znaju i da se bune samo zbog toga što im je zabranjeno da, naprosto, pljuju bez ikakvih argumenata.

P. S. Evo, primera radi, bi li ti obrazložio svoje viđenje?

 

[Видак]

Heh; ne, nisam to hteo da kažem, već da sam svestan uticaja koji svako doba donosi. Kao što rekoh, možeš sesti u biblioteku i videti da svaki list na neki način odiše duhom svog vremena.

Da li ja negde ponovim nešto što je više u duhu 21. veka, umesto da se adekvatno prebacim u neko prošlo vreme, nesumnjivo je. Nije namerno, već posledica neznanja, nedovoljnog razmišljanja u tom momentu, afekta, itd...naravno, kao što i skoro rekoh, da bi osoba uvidela grešku, potrebno je skrenuti joj pažnju gde je omaška napravljena. Pojedini učesnici foruma koji me prozivaju na konto toga nikada ne navode argumente; nikada ne izražavaju sa čim se konkretno što sam napisao ne slažu i iz kog razloga, već se oslanjaju gotovo isključivo na argumentum ad hominem — radi vređanja na ličnoj osnovi.

Niko ne kritiuje uopšte sadržaj mojih objava, već mene kao pojedinca. Možeš (ako možemo na ti? Ne znam je li to OK?) prelistati ovu temu malčice unatrag, ali i još neke, i videćeš da na svaki moj upit bivam najoštrije od strane istih napadan zašto sam se uopšte usudio da dovodim u pitanje njihove optužbe na moj račun. I onda se često kaže kako nisu u stanju da dostave veze ka mojim objavama, da ja cepidlačim ako tražim da svoje viđenje pokušaju odbraniti i drugima prbližiti, ili kako je to nekakav, verovao ti ili ne, „opšti utisak”. Dakle, niko uopšte nikada ni ne govori ni o čemu konkretnom i dokaze — čuda li čuda — niko video nije. Ali zato, iako apsolutno nikada ne vide za potrebno da staju iza sopstvene reči, već očekuju da je drugi bespogovorno i bez ikakvog preispitivanja usvoje, nemaju nikakav problem da iste optužbe na moj račun iznova i iznova ponavljaju. Pa onda kada posle 50 puta takvog spamovanja moderacija obriše u skladu sa Pravilnikom Foruma ono što je nekonstruktivni vid diskusije, znaju i da se bune samo zbog toga što im je zabranjeno da, naprosto, pljuju bez ikakvih argumenata.

P. S. Evo, primera radi, bi li ti obrazložio svoje viđenje?

-"Heh; ne, nisam to hteo da kažem, već da sam svestan uticaja koji svako doba donosi."
Ни на једном месту нисам спомињао о утицају које свако доба доноси, него сам писао о идеолошкој(небитно којој) призми кроз коју се тумачи историја а све што се не уклапа у то и не постоји. Лош покушај "вађења".

-"Niko ne kritiuje uopšte sadržaj mojih objava, već mene kao pojedinca."
Све што сам написао односило се управо на садржај твојих објава, ти ме као појединац апсолутно не интересујеш.

-"nemaju nikakav problem da iste optužbe na moj račun iznova i iznova ponavljaju."
Никакве оптужбе нисам износио на твој рачун, колико видим- само сам нешто претпоставио, у контексту са твојим постом, и ти си онда испрва сам то потврдио али када си схватио шта си написао онда креће извртање и вађење из ове ситуације, па чак ако добро разумем и позивање модерације да те заштите. А можда и да их и питаш какве везе горе цитирани твоји постови имају везе са овом темом и ПТФ историја?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ни на једном месту нисам спомињао о утицају које свако доба доноси, него сам писао о идеолошкој(небитно којој) призми кроз коју се тумачи историја а све што се не уклапа у то и не постоји. Лош покушај "вађења".

Ne razumem šta si protumačio kao nekakvo vađenje. Govorio sam o tome da si pisao o potpuno jasnim i svima poznatim činjenicama, da svako doba nosi za sobom svoje nego tumačenje istorije. Naravno, upravo mislim na to što ljudi tumače u skladu sa nekim viđenjem, pa prenaglašavaju neke aspekte, zapostavljaju druge, itd...u dobrom delu 20. veka rasizam je u nauci imao vrlo značajnog uticaja i tumačenje nacije kao biološke jedinice, sa genetski usatkanim osobinama i čak i kulturnim nasleđem. Posle poraza nacifašističkih ideologija, odnosno posle Drugog svetskog rata, malo su stvari otišle u neku drugu krajnost tako da je štošta i jeres spomenuti da ne bi neko pomislio da se radi o retrogradnim stanovištima rasne antropologije.

I danas nalazimo se u različitim trendovima. U postmodernističkom duhu, ali i pod uticajem Evropske unije, postoje pritisci da zemlje regiona usklade svoje udžbenike i narative u nastavnom programu, po cenu regionalne stabilnosti i pomirenja tj. famoznih dobrosusedskih odnosa. Osim toga, po zvaničnom programu koji je usvojila i zastupa Republika Srbije, jedna od ključnih obaveza istoričara kao nastavnik jeste da obrazuje decu u duhu načela humanizma, tolerancije i demokratskog poretka kao sistema uređenja države. Tako da je i svako tumačenje u značajnoj meri usklađeno i sa ciljevima aktuelne političke vlasti, ili da kažemo pod uticajem rečenog.

Све што сам написао односило се управо на садржај твојих објава, ти ме као појединац апсолутно не интересујеш.

Никакве оптужбе нисам износио на твој рачун, колико видим- само сам нешто претпоставио, у контексту са твојим постом, и ти си онда испрва сам то потврдио али када си схватио шта си написао онда креће извртање и вађење из ове ситуације, па чак ако добро разумем и позивање модерације да те заштите. А можда и да их и питаш какве везе горе цитирани твоји постови имају везе са овом темом и ПТФ историја?

Pa pogrešno si pretpostavio; to pokušavam i da ti obrazložim, da ne bismo bili na pomolu nekog (novog?) nesporazuma.

Nisam pozvao moderaciju ništa da uradi, nego, pošto ti ovde nisi sa nama i ne znaš celu istoriju...nije ti (nisi se izjasnio, je li u redu bez persiranja?) poznato ništa šta se izdešavalo, moguće je i da imaš krivu sliku o stanju ovde. Posebno to može biti slučaj ako ti je neko neke stvari prepričao pre tvojih prvih objava; postoji jedan učesnik ovog foruma koji je svakakve laži o meni širio i, nažalost, broj ljudi koje je on obmanuo je vrlo značajan. U tom smislu bih te i pozvao da nastupaš trezveno, kritički i da misliš svojom glavom, zadržavajući distancu u odnosu na to šta ti je neko drugi rekao...tu, naravno, mislim i na to ako ti je neko opisivao nešto o meni, pošto mi se za sada čini da si definitivno stekao pogrešni utisak. Naravno, da ne zatrpavamo temu, ovaj deo možemo preneti i na privatnu prepisku, ako si zainteresovan...

Što se tiče poslednjeg pitanja; pa kako kakve...to je i suština? O tome sve vreme i razgovaramo i tome je i posvećena ova tema (sučeljavanju između novoromantičara i zvanične nauke).