„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Za @Kole11.

BookReaderImages.php
BookReaderImages.php

BookReaderImages.php
BookReaderImages.php

BookReaderImages.php
BookReaderImages.php

BookReaderImages.php
BookReaderImages.php

BookReaderImages.php
BookReaderImages.php

BookReaderImages.php
BookReaderImages.php
 
Lep primer misljenja obrazovanih ljudi o zacetnicima BB skole iz 19.veka imamo kod italijanskog slaviste Sebastijana Campija, https://books.googleusercontent.com...jaWGiaR2PQx2TLMBslXERoD3dY3VYVvxjvqzqnsjICSW8
Campi za njih kaze da su slabo obrazovani i skloni predrasudama....

Ciò premesso, quante voci non si trovano nella lingua latina , che la loro radice e la loro famiglia haono nella lingua d ' origine tracica , o illirica , slava antica ? lo non voglio citare la identità di varie voci del verbo essere , dei pronomi personali, ed altri esempi, i quali da' persone poco istruite , o pregiudicate potrebbonsi credere dal latipo passate nell' illirico o slavo

Питам, колико гласова има у латинском језику, а да њихови корени не воде порекло од древног словенско трачког или илирског језика? Да не помињем порекло различитих облика глагола бити, личних заменица и друге примере, за које слабо образовани и предрасудама склони људи верују да су из латинског прешли у илирски или словенски.


Mrkalj, konacno sam nasao izvor odakle crpis znanje ;)
 
 
Florin Kurta 2019,


Упркос одсуству било каквих остатака материјалне културе и доказаном ослањању цара Константина на касније изворе, као и његовој манипулацији тим изворима у циљу јачања византијских тврдњи о суверенитету, идеја да су Срби мигрирали са севера показала се изузетно отпорном на историјску критику

Dalje u komentaru,

Коматина, „Насељавање Словена.“ Коматина прихвата наводе ДАИ без критичког преиспитивања, али наводи да Живковић, De conversione, стр. 149–162, чини темељну деконструкцију 32. поглавља на основу претпоставке да је цар Константин користио латински извор вероватно папског порекла.


I onda nam muljator drzi casove o kritickoj istoriografiji i naucnoj metodologiji.......... :hahaha:
 
Kole11:
Florin Kurta 2019,


Упркос одсуству било каквих остатака материјалне културе и доказаном ослањању цара Константина на касније изворе, као и његовој манипулацији тим изворима у циљу јачања византијских тврдњи о суверенитету, идеја да су Срби мигрирали са севера показала се изузетно отпорном на историјску критику

Dalje u komentaru,

Коматина, „Насељавање Словена.“ Коматина прихвата наводе ДАИ без критичког преиспитивања, али наводи да Живковић, De conversione, стр. 149–162, чини темељну деконструкцију 32. поглавља на основу претпоставке да је цар Константин користио латински извор вероватно папског порекла.


I onda nam muljator drzi casove o kritickoj istoriografiji i naucnoj metodologiji.......... :hahaha:
Kliknite za proširenje...

Florin Kurta, str. 172; Sloveni u nastajanju:

Ako su, kao što predlažu skorija istraživanja, kontakti sa romanskim jezicima (protorumunskim) doveli do strukturalnih, posebno fonoloških i morfoloških promena (sa samo nekoliko leksičkih pozajmica), onda mora da je širenje u smeru donjeg Podunavlja (uopšteni pravac za kontakt sa romanskim jezicima) bilo rezulat širenja koiné i promene jezika, jerbo ne postoje dokazi o masovnom preseljenju u tu oblast. Drugim rečima, pre kontakata sa romanskim jezicima, govornici tračkog jezika morali su usvojiti zajednički slovenski koiné kako bi komunicirali sa govornicima iranskih jezika na istoku i baltoslovenskih na severu. Sudeći po glasovnim promenama u nazivu za salatu u modernim slovenskim jezicima (što je reč pozajmljena iz romanskih) kontakt između koiné i romanskih jezika odvio se oko 600.
 
@Kole11 Kurta se poziva na radove slovačkog akademika s Masarikovog univerziteta, Vita Bočeka, koji deluje da jeste u nekom smeru delomično bio inspirisao Kurtu.

Závěry

Viděli jsme, že v dosavadních pracích o thráckém vlivu na praslovanštinu se uvažuje o dvou časově oddělených obdobích kontaktu. Prvním z nich je 2. tisíciletí před Kristem, kdy podle teorií Erharta a Pisaniho dochází k silnému vlivu thráčtiny na praslovanštinu na rovině fonologické a gramatické. O lexikálních vlivech v tomto období zmínění autoři neuvažují. V rámci kontaktologických teorií takové výklady nasvědčují interpretaci, že se zřejmě jednalo o impozici. Jednotlivé faktory činné při jazykovém kontaktu takovému výkladu odpovídají více či méně. Tak velice málo koresponduje tento výklad s předpokládanou dlouhou dobou kontaktu, protože s impozicí se více pojí kontakt krátkodobý. Fakticky nám ovšem nic nebrání předpokládat krátkou intenzivní dobu kontaktu v rámci vymezeného dlouhého období možného kontaktu, při které by došlo k přenosu uvažovaných rysů. Jinou možností je počítat s tím, že při upozaděné roli jednoho faktoru vzrůstá role faktorů jiných. Při impozici je důležitým spolufaktorem formujícím intenzitu kontaktu vedle délky kontaktu také relativní velikost populací a stupeň bilingvismu. Pro úspěšný přenos fonologických a gramatických rysů z thráčtiny do praslovanštiny bychom tak museli předpokládat poměrně početnou skupinu mluvčích, jejichž dominantním jazykem byla thráčtina, ale kteří si z nějakých důvodů osvojovali – a to nedokonale – slovanštinu a jejich varianta tohoto jazyka pak byla napodobena původními mluvčími praslovanštiny. Co by však mohlo být motivem takového učení se slovanštině Thráky, není vůbec jasné. Tradiční motivy jako prestiž, spojené s kulturní dominancí přijímajícího jazyka, si lze v tomto případě představit jen stěží. Pokud bychom chtěli pro tuto situaci nalézt odpovídající rovnici z Van Coetse mova modelu, mohlo by se spíše jednat o případ, kdy neexistuje sociální dominance jednoho jazyka nad druhým (Coetsem 1988, 83) a motivem je prostě potřeba komunikovat. O přesnějších sociálních podmínkách tohoto kontaktu nevíme vlastně vůbec nic. Vidíme tedy, že sociolingvistické faktory je v tomto případě možné uvažovat jen s obtížemi. Lépe jsme na tom s faktory lingvistickými. Lze počítat především s velkou blízkostí obou kontaktujících jazyků (srov. k tomu Erhart 1985, 342). Zda je v takovém případě snazší ovlivnění na strukturních rovinách, je ovšem sporné, k impozici je spíše zapotřebí rozdílnost jazyků a z ní plynoucí nedokonalé osvojování druhého jazyka.

s200_v_t.bo_ek.jpg


Boček generalno analizira veze između tračkog i praslovenskog jezika, idući i do II milenijuma pre naše ere, njegova zaključna hipoteza jeste da su mase govornika tračkoga usvojile, nesavršano (iskvareni) slovenski jezik, koji se potom natrag preneo na sever tako što su ga imitirali potomci govornika izvornog praslovenskog jezika (taj, nazovimo ga vulgarni zajednički slovenski?). Kao objašnjenje, u kontekstu nedostatka nametanja i nekakve društvene dominacije jednog jezika nad drugim, Boček se poziva na Van Kojcov model koji ovakav model jezičkog širenja objašnjava pukom potrebom za komuniciranjem.

Dosta ga citira i izgleda da je Boček imao značajnoj uticaja na Kurtino uobličavanje teza. :think:
 
Poslednja izmena:
Kole11:
https://d1wqtxts1xzle7.cloudfront.net/60188175/Lindstedt___Salmela__Slavic_Spread_preprint_2.pdf?1564757648=&response-content-disposition=inline;+filename=Jouko_Lindstedt_and_Elina_Salmela_Migrat.pdf&Expires=1613994505&Signature=Jnw~BTn7KtB09X-2IQDXAcJ-ojiAwPFnivZFJWNqxkqAA0rRhDnP8XRuUclZDscVdHbe9WsnqOftuHach2EuLWIhzErjmoY9bhu3SHgIW7H49cR4yrg0VG0-ZgS2WV~yizDWG0MD5GE~sGeTFzcCgmJo9yenF0T8IJlVnj9VjV7mTvDvlBBXucqW7~RPP8Ggn5L5XWc1u6hsZvFjwP-F22rwuALOygKWHgbwS~4c0tNfp0BsvLx6T0gOd5B6kU~mJatpEYIcfAxXapAc5syOULP8GvlKqhu~N5si7KunfX8Rh2aguJ62dswkWYmbvLsya7X8IlKeWjnRFMi6IIydgA__&Key-Pair-Id=APKAJLOHF5GGSLRBV4ZA

Ukratko, Sloveni su dosli sa na Balkan kao sluge Avara, onda su starosedeoci usvojli slovenski jezik i starosedeoci ga rasirili na svaki delic Balkana i toponimima dali slovenske nazive.....Rekli su i da Kurta nema pojma....i tako.......
Kliknite za proširenje...

Da, izgleda da su se u toj knjizi oštro obrušili na neke od Kurtinih hipoteza:

We do not subscribe to archaeologist Florin Curta’s view (2001, 2015) according to which Byzantine authors invented the Slavic migrations to explain historical developments, and the Slavic identity was only created by powerful local leaders operating at the Byzantine frontier. In fact, Curta seems to vacillate between two kinds of argument against the existence of early Slavs: the de dicto argument that no ethnic group called “Slavs” existed before some historical events at the Danube border of the Byzantine Empire, and the de re argument that what is generally assumed about the early Slavs holds true of no ethnic and linguistic groups, whatever they were called. Either way, his labelling of prehistoric Slavs as a “fairy tale” (sic!) is ill-founded. As for the name of the Slavs, there are plenty of historical sources naming tribes by the root *slav- (> slov-) in various parts of Central, Eastern and South-Eastern Europe, and its etymological connection with ‘language’ and ‘speaking’ remains highly plausible (Andersen 2017), as is typical of language-based ethnic identities. As for linguistic history, the Slavic language family is totally unexplainable without an earlier protolanguage: Curta’s (2015: 126) label “an artificial, scholarly construct not attested by any piece of hard evidence” only shows his ignorance of the historical-comparative method. The existence of a protolanguage that is only about 1,500 years old and has more than a dozen closely-related daughters, several of them with early written sources, is attested by very hard evidence indeed (cf. Rejzek in this volume).

Podebljano deluje posebno ključno. Kurtine hipoteze, u tim momentima oslanjajući se na jezik, definitivno stoje na slabim nogama.
 
Bajo Pivljanin:
Ako bude online link u pm molim
Kliknite za proširenje...

Evo jedne fotografije iz tog zbornika, iz članka Kurtinog kolege Sorina Palige, na koji se takođe poziva u svojem najnovijem radu (Albanci, Rumuni, Sloveni: etnicitet, promene i politika u drugoj polovini prvog milenijuma naše ere).

Konvergencja.JPG


Po Paligi, a proto-slovenski jezik formirao se na razmeđu, izoglosnom području tračkih, iranskih i baltoslovenskih jezika.

@sumljiv_tip meni se sve više čini da su istraživanja Tibora Živkovića, mada nije puno govorio i pisao o tome, kretala se upravo u ovom smeru. Na tragu ovoga je, možda, bilo i ono njegovo 1-2-3 posto slovenskh doseljenika, mnogo citirano iz jednog gostovanja u Ćirilici. :think: Prema ovim razmišljanjim (od Omeljana Pricaka do u najnovije vreme Florina Kurte) slovenski je jezik bio lingua franca i za to je posebno zaslužan bio Avarski kaganat, te da se tako i zahvaljujući toj poziciji koju je imao, širio. Južno od Save i Dunava se nije desila masovna kolonizacija, već prihvatanje glavnog komunikativnog sredstva u Podunavlju. Čime bi tzv. seobe Slovena trebalo shvatiti kao poprimanje jezika (language shift).
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Š
  • Anketa Anketa
Hrvati vs Srbi
Odgovora
16
Pregleda
584
Лекизан
Лекизан

Back
Top