Previše je ukazatelja da su Srbi živeli po celom Balkanu i pre Iraklija, pa se opet hvata za Porfirogenita? Zašto? Šta se čeka (limun?) da bi se preispitalo stanovište o odsustvu Srba na Balkanu pre Iraklija? Ako ne verujemo u jedan Porfirogenitov pasus, zašto moramo u drugi?
Nije stvar do
verovanja pasusima, već do potrebe da se dođe do utvrđivanja činjenica. To je i onaj probem koji neki ljudi pokušavaju nametnuti nauci, praveći istovetnost između
činjenice i
istine, pa i pokušavajući da isforsirano podmetnu
debatu na mesto
diskusije. Istina kao reč predmet je mnogo zloupotrebe i onda postoje tako neki koji je koriste u razne svrhe i doživljavaju svoju ulogu u naučnoj zajednici kao nekakvih krstaša, u potpunosti poistovećujući ta dva pojma (koji se doista u velikoj meri preklapaju, ali ipak nisu sinonimi).
No, da se vratimo konkretno na temu – Porfirogenit sedi u arhivu i pronalazi neki dokument (na grčkom kako kaže Živković ili latinskom, nebitno) i odatle nalazi neke informacije. Taj izvor je po svemu sudeći nastao u Rimu u drugoj polovini IX stoleća, a sledeći korak (mnogo teži) jeste utvrđivanje
njegovih izvora. Živković je bio naklonjen povezivanju stvari sa ćirilometodijevskom misijom, odnosno uverenju da su se ti ljudi upoznavali sa tradicijama nekim na terenu, zapisivali poneke stvari i pored toga, te da je tako došlo do te kompilacije u vreme Anastasija Bibliotekara.
Vezano za tu interpretaciju, po kojoj su
sami Srbi svesni da su došljaci na ovim područjima, treba ispitati posoje li komplementarni izvori koji bi je na neki način potvrdili. Moje je mišljenje da
postoje, iz razloga što
celokupni najstariji sloj tradicije koja se zapisuje na našim područjima govori o seobi u ovom smeru:
* Toma Arhiđakon
* Pop Dukljanin
* Ludovik Crijević Tuberon
Kada stoleća odmiču, naravno da neke stvari padaju u zaborav, a nedostatak pisanih dokumenata (
pa i same pismenosti u prvim vekovima, pre pojave slovenskih pisama) otežava prenošenje tradicije koja je ograničena isključivo na društveno pamćenje održavano usmenim putem. Pomenuta tri autora (odnosno njihova dela) iznad po mom mišljenju dovoljan su dokaz da su se
sami naši ljudi sećali tj. bili svesni de tradicije, što je jedna od najdirektnijih potvrda stranih mnogobrojnih stranih pisanih izvora koji govore o doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo (odnosno, u slučaju precizno Hrvata i Srba, Porfirogenitovog
Spisa). Pripovest o drevnoj slovenskoj autohtonosti na ovim područjima počeće se razvijati kasnije (a tradicija o seobi
nikada zamreti) u nešto drugačijim političkim okolnostima (među njima, najbitnija od svih je pojava
agarjana) i pod određenim prekomorskim kulturnim i književnim uticajima.
Što se tiče same hronologije, mi ovde nemamo nekih razloga, istina, da budemo van svake sumnje sigurni da su se Srbi doselili u vreme vladavine cara Iraklija. Ono što možemo spomenuti jeste vrlo interesantni slučaj
Gordoservona. Taj lokalitet po mom mišljenju najčvršći je ukazatelj da tu ima nečeg konkretnijeg u Porfirogenitovim pisanjima, jer je njemu vrlo blizak. U
najdalju ruku, mislim da možemo govoriti o tome da da je
Terminus Ante Quem za pojavu Srba na ovim područjima kasni period vladavine cara Konstantina IV (iliti, to se dogodilo za vreme njegove vlade ili nekada ranije; možda baš za vlade cara Iraklija, kao što je pronašao Porfirogenit da piše negde).
P. S. I samo da dodam, u vezi tog
verovanja pasusu. Mi ne možemo
verovati u njega, mi možemo samo 'verovati' (ili ne) ocenama istoričara koji objašnjuju
kako je došlo do uključenja toga i toga u taj neki pasus. Naravno, ni to samo po sebi nije baš dobro, zato što ne treba
verovati ljudima na reč, već njihove tvrdnje redovno preispitivati. Ali opet upravo bih se vratio na jedan deo Živkovićevog citata, u vezi
kritike izvora, a čiju dimenziju, nemoj da se naljutiš na mene što ću napisati, mislim da ti još uvek nisi u celosti razumeo (baš u vezi
tautologije):
nije uopšte pitanje da li je tačna tvrdnja iz reda, rečenice ili samo par reči koje spominje; pitanje je zašto je to dotični napisao (
odakle i redom sva ostala).
