Pročitaj malo o migracijama kao takvim. Migracije su jedan normalan istorijski fenomen, a on se odvio i u okviru jednog naroda. Pogledaj samo poreklo Srba - niko nema pretke u toj oblasti u kojoj danas živi. Jedini krajevi sa nešto većim kontinuitetom predaka jesu šopske oblasti na jugoistoku Srbije i to je to; ostalo sve potomci došljaka u nekoliko generacija unazad (o samom Beogradu da ni ne govorimo). Pogledaj malo kod Cvijića kako su išla ta demografska strujanja.
Inače, kada se postavlja pitanje o ostacima stanovništva, da li si ikada čuo recimo za krimske Gote?
??????
Не знам шта је поента?
У џунглама Јужне Америке, данас, постоје пресликана алпска насеља са мештанима који се зову Ханс.
На обалама Намибије, такође постоје градићи немачке архитектуре, са црквама и школама на немачком.
У Казахстану и данас има Немаца.
Са моје мушке стране знам за две промене презимена (по предању), а о задњој промени рекао ми је отац.
Моја деца су тек четврта генерација која носи ново презиме.
Мајчина породица је такође мењала презиме са досељавањем у нови крај.
Рођака, која је једно време живела у Чилеу, ми је причала да је у некој чилеанској забити чула дечији хор како пева "Тамо далеко".
Испоставило се да су у питању стари хрватски исељеници?
Али какве везе има миграција (ма колико масовна била), са трансфером језика са мањине на већину (ствар је могућа али захтева посебне могућности и мотив)?
А прича о кримским Готима је јако храбра и не узима у обзир Варјаге, који су такође навраћали на Крим.
Ја ствар видим другачије.
Истични Германи никада нису постојали (још једна конструкција "староромантичара").
Али постоји континуитет германских печалбара који Дњестром и Дњепром долазе до Понта (касније Дон-Волга до Каспија).
У питању је увек иста економска активност: пљачка, трговина и изнајмљивање мача (федерати и секироносци).
Север Понта је такође место окупљања Турана коњаника и вероватно Кавказаца.
Те групе су некад у сукобу, а некад у савезу и тешко је направити оштру разлику.
У питању је увек елита која регрутује локалце.
Локалци су углавном Румуни и мањим делом Словени.
Па када Готи дођу пред Рим они већ говоре вулгарни латински, читај старорумунски, зато што је германске елите мало па се асимиловала.
А последње упориште Гота на Балкану је Истра.
Румунофони Ћићи ми падају на памет.
Сличан румунофони траг, на Балкану, иза себе оставља група под називом Склави.
Бранимир, Вукоје, Милован, Радољуб, Вукан, ..... су словенска имена, а склавска Тунгло, Мусокиус, Ардагастос, Клук, Валтунг, Акамерос, Идаризос и Даурентијус то нису!
Kakva je to "kasta-esnaf" sa svojom teritorijom, državom, institucijama, vladarima...?
Владарска каста-еснаф.
Па Краљ има идентитет краљевски, а ковач ковачки, а свештеник свештенички, а трговац трговачки.
Не идентификује се ваљда трговац са свештеником само зато што говоре исти језик.
Али се свештеник идентификује са другим свештеником, иако не говоре исти језик.
Језик као фактор хомогенизације идентитета се појављује тек крајем осамнаестог века у Европи.
Брате рођени ал ти умеш да изненадиш.